Horološke priče: Dva hronografa 1969.

 

Ženeva, Švajcarska – januar 1969. 

Bilo je zagušljivo u slabo osvetljenoj sali, prepunoj gostiju koji su nervozno isčekivali veliku najavu. Zenith, veliko ime u časovničarstvu, sinonim za preciznost, spremao se da otkrije svoje revolucionarno dostignuće: prvi svetski automatski hronograf visoke frekvencije, nazvan simbolično – El Primero – Prvi!

Titani industrije, novinari i radoznali ljubitelji satova brujali su od uzbuđenja. Fokus svetala bila je pozornica, a na njoj, u samom zenitu, remek-delo časovničarstva.

Tri modela El Primero, predstavljena daleke 1969. godine

 

Kako je prezentacija dostigla vrhunac, sa blistavim prototipovima El Primero-a koji su bili predstavljeni, jedna figura je tiho stajala na ivici gomile. Bio je to čovek otmenog držanja, čvrstog pogleda i besprekorno skrojene odeće. 

U nedostatku svetla van bine, retki bi mogli da prepoznaju gospodina Šođija Hatorija, mlađeg sina legendarnog Kintaroa Hatorija i naslednika carstva zvanog Seiko. 

 

Šođi Hatori 1900–1974.

Niko nije očekivao da će biti tamo. Iako je Seiko bio poštovano ime, mnogi u tradicionalnim švajcarskim krugovima časovničarstva i dalje su ovaj japanski brend doživljavali kao autsajdera. Na neki način, to je i dalje slučaj...

Ipak, bio je tu, posmatrao je događaj mirno i fokusirano. Rukovodioci Zenith-a, ponositi, prihvatali su čestitke od prisutnih. Odjednom, kroz gomilu se probio gospodin Hatori, a žamor u hali je utihnuo. Bio je prvi među vlasnicima časovničarskih kompanija koji je prišao. Pružio je ruku i čestitao rečima:

Čestitam vam na vašem izuzetnom dostignuću – njegov engleski je bio precizan i odmeren – Zaista impresivan inženjerski podvig.

Predstavnik Zenith-a ljubazno mu je zahvalio. Zatim je gospodin Hatori učinio nešto neočekivano. Suptilnim pokretom, blago je okrenuo zglob da pogleda na sat, dovoljno da pronicljive oči onih u blizini ugledaju sat koji je nosio. Naravno, bio je to Seiko, ali ne bilo kakav. Bio je to potpuno nov hronograf referentne oznake 6139.

 

Seiko 5 Sports SpeedTimer 6139,
Prvi automatski ručni hronograf koji se masovno proizvodio

 

Podbrojčanik na šest sati i upadljiva crvena sekundara koja je nepomično čekala da se pokrene pritiskom na dugme nesumnjivo su ukazivali na hronograf. Oni sa malo više znanja uočili su logo Seiko 5, koji je oduvek označavao pet vrlina časovničarstva, a jedna od njih je i automatski mehanizam. Bila je to tiha, ali snažna izjava. Reči nisu bile potrebne. Poruka je bila jasna.

Niko nije znao da Japanci uopšte razvijaju automatske hronografe, a ponajmanje da se sat već nosi! Nije bilo promocije, nije bilo pompe... samo sat na zglobu vlasnika Seiko korporacije.

 

Ne samo da je bio funkcionalan hronograf sa automatskim mehanizmom
već je imao i dobru vodootpornost od 70 metara.

 

Trenutak kada je Hatori pokazao sat je bio kratak, suptilan, mnogi su ga propustili u slavljeničkoj atmosferi. Ali za one koji su primetili to je bila duboka demonstracija tihog samopouzdanja i suptilni nagoveštaj rastuće konkurencije koja će uskoro preoblikovati pejzaž časovničarstva. 

Oni koji su primetili – bili su novinari. Kasnije su se proširile glasine. Da li je Hatori namerno ovo uradio? Da li je to bio smeo, ali učtiv način da kaže: 

I mi smo ovde! Nemojte nas potcenjivati.

Istina njegove namere ostaje obavijena maglom. Možda je to bila samo slučajnost, sat koji je izabrao da nosi tog dana, u šta čisto sumnjam. Verovatno to bio nameran i elegantan način da se svima stavi do znanja da je Seiko u samom vrhu časovničarstva.

 

Dok plava verzija nosi nadimak Hattori,
crnu verziju je nosio Bruce Lee, što je i nadimak te verzije.

 

Bez obzira na sve, opisani događaj sa gospodinom Hatorijem kako čestita Zenith-u na „prvomˮ automatskom hronografu, dok mu Seiko automatski hronograf tiho kuca na zglobu, postala je nezvanična legenda – svedočanstvo paralelnih inovacija dva giganta u svetu merenja vremena tokom zaista revolucionarne godine. 

