Hardlex je ipak bolji!

 

    Seiko je brend sa dugom listom inovacija i originalnih tehničkih rešenja u časovničarstvu. Jedna od bitnijih stavki u tehničko-tehnološkoj trci jesu novi materijali, a ovaj japanski gigant je dobro poznat kao lider u tom polju. Seiko u svojim postrojenjima proizvodi sintetičke rubine, safire, ali je poznat i po manufakturnom izumu koji se zove Hardlex Crystal.

    Hardlex se koristi kao staklo koje pokriva brojčanik, a mišljenja oko toga kakvog kvaliteta je to staklo su i te kako podeljena. Tačno je da danas mnogi brendovi koriste safirno staklo, čak i u nekom nižem cenovnom rangu. Tehnologija je znatno napredovala i cena proizvodnje više nije tako visoka. Safir jeste dosta otporniji na grebanje od bilo kog drugog minerala, jer posle dijamanta ne postoji čvršći materijal na planeti. Međutim, mnogi odbacuju Hardlex kao inovativan materijal i predstavljaju ga kao komercijalni naziv za običan mineral prosečne tvrdoće. 

    Da li je to tačno, ili ne, probaću da dokažem u ovom tekstu.

Šta je Hardlex?

 

    Mnogi su znaju da Seiko notorno ne želi da stavi safirno staklo u svoje pristupačnije ili relativno pristupačne modele, pogotovo u one iz linije Prospex. Za njih je rezervisan Hardlex. Često se i sreće taj naziv po tekstovima raznih blogova, ali se ne nudi neko detaljnije pojašnjenje. Čak je i Seiko škrt u objašnjenju, kad god neko postavi to pitanje. To sam zapravo i uradio. Direktno, preko mejla.

   Odgovor je bio prilično škrt, iako ne sporim da su rekli sve kao što jeste: Hardlex je naša vlastita formula neorganskog kaljenog mineralnog stakla, koje je čvršće od standardnog mineralnog stakla ili akrilnog stakla.

    Dobro... Uz malo više istraživanja, dobio sam konkretniji odgovor: Hardlex se proizvodi zagrevanjem mešavine barijuma i silicijuma. Temperatura, razmera i proces proizvodnje su korporativna tajna. Ovaj materijal dolazi u nekoliko nivoa kvaliteta i tvrdoće, i otporniji je na ogrebotine od uobičajenog mineralnog stakla.

 

    Dakle, čak i Hardlex ima više nivoa tvrdoće, pa je to možda razlog što neki veruju da je to odličan izbor za profesionalni ronilački sat ili alat koji pokazuje vreme, dok se drugi nose mišlju da Hardlex nije ništa drugo do fensi naziv za obično mineralno staklo i ne zaslužuje da bude u satovima iznad 200 ili 300 evra. To zavisi od iskustva ljudi, godišta i cene sata, i drugih uslova.

    Što se mene tiče, nikada nisam izgrebao Hardlex, i pored nekih ozbiljnijih udaraca, koji su ostavljali tragove na mineralnim staklima drugih brendova u mojoj kolekciji. Slika dole možda dokazuje koliko je Hardlex otporan:

 

Ogrebotina se nalazi ispod nivoa stakla

        Običan udarac o tvrdu površinu u prolazu je ostavio traga na nerđajućem čeliku, ali ne i na Hardlex staklu. To nije bio neki ko zna kako jak udarac, ali za najveći broj osoba, to je najčešći i jedini razlog grebanja stakla na satu. Većini ljudi ovo je dovoljno da upropaste staklo. Samo što neki ljudi zaista ogrebu Hardlex, do te mere da mi je nepojmivo šta oni rade sa satom!

Koliko je hardlex zaista otporan?

    Hardlex kristal jeste otporan do određene tačke. Seiko nije specifično odredio tvrdoću ni prema jednoj skali koja se za to koristi. Najčešće korišćena je Mohsova skala tvrdoće materijala, koja broji od jedan do deset.

