Horološke priče: Ovo je Gjačung!

 

Proleće 1961. godine. Grupica mladih planinara u mlalom planinskom gradu u oblasti Nagano u centralnom Japanu počela je da kuje plan da osvoje jedan vrh na Tibetu. Ideja je bila da planinski vrh na Himalajima bude neverovatno težak za penjanje i da niko nikada nije na taj vrh nije kročio. Želeli su da budu prvi.

Za takav poduhvat, krajnje opasan po život, bila im je potrebna najbolja oprema. Međutim, finansijski momenat nije moguće zanemariti. Srećom, mali grad u prefekturi Nagano imao je fabriku jedne od najuspešnijih japanskih kompanija tog doba. Grad se zvao Suwa, a tu su se pravili satovi koji su postali nadaleko čuveni u svetu – Grand Seiko.

 

運命 (unmei) – sudbina

Mladi planinari iz Naganoa nisu očekivali da će im se pružiti prilika da odu na Himalaje. Japanski planinarski savez je dugi niz godina pokušavao da organizuje ekspediciju, ali posleratni Japan nije bio dovoljno ekonomski snažan da isprati takav finansijski poduhvat.

 

Članovi planinarske ekspedicije iz Naganoa,
spremni da osvoje vrh koji se vidi iza njih.

Pedesetih godina mnoge nacije su osvajale himalajske vrhove, i ostala su dva na koje nikada nije kročila ljudska noga. Dva tima iz Japana su se spremala za ekspediciju, svaki tim za po jedan vrh – Pumori (7.145 m) i Gjačung Kang (7.952 m). 

Japanski planinarski savez je davao prednost vrhu Pumori, jer je niži i lakši za penjanje. Time je Nagano tim gotovo bio izbačen iz trke.

Međutim, maja 1962. godine nemačko-švajcarski tim je osvojio Pumori, i kurs planinarskog saveza se promenio. Ostao je samo jedan neosvojen vrh, a samo jedan tim je bio spreman za takve uslove – Nagano.

 

Gjačung Kang, jedan od najviših vrhova Himalaja,
sa najtežim uslovima za planinare.

 

Strategija je razvijena, planinari su trenirali... sve što je bilo potrebno, bio je novac. 

Sudbina je htela da u istom gradu u kom se nalazi planinarski dom Nagano postoji i fabrika koja je nekoliko godina ranije počela da osvaja svet časovničarstva. Seiko je odlučio da pomogne ekspediciju, i to ne samo novčano.

 

Suwa Seikosha, fabrika Seiko satova u gradu Suva, pref. Nagano.
Slikano 1950. godine.

 

 

Postrojenje Suva je u tom periodu započela neverovatan tehnološki napredak u časovničarstvu. Seiko satovi tog vremena ne samo da su postali najprecizniji na svetu, već su inženjeri počeli da implementiraju mnoge tehnološke inovacije u pravljenju satova. Seiko je prepoznao potrebe ljudi za izdržljivijim kućištem, vodootpornim satovima, bolji materijalima i legurama, a tehnologiju je trebalo i isprobati. 

Seiko je upravo tada započeo prvu saradnju sa profesionalcima kao što su ronioci, planinari, istraživači, koji su temeljno testirali satove u ekstremnim uslovima.

Tim Nagano je našao sponzora. 

 

時計 (tokei) – sat

Suva Seiko predstavio je satove koji je trebalo da budu deo standardne opreme planinara Nagano tima. Bio je to modifikovani, prilično unapređen sat reference J12082, koji je shodno tome obeležen referentnom oznakom J12082S.

 

Seikomatic Silver Wave, referentne oznake J12082S

 

Nazvan Seikomatic Silver Wave, bio je odgovor na zahteve planinarskog tima da imaju pouzdan sat koji može da izdrži teške uslove na Himalajima. 

Nagano tim je zahtevao da sat mora da izdrži udarce o lednike i stene, da mu se ne pokida narukvica, da mehanizam ne stane usled tih udaraca i da može precizno da radi i u uslovima veoma niskih temperatura koje se mogu javiti na nadmorskoj visini iznad 7.000 metara. Povrh toga, pristojna vodootpornost je bila ključna, zbog mogućeg topljenja glečera.

Zbog svega nevedenog, Seiko je unapredio rekreativni ronilački model J12082 tako što mu je napravio izdržljivije i čvršće kućište i unapredio mehanizam. Standardni kalibar tog doba – 6201B sa 20 rubina, zamenjen je kalibrom 6205B sa 24 rubina, automatskim navijanjem i funkcijom datuma, koja je planinarima bila bitna. 

