Neobični japanski satovi

    Jedna od najupečatljivijih stvari u dizajnu satova je razmera u kojoj se sve dešava, budući da su svi ograničeni na maleni disk pričvršćen za zglob. Pa ipak, uprkos ovom ograničenju, postoji toliko različitih i originalnih modela, od kojih su mnogi izuzetno lepi i popularni. Mnogi od najvećih svetskih proizvođača satova takođe se više ne ograničavaju samo na merenje sekundi, minuta i sati. Mogu se nadgledati dani, nedelje, meseci i vreme u drugim gradovima širom sveta, pa čak se i mesečeve faze i kretanje nebeskih tela uklapaju u ove kreativne satove. S druge strane, digitalni satovi su proizvođačima otvorili novi svet mogućnosti koje ranije nisu bile dostupne. 

    Međutim, s vremena na vreme, neki dizajner odluči da se suprotstavi ograničenjima klasičnog oblika i tada nastane nešto unikatno i pomalo neobično. U ovom tekstu ću vam predstaviti neke od meni najčudnijih i najzanimljivijih satova japanskih brendova koji privlače pažnju. Da li su lepi ili ne, ostaje u oku posmatrača.

 

  1. Seiko Sportura

     Možda je većina prvo pomislila na model popularno nazvan Ripley, po junakinji SF horor filma Alien, i tačno, to je dizajnerski pomalo neobičan sat koji sam prvobitno hteo da predstavim. Onda sam se setio jednog nestandardno interesantnog modela koji se naziva Sportura Kinetic Chronograph.

 

Seiko Sportura SLQ007

  

    Seiko je ovim modelom pustio mašti na volju i napravio dizajnerski zanimljiv sat od nerđajućeg čelika koji sadrži pet zasebnih brojčanika u krugu. Funkcije uključuju sate, minute, sekunde, datum i hronograf. Prečnik sata je 42 mm, debljina 14,2 mm i 48 mm od spojeva sa integrisanom narukvicom.

    Pokreće ga kalibar 9T82, koji ima funkciju hakovanja sekunde. Na papiru zvuči kao standardan hronograf, ali izgled ga izdvaja. Ovako je Seiko video budućnost industrijskog dizajna, i kako će izgledati satovi koji će nositi neke buduće generacije međuzvezdanih putnika. Ripli je mogla komotno i ovaj sat da nosi.

 

    2. Orient Cerak

    Gde je Seiko, tu je i Orient, koji je napravio nešto što bi danas zbunilo mnoge. U pitanju je digitalni automatik sat. Naravno, misli se na prikaz vremena brojevima, nasuprot analognom prikazu sa kazaljkama.

 

Orient CERAK0001W

     

    Mehanizam koji pokreće sat je tipičan automatik 46S50 i nalazi se u kućištu 22 mm x 28 mm x 13,4 mm. Deluje standardno, ali je čitanje vremena ono što ga čini neobičnim satom.
    Na poziciji 9 sati postoji strelica koja pokazuje sate. Nasuprot njoj je strelica koja pokazuje minute. Sekundara je crvene boje i pokazuje vreme po obodu cifera klasičnim putem. Na poziciji 6 sati je datum. Na slici je 10:42, međutim, primetićete da je strelica za sate bliža podeljku 11. Već u 10:50 brojčanik izgleda kao da pokazuje 11:50, što je najviše zbunjivalo korisnike, te je ovaj Orient model brzo pao u zaborav. Danas je to tražen model koji se teško nalazi, a zbog čudnog prikazivanja sati je omiljen kod kolekcionara.

    3. Citizen Independent

    Devedesete su bile čudne godine, kada je svaki proizvođač želeo da izbaci neki futuristički dizajn koji će ih uvesti u XXI vek. Citizen se pridružio ostalim japanskim časovničarskim brendovima jednim izuzetno zanimljivim dizajnerskim poduhvatom: Independent 1481010.

 

Citizen Independent 1481010

    Ubacili su sve što su mogli. Analogno-digitalni prikaz, štopericu, tajmer, alarm, sve! Drugi su imali integrisane narukvice, Citizen je od kućišta napravio narukvicu. Mada, nisam siguran kako se skraćivala i produživala... osim mikropodešavanja na kopči, čini se da nema drugog načina da se podesi dužina.

     Veb-stranica Citizen Japan je na sledeći način oglašavala ovaj model: ... usmeren ka mlađim osobama i zasnovan na retro-futurističkom dizajnu. INDEPENDENT – Slobodno srce koje niko nije zarobio, namenjeno je načinu života slobodnih mladih ljudi.  Prednjači u stilu i vodi trendove, to je moderan sat za mlade, ima agresivan modni dizajn koji odiše konceptom budućnosti. Sve japanske reklame zvuče pomalo čudno. Znam, bio sam u Japanu... verujte mi na reč.