    Dijamant je najtvrđi materijal na planeti i on je prema Mohsu označen cifrom 10. Talk je najmekši sa tvrdoćom 1, gips je 2... i tako dalje. Naravno, postoje i materijali koji ne mogu biti označeni celim brojem, pa tako imamo razne minerale od 4,5 do legura čelika od kojih se prave ekseri od 6,5 i da ne nabrajam.

    Mohsova skala je bitna za potrebe ovog teksta zbog merenja tvrdoće raznih tipova stakala, upravo zbog toga što su mnogi uvereni da im je tvrdoća identična. 

    Kaljeno staklo, koje možemo naći kod jeftinijih Casio satova, nalazi se na broju 4 na Mohsovoj skali. Mineralno staklo je 5, mada neki brendovi u opisu svojih satova navode čvrstoću 6 za isti tip stakla. Pretpostavljam da i tu nalazimo varijante različite tvrdoće. Problem je što Seiko samo naznačava da je Hardlex tvrđi od toga, ali ne i koliko. 

    Istraživanjem na ovu temu, došao sam do zanimljivih otkrića. Jedan video mi je posebno privukao pažnju, i uz odobrenje autora tog videa, kratko ću vam predstaviti i komentarisati rezultate testiranja tvrdoće kristala.

    U pitanju je Ben's Watch Club, gde je autor videa, Ben Artur, koristio poseban alat za testiranje tvrdoće materijala, sa slike dole.

 

Specijalan alat za testiranje tvrdoće materijala:
Mohs' Hardness Test Kit
Foto: Ben's Watch Club

    Ukratko, alatke imaju na krajevima ušrafljene različite materijale, određene tvrdoće. Najmekši je platični vrh, i njime, naravno, ne možete izgrebati nijedno od vrste stakala koje se nalaze na satovima, bez obzira na silu koju primenite. Test, naravno, nije potpuno naučan, ali predstavlja odličnu referencu na realne uslove kada zakačimo staklo sata o određeni materijal.

 

Plastičan vrh je obeležen brojem 2, a gvozdeni je broj 6
Foto: Ben's Watch Club

 

    Različiti vrhovi alatki su obeleženi brojevima od dva do devet, predstavljajući samu tvrdoću materijala prema Mohsovoj skali. Prema objašnjenju napisanom na kutiji alata, da bi određeni vrh ogrebao staklo, mora imati veći broj, tj. veću tvrdoću od testiranog stakla. Poslednja alatka ima oznaku 9, i napravljena je od volframa, najtvrđeg metala, ali je s njim izuzetno teško izgrebati safirno staklo, koje je slične tvrdoće. 

 

     Kako je test izgledao?

    Ben je na običnom papiru odštampao naziv kristala, a ispod toga je označio brojeve od dva do devet. Ispod svakog broja je koristio alatku odgovarajuće tvrdoće i posmatrao je rezultat, tj. da li će se javiti oštećenje na staklu.

     Bez ikakvog iznenađenja, akrilno staklo na tom testu je izgrebano već alatkom broj tri, čiji je vrh od bakra. Ali kako su se pokazali mineralno staklo i Hardlex?

 

Foto: Ben's Watch Club

     

    Obe vrste stakla su izdržale prva grebanja, ali na broju šest su se pojavili prvi plitki tragovi na mineralu. Staklo je popustilo, iako se to teško može videti golim okom.

 

Sitni tragovi na mineralnom staklu na broju šest
Foto: Ben's Watch Club

    

    S druge strane, Hardlex je ipak preživeo šesti nivo bez packica, kao i sedmi nivo, što potvrđuje ono što mi je Seiko odgovorio u mejlu. U nastavku smo došli i do odgovora kolika je tvdroća manufakturnog kristala iz Japana.

 

Hardlex je popustio tek na testu broj 8
Foto: Ben's Watch Club

 

    Lično, nisam očekivao veliku razliku, međutim, slika govori više od reči. Izuzimajući dijamant, određena vrsta relacije se primenjuje na Mohsove standarde i izračunato je da je svaki nivo na skali za oko 60% tvrđi od prethodnog. Dva broja razmaka je prilična razlika u tvrdoći ova dva materijala.

    Na ovom linku možete videti ceo test koji je Ben Artur uradio na mnogim tipovima kristala: Scratching Every Watch Crystal To See Which Brands Are Lying! - Ultimate Crystal Scratch Test

 

Zaključak

    Seiko Hardlex nije isto što i obično mineralno staklo. Očigledno je bar duplo tvrđi materijal, dobijen tehnologijom koju Seiko poseduje a ne želi javno da deli svima. Svakako je to bila njihova velika prednost u pristupačnom cenovnom rangu. Međutim, danas je i sam safir postao prilično jeftin za proizvodnju, pa je pitanje zašto Seiko ipak ne koristi safir, koji je dodatnih 60% tvrđi od njihovog manufakturnog kristala, potpuno legitimno. 

 

Hardlex ipak nije tako lako oštetiti, kao što se priča

 

    Možemo da spekulišemo, ali nijedan odgovor nije definitivan, i poznat je samo čelnicima ovog japanskog časovničarskog giganta. Oni znaju šta rade i sigurno imaju valjane razloge. U to ne treba sumnjati.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

VEST: 40 godina G-Shocka i novi limitirani modeli!

 

    Kada je nešto zaista dobro, to traje. Casio ove godine proslavlja četrdeset godina postojanja linije popularnih satova G-Shock. To dosta govori.

    Prilikom lansiranja 1983. godine, G-Shock model DW-5000C, sa svojom revolucionarnom strukturom otpornom na udarce, postao je prvi ručni sat koji negira konvencionalnu ideju o satu kao lomljivom predmetu. Na taj način, uspostavio je novi žanr ručnih satova. Možete da ne volite modele koji rade na baterije, da ne podnosite digitalan displej, ali jedno je sigurno, G-Shock je osigurao mesto u horološkoj istoriji, za vek vekova.

 

     

    Šta ga to čini tako posebnim? Kao podbrend, G-Shock se fokusira na četiri faktora u potrazi za najvišom mogućom otpornošću na udarce, pritisak, gravitacione sile i temperaturu, pa izdržava sve vremenske uslove, ili bolje reći nepogode. 

    Primarni ciljevi su robustnost, koja obezbeđuje pouzdano nošenje u bilo kom okruženju, i praktičnost, koja obezbeđuje pouzdan rad u svim okolnostima. Ovi ciljevi uslovljavaju i sam dizajn sata. To je ujedno i razlog zbog čega se klasični pravougaoni dizajn nije promenio punih četrdeset godina.

    Novi limitirani modeli se dele u tri potkategorije i dva samostalna modela. U ponudi su linije Recrystallized, Adventurer's Stone i Red Flare, kao i samostalni limitirani modeli Gassan i Eric Haze.

    Fokusiraću se na modele koji zaista otelotvoravaju filozofiju i izgled prvog G-Shock modela ikada nastalog. To su tri zanimljiva modela iz Recrystallized serije.

RECRYSTALLIZED

 

    Casio je poznat po tome da obeležava svakih pet godina postojanja G-Shock linije sa novim limitiranim modelima. Cene su uvek više, ali je dizajn unikatan i ljubitelji uvek imaju nešto novo i zanimljivo da otkriju.

    Ovaj put, u završnoj obradi se kombinuje tzv. rekristalizacija nerđajućeg čelika i tehnologija dubokog očvršćavanja. Inventivni dizajn ovih satova pruža neuporedivu čvrstoću i lepotu.

    Sama tehnika ojačanja čelika svakako pristaje jednom robustnom satu kakav je G-Shock, ali ta tehnika dodaje i jedan zanimljiv estetski aspekt dizajnu. Rekristalizacija nerđajućeg čelika i očvršćavanje u dubokom sloju omogućava spoljašnji dizajn sa izuzetno originalnim izgledom sjaja. Dodatne primene jonske obloge (IP), titanijum karbida (TiC) i drugih premaza daju prelepe boje i neverovatan kristalni odsjaj.

 

Kristalizacija čelika na kućištu i narukvici

     

    Ova tehnologija stvara tvrdi sloj unošenjem ugljenika u površinu čelika. Za razliku od premaza, proces daje povećanu čvrstoću očvršćavanjem samog materijala. Dakle, Casio uvek dizajnira sa idejom da finalni produkt bude izdržljiv. Liniju predstavljaju tri modela: DW-5040PG, GMW-B5000PS i GMW-B5000PG.

    DW-5040PG

    Osnovni model za 40. godišnjicu je DW-5040PG, i dolazi u crnom gumiranom kućištu, koje se na prvi pogled mnogo ne razlikuje od drugih osnovnih modela. Međutim, lepota je u detaljima.

 

    Odajući počast originalnom modelu iz 1983. godine, ovaj sat karakteriše proces rekristalizacije i dubokog očvršćavanja koji se primenjuje na poleđini, na poklopcu kućišta, kao i na kopči i metalnoj gajki. Metalni kristalizovani detalji su u zlatnoj boji.

 

    Pored toga, okvir kućišta i kaiš su napravljeni od smola na biološkoj bazi kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Reči Project Team Tough krase brojčanik, a na poleđini kućišta je ugraviran logo godišnjice. Na zlatnoj gajki su ugravirane četiri zvezdice u znak sećanja na četiri decenije postojanja podbrenda. Još jedna zvezdica je ugravirana na dugme na donjoj levoj strani kućišta, kao još jedan zanimljiv mali detalj koji nije odmah uočljiv.

    Natpis Project Team Tough je ime tima koji je radio sa Ibe Kikuom, tvorcem podbrenda G-Shock, na razvoju prvog modela 1983. godine. Tim je otelotvorio Ibeovu viziju o izgradnji izdržljivog sata koji se ne bi pokvario čak i ako bi pao sa veće visine u delo sa satom koji ima strukturu otpornu na udarce bez premca. Više o tome možete pročitati ovde: G-Shock, istorija legende.

    Prateći temu prvog sata, modul je onaj osnovni – 3421. Nema ekstra tehničko-tehnoloških rešenja, samo jednostavan, pouzdan G-Shock kvarcni modul sa LCD displejem, ali u zlatnoj boji. Kao što rekoh, Casio je pazio na detalje.

 

    GMW-B5000PS

 

    Tekstura nerđajućeg čelika za ovaj model je poboljšana ne samo procesima rekristalizacije i dubokog očvršćavanja, već i dodatnim TiC premazom. Na zadnjoj strani kućišta, na poklopcu, takođe je nanesen TiC premaz i ugraviran je logo 40. godišnjice. Zvezdica je ugravirana na dugmetu na donjoj levoj strani kućišta, a fraza SINCE 1983 krasi brojčanik.

    Ovaj model ima i drugačiji modul. Ne samo da je odrađen u negativu, već ima napajanje na solarni pogon, Bluetooth® i radio-kontrolu za neprikosnovenu tačnost i pouzdanost – Multiband 6. Pored toga, modul sadrži i Super illuminator – puno automatsko LED pozadinsko osvetljenje visoke iluminacije za najbolju moguću čitljivost u mraku.

    Narukvica je metalna, i takođe kristalizovana kako bi se dizajnerski ujednačila sa ostatkom sata.

 

GMW-B5000PG

 

    Ovaj model ima identične specifikacije kao prethodni, ali dolazi u zlatnoj boji. Modul je sličan i dolazi u klasičnoj pozitivnoj varijatni, sa sivim LCD displejem.  

    Za ovaj model, sve spoljašnje komponente od nerđajućeg čelika se tretiraju procesima rekristalizacije i dubokog očvršćavanja, a zatim se primenjuje IP boje zlata. Poleđina kućišta takođe ima premaz sa gravurom logoa 40. godišnjice. Praktično, sve je isto osim boje.

Za one koje interesuje, kutije će izgledati ovako:

 

 

 

    Casio je napravio nešto posebno za godišnjicu, a da li vredi izdvajati dva do tri puta veću cenu u odnosu na slične, nazovimo obične modele, ostaje na kupcu da odluči. Jedno je sigurno, ove modele je teško pronaći i kupiti, a cene im vrtoglavo skaču kako vreme prolazi. Od vih Casio modela, limitirani G-Shock satovi, izdati za 25, 30, 35. i 40. godišnjicu ne samo da drže cenu, nego poskupljuju do neslućenih visina. Probajte da ih pretražite onlajn, bićete iznenađeni...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