 

Unapređeno kućište, mehanizam i narukvica sa debljim iglicama,
a tu je i veća krunica koja olakšava okretanje u rukavicama.

 

Broj rubina je unapredio preciznost i pouzdanost mehanizma, a konstruisana su i druga unapređenja koja su imala zadatak da bolje zadrže ulje sa nižom tačkom leđenja, što je dodatno popravilo pouzdanost i preciznost na niskim temperaturama.

Vodootpornost sata je bila 50 metara, što je bilo dovoljno za alpske uslove, a dodat je i unutrašnji rotirajući okvir, koji se mogao koristiti i kao kompas. Sve ovo vam možda zvuči poznato, jer danas postoji cela jedna linija planinarskih satova sa unutrašnjim okvirom koji se koristi kao kompas...

 

 

Na poklopcu kućišta bio je ugraviran tekst na japanskom jeziku  –１９６４年ギャチュンカン遠征を記念して – u znak sećanja na ekspediciju Gjačung Kang iz 1964. godine.

Silver Wave je, po svemu sudeći, bio prvi sat za profesionalne alpiniste. Imao je sve što danas imaju moderni Seiko satovi, indekse i kazaljke premazane luminescentnom bojom kako bi se lakše čitalo vreme u uslovima smanjene vidljivosti. 

Korišćena je Spron legura za opruge kako bi izdržali hladnoću i magnetizam. Rotor mehanizma je mogao da navija sat u oba pravca rotacije sa magičnom polugom – magic lever. Ušrafljujuća krunica i izdržljiva narukvica... prvi pravi profesionalni sat za ekstremne uslove.

 

成功 (seiko) – uspeh

Ekspedicija je doživela uspeh. Godine pripremanja doveli su do toga da se Japanci prvi na svetu popnu na ozloglašeni vrh Gjačung Kang.

 

 

Uspon je bio težak, uslovi nisu praštali. Seiko je dokazao da ume da napravi neuništiv sat za potrebe onih koji rade u najtežim uslovima. To je bio začetak linije Prospex.

Bio je to prvi Seiko Aplinist, bio je to šablon za više nego uspešni Seiko Laurel. 

 

 

Alpinisti tima Nagano postali su deo istorije, kako Japana tako i celog sveta, a Seiko je bio deo tog uspeha i zasluženo opravdao ime brenda!

 

Planinar na vrhu, sa zastavama Japana i planinarskog doma Nagano.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Horološke priče: Dva hronografa 1969.

 

Ženeva, Švajcarska – januar 1969. 

Bilo je zagušljivo u slabo osvetljenoj sali, prepunoj gostiju koji su nervozno isčekivali veliku najavu. Zenith, veliko ime u časovničarstvu, sinonim za preciznost, spremao se da otkrije svoje revolucionarno dostignuće: prvi svetski automatski hronograf visoke frekvencije, nazvan simbolično – El Primero – Prvi!

Titani industrije, novinari i radoznali ljubitelji satova brujali su od uzbuđenja. Fokus svetala bila je pozornica, a na njoj, u samom zenitu, remek-delo časovničarstva.

Tri modela El Primero, predstavljena daleke 1969. godine

 

Kako je prezentacija dostigla vrhunac, sa blistavim prototipovima El Primero-a koji su bili predstavljeni, jedna figura je tiho stajala na ivici gomile. Bio je to čovek otmenog držanja, čvrstog pogleda i besprekorno skrojene odeće. 

U nedostatku svetla van bine, retki bi mogli da prepoznaju gospodina Šođija Hatorija, mlađeg sina legendarnog Kintaroa Hatorija i naslednika carstva zvanog Seiko. 

 

Šođi Hatori 1900–1974.

Niko nije očekivao da će biti tamo. Iako je Seiko bio poštovano ime, mnogi u tradicionalnim švajcarskim krugovima časovničarstva i dalje su ovaj japanski brend doživljavali kao autsajdera. Na neki način, to je i dalje slučaj...

Ipak, bio je tu, posmatrao je događaj mirno i fokusirano. Rukovodioci Zenith-a, ponositi, prihvatali su čestitke od prisutnih. Odjednom, kroz gomilu se probio gospodin Hatori, a žamor u hali je utihnuo. Bio je prvi među vlasnicima časovničarskih kompanija koji je prišao. Pružio je ruku i čestitao rečima:

Čestitam vam na vašem izuzetnom dostignuću – njegov engleski je bio precizan i odmeren – Zaista impresivan inženjerski podvig.