    

    4. Casio Remote Control

    A tek Casio što može da se podiči neobičnim satovima! Royale je umalo završio na ovoj listi zbog neobičnog dizajna kućišta, tačnije, digitalnog displeja i izuzetne popularnosti u svetu. Međutim, drugi model mi je zapao  za oko – Casio CMD-40 1ZT TV/VCR Remote Control.

 

    Ovo je sat koji je devedesetih bio toliko ispred svog vremena, da nije imao konkurenciju sve do pojave prvih pametnih satova. Funkcije koje ovaj model ima su zaista mnogobrojne. Pored prikaza vremena, dana i datuma, ima i štopericu, tajmer, alarm, svetsko vreme, digitron, pa čak i mogućnost kontrole TV kanala i VCR funkcija. Za one mlađe, VCR je video-rekorder, preteča DVD plejera, na kom smo gledali filmove. Uz pomoć ovog sata, preko infrared odašiljača, mogli ste da premotavate kasetu, pauzirate, puštate i isključujete film, kao i da menjate TV kanale, podešavate ton, uostalom, sve funkcije koje ima jedan daljinski aparat.

    5. Minase 7 Windows

    Minase je japanski mikrobrend koji mi je privukao pažnju zbog izvrsnog kvaliteta izrade i zanimljivog dizajna koji krasi njihove modele. Najnoviji model se naziva 7 Windows, ali ne treba ga mešati sa Windows 7 operativnim sistemom, jer Minase nije Smart Watch.

 

Minase 7 Windows

    Zapravo, model 7 Windows u sebi ne sadrži elektroniku, a napravljen je na tradicionalan način, bez upotrebe robotike, uz minimalno korišćenje savremenih mašina, uglavnom rukama stručnih majstora i umetnika. Ručno modifikovan i ukrašen mehanizam, ručno polirano kućište neobičnog dizajna je ono što ga izdvaja. Zapravo, ovaj model ima dva kućišta, klasično – mehanizam, brojčanik, kazaljke, koje je smešteno u drugo kućište, sa sedam prozora od safirnog stakla. Otuda i ime.

    Ako ste zainteresovani da saznate više o ovom modelu, možete pročitati tekst: Upoznajte zvezdu u usponu: Minase sa stranice Hronometar.net. To je novi blog, takođe vezan za svet horologije, koji možete zapratiti.

 

    6. JHA Scopedog

    Japan Handcraft Watch Association – JHA su unikatni satovi koje prave japanski slobodni umetnici. Ne treba ni naglašavati koliko su čudni njihovi modeli! Odabrao sam možda i najmanje čudan model iz njihove kolekcije: Votoms Watch Scopedog.

 

Photo: JHA

    JHA je udruženje talentovanih zanatlija i umetnika iz celog Japana, koju je osnovao umetnik Koji Shinohara 1983. godine. Cilj udruženja je korišćenje tradicionalnih metoda izrade satova koji će imati nesvakidašnji dizajn.

    Model sa slike vuče inspiraciju iz stimpank pokreta, te sat više liči na aparaturu neke parne mašine koja pokazuje nivo pritiska u kotlovima, nego na spravu koja pokazuje vreme. Kućište iz tri dela je napravljeno od bronze, i ne zahteva posebnu obuku da bi se videlo koliko ima sati. Najveći brojčanik pokazuje sate, gornji minute i desni sekunde. Prosto, ali unikatno.

    Ono što definitivno nije bilo prosto, jeste da sat pokreće Seiko NH mehanizam! Ne mogu ni da zamislim koliko je posla bilo potrebno da se modifikuje kako bi pokazivao vreme u tri različita kućišta.

    Postoji, naravno, još mnogo zanimljivo neobičnih modela satova, ali o tome možda nekom drugom prilikom. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Scuderia Toro Rosso F1: Casio Edifice EFS-S520CBD (recenzija)

     

    Casio nas je navikao na vrlo dobre pristupačne satove. Možda nije brend koji izbacuje poželjna kolekcionarska remek-dela horologije, ali svi dobro znamo gde ide uložen novac i da tu nema greške. Izdržljivost i funkcionalnost Casio satova se još više ogledaju u poznatoj liniji modela pod nazivom G-Shock. Međutim, ako želite pouzdan i izdržljiv sat, sportskog izgleda sa izuzetno otpornim safirnim staklom i baterijom koja ne mora da se menja svake dve do tri godine, onda je izbog na drugoj liniji modela.

    Na startnu crtu izlazi Edifice!

    Konkretno, u ovom tekstu ćemo pogledati model sa referentnom oznakom EFS-S520CBD. To je sat na solarni pogon, čiji je brojčanik sačinjen od ugljeničnih vlakana (Carbon Fiber), materijala koji je dovoljno čvrst a neverovatno lagan te se koristi u auto-industriji za proizvodnju superautomobila. Razlog zašto se Casio odlučio za taj skupoceni i savremeni materijal možda ste već pogodili kada ste pročitali naslov!

 

Specifikacije

 

    

    Dimenzije:

   

    Prečnik kućišta: 47,5 mm

    Dužina sa ušicama: 50 mm

    Debljina kućišta: 12,7 mm  

    Debljina narukvice: integrisana

    Težina sata: 170 g
    Vodootpornost: 100 m

    Mehanizam: Casio Tough Solar

    Rezerva snage: 5 meseci 

    

    Cena: oko 170 $ (cene dosta variraju od sajta do sajta)

 

    Prema rečima kompanije, Edifice satovi su dizajnirani da privuku kupce koji imaju ozbiljnu profesionalnu karijeru u različitim zanimanjima. Ono što je primetno jeste da ova linija Casio satova ima izrazit sportski dizajn i pregršt funkcija, kao što su: štoperica, svetsko vreme, budilnik, kalendar, tajmer, indikatori statusa baterije, koja se puni preko solarnog panela, itd.

   Edifice satovi nisu samo pogodni za sport. Zahvaljujući elegantnom dizajnu kućišta, lepih poliranih površina, izgledaju sasvim lepo i uz odelo i uz ležernu odeću, kako u svakodnevnom životu, tako i u posebnim društvenim događajima. Upravo je takav i sat sa recenzije.

    EFS-S520 rezultat je partnerstva sa timom Formule 1 – Scuderia Toro Rosso, sa kojim je Casio u profesionalnom odnosu od 2016. godine. Tim se od 2020. godine naziva Scuderia Alpha Tauri Honda i na njihovim bolidima i dalje ponosno stoji logo Edifice satova.

 

Honda F1 tim Scuderia Alpha Tauri
i vozači Juki Cunoda i Pjer Gasli

     

    Sat je direktno inspirisan dizajnom i materijalima vozila Formule 1. Brojčanik je u potpunosti napravljen od ugljeničnih vlakana i koristi poboljšanu solarnu ploču za punjenje, koja se nalazi ispod umetnutih brojčanika za održavanje rezerve snage od pet meseci pri punom punjenju. Baterija se puni i pri veštačkoj svetlosti, tako da će sat raditi i zimi, kada nema mnogo sunčanih dana, a mi smo češće kod kuće, nego vani.

    Preciznost mehanizma je deklarisana na +/- 20 sekundi na mesečnom nivou. Iako ovo nije loš rezultat, Casio Edifice zaostaje za Seiko i Citizen solarnim modelima u sličnom cenovnom rangu, iako prednjači po pitanju izuzetnih materijala (carbon, sapphire).

    Za razliku od većine hronografa, velika sekundara se stalno kreće, što mi je bilo čudno, dok nisam pritisnuo gornje dugme za aktiviranje funkcije štoperice. Iako je velika kazaljka nastavila svojim putem, aktivirao se donji podbrojčanik. Obrnuta situacija od one na koju smo navikli, i mislim da na ovaj način merenje vremena ne može biti dovoljno precizno. Zbog veličine, markeri podbrojčanika nisu podeljeni na dodatne podeoke, pa se ne mogu meriti desetinke ili stotinke. Inače, štoperica meri vreme do 30 minuta.

    Pa ipak, funkcije koje krase ovaj model su mnogobrojne i to donekle vadi stvar. Pored standardnog prikazivanja vremena i ne baš idealne štoperice, sat sadrži i mod za merenje dva vremena istovremeno, za prvo i drugo mesto na trkama, što je u izvesnoj meri prilično logično, jer tim Formule 1 ima dva bolida u trci. Zatim, tu  je uvek korisni indikator rezerve snage. Aktivira se dugim pritiskom na donje dugme štoperice. Donji podbrojčanik će onda pokazati kapacitet na odgovarajućem indikatoru. Prikaz datuma nalazi se na između dva markera na poziciji 4 i 5 sati. Dobre je veličine, i lako je čitljiv.

 

      

    Veličina kućišta od skoro 48 milimetara je donekle prividna i za to je zaslužan oblik kućišta. Brojčanik sa fiksnim okvirom je nešto manjih dimenzija, od oko 45 mm, što neće svakom pasovati. Sat je takođe malo teži, ali narukvica dobro drži tih 170 grama na zglobu.

    Najveća mana ovog sata jeste upravo ta narukvica. Nismo mogli da očekujemo izuzetnost izrade u ovom cenovnom rangu, ali ne govorim o tome. Kućište sata je jako dobro urađeno, pa bih nešto slabiji kvalitet linkova i kopče oprostio, jer najlakše je zameniti jeftinu narukvicu za neku bolju. Međutim, kod EFS-S520 ona je integrisana. Opcija zamene otpada.

     Na kraju dolazim do zaključka da sat možda nije za svakoga, ali neosporan je kvalitet kućišta i solarnog mehanizma. Casio Edifice nas je na to navikao. Sat je funkcionalan i može dobro da koristi nekome ko se zanima za auto i moto trke, a pogotovo ako je fan Formule 1 i Hondinih trkačkih timova. Njima će sat biti zanimljiv, ali, kao i uvek, savetujem da se sat prvo lično proba, jer zbog veličine neće svakom izgledati dobro na ruci.

 

 

    Edifice linija ima pregršt modela, i u moru istih  EFS-S520CBD se izdvaja zanimljivom pričom oko njegovog nastanka. Vredi bar pogledati, ako ste ljubitelj sportskih hronografa.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.  

Tri razloga zašto treba izbegavati kopije satova – Školski čas VIII

 

    Danas pišem o jednoj zaista ozbiljnoj temi, koju mnogi olako shvataju. Većina ljudi nije upoznata sa činjenicama vezanim za ovu vrstu ilegalne trgovine, a reč je naravno o prodaji kopija satova poznatih brendova. 

    Mnogima je više nego jasno da je kupovina plagijata loša ideja, a prodaja fejk satova zabranjena je zakonom u skoro svim državama sveta, a u nekim se može čak ići u zatvor ako kupite lažan sat. U Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim zemljama u zakonu jasno stoji da je prodaja plagijata i falsifikata strogo zabranjena, i određene su kazne za taj prekršaj. Mnogi sajtovi za onjaln prodaju dodatno štite prava potrošača, pa ne dozvoljavaju ni oglašavanje predmeta čija je prodaja zabranjena, a među kojima su određena hrana, lekovi, duvan, lažan softver, naravno, droga, ali i plagijati robnih marki. U plagijate robnih marki jasno i nepobitno spadaju i kopije satova!
    Međutim, na ovom našem brdovitom Balkanu svedoci smo da se kopije prodaju pod lažnom izjavom da su originali, a oni malo pošteniji čak se, bez pardona i bojazni, diče kvalitetom kopije koju prodaju. Zakon i kazne na stranu, jer Balkanca to ne plaši i ne brine, u ovom tekstu ću navesti tri druga razloga zašto ne treba kupovati kopije!

   1. Laž

    Predstavljanje kopija i klonova kao da su original svakako je prosto laž i ništa drugo. Od te laži nema nikakve koristi, a vlasnik kopije zna da je sat na njegovoj ruci plagijat originala i nema pravu vrednost. Verovatno ne vredi ni uloženi novac.
    Najtužnije od svega je što taj plagijat verovatno nikoga nije uspeo da impresionira. Oni koji ne znaju mnogo o satovima neće previše razmišljati o ceni, i o tome kako je vlasnik uspešan i bogat. To nije sfera njihovog interesovanja. Oni koji se razumeju neće tako lako biti prevareni.

    Ako nosite kopije, na ruci vam piše: laž!

    2. Krađa

    Prelazimo na malo teži prekršaj. Laž nikoga ne košta, osim ako želite nekoga da prevarite i prodate mu običnu kopiju pod izgovorom da je original. To već prerasta u krađu. Rasprava može da se vodi da li je to zaista krađa u pravom smislu reči, ali prodavac kopije je potkrao kupca, prosledivši mu jeftiniji plagijat po ceni originala. 

    Što se tiče zakona, prodaja kopija se smatra potkradanjem države i brenda koji se kopira. Štete od plagijata danas su osobito prisutne na području industrijskog dizajna. Pretpostavlja se da oko 10% svih svetskih proizvoda predstavljaju krivotvorine i/ili plagijati, mahom s Dalekog istoka, koji svetskoj ekonomiji nanose godišnje štete od oko 300 milijardi evra. – Wikipedija

    Falsifikovanje proizvoda predstavlja ozbiljan problem u globalnom poslovanju. Ono je vodeći ilegalan način smanjenja finansijskog blagostanja jedne kompanije i integriteta njene marke.  Opširan naučni rad tri profesora sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu možete pročitati ovde:

    FALSIFIKOVANJE - OZBILJNA PRETNJA IZGRADNJI I ODRŽAVANJU VREDNOSTI GLOBALNE MARKE

    Rad, između ostalog, objašnjava da plagijati štete ne samo brendu koji se kopira, već prave problem i konkurenciji. Skