Zlatna zvezda na nebu: Seiko Pogue

    Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe. Kao strastvenim sakupljačima zastarele tehnologije za merenje vremena, jednostavno nam je u prirodi da dodamo i istorijsku vrednost naših cenjenih mehaničkih satova na već postojeći kvalitet i umeće potrebno da bi se napravili. Zato nam satovi koji su učestvovali u raznim podvizima ljudske izdržljivosti i genijalnosti toliko znače. To je ono što daje dušu određenom modelu, daje mu nešto više od onoga što već naveliko cenimo. To su legendarne priče koje prodaju Rolex Submariner ili Omega Seamaster satove u ogromnim količinama, iako koštaju pravo malo bogatstvo.

    I mada svi koriste legendarne priče kako bi prodali svoje satove, jedan brend praktično ignoriše određeni događaj koji bi ih mogao vinuti među zvezde...

    Ovo je priča iza modela Seiko Speedtimer 6139 – sata zlata vrednog.

 

Jedini, pravi, originalni Seiko Pogue
Foto: The Seiko Muzeum Ginza

    Trening

    Obuka astronauta obuhvata složen proces pripreme u regionima širom sveta za njihove svemirske misije pre, za vreme i posle leta, koji uključuje medicinske testove, fizičku obuku, obuku za aktivnosti van letelice, procedurnu obuku, proces rehabilitacije, kao i obuku za eksperimente koje će izvoditi tokom boravka u svemiru. 

    Objekti za virtuelnu i fizičku obuku su integrisani kako bi se astronauti upoznali sa uslovima sa kojima će se susresti tokom svih faza leta i pripremili se za okruženje mikrogravitacije.

    Pored toga, oprema koju koriste u svemirskoj letelici, kao i oprema koju nose, moraju biti savršeni. Kvalitet izrade, izdržljivost, preciznost – to su odlike koje beskompromisno moraju biti na najvišem mogućem nivou. Od toga zavise njihovi životi.

    Možete onda zamisliti koje procedure i testove prolaze razni predmeti koji su potrebni gore, među zvezdama. Zaboravite ISO standarde, COSC sertifikate, jer ono što se zahteva daleko je iznad onoga što je za zemaljsku upotrebu. Sat koji će posada nositi mora da izdrži uslove vakuuma, solarnog zračenja, magnetnih smetnji, električnih pražnjenja i izuzetno niskih temperatura u kosmosu. Čak je i prašina izuzetno opasna po mehanički sat u bestežinskom stanju.

    Ne čudi onda što su najbolji časovničarski brendovi činili sve da bi baš njihovi satovi postali deo jednog svemirskog leta. Omega Speedmaster – prvi sat nošen na Mesecu, može se pohvaliti kvalitetom kojem do tada niko nije mogao da parira. NASA je ovaj švajcarski brend čak i nagradila nagradom Silver Snoopy.  

 

Značka Srebrni Snupi
za sve koji dobiju ovu prestižnu nagradu

    Od svih SFA nagrada, Srebrni Snupi najbolje simbolizuje nameru i principe svemirskih letova. To je nagrada za izvanredne performanse, bezbednost leta i uspeh misije. Manje od 1% radne snage u vazduhoplovnom programu dobija je godišnje, što pokazuje da je posebna čast dobiti ovu nagradu. Nagrada se uglavnom daje astronautima i osoblju koji su spasili misiju od propasti, spasivši, pritom, i živote onih koji su leteli u svemir. U retkim slučajevima, nagrada se dodeljuje i timovima ili kompanijama koje sarađuju sa Svemirskom agencijom. Omega ima čime da se ponosi, i ima čast da bude nosilac ove nagrade.

 

The Silver Snoopy Omega Speedmaster

 

    Sličan kvalitet za put u svemir ima i Sinn, koji je zvanično bio sat koji nose nemački astronauti. Ne treba trošiti reči na kvalitet ovog brenda, a dugo je bio poznat i kao prvi automatski hronograf u svemiru... sve dok nije otkriveno da je jedan japanski sat, zlatne boje cifera, pretekao Sinn Modell 140 ST za nekoliko godina. Sat koji nije bio testiran i sertifikovan za let u svemir, ali je ipak preživeo put do tamo i nazad.

    Svi već znate, bio je to Seiko Speedtimer 6139, popularno nazvan Pogue!

    Kako je do toga došlo?

    Glavni akteri su ponovo NASA-ini kosmonauti, misija Skylab i Omega. 

    Skylab je bila prva svemirska stanica Sjedinjenih Država, koju je lansirala NASA, u funkciji je bila  oko 24 nedelje između maja 1973. i februara 1974. Njome su upravljale tri odvojene posade od po tri astronauta: Skylab 1, Skylab 2, i Skylab 3. Glavne operacije su uključivale orbitalnu radionicu, solarnu opservatoriju, posmatranje Zemlje i stotine eksperimenata. 

 

Značke pojedinačnih Skylab misija

    Misijom Skylab 3 upravljao je Pukovnik Poug, zajedno sa astronautima Džeraldom Karom i Edvardom Gibsonom, a bila je to poslednja misija sa posadom na prvoj i poslednjoj svemirskoj stanici Sjedinjenih Država. Kako Spejs-šatl program nije bio spreman do 1981. godine, NASA nije mogla da ga iskoristi da popravi orbitu stanice na vreme. Skajlabova orbita se na kraju skratila i stanica se raspala u atmosferi 11. jula 1979, razbacujući krhotine po Indijskom okeanu i Zapadnoj Australiji.

    No, za nas je bitno šta je to moćna Omega uradila, pa da jedan veoma pristupačni Seiko dobije mesto u raketi. Zapravo, bitno je šta to Omega nije uradila.

    Za period rigoroznih treninga astronauta – Omega nije dala svoje satove. Iako je razlog samo njima jasan, astronauti su bili uskraćeni za mogućnost da se bolje upoznaju sa satom i njegovima funkcijama. Pritom, i na treninzima je bilo potrebno meriti vreme. Zbog toga je pukovnik Poug kupio Seiko, ni manje ni više nego u zlatnoj boji, evocirajući boju Sunca, koje je bilo jedan od istraživačkih zadataka misije Skajlab. 

    Pougu se sat zaista svideo i toliko dobro se upoznao sa štopericom, rotirajućim okvirom i ostalim funkcijama sata da je prosto želeo da ponese sat sa sobom na stanicu, pogotovo što se Speedtimer pokazao jako pouzdanim. Ne, bolje je reći da pukovnik je znao da je pametno poneti sat koji zna da koristi i kom veruje.

    Samo nekoliko sati pred poletanje, tim je dobio svoje Omega satove, ali pukovnik nije hteo da rizikuje. Među svoje lične stvari koje je smeo da ponese na let, on je stavio i Seiko Speedtimer.

 

Fotografije tima astronauta sa misije Skylab 4
Seiko Speedtimer na slici zapravo i nije isti model
koji je nosio Pogue, nema beli rotirajući okvir

  

    Na levoj ruci nosio je Seiko, a na desnoj Omegu, koja, kao što znamo nije bila automatik. Tako je Seiko Speedtimer, kasnije nazvan Pogue, postao prvi automatski hronograf u svemiru. 

    Tehnikalija, sigurno... ali ipak, jasno je zato je Seiko toliko poštovan brend, jer kao što napisah na početku: Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Vintidž, antikvitet, ili samo jedan običan stari model – koja je razlika?

    Odmah u početku, da razbijemo iluzije: Ne može se svaki stari sat nazivati vintidž modelom!

    Ljudi generalno naginju ka tome da svaki iole stariji model tako predstavljaju, ali realnost je malo drugačija. Sama definicija termina glasi ovako: Vintidž (starinski) dizajn odnosi se na predmet iz drugog doba koji ima važnu i prepoznatljivu vrednost. 

    Ovaj stil se može primeniti na dizajn enterijera, dekor, nameštaj, ali i na nakit i satove. Kada se kaže vintidž, obično se misli na nešto što je staromodno, ali je ipak i više od toga. To je bezvremenski klasik koji ne izlazi nužno iz mode. To je nešto što je mnogo teže nabaviti, pa može značiti i ekskluzivnost koju samo retki poseduju.

 

Seiko Lordmatic
Foto: Sven Sven

    Svaki starinski sat treba da se proceni na osnovu nekoliko kriterijuma: 

1. starost sata;

2. originalni dizajn;

3. istorijski značaj;

4. kvalitet izrade;

5. stanje u kom se sat nalazi.

 

Полет Океан
Foto: Mladen Bako

    Šta sve ovo tačno znači?

    Prvo i osnovno je starost sata. Za različite predmete ta starosna granica je različita. Generalno, starost predmeta od najmanje 30 godina se najčešće uzima kao standard da bi dobio status oldtajmera ili vintidž modela. Međutim, u časovničarskom svetu ta granica je najčešće 25 godina. Iako neke asocijacije i organizacije daju status vintidž modela satovima od preko 30 godina, postoje i one koje priznaju kao vitidž satove stare bar 20 godina. 

 

Nivada GMT Chrono
Foto: Bojan Stojanović

    Druga stavka je originalnost dizajna. Vrlo je jednostavno... omaž ili kopija nikad neće imati status vintidž sata, pa mu cena neće skakati, i svakako takav sat neće biti investicija. Termin i definicija omaž satova su danas nedefinisani, zbog mnogih kineskih brendova koji štancuju modele u ogromnom broju i to često samo menjajući logo na ciferu i ništa drugo. Takav sat verovatno nikada neće dobiti status pravog vintidž modela. Sa druge strane, sat koji je omaž u pravom smislu reči, kao sat koji odaje poštu nekom drugom modelu, dizajnu ili umetničkom stilu, pozajmljujući stilska rešenja, ali ih ne kopira, može da se nađe na listi vintidž modela, ako ima dovoljno velik istorijski značaj. 

 

Слава
Foto: Dalibor Kušić

    Istorijski značaj je isto tako bitan. Značaj može biti veliki, u horološkom smislu, kao što je to prvi Breguet Tourbillon iz 1795. godine; ili u istoriji civilizacije, kao što to ima Omega Moon Watch. Značaj može da bude i mnogo manji u civilizacijskom ili horološkom smislu, mali kao što ga ima npr. Casio F91W. To je popularan model koji je praktično otvorio vrata pristupačnim digitalnim satovima široj populaciji, i ima kultni status među ljubiteljima satova.

Darwil
Foto: Oliver Sabol

    Da bi neki sat doživeo da dobije vintidž status, mora da ima određeni kvalitet, da traje i pouzdano radi mnogo duže od dvadeset ili trideset godina. Zbog toga je kvalitet izrade jako bitan i izdvaja dobre satove na tržištu.

 

Seiko 5
Foto: Nemanja Mjedenjak

    Stanje u kom se sat nalazi takođe igra ulogu. Očuvanost sata je bitna zbog toga što niko neće želeti da kupi unakažen sat koji ne radi. Popravke bi verovatno zahtevale nove, neoriginalne delove. Takav model ne može da održi status vintidž modela. S druge strane, mala oštećenja i patina mogu čak i da povećaju cenu modela u prodaji, jer dobro očuvan stari model vredi mnogo više, ne samo u novcu, već i zbog priče koju svaki zarez, tačkica i promena boje donose!

    Koja je razlika između antikviteta i vintidž sata?

A. Schild (1925-1935)
Foto: El Blondo

    

    Starinski sat ili antikvitet poseduje iste ili slične kvalitete kao vintidž sat, samo što mora biti bar 100 godina star! Jasno je da, ako sat funkcioniše posle jednog veka rada, on onda poseduje izuzetan kvalitet, kakav se zaista retko viđa.

    Posmatrajte situaciju na sledeći način. Stari sat koji ima prepoznatljivu vrednost može postati vintidž model nakon određenog vremena. Ako se vintidž sat pokaže i dokaže pouzdanim nakon 100 godina, on postaje antikvitet i tržišna vrednost mu mnogostruko skače.

 

Ракета (Big Zero)
Foto: Radovan Raičević

 

    Antikviteti nisu nužno skuplji od vintidž satova. Neki starinski satovi postižu zapanjujuće sume na aukcijama, jer su veoma traženi od strane kolekcionara koji žude za njihovim prestižem, istorijom ili jedinstvenim kvalitetima. Naime, džepni sat Patek Philippe Henry Graves Supercomplication iz 1925. prodat je za neverovatnih 24 miliona dolara na Sodebijevoj aukciji 2014. godine, a da nije dostigao status antikviteta. Kao vintidž model, on je prodat za mnogo više novca od nekih antikviteta na istoj aukciji. Naravno, za par godina Patek Philippe Henry Graves Supercomplication će napuniti 100 godina, pa će najverovatnije i cena skočiti.

 

Patek Philippe Henry Graves Supercomplication
Vrednost: 24.000.000 $

    Dakle, postoje jasne razlike između starog sata, starinskog i antikviteta. Ljubiteljima satova je svaki stariji model drag, bez obzira na tržišnu vrednost ili status koji uživa među kolekcionarima.

    Prilog ovome je mali konkurs koji sam objavio na grupi ljubitelja satova: Tik Tak. Zamolio sam ljude da slikaju i okače jedan ručni sat iz svoje kolekcije, da bude bar 30 godina star, misleći da neće biti mnogo fotografija. Prvobitna zamisao bila je da u ovaj tekst okačim do 5 fotografija koje su imale najviše lajkova, i njih možete videti nasumično postavljene kroz ovaj tekst, od najpopularnije na prvom mestu. Međutim, odaziv je bio bolji nego što sam očekivao, sa preko 40 fotografija zaista lepih i očuvanih satova. Nažalost, nisam bio u mogućnosti da ih okačim sve, pa sam odlučio da u tekst uđu samo oni satovi koji su imali deset i više lajkova u trenutku kada je tekst objavljen.

 

Dugena
Foto: Mislav Zidar

Orient
Foto: Жарко Чолак

Orion Seal
Foto: Ilija Blaževski

    Još jednom hvala kolegama i prijateljima iz Tik Tak Facebook grupe! Ostale fotografije možete videti na Facebook postu, na linku OVDE!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩

Pravi naslednik? – Citizen Bullhead (predstavljanje)

  Hipi šezdesete i vesele sedamdesete su bile zlatno doba automatskih hronografa i industrijskog dizajna. Seiko je polako počeo da postavlja svoje ime visoko na lestvici istorije. Drugi proizvođači satova iz Japana su morali da urade nešto povodom toga. Odgovor koji je Citizen smislio na sve traženije i popularnije hronografe sa Seiko 6139 kalibrom bio je Challenge Timer, cal. 8110; ali ga mi poznajemo po daleko čuvenijem nadimku – Bullhead!

    Kompaktnih dimenzija, zanimljivog dizajna sa pušerima na vrhu, poput glave sa rogovima – po čemu je dobio nadimak – sat je bio pouzdan i izuzetno popularan sedamdesetih. Da sećanje na model ne izbledi u potpunosti, postarao se Tarantinov film Bilo jednom u Holivudu u kome poznati glumac Bred Pit nosi zlatni Bullhead.

 

Scena iz filma Once Upon a Time in Hollywood

    Citizen Cal. 8110, koji je pokretao Bullhead, bio je mehanički hronograf kojeg je kompanija lansirala ranih sedamdesetih. Ovaj mehanizam je pokretao mnoge različite modele u to vreme, sve do otprilike 1980. godine. Bio je to odličan mehanizam, dobrih performansi, kompaktnih dimenzija, koji je radio na visokoj frekvenciji – hi-beat – od 28.800 bph. Povrh toga, bio je to tzv. Flyback hronograf, što je značilo da se štoperica može trenutno vratiti na nulu dok još radi, bez potrebe zaustavljanja i resetovanja. Prostim pritiskom desnog pušera, velika sekundara leti nazad na nulu i istovremeno kreće da meri drugo vreme. Ovi podaci ga čine superiornijim od glavnog konkurenta – Seiko 6139. Međutim, Citizen nikad nije imao popularnost zemljaka.

 

    Što se tiče dimenzija, Citizen je iskoristio svoj sitan mehanizam da napravi kompaktan sat. Prečnik Bullheada je samo 38 milimetara. Ta veličina je prilično u skladu s vremenom kad je nastao, međutim, Seiko 6139 hronografi su išli i do ogromnih 44 mm. Pošto Bullhead nema istaknute držače za narukvicu, sat deluje još manji kada je na zglobu. 

    Danas, reizdanja popularnih satova su veoma tražena u časovničarskoj industriji. Da li je to nostalgija starih kupaca, ili pak neka želja da se ponovo dožive one zlatne godine, sve više brendova daje svojim dizajnerima priliku da kopaju po starim katalozima.

    Citizen nije propustio priliku da predstavi novi Bullhead – Chrono AN3660!

 

Novi Citizen Bullhead

    Novi model je naizgled identičan starom. Čini se da je, za razliku od mnogih, Citizen je napravio verno reizdanje. Međutim, kada se malo bolje zagleda, primećuju se drugačija dizajnerska rešenja i jedna krupna razlika zbog koje su mnogi otpisali ovaj sat, odmah u startu.

    Primetili ste, novi model pokreće kvarcni mehanizam. To je krupna razlika u odnosu na automatski mehanizam iz prošlosti. Zagriženi ljubitelji brenda su osudili ovaj potez, međutim, većini ovo i ne predstavlja neki problem. Kvarcni satovi su tačniji, pouzdaniji i mnogo jeftiniji, pa će mnogi moći da uživaju u nošenju ovog sata. Cena, pak, i nije toliko niska, i iznosi oko 300 dolara. Svakako, mnogo niže nego što bi koštala mehanika...

 

     Ostale razlike su suptilne i uglavnom uslovljene mehanizmom i rasporedom komplikacija. Tako imamo datum na drugom mestu, nedostaje prikaz dana, natpisi su, prirodno, drugačiji. Novi model ima tri funkcionalna podbrojčanika i oznake u razmaku od po pet minuta na unutrašnjem okviru.

    Citizen je, prvobitno, na tržište izbacio dva modela, samo za japansko tržište, mada se mogu naći onlajn, ako se neko odluči za kupovinu van ove ostrvske zemlje. To su Panda i Navy sa slike iznad.

    Velika sekundara narandžaste boje je upečatljiva. Jarko narandžaste kazaljke su prisutne i na podbrojčanicima. Sama narukvica dolazi pravo iz sedamdesetih. U stilu tog doba, napravljena je od linkova od presavijenog lima, pa će skoro sigurno da neprijatno čupa dlake na ruci. Ne čudi izbor Breda Pita da sat nosi na kožnoj narukvici u filmu. Ako ste gledali film i ako vam se svideo, teško da ćete nositi ovaj sat na bilo čemu osim na toj narukvici.

    Nešto kasnije, pored ova dva modela, Citizen je predstavio i dva limitirana modela: Reverse Panda i Gold, koji ne samo da su bili limitirani, već su se i prodavali samo u određenim buticima u Tokiju, Osaki, Kjotou, Saporou i Fukuoki, a ne širom Japana. 

    Onda su usledile nove verzije, koje možete videti na slici:

Verzija u zlatnoj boji na koži je najvernija modelu iz filma.

     

    Citizen je ovim napravio zaista dobro reizdanje, i sasvim dostojnog naslednika, čak i ako se u obzir uzme kvarcni mehanizam. Napominjem, Challenge Timer, cal. 8110 je u ono vreme bio pristupačan sat. Danas kvarcni satovi pripadaju rangu pristupačnih modela bilo koje kompanije, tako da je karakteristika pristupačnosti novog Bullhead modela u duhu modela iz sedamdesetih.

    Nadam se da će se Citizen uskoro odlučiti da prodaje ovaj model širom sveta i da će se naći i na našem tržištu.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Scuderia Toro Rosso F1: Casio Edifice EFS-S520CBD (recenzija)

     

    Casio nas je navikao na vrlo dobre pristupačne satove. Možda nije brend koji izbacuje poželjna kolekcionarska remek-dela horologije, ali svi dobro znamo gde ide uložen novac i da tu nema greške. Izdržljivost i funkcionalnost Casio satova se još više ogledaju u poznatoj liniji modela pod nazivom G-Shock. Međutim, ako želite pouzdan i izdržljiv sat, sportskog izgleda sa izuzetno otpornim safirnim staklom i baterijom koja ne mora da se menja svake dve do tri godine, onda je izbog na drugoj liniji modela.

    Na startnu crtu izlazi Edifice!

    Konkretno, u ovom tekstu ćemo pogledati model sa referentnom oznakom EFS-S520CBD. To je sat na solarni pogon, čiji je brojčanik sačinjen od ugljeničnih vlakana (Carbon Fiber), materijala koji je dovoljno čvrst a neverovatno lagan te se koristi u auto-industriji za proizvodnju superautomobila. Razlog zašto se Casio odlučio za taj skupoceni i savremeni materijal možda ste već pogodili kada ste pročitali naslov!

 

Specifikacije

 

    

    Dimenzije:

   

    Prečnik kućišta: 47,5 mm

    Dužina sa ušicama: 50 mm

    Debljina kućišta: 12,7 mm  

    Debljina narukvice: integrisana

    Težina sata: 170 g
    Vodootpornost: 100 m

    Mehanizam: Casio Tough Solar

    Rezerva snage: 5 meseci 

    

    Cena: oko 170 $ (cene dosta variraju od sajta do sajta)

 

    Prema rečima kompanije, Edifice satovi su dizajnirani da privuku kupce koji imaju ozbiljnu profesionalnu karijeru u različitim zanimanjima. Ono što je primetno jeste da ova linija Casio satova ima izrazit sportski dizajn i pregršt funkcija, kao što su: štoperica, svetsko vreme, budilnik, kalendar, tajmer, indikatori statusa baterije, koja se puni preko solarnog panela, itd.

   Edifice satovi nisu samo pogodni za sport. Zahvaljujući elegantnom dizajnu kućišta, lepih poliranih površina, izgledaju sasvim lepo i uz odelo i uz ležernu odeću, kako u svakodnevnom životu, tako i u posebnim društvenim događajima. Upravo je takav i sat sa recenzije.

    EFS-S520 rezultat je partnerstva sa timom Formule 1 – Scuderia Toro Rosso, sa kojim je Casio u profesionalnom odnosu od 2016. godine. Tim se od 2020. godine naziva Scuderia Alpha Tauri Honda i na njihovim bolidima i dalje ponosno stoji logo Edifice satova.

 

Honda F1 tim Scuderia Alpha Tauri
i vozači Juki Cunoda i Pjer Gasli

     

    Sat je direktno inspirisan dizajnom i materijalima vozila Formule 1. Brojčanik je u potpunosti napravljen od ugljeničnih vlakana i koristi poboljšanu solarnu ploču za punjenje, koja se nalazi ispod umetnutih brojčanika za održavanje rezerve snage od pet meseci pri punom punjenju. Baterija se puni i pri veštačkoj svetlosti, tako da će sat raditi i zimi, kada nema mnogo sunčanih dana, a mi smo češće kod kuće, nego vani.

    Preciznost mehanizma je deklarisana na +/- 20 sekundi na mesečnom nivou. Iako ovo nije loš rezultat, Casio Edifice zaostaje za Seiko i Citizen solarnim modelima u sličnom cenovnom rangu, iako prednjači po pitanju izuzetnih materijala (carbon, sapphire).

    Za razliku od većine hronografa, velika sekundara se stalno kreće, što mi je bilo čudno, dok nisam pritisnuo gornje dugme za aktiviranje funkcije štoperice. Iako je velika kazaljka nastavila svojim putem, aktivirao se donji podbrojčanik. Obrnuta situacija od one na koju smo navikli, i mislim da na ovaj način merenje vremena ne može biti dovoljno precizno. Zbog veličine, markeri podbrojčanika nisu podeljeni na dodatne podeoke, pa se ne mogu meriti desetinke ili stotinke. Inače, štoperica meri vreme do 30 minuta.

    Pa ipak, funkcije koje krase ovaj model su mnogobrojne i to donekle vadi stvar. Pored standardnog prikazivanja vremena i ne baš idealne štoperice, sat sadrži i mod za merenje dva vremena istovremeno, za prvo i drugo mesto na trkama, što je u izvesnoj meri prilično logično, jer tim Formule 1 ima dva bolida u trci. Zatim, tu  je uvek korisni indikator rezerve snage. Aktivira se dugim pritiskom na donje dugme štoperice. Donji podbrojčanik će onda pokazati kapacitet na odgovarajućem indikatoru. Prikaz datuma nalazi se na između dva markera na poziciji 4 i 5 sati. Dobre je veličine, i lako je čitljiv.

 

      

    Veličina kućišta od skoro 48 milimetara je donekle prividna i za to je zaslužan oblik kućišta. Brojčanik sa fiksnim okvirom je nešto manjih dimenzija, od oko 45 mm, što neće svakom pasovati. Sat je takođe malo teži, ali narukvica dobro drži tih 170 grama na zglobu.

    Najveća mana ovog sata jeste upravo ta narukvica. Nismo mogli da očekujemo izuzetnost izrade u ovom cenovnom rangu, ali ne govorim o tome. Kućište sata je jako dobro urađeno, pa bih nešto slabiji kvalitet linkova i kopče oprostio, jer najlakše je zameniti jeftinu narukvicu za neku bolju. Međutim, kod EFS-S520 ona je integrisana. Opcija zamene otpada.

     Na kraju dolazim do zaključka da sat možda nije za svakoga, ali neosporan je kvalitet kućišta i solarnog mehanizma. Casio Edifice nas je na to navikao. Sat je funkcionalan i može dobro da koristi nekome ko se zanima za auto i moto trke, a pogotovo ako je fan Formule 1 i Hondinih trkačkih timova. Njima će sat biti zanimljiv, ali, kao i uvek, savetujem da se sat prvo lično proba, jer zbog veličine neće svakom izgledati dobro na ruci.

 

 

    Edifice linija ima pregršt modela, i u moru istih  EFS-S520CBD se izdvaja zanimljivom pričom oko njegovog nastanka. Vredi bar pogledati, ako ste ljubitelj sportskih hronografa.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.  

Kvarcna mehanika: Seiko SSB-031 (recenzija)

    Mnogo puta je rečeno da je Seiko poznat i cenjen širom sveta zbog toga što nudi satove izuzetnog kvaliteta po pristupačnim cenama. Možda je već svima dosadilo da pročitaju jedno te isto kada je reč o ovom čuvenom japanskom brendu, ali to je činjenica. Njihov asortiman pristupačnih satova izuzetno je širok, pa možete biti sigurni da ćete pronaći nešto što odgovara vašem ukusu i željama.

   Ako tražite sportski, moderan i pristupačan hronograf, Seiko SSB-031 može biti sat za vas.

 

 
   Seiko SSB-031 je sportski hronograf, konzervativnijeg dizajna, za koji možemo reći da će uvek izgledati dobro, kao pravi instrument za merenje vremena. Sa cenom od oko 150 EUR, nudi izuzetnu vrednost za novac. U ovom rasponu cena nema mnogo sportskih hronografa poput ovog modela a da imaju isti kvalitet izrade, pouzdanost i završnu obradu.

   Možda će mnogi izgubiti interesovanje kada saznaju da je u pitanju kvarcni sat, ali ovaj model u sebi krije jednu tajnu. Kao što o knjizi ne treba suditi po koricama, tako i o ovom satu ne treba suditi na prvi pogled.

Specifikacije

 

    Dimenzije:

    Obim kućišta: 40 mm

    Dužina sa ušicama: 47 mm

    Debljina kućišta: 11 mm

    Debljina narukvice: 20 mm

    Vodootpornost: 100 m / 10 bar

    Cena: oko 150 EUR

    Dimenzije ovog modela su savršene za moj zglob, obima 18 cm. Sat nije prevelik, kao što se to više nego često događa sa sportskim satovima, ali nije ni neprimetan. Kućište ima brušene ušice nasuprot uglačanim stranama i prilično oštre kontrastne ivice, što dodaje sportskoj prirodi i čini sat primetnim na ruci. Različiti načini obrade i jasne linije kućišta odaju osećaj kvalitetnog sata koji vredi više nego što mu je prodajna cena.

    Sat dolazi sa metalnom narukvicom koja je ok. Brušena je većim delom, sa malim poliranim detaljima u centralnom delu. U ovom cenovnom rangu ne možemo očekivati najbolji kvalitet, ali narukvica koju ima ne čupa i ne grebe, što je sasvim dovoljno, iako se čini da je ona najslabije odrađen deo sata. Kopča je ista kao kod nešto jeftinijih Seiko 5 modela, sa dva sigurnosna dugmeta za otključavanje, i potpisana je logoom kompanije. Krajnji linkovi nisu puni, već od presovanog lima.

 

    Krunica i dugmići hronografa nisu ušrafljujući, ali je vodootpornost dobra i iznosi 100 metara. Za plivanje i sportske aktivnosti na vodi ovaj sat je više nego dobar, ali nije za dubinsko ronjenje, pa ne treba previše ni očekivati od njega u tom pogledu. Za sve ostale aktivnosti, 10 atmosfera je savršena granica i oslobodiće vas mnogih briga oko bezbednosti i izdržljivosti sata.

    Na vrhu kućišta je ravni hardlex kristal. U pitanju je specijalno mineralno staklo koje proizvodi Seiko. Nije u nivou safirnog kristala ni po ceni ali ni po tvrdoći, ali se ipak pokazao mnogo izdržljivijim od običnog mineralnog stakla. Za ovaj cenovni rang je umirujuće znati da će staklo ovog modela izdržati malo jače udarce u odnosu na običan mineral i ostati glatko, bez ogrebotina, bar neko vreme.

 

Čitljivost cifera je dobra i po jakom suncu

 

    Okvir kućišta ima veliku tahimetarsku skalu sa fino ugraviranim belim brojevima. To je još jedan od detalja koji doprinose osećaju kvaliteta, jer brojevi nisu prosto isprintani na metal. Sam okvir je napravljen od čelika, ali je jonizovan, što mu daje crnu boju koja se presijava kao keramika, što, opet, dodaje sportskom izgledu sata i takođe pruža odličan kontrast za lako čitanje.

    Seiko SSB-031 je opremljen crnim brojčanikom i crnim prstenom sa podeocima minuta, koji se zaista dobro uklapa u okvir i gotovo izgleda kao jedan integrisani deo. Pažnja koju Seiko poklanja detaljima je dodatno vidljiva u egzekuciji datuma. Mali prozor urezan između markera na poziciji četiri i pet sati otkriva precizno odštampane bele brojeve na crnoj pozadini. Na taj način datum ne remeti simetriju cifera, a pruža dodatne informacije koje mnogima dosta znače.

    Ako volite izgled hronografa, ovaj model će vam se jako svideti. Međutim, postoji nešto što vam ipak može pokvariti užitak. U čuvenom Seiko maniru, dešava se da markeri koji obeležavaju sate i oznake minuta nisu poravnati! To po meni ne predstavlja neki veliki problem. Stvar se lako da srediti, a mnogi i ne zagledaju sat toliko pažljivo da bi tu malu manu primetili.

    Iluminacija je odlična, kako priliči jednom Seiko modelu. Markeri su obojeni čuvenom lumibrite smesom koja dugo i jako sija u mraku.

 

Seiko LumiBrite iluminacija markera
i zanimljivi Nato kaiš, koji takođe sija u mraku

   Podbrojčanici su pozicionirani na uobičajeni način kakav se najčešće sreće kod hronografa. Razlog je jednostavan, ovaj izgled stvara simetriju koja je prijatna za oči. Na poziciji 3 sata je dvadesetčetvoročasovni prikaz vremena, na poziciji 9 sati je minutni brojač hronografa koji meri vreme do 60 minuta, a na poziciji 6 sati je mala sekunda. Velika sekundara, koja je crvene boje, aktivira se pritiskom na dugme iznad krunice, a resetovanje na donje dugme otkriva pomenutu tajnu.

    Naime, ovaj Seiko hronograf nije običan kvarcni sat. Za ljubitelje mehaničkih satova, Seiko u ovom modelu koristi kalibar 6T63, što znači da je mehanizam štoperice u potpunosti mehanički! U pitanju je tzv. Mechaquartz – hibrid kvarcnog i mehaničkog sata koji spaja najbolje od dva sveta.

    Šta to znači?
  To znači da je reč o kvarcnom mehanizmu sa mehaničkim karakteristikama. Jedna od važnih osobina ove unije dva sveta jeste da kazaljka na hronografu otkucava pet puta u sekundi za razliku od standardnih kvarcnih satova, što prirodno stvara pokret kazaljke koji podseća na automatske satove i preciznije meri delove sekunde.     Druga bitna i zanimljiva karakteristika je da sat ima povratni mehanizam. Resetovanjem štoperice, sekundara u treptaju oka skoči nazad na nulu, spremna za novo merenje bez gubitka dragocenog vremena.

    Treća osobina se tiče same preciznosti. Kvarcni mehanizmi su mnogo precizniji od mehaničkih. Prema fabričkim podacima, 6T63 radi na oko +/-15 sekundi na mesečnom nivou, iako je u realnim uslovima još precizniji.

 

Seiko SSB-031 dolazi sa metalnom narukvicom,
ali mu dobro stoje Nato kaiševi u boji kućišta.

    Sve u svemu, po ceni od oko 150 EUR, Seiko SSB-031 je sat koji nudi impresivnu vrednost za novac. Vrlo je kvalitetne izrade, ima privlačan  dizajn kućišta i cifera, kao i pouzdan, dugotrajan i izdržljiv kvarcni mehanizam sa uvek korisnim karakteristikama mehaničkih satova.

    U ovom trenutku se sve teže nalaze novi na tržištu, a onlajn cene se kreću u okviru one sa Amazona: link ka Seiko SSB-031 (ako izuzmemo troškove poštarine i dostave, cena i nije tako loša).

   Za nekoga ko traži moderan, kvalitetan i pristupačan hronograf, ovo je definitivno odličan izbor!

 

 

    Zahvaljujem Dejanu R. na pozajmici i pruženoj prilici da napišem ovu recenziju. Seiko SSB031 je sat iz njegove zanimljive kolekcije, koju možete videti na njegovom instagram profilu: qi.unit.

 

Srdačno,
Ivan R.

Elegantni sportista: Citizen Eco Drive Chronograph (recenzija)

    Kao japanolog, proučavao sam japansku kulturu, jezik i istoriju, logično je bilo da u svojoj kolekciji imam prvenstveno japanske satove. Uz svo dužno poštovanje prema Švajcarcima, Nemcima, Francuzima i ostalim proizvođačima, japanski satovi su nešto što mene zanima najviše i s obzirom na pristupačnost cene i izuzetnost kvaliteta, ti satovi su nešto što može da bude prilično zastupljeno u kolekciji ljudi sa naših prostora. Danas ću vam predstaviti jedan sat iz svoje privatne kolekcije, sat marke Citizen, i to solarni hronograf!
Za one koje zanima, referenca sata je 7n1030157, ali u ovom tekstu ćemo se držati naziva Citizen Eco Drive Chronograph.

    Jedna od najvećih kompanija koja proizvodi satove i komponente za satove na svetu jeste Citizen kompanija. 

 

    Kompaniju su 1930. osnovali japanski i švajcarski investitori, mada koreni sežu dublje u prošlost. Naime, novonastala kompanija je preuzela istraživački institut Shokosha (osnovan 1918.) i nekoliko postrojenja montažnog pogona koji je u Jokohami 1912. otvorio švajcarski časovničar Rodolf Šmid (Rodolphe Schmid). Marku Citizen, Šmid je prvi put registrovao u Švajcarskoj 1918. godine za satove koje je prodavao u Japanu. Razvoj ove kompanije podržao je 1920-ih japanski plemić, političar i ljubitelj satova - Goto Šinpei sa nadom da satovi mogu postati pristupačni široj javnosti, jer Japan u to vreme nije bio bogata zemlja, te skupi švajcarski satovi nisu bili prodavani.

 

    Danas je Citizen ogroman konglomerat, koji pod svojim okriljem drži poznate švajcarske i američke proizvođače satova, kao što su Alpina, Frederique Constant, La Joux-Perret i Bulova. Pored skupocenih satova koji mogu da koštaju i po nekoliko hiljada evra, Citizen i dalje proizvodi i pristupačne satove, a pod svojim okriljem drži i poznatu kompaniju Q&Q koja proizvodi najpristupačnije satove na bilo kom tržištu, koji za razliku od jeftinih kineza, koliko toliko drže kontrolu kvaliteta. Ne čudi da su Citizen satovi izuzetno trajni i precizni, tako da sam morao da imam bar jedan u svojoj kolekciji japanskih satova.

 

Citizen Eco Drive Chronograph

 

    Sat je u mojoj kolekciji više od tri godine i definitvno je opravdao tadašnju cenu od 220 €. Kućište sata je u divnoj boji roze zlata, koja pod određenim uglovima podseća na bronzu, čemu dodatno doprinosi braon prsten koji uramljuje cifer sata. Dimenzija kućišta je 43 mm, ali zbog linete sa ispisanim brojevima, koja lepo zaokružuje podbrojčanike, kao i zbog nešto kraćih kazaljki, sat ne deluje tako veliko. Dužina između krajeva ušica je takođe kompaktna, 47 mm, tako da sat fino stoji na ruci, čak i kod osoba sa nešto tanjim zglobovima. 

 

 

    Debljina kućišta je 11 mm, zahvaljujući tananom Eco Drive mehanizmu. Sa strane, na poziciji „3 sata”, stoji krunica, koja služi za podešavanje vremena i datuma, i dva tastera sa obe strane krunice za kontrolu hronografske funkcije. Gornji služi za pokretanje i pauziranje, dok je donji taster za resetovanje te funkcije.

 

    Razmak između ušica je 22mm, na koje je prikačen kožni kaiš te veličine. Na tržištu kod nas ima dosta verzija i boja kaiševa za satove u toj veličini, tako da je menjanje moguće. Na slikama je antilop kožni kaiš koji sam stavio umesto originalnog braon kaiša koji se dosta istrošio posle dve godine nošenja. 

 

 

    Cifer, kojeg pokriva mineralno staklo, u braon je boji, i, pošto je u pitanju hronograf, izgleda prilično komplikovano. Sati i minuti su obeleženi metalnim indeksima, ali i isprintanim brojevima na lineti. Sa spoljne strane su ispisani sati, a sa unutrašnje strane indeksa su sitno napisani minuti. Na poziciji „12 sati” je narandžasti trougao, a ispod njega poznatim fontom ispisan naziv kompanije Citizen. Na ciferu dominiraju tri podbrojčanika, što i jeste odlika mnogih hronografskih satova. Podbrojčanici su fino izvedeni, oivičeni metalnim prstenom sa crnim markerima, te su lako čitljivi.

    Levi podbrojčanik i velika sekundara miruju dok se ne pokrene komplikacija hronografa, ili prostije rečeno, miruju dok se ne pokrene štoperica. Dok velika sekundara prikazuje protok vremena, i to u petim delovima sekunde, podbrojčanik prikazuje minute, i to do 60 minuta.

    Donji, manji podbrojčanik jeste mala sekundara, koja uvek radi, i ona preuzima ulogu sekundare sata, pošto velika služi samo kao štoperica. Desni podbrojčanik prikazuje vreme od 24 časa, ili popularnije na zapadu AM / PM vreme.

    Na poziciji „4:30” izrezan je mali prozor koji prikazuje datum. Kazaljke su standardne, fino obrađene sa malo fluoroscentne boje, koja svetli plavičasto u tmini, ali indeksi i brojevi nisu osvetljeni, pa je malo teže odrediti koliko je sati u potpunom mraku.

    Međutim, hronografi i nisu namenjeni da se gledaju noću, već po danu, uglavnom na raznim trkama i sportskim manifestacijama, tako da tu nemam zamerku. Ono što je za hronografe bitno, to je preciznost!

    U pozlaćenom kućištu ovog Citizen sata kuca Eco Drive srce! To je čuveni Citizen kvarcni mehanizam koji ne koristi standardnu bateriju za napajanje, već svetlost putem solarnih panela. Energija se dobija od bilo kakvog izvora svetlosti, ne samo sunčeve, iako se na suncu najbrže puni. Solarni punjač je tako moćan da za samo sat vremena nošenja po danu može da napaja mehanizam čitavih 6 meseci u potpunom mraku. Citizen tvrdi da solarna baterija može da traje više od 10 godina, a istraživanja su pokazala da i posle 20 godina rada baterija zadržava i do 80% kapaciteta. To znači da kod ovog mehanizma nema odlaska kod sajdžije svake dve do tri godine da nam zameni bateriju.

    Osim ove ekonomičnosti, Citizen Eco Drive odlikuje i već pomenuta preciznost. Naime, tačnost rada fabrički je navedena u okviru ±20 sekundi mesečno pri normalnom temperaturnom opsegu od 5 do 40°C, a prikazani model je na testu pokazao mnogo bolji rezultat, od +5 sekundi mesečno! Pritom, treba naznačiti da, ako je baterija praznija, tj. ako držite sat duže od 3 meseca u kutiji, van domašaja svetla, on počinje da kasni, sve više i više, dok potpuno ne stane posle 6 meseci. Stoga, najbolje je sat nositi s vremena na vreme ili ga držati negde gde ima slobodan pristup svetlosti.

    Citizen Eco Drive Chronograph 43 mm je pametno izveden sat izuzetne završne obrade, inspirisan retro dizajnom hronografa iz prošlosti. Krajnji rezultat je sat koji može da odaje ton modernog osećaja, a pritom ne oduzima šarm stare škole. Iako su hronografi zamišljeni kao alat za precizno merenje vremena, ovaj konkretan model odiše elegancijom, te sasvim lepo izgleda i u specijalnim prilikama, nošen uz odelo i kravatu. Leto je iza nas, a jesen polako boji svet u nijanse koje ovaj sat odražava, pa verujem da će se mnogo češće naći na ruci ovih dana.

    Ukoliko imate nedoumica oko termina, pročitajte ovaj članak. A ako želite da vidite još zanimljivog sadržaja i slika ovog sata, posetite nas na Instagramu: 

 

 samo_cas