Predstavnik Zenith-a ljubazno mu je zahvalio. Zatim je gospodin Hatori učinio nešto neočekivano. Suptilnim pokretom, blago je okrenuo zglob da pogleda na sat, dovoljno da pronicljive oči onih u blizini ugledaju sat koji je nosio. Naravno, bio je to Seiko, ali ne bilo kakav. Bio je to potpuno nov hronograf referentne oznake 6139.

 

Seiko 5 Sports SpeedTimer 6139,
Prvi automatski ručni hronograf koji se masovno proizvodio

 

Podbrojčanik na šest sati i upadljiva crvena sekundara koja je nepomično čekala da se pokrene pritiskom na dugme nesumnjivo su ukazivali na hronograf. Oni sa malo više znanja uočili su logo Seiko 5, koji je oduvek označavao pet vrlina časovničarstva, a jedna od njih je i automatski mehanizam. Bila je to tiha, ali snažna izjava. Reči nisu bile potrebne. Poruka je bila jasna.

Niko nije znao da Japanci uopšte razvijaju automatske hronografe, a ponajmanje da se sat već nosi! Nije bilo promocije, nije bilo pompe... samo sat na zglobu vlasnika Seiko korporacije.

 

Ne samo da je bio funkcionalan hronograf sa automatskim mehanizmom
već je imao i dobru vodootpornost od 70 metara.

 

Trenutak kada je Hatori pokazao sat je bio kratak, suptilan, mnogi su ga propustili u slavljeničkoj atmosferi. Ali za one koji su primetili to je bila duboka demonstracija tihog samopouzdanja i suptilni nagoveštaj rastuće konkurencije koja će uskoro preoblikovati pejzaž časovničarstva. 

Oni koji su primetili – bili su novinari. Kasnije su se proširile glasine. Da li je Hatori namerno ovo uradio? Da li je to bio smeo, ali učtiv način da kaže: 

I mi smo ovde! Nemojte nas potcenjivati.

Istina njegove namere ostaje obavijena maglom. Možda je to bila samo slučajnost, sat koji je izabrao da nosi tog dana, u šta čisto sumnjam. Verovatno to bio nameran i elegantan način da se svima stavi do znanja da je Seiko u samom vrhu časovničarstva.

 

Dok plava verzija nosi nadimak Hattori,
crnu verziju je nosio Bruce Lee, što je i nadimak te verzije.

 

Bez obzira na sve, opisani događaj sa gospodinom Hatorijem kako čestita Zenith-u na „prvomˮ automatskom hronografu, dok mu Seiko automatski hronograf tiho kuca na zglobu, postala je nezvanična legenda – svedočanstvo paralelnih inovacija dva giganta u svetu merenja vremena tokom zaista revolucionarne godine. 

Dva meseca kasnije, Seiko SpeedTimer 6139 je zvanično počeo da se prodaje u Japanu i u Evropi, i time je pretekao Zenith na tržištu.  Znamo da je Seiko 6139 bio jako popularan i u Americi, gde je izvesni pukovnik Pogue sedamdesetih nosio jedan žuti model u svemir. 

 

Isti mehanizam, drugo kućište;
legendarne boje Seiko Pogue

 

Nama je to podsetnik da težnja ka horološkoj izvrsnosti ne poznaje granice i da je trka za inovacijama često tiha u odnosu na druge svetske događaje, ali je intenzivna...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Horološke priče: Izgubljen na moru

 

Citizen je ime sinonim za preciznost, inovativnost i izdržljivost u svetu časovničarstva. Iako mnogi brendovi reklamiraju svoje časovnike koristeći ove iste, pomalo izlizane izraze, Citizen ima konkretne dokaze. 

Među brojnim kultnim modelima, jedan se izdvaja po posebno jedinstvenoj i intrigantnoj priči – Citizen Challenge Diver, od milja poznat kao Fujitsubo ili Barnacle – školjka prilepak.

 

Izgubljen na moru

Australija, zemlja okružena okeanima, ima bogatu istoriju ronilačkih poduhvata i dubokomorskih otkrića. Veliki koralni greben, koji se nalazi nekoliko kilometara od severoistočne obale južnog kontinenta, ogroman je i veoma bitan morski ekosistem, koji mnogi istraživači posećuju i proučavaju.

 

Veliki koralni greben se ponekad naziva najvećim živim organizmom na svetu,
dugačak je preko 2.300 km, i dom je mnogih morskih životinja.

 

U vreme kada su ronilački satovi zaista služili svrsi, ronioci istraživači su ih nosili u morske dubine kako bi merili vreme zarona i dekompresije.

Davne 1983. godine na naslovne strane novina dospela je vest o zanimljivom otkriću na samoj obali Australije – pronađen je automatski ronilački sat Citizen Challenge Diver, potpuno optočen školjkama. Ono što ovo otkriće čini tako izuzetnim jeste činjenica da je sat proizveden 1977. godine, što je značilo da je pronađen nakon mnogo godina pod vodom, a još uvek je bio u radnom stanju. 

 

Citizen sat koji je pronađen na obali Australije 1983. godine,
bio je deo koralnog grebena.

 

Svedok vremena provedenog u moru jesu školjke prilepci i druge morske životinje koralnog grebena koje su se nastanile na pronađenom časovniku. Potrebne su godine da se to dogodi.

Surovo podvodno okruženje nije moglo da naudi unutrašnjim komponentama sata, tako da je ovo bio neplanirani test vodootpornosti. Kada je sat pronađen, bilo je jasno da ne samo da je izdržao test vremena već je postao i deo prirodnog sveta okeana. Igrom slučaja, sat je nekako završio na obali, posle sveg tog vremena, a mogao je zauvek da ostane na dnu.

Pronalazači su sat odneli u lokalni Citizen butik, a odatle je sat odnet u Japan. Naravno, čelnici korporacije su morali da pohvale ovo časovničarsko i inženjersko čudo, pa je vest obišla svet.

 

Odsečak iz japanskog časopisa koji govori o ovom izuzetnom satu.

 

Bilo da je sat izgubljen tokom ronilačke ekspedicije, pao sa čamca ili je bio napušten nakon nekog drugog pomorskog događaja, Citizen Challenge Diver je postao simbol izdržljivosti.

 

Nadimak: Fujitsubo 

U čast neočekivanog i izuzetnog putovanja izgubljenog sata, Citizen tim je prigrlio nadimak Fujitsubo – japanski izraz za školjku prilepak. Fujitsubo je postao svedočanstvo posvećenosti japanskog brenda proizvodnji čvrstih, pouzdanih časovnika napravljenih da traju, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju.

 

Ovako je sat predstavljen na zvaničnom Citizen sajtu.

 

Izbor nadimka je prirodno došao. Školjke su izdržljiva stvorenja koja se vežu za predmete u okeanu, bilo da je u pitanju stena, brodski trup ili čak živa bića. Poznate su po svojoj sposobnosti da prežive čak i u najtežim okruženjima. 

Citizen Fujitsubo je i sam postao je simbol izdržljivosti i otpornosti. Predstavljao je sam duh Citizen Promaster linije, kolekcije poznate po svojoj snazi i pouzdanosti u ekstremnim uslovima.

Zbog toga, Citizen je napravio reizdanje Challenge Diver modela, sada sa novim imenom – Fujitsubo.

 

Citizen Fujitsubo, nove dimenzije, nove tehnologije i nove specifikacije

Dizajn modela Fujitsubo odražavao je etos izdržljivosti svog prethodnika, sa karakteristikama koje ga čine idealnim za profesionalno ronjenje:

– vodootpornost od 200 metara, najbitnija stavka, i unapređenje u odnosu na starih 150;

– automatski mehanizam, za koji znate da neće stati dokle god pomerate ruke dok ronite;

– kućište i narukvica od titanijuma, metala koji je lakši od čelika, ali mnogo bolje podnosi slanu vodu.

Ova unapređenja čine da Fujitsubo priča traje, da ostaje jedno od najfascinantnijih poglavlja u bogatoj istoriji brenda, pokazujući kako sat ne samo da može da preživi morske dubine već i da postane deo samog ekosistema za koji je dizajniran da istražuje. 

 

Legenda živi 

Citizen Fujitsubo nije samo časovnik – on je simbol otpornosti, izdržljivosti i veze između ljudske genijalnosti i sveta prirode. 

 

Citizen Fujitsubo NB6021-68L

 

Priča o satu optočenom školjkama podseća nas da su neke stvari izgrađene da traju, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju. Bez obzira na to da li ste strastveni ronilac, kolekcionar satova ili jednostavno neko ko ceni umeće brenda Citizen, Fujitsubo je podsetnik da sat nije samo sprava koja pokazuje vreme – već priča koja se proteže kroz misteriozni okean vremena.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