Dva meseca kasnije, Seiko SpeedTimer 6139 je zvanično počeo da se prodaje u Japanu i u Evropi, i time je pretekao Zenith na tržištu.  Znamo da je Seiko 6139 bio jako popularan i u Americi, gde je izvesni pukovnik Pogue sedamdesetih nosio jedan žuti model u svemir. 

 

Isti mehanizam, drugo kućište;
legendarne boje Seiko Pogue

 

Nama je to podsetnik da težnja ka horološkoj izvrsnosti ne poznaje granice i da je trka za inovacijama često tiha u odnosu na druge svetske događaje, ali je intenzivna...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Novi Speedtimer u bojama svemira (predstavljanje)

 

Kombinacija tri boje – zlatna, plava i crvena – na ručnom satu marke Seiko automatski podseća na model koji je imao bitnu ulogu tokom određenog istorijskog događaja, koji se desio 7. novembra 1973. godine.

Pa ipak, jedna reč je uočljivo odsutna u promotivnom materijalu najnovijeg Seiko ručnog sata iz Prospex serije, ali se prosto ne može izbeći, a to je – Pogue.

U pitanju je Seiko Speedtimer SSC947 u kombinaciji boja koje su direktno povezane sa čuvenim istoimenim modelom iz sedamdesetih, ali sa referencom 6139-6005!

 

U znak sećanja na ikonu svemirskog doba

Možemo sa velikom sigurnošću reći da je novitet inspirisan legendarnim modelom koji nosi nadimak Pogue, prvim automatskim hronografom u svemiru zahvaljujući pukovniku koji ga je nosio u misiji Skylab. Međutim, novi model ima malo toga zajedničkog sa svojim prethodnikom.

 

Seiko Speedtimer 6139-6005,
prvi automatski hronograf u svemiru

 

Kao što rekoh, Seiko čak nije ni pomenuo ovu povezanost u promo materijalima i reklamama za novi Speedtimer SSC947, ali poznavaoci su odmah povezali zlatni cifer, dvobojni plavo-crveni okvir sa tahimetarskom skalom, i funkciju štoperice sa istorijskim Seiko satom. Osim toga, nema mnogo sličnosti.

Za početak, Seiko Speedtimer SSC947 pokreće solarni kvarcni mehanizam V192. Podaci kažu da ovaj kalibar održava tačnost od +/- 15 sekundi mesečno na normalnim radnim temperaturama od 5°C do 35°C. 

 

Raspored registara, njihova boja i boja unutrašnjeg okvira
razlikuju se od originala, ali su izuzetno čitljivi i precizno obeleženi

 

Solidna je i rezerva snage kada je punjivi kondenzator od mangana i titanijum-litijuma napunjen do kraja i iznosi oko 6 meseci rada u potpunom mraku.

Korišćenje ovog mehanizma takođe znači da SSC947 ima dobro poznati izgled brojčanika, sa dvadesetčetvoročasovnim registrom na tri sata i prozorom za datum negde oko pola četiri. Znam da mnogima to nije najpopularnije mesto za datum, ali to održava neku simetričnost cifera. Podbrojčanici su tamnosive boje, u potpunom kontrastu sa svetložutim brojčanikom, i u sebi kriju solarne ploče koje svetlost pretvaraju u energiju za rad. Sve ovo ga čini drugačijim od originalnog Pogue modela. 

Seiko Speedtimer SSC947 kombinacijom boja
neodoljivo podseća na model Pogue

 

Starac je imao podbrojčanike u boji ciferblata i, naravno, vrlo očigledno drugačiji oblik kućišta uz automatski mehanizam koji je bio prvi u svetu sa vertikalnim kvačilom. 

Dakle, Seiko je bio el primero pre Zenita. Le premier pre Rolexa. Numero uno pre Breitlinga. To naznačavam iz prostog razloga što se čini da je i sam Seiko to zaboravio, pa zato nemamo pravu reinkarnaciju modela 6139 sa zlatnim ciferom... već kvarcni omaž.

Međutim, to nije prost omaž, niti loš sat. Na stranu mehanizam, novi Speedtimer dobro leži na zglobu. Prečnik kućišta mu je 41,4 mm, što nije mnogo, pogotovo što plavo-crveni okvir vizuelno smanjuje brojčanik, tako da se nosi kao ronilački sat, primetan je na zglobu, ali nije ni preveliki ni premali.

 

Mala kazaljka na registru na šest sati je direktno preuzeta
sa starog Pogue modela, a i tri velike kazaljke su takođe vrlo slične

 

Visina kućišta je 13,3 mm, vrlo pristojno za hronografe. Ukupna dužina od krajeva do krajeva ušica je 46 mm. 

Vodootpornost iznosi 100 metara, tako da potvrđuje svoj sportski karakter. Ne bih preporučio da pritiskate drukere i pokrećete štopericu pod vodom, i onda nećete imati problema da se pokvasite na moru ili u bazenu s vremena na vreme.

Narukvica ima pune linkove i kopču dobrog kvaliteta. Uživo sat izgleda vrlo zanimljivo, ali mu fali ono nešto što bi ga izdvojilo kao pravog naslednika starog Speedtimera 6139. Stoga, mislim da bi bilo zdravorazumski ne gledati novi Speedtimer kao omaž starog, već kao potpuno nov model sa fanki bojama koji će sigurno biti primećen na ruci!

Cena... nije mala. MSRP iznosi 700$. Međutim, kako to obično biva, novi Speedtimer SSC947 se može naći nov za mnogo manje, ako se potrudite da ga potražite.

Presuda?

Seiko je predstavio novi solarni Speedtimer, koji je prilično dobar moderan sat. Novitet možda podseća na Pogue svojim bojama, ponekom kazaljkom, ali sve ostalo je novo, moderno i drugačije. 

 

 

Zaključak: to je solidan, dobro izveden sat, zanimljivih letnjih boja koje podsećaju na zlatno doba Seiko satova i zlatno doba svemirskih istraživanja.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Zlatna zvezda na nebu: Seiko Pogue

    Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe. Kao strastvenim sakupljačima zastarele tehnologije za merenje vremena, jednostavno nam je u prirodi da dodamo i istorijsku vrednost naših cenjenih mehaničkih satova na već postojeći kvalitet i umeće potrebno da bi se napravili. Zato nam satovi koji su učestvovali u raznim podvizima ljudske izdržljivosti i genijalnosti toliko znače. To je ono što daje dušu određenom modelu, daje mu nešto više od onoga što već naveliko cenimo. To su legendarne priče koje prodaju Rolex Submariner ili Omega Seamaster satove u ogromnim količinama, iako koštaju pravo malo bogatstvo.

    I mada svi koriste legendarne priče kako bi prodali svoje satove, jedan brend praktično ignoriše određeni događaj koji bi ih mogao vinuti među zvezde...

    Ovo je priča iza modela Seiko Speedtimer 6139 – sata zlata vrednog.

 

Jedini, pravi, originalni Seiko Pogue
Foto: The Seiko Muzeum Ginza

    Trening

    Obuka astronauta obuhvata složen proces pripreme u regionima širom sveta za njihove svemirske misije pre, za vreme i posle leta, koji uključuje medicinske testove, fizičku obuku, obuku za aktivnosti van letelice, procedurnu obuku, proces rehabilitacije, kao i obuku za eksperimente koje će izvoditi tokom boravka u svemiru. 

    Objekti za virtuelnu i fizičku obuku su integrisani kako bi se astronauti upoznali sa uslovima sa kojima će se susresti tokom svih faza leta i pripremili se za okruženje mikrogravitacije.

    Pored toga, oprema koju koriste u svemirskoj letelici, kao i oprema koju nose, moraju biti savršeni. Kvalitet izrade, izdržljivost, preciznost – to su odlike koje beskompromisno moraju biti na najvišem mogućem nivou. Od toga zavise njihovi životi.

    Možete onda zamisliti koje procedure i testove prolaze razni predmeti koji su potrebni gore, među zvezdama. Zaboravite ISO standarde, COSC sertifikate, jer ono što se zahteva daleko je iznad onoga što je za zemaljsku upotrebu. Sat koji će posada nositi mora da izdrži uslove vakuuma, solarnog zračenja, magnetnih smetnji, električnih pražnjenja i izuzetno niskih temperatura u kosmosu. Čak je i prašina izuzetno opasna po mehanički sat u bestežinskom stanju.

    Ne čudi onda što su najbolji časovničarski brendovi činili sve da bi baš njihovi satovi postali deo jednog svemirskog leta. Omega Speedmaster – prvi sat nošen na Mesecu, može se pohvaliti kvalitetom kojem do tada niko nije mogao da parira. NASA je ovaj švajcarski brend čak i nagradila nagradom Silver Snoopy.  

 

Značka Srebrni Snupi
za sve koji dobiju ovu prestižnu nagradu

    Od svih SFA nagrada, Srebrni Snupi najbolje simbolizuje nameru i principe svemirskih letova. To je nagrada za izvanredne performanse, bezbednost leta i uspeh misije. Manje od 1% radne snage u vazduhoplovnom programu dobija je godišnje, što pokazuje da je posebna čast dobiti ovu nagradu. Nagrada se uglavnom daje astronautima i osoblju koji su spasili misiju od propasti, spasivši, pritom, i živote onih koji su leteli u svemir. U retkim slučajevima, nagrada se dodeljuje i timovima ili kompanijama koje sarađuju sa Svemirskom agencijom. Omega ima čime da se ponosi, i ima čast da bude nosilac ove nagrade.

 

The Silver Snoopy Omega Speedmaster

 

    Sličan kvalitet za put u svemir ima i Sinn, koji je zvanično bio sat koji nose nemački astronauti. Ne treba trošiti reči na kvalitet ovog brenda, a dugo je bio poznat i kao prvi automatski hronograf u svemiru... sve dok nije otkriveno da je jedan japanski sat, zlatne boje cifera, pretekao Sinn Modell 140 ST za nekoliko godina. Sat koji nije bio testiran i sertifikovan za let u svemir, ali je ipak preživeo put do tamo i nazad.

    Svi već znate, bio je to Seiko Speedtimer 6139, popularno nazvan Pogue!

    Kako je do toga došlo?

    Glavni akteri su ponovo NASA-ini kosmonauti, misija Skylab i Omega. 

    Skylab je bila prva svemirska stanica Sjedinjenih Država, koju je lansirala NASA, u funkciji je bila  oko 24 nedelje između maja 1973. i februara 1974. Njome su upravljale tri odvojene posade od po tri astronauta: Skylab 1, Skylab 2, i Skylab 3. Glavne operacije su uključivale orbitalnu radionicu, solarnu opservatoriju, posmatranje Zemlje i stotine eksperimenata. 

 

Značke pojedinačnih Skylab misija

    Misijom Skylab 3 upravljao je Pukovnik Poug, zajedno sa astronautima Džeraldom Karom i Edvardom Gibsonom, a bila je to poslednja misija sa posadom na prvoj i poslednjoj svemirskoj stanici Sjedinjenih Država. Kako Spejs-šatl program nije bio spreman do 1981. godine, NASA nije mogla da ga iskoristi da popravi orbitu stanice na vreme. Skajlabova orbita se na kraju skratila i stanica se raspala u atmosferi 11. jula 1979, razbacujući krhotine po Indijskom okeanu i Zapadnoj Australiji.

    No, za nas je bitno šta je to moćna Omega uradila, pa da jedan veoma pristupačni Seiko dobije mesto u raketi. Zapravo, bitno je šta to Omega nije uradila.

    Za period rigoroznih treninga astronauta – Omega nije dala svoje satove. Iako je razlog samo njima jasan, astronauti su bili uskraćeni za mogućnost da se bolje upoznaju sa satom i njegovima funkcijama. Pritom, i na treninzima je bilo potrebno meriti vreme. Zbog toga je pukovnik Poug kupio Seiko, ni manje ni više nego u zlatnoj boji, evocirajući boju Sunca, koje je bilo jedan od istraživačkih zadataka misije Skajlab. 

    Pougu se sat zaista svideo i toliko dobro se upoznao sa štopericom, rotirajućim okvirom i ostalim funkcijama sata da je prosto želeo da ponese sat sa sobom na stanicu, pogotovo što se Speedtimer pokazao jako pouzdanim. Ne, bolje je reći da pukovnik je znao da je pametno poneti sat koji zna da koristi i kom veruje.

    Samo nekoliko sati pred poletanje, tim je dobio svoje Omega satove, ali pukovnik nije hteo da rizikuje. Među svoje lične stvari koje je smeo da ponese na let, on je stavio i Seiko Speedtimer.

 

Fotografije tima astronauta sa misije Skylab 4
Seiko Speedtimer na slici zapravo i nije isti model
koji je nosio Pogue, nema beli rotirajući okvir

  

    Na levoj ruci nosio je Seiko, a na desnoj Omegu, koja, kao što znamo nije bila automatik. Tako je Seiko Speedtimer, kasnije nazvan Pogue, postao prvi automatski hronograf u svemiru. 

    Tehnikalija, sigurno... ali ipak, jasno je zato je Seiko toliko poštovan brend, jer kao što napisah na početku: Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Pravi naslednik? – Citizen Bullhead (predstavljanje)

  Hipi šezdesete i vesele sedamdesete su bile zlatno doba automatskih hronografa i industrijskog dizajna. Seiko je polako počeo da postavlja svoje ime visoko na lestvici istorije. Drugi proizvođači satova iz Japana su morali da urade nešto povodom toga. Odgovor koji je Citizen smislio na sve traženije i popularnije hronografe sa Seiko 6139 kalibrom bio je Challenge Timer, cal. 8110; ali ga mi poznajemo po daleko čuvenijem nadimku – Bullhead!

    Kompaktnih dimenzija, zanimljivog dizajna sa pušerima na vrhu, poput glave sa rogovima – po čemu je dobio nadimak – sat je bio pouzdan i izuzetno popularan sedamdesetih. Da sećanje na model ne izbledi u potpunosti, postarao se Tarantinov film Bilo jednom u Holivudu u kome poznati glumac Bred Pit nosi zlatni Bullhead.

 

Scena iz filma Once Upon a Time in Hollywood

    Citizen Cal. 8110, koji je pokretao Bullhead, bio je mehanički hronograf kojeg je kompanija lansirala ranih sedamdesetih. Ovaj mehanizam je pokretao mnoge različite modele u to vreme, sve do otprilike 1980. godine. Bio je to odličan mehanizam, dobrih performansi, kompaktnih dimenzija, koji je radio na visokoj frekvenciji – hi-beat – od 28.800 bph. Povrh toga, bio je to tzv. Flyback hronograf, što je značilo da se štoperica može trenutno vratiti na nulu dok još radi, bez potrebe zaustavljanja i resetovanja. Prostim pritiskom desnog pušera, velika sekundara leti nazad na nulu i istovremeno kreće da meri drugo vreme. Ovi podaci ga čine superiornijim od glavnog konkurenta – Seiko 6139. Međutim, Citizen nikad nije imao popularnost zemljaka.

 

    Što se tiče dimenzija, Citizen je iskoristio svoj sitan mehanizam da napravi kompaktan sat. Prečnik Bullheada je samo 38 milimetara. Ta veličina je prilično u skladu s vremenom kad je nastao, međutim, Seiko 6139 hronografi su išli i do ogromnih 44 mm. Pošto Bullhead nema istaknute držače za narukvicu, sat deluje još manji kada je na zglobu. 

    Danas, reizdanja popularnih satova su veoma tražena u časovničarskoj industriji. Da li je to nostalgija starih kupaca, ili pak neka želja da se ponovo dožive one zlatne godine, sve više brendova daje svojim dizajnerima priliku da kopaju po starim katalozima.

    Citizen nije propustio priliku da predstavi novi Bullhead – Chrono AN3660!

 

Novi Citizen Bullhead

    Novi model je naizgled identičan starom. Čini se da je, za razliku od mnogih, Citizen je napravio verno reizdanje. Međutim, kada se malo bolje zagleda, primećuju se drugačija dizajnerska rešenja i jedna krupna razlika zbog koje su mnogi otpisali ovaj sat, odmah u startu.

    Primetili ste, novi model pokreće kvarcni mehanizam. To je krupna razlika u odnosu na automatski mehanizam iz prošlosti. Zagriženi ljubitelji brenda su osudili ovaj potez, međutim, većini ovo i ne predstavlja neki problem. Kvarcni satovi su tačniji, pouzdaniji i mnogo jeftiniji, pa će mnogi moći da uživaju u nošenju ovog sata. Cena, pak, i nije toliko niska, i iznosi oko 300 dolara. Svakako, mnogo niže nego što bi koštala mehanika...

 

     Ostale razlike su suptilne i uglavnom uslovljene mehanizmom i rasporedom komplikacija. Tako imamo datum na drugom mestu, nedostaje prikaz dana, natpisi su, prirodno, drugačiji. Novi model ima tri funkcionalna podbrojčanika i oznake u razmaku od po pet minuta na unutrašnjem okviru.

    Citizen je, prvobitno, na tržište izbacio dva modela, samo za japansko tržište, mada se mogu naći onlajn, ako se neko odluči za kupovinu van ove ostrvske zemlje. To su Panda i Navy sa slike iznad.

    Velika sekundara narandžaste boje je upečatljiva. Jarko narandžaste kazaljke su prisutne i na podbrojčanicima. Sama narukvica dolazi pravo iz sedamdesetih. U stilu tog doba, napravljena je od linkova od presavijenog lima, pa će skoro sigurno da neprijatno čupa dlake na ruci. Ne čudi izbor Breda Pita da sat nosi na kožnoj narukvici u filmu. Ako ste gledali film i ako vam se svideo, teško da ćete nositi ovaj sat na bilo čemu osim na toj narukvici.

    Nešto kasnije, pored ova dva modela, Citizen je predstavio i dva limitirana modela: Reverse Panda i Gold, koji ne samo da su bili limitirani, već su se i prodavali samo u određenim buticima u Tokiju, Osaki, Kjotou, Saporou i Fukuoki, a ne širom Japana. 

    Onda su usledile nove verzije, koje možete videti na slici:

Verzija u zlatnoj boji na koži je najvernija modelu iz filma.

     

    Citizen je ovim napravio zaista dobro reizdanje, i sasvim dostojnog naslednika, čak i ako se u obzir uzme kvarcni mehanizam. Napominjem, Challenge Timer, cal. 8110 je u ono vreme bio pristupačan sat. Danas kvarcni satovi pripadaju rangu pristupačnih modela bilo koje kompanije, tako da je karakteristika pristupačnosti novog Bullhead modela u duhu modela iz sedamdesetih.

    Nadam se da će se Citizen uskoro odlučiti da prodaje ovaj model širom sveta i da će se naći i na našem tržištu.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Scuderia Toro Rosso F1: Casio Edifice EFS-S520CBD (recenzija)

     

    Casio nas je navikao na vrlo dobre pristupačne satove. Možda nije brend koji izbacuje poželjna kolekcionarska remek-dela horologije, ali svi dobro znamo gde ide uložen novac i da tu nema greške. Izdržljivost i funkcionalnost Casio satova se još više ogledaju u poznatoj liniji modela pod nazivom G-Shock. Međutim, ako želite pouzdan i izdržljiv sat, sportskog izgleda sa izuzetno otpornim safirnim staklom i baterijom koja ne mora da se menja svake dve do tri godine, onda je izbog na drugoj liniji modela.

    Na startnu crtu izlazi Edifice!

    Konkretno, u ovom tekstu ćemo pogledati model sa referentnom oznakom EFS-S520CBD. To je sat na solarni pogon, čiji je brojčanik sačinjen od ugljeničnih vlakana (Carbon Fiber), materijala koji je dovoljno čvrst a neverovatno lagan te se koristi u auto-industriji za proizvodnju superautomobila. Razlog zašto se Casio odlučio za taj skupoceni i savremeni materijal možda ste već pogodili kada ste pročitali naslov!

 

Specifikacije

 

    

    Dimenzije:

   

    Prečnik kućišta: 47,5 mm

    Dužina sa ušicama: 50 mm

    Debljina kućišta: 12,7 mm  

    Debljina narukvice: integrisana

    Težina sata: 170 g
    Vodootpornost: 100 m

    Mehanizam: Casio Tough Solar

    Rezerva snage: 5 meseci 

    

    Cena: oko 170 $ (cene dosta variraju od sajta do sajta)

 

    Prema rečima kompanije, Edifice satovi su dizajnirani da privuku kupce koji imaju ozbiljnu profesionalnu karijeru u različitim zanimanjima. Ono što je primetno jeste da ova linija Casio satova ima izrazit sportski dizajn i pregršt funkcija, kao što su: štoperica, svetsko vreme, budilnik, kalendar, tajmer, indikatori statusa baterije, koja se puni preko solarnog panela, itd.

   Edifice satovi nisu samo pogodni za sport. Zahvaljujući elegantnom dizajnu kućišta, lepih poliranih površina, izgledaju sasvim lepo i uz odelo i uz ležernu odeću, kako u svakodnevnom životu, tako i u posebnim društvenim događajima. Upravo je takav i sat sa recenzije.

    EFS-S520 rezultat je partnerstva sa timom Formule 1 – Scuderia Toro Rosso, sa kojim je Casio u profesionalnom odnosu od 2016. godine. Tim se od 2020. godine naziva Scuderia Alpha Tauri Honda i na njihovim bolidima i dalje ponosno stoji logo Edifice satova.

 

Honda F1 tim Scuderia Alpha Tauri
i vozači Juki Cunoda i Pjer Gasli

     

    Sat je direktno inspirisan dizajnom i materijalima vozila Formule 1. Brojčanik je u potpunosti napravljen od ugljeničnih vlakana i koristi poboljšanu solarnu ploču za punjenje, koja se nalazi ispod umetnutih brojčanika za održavanje rezerve snage od pet meseci pri punom punjenju. Baterija se puni i pri veštačkoj svetlosti, tako da će sat raditi i zimi, kada nema mnogo sunčanih dana, a mi smo češće kod kuće, nego vani.

    Preciznost mehanizma je deklarisana na +/- 20 sekundi na mesečnom nivou. Iako ovo nije loš rezultat, Casio Edifice zaostaje za Seiko i Citizen solarnim modelima u sličnom cenovnom rangu, iako prednjači po pitanju izuzetnih materijala (carbon, sapphire).

    Za razliku od većine hronografa, velika sekundara se stalno kreće, što mi je bilo čudno, dok nisam pritisnuo gornje dugme za aktiviranje funkcije štoperice. Iako je velika kazaljka nastavila svojim putem, aktivirao se donji podbrojčanik. Obrnuta situacija od one na koju smo navikli, i mislim da na ovaj način merenje vremena ne može biti dovoljno precizno. Zbog veličine, markeri podbrojčanika nisu podeljeni na dodatne podeoke, pa se ne mogu meriti desetinke ili stotinke. Inače, štoperica meri vreme do 30 minuta.

    Pa ipak, funkcije koje krase ovaj model su mnogobrojne i to donekle vadi stvar. Pored standardnog prikazivanja vremena i ne baš idealne štoperice, sat sadrži i mod za merenje dva vremena istovremeno, za prvo i drugo mesto na trkama, što je u izvesnoj meri prilično logično, jer tim Formule 1 ima dva bolida u trci. Zatim, tu  je uvek korisni indikator rezerve snage. Aktivira se dugim pritiskom na donje dugme štoperice. Donji podbrojčanik će onda pokazati kapacitet na odgovarajućem indikatoru. Prikaz datuma nalazi se na između dva markera na poziciji 4 i 5 sati. Dobre je veličine, i lako je čitljiv.

 

      

    Veličina kućišta od skoro 48 milimetara je donekle prividna i za to je zaslužan oblik kućišta. Brojčanik sa fiksnim okvirom je nešto manjih dimenzija, od oko 45 mm, što neće svakom pasovati. Sat je takođe malo teži, ali narukvica dobro drži tih 170 grama na zglobu.

    Najveća mana ovog sata jeste upravo ta narukvica. Nismo mogli da očekujemo izuzetnost izrade u ovom cenovnom rangu, ali ne govorim o tome. Kućište sata je jako dobro urađeno, pa bih nešto slabiji kvalitet linkova i kopče oprostio, jer najlakše je zameniti jeftinu narukvicu za neku bolju. Međutim, kod EFS-S520 ona je integrisana. Opcija zamene otpada.

     Na kraju dolazim do zaključka da sat možda nije za svakoga, ali neosporan je kvalitet kućišta i solarnog mehanizma. Casio Edifice nas je na to navikao. Sat je funkcionalan i može dobro da koristi nekome ko se zanima za auto i moto trke, a pogotovo ako je fan Formule 1 i Hondinih trkačkih timova. Njima će sat biti zanimljiv, ali, kao i uvek, savetujem da se sat prvo lično proba, jer zbog veličine neće svakom izgledati dobro na ruci.

 

 

    Edifice linija ima pregršt modela, i u moru istih  EFS-S520CBD se izdvaja zanimljivom pričom oko njegovog nastanka. Vredi bar pogledati, ako ste ljubitelj sportskih hronografa.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.  

Opširnije o hronografima – Školski čas VI

    U tekstu Sve same komplikacije! koji je bio prethodni, peti školski čas, pisao sam o svim komplikacijama koje znam i koje sam mogao ukratko da opišem. Ostao sam dužan da napišem nešto više o hronografima, a to je vrlo opširna tema. Otuda i ideja da u posebnom tekstu objasnim što bolje umem šta su to hronografi, koje vrste postoje i kako se koriste?

 

    Ali prvo da rešimo jednu nedoumicu!

    Mnogi mešaju dva termina, a to su hronograf, i hronometar. 

    U tekstu 5 pristupačnih japanskih hronografa sam se dotakao ove teme, kratko objasnivši da je hronograf vrsta komplikacije na mehanizmu sata. Dakle, sat pored standardne funkcije da pokazuje vreme ima ugrađenu funkciju štoperice. Hronografe obično prepoznajemo tako što na brojčaniku imaju još dva ili tri podbrojčanika koji preciznije mere proteklo vreme i najčešće dva dodatna dugmeta pored krunice.

 

Kurono Bunkyo Tokyo hronografi sa dva podbrojčanika

  

   Hronometar je nešto sasvim drugačije. Možemo ga smatrati svojevrsnom titulom koju sat dobija ukoliko je prošao intenzivna COSC ispitivanja preciznosti u trajanju od petnaest dana, u pet različitih položaja sata, na tri različite temperature: 8, 23 i 38 stepeni Celzijusa. Da bi sat bio COSC (Contrôle Officiel Suisse des Chronomètres) sertifikovan, tokom ovih testova, preciznost sata ne sme da pređe granicu od -4 do +6 sekundi na dan.

   Ako se sat naziva hronometrom, to znači da ima vrhunski mehanizam koji je vrlo tačan. Kompanije ovim pokazuju prestiž i časovničarsko umeće, te će na brojčaniku ponosno obeležiti ovaj uspeh.

 

Omega Seamaster ponosno obeležava brojčanik sa
natpisom Chronometer

   

    Svake godine se isporuči preko milion zvaničnih sertifikata, što predstavlja samo 3% celokupne proizvodnje švajcarskih satova. Da bi se stekao sertifikat za hronometar, mehanizam mora biti napravljen ne samo od najkvalitetnijih materijala, već i biti predmet posebne brige i najfinije obrade, montaže i regulacije najboljih časovničara na svetu.

   Iako ponekad i japanski brendovi imaju hronometarski sertifikovane satove, u tome prednjače švajcarski, a najpoznatiji su Rolex i Breitling koji sve svoje mehanizme sertifikuju, dok ostali samo određene modele. 

 

    Da se vratimo na temu. Koje vrste hronografa postoje?

    1. Monopoussoir ili hronograf s jednim dugmetom. Prvobitno, svi hronografi su imali samo jedno dugme za pokretanje, stopiranje i resetovanje funkcije štoperice, sve dok 1923. godine gospodin Breitling nije izumeo i patentirao hronograf sa dva dugmeta koji su dosta praktičniji i popularniji danas.

 

Bell & Ross Monopoussoir hronograf
sa jednim dugmetom na krunici

 

    Ovaj tip sa jednim dugmetom se danas retko viđa, iz prostog razloga što nije praktičan kao moderni hronografi, ali se polako vraćaju u modu zbog elegancije dizajna, pogotovo kod retro inspirisanih modela.

    2. Hronograf sa dva dugmeta je nešto na šta smo navikli kao standard kada govorimo o ovom tipu komplikacije. Razlika između ovog i prethodnog tipa je u tome što model sa jednim dugmetom ne može da meri prekidani vremenski raspon, na primer kada se meri vreme neke utakmice, kada treba pauzirati merenje vremena.

  

Orient Neo 70's Chronograph – Panda
Klasični hronograf sa dva dugmeta pored krunice

    Kao što mu samo ime kaže, ovaj tip hronografa ima dva dugmeta za rukovanje štopericom. Gornje dugme se koristi za pokretanje i pauziranje štoperice ponovnim pritiskom na isto. Drugo dugme se koristi za resetovanje na nulu.

    3. Retour en Vol ili flajbek hronograf. Po izgledu se ne razlikuje od običnog hronografa sa dva dugmeta, ali ima jedna bitna razlika u radu ovog tipa komplikacije. Naime, flajbek hronograf je posebno konstruisan tako da ne mora da se zaustavi kako bi se resetovao. Kada se pritisne drugo dugme dok štoperica radi, svi brojači se resetuju i odmah ponovo pokreću od nule u deliću sekunde.

    Ova funkcija je prvobitno dizajnirana za pilote kod kojih je delić sekunde neophodan za preciznu navigaciju, a pritiskanje dugmića nekoliko puta je gubljenje dragocenog vremena pri velikim brzinama u vazduhu. 

    4. Rattrapante ili hronograf sa podeljenom sekundom. Ponekad se koristi engleski izraz Split-seconds Chronograph. Lako ih je razlikovati od drugih tipova i na prvi pogled, jer ovakvi satovi obično imaju tri dugmeta za rukovanje štopericom.

 

IWC Portugieser Chronograph Rattrapante
Model iz 1995. godine, Ref. 3712

    Ono što nije odmah očigledno jeste da hronografi sa podeljenom sekundom imaju dve sekundare, jednu ispod druge koje se kreću sinhrono kada se štoperica startuje na gornje desno dugme. Pritiskom na gornje levo, jedna sekundara staje, a druga nastavlja da meri vreme. Donje dugme služi za resetovanje funkcije. Svrha ovoga je da omogući nosiocu da izmeri dva odvojena raspona vremena. Dok se jedna kazaljka kreće, druga se može zaustaviti, pokrenuti ili vratiti na nulu. Na ovaj način, časovničari su dodatno zakomplikovali mehanizam, ali su rešili još jedan problem sportskih entuzijasta.

    Hronografi su precizni merni instrumenti koji ne mere samo vreme!

    Osim što štopuju vreme, sportisti, piloti, doktori i inženjeri su časovničarima dali još nekoliko dobrih ideja. Verovatno ste već negde videli izuzetno komplikovane brojčanike hronografa sa raznim skalama na obodu. Te skale uz pomoć proteklog vremena mogu da mere brzinu, razdaljinu, ili čak puls osobe. Najčešće viđamo tahimetar, telemetar i pulsometar.

    1. Tahimetar (Tachymeter) najpopularnija je skala koju viđamo na brojčanicima sportskih hronografa. Njom se meri brzina objekta u datoj jedinici vremena. Ako na skali nema dodatnih informacija, računa se da je baza 1000 metara, tj. vreme se meri dok objekat ne pređe zadatu distancu. Pauziranjem štoperice nakon pređene bazne distance, sekundara će na skali pokazivati broj, koji predstavlja prosečnu brzinu objekta. Naravno, njom se mogu meriti i manje razdaljine, ali to zahteva malo više matematike.

 

Seiko SSB031
Hronograf sa tahimetarskom skalom

    2. Telemetar (Telemeter) dosta se često koristi kao pomoćna skala uz tahimetar, pogotovo kod pilotskih satova, mada nekad može da stoji i sama. Njom se meri daljina objekta merenjem vremena koliko je zvuku potrebno da stigne do vas. Možda ste se nekad igrali pogađanja koliko je udar groma daleko, kada ste merili vreme od bleska munje do zvuka grmljavine. Telemetarska skala na sličan način to mnogo preciznije meri u kilometrima.

    U Prvom svetskom ratu telemetar je bio jako tražena funkcija satova. Posmatranjem neprijateljske artiljerije merilo se vreme od opažaja bleska topa do zvuka detonacije, kako bi se izmerila daljina linije vatre.

 

Seiko Prospex Solar Telemeter
Na skali 3 sekunde je daljina od 1 km

    3. Pulsometar (Pulsometer) funkcija je koju od svog sata traže doktori i medicinski radnici. Njime se može brže i preciznije izmeriti puls druge osobe, što je korisno u  trenutku kada se ne sme gubiti mnogo vremena.

Citizen Telechrono Eco-Drive
poseduje i telemetarsku i pulsometarsku skalu

 

    Hronografi su, kao što smo videli, izuzetno komplikovani satovi, i pomalo skupi za održavanje i korišćenje. To su satovi prvenstveno namenjeni profesionalcima kojima je potreban instrument koji ne pokazuje samo vreme, već može da vrši razne druge funkcije i bude pravi pomoćni multialat za sve situacije.

 

Seiko Flightmaster
Neki hronografi mogu da mere sve

  

    U ovom digitalnom dobu nije pitanje koliko su nam hronografi korisni i potrebni, već koliko nam se sviđa njihov komplikovani utilitaristički dizajn. Svakako, to su zabavni satovi koji imaju dugu istoriju i zanimljivu priču iza svog nastanka.

    Neki od hronografa u predhodnim brojevima bloga:

    Kvarcna mehanika: Seiko

    Elegantni sportista: Citizen

Pozdrav,

Ivan R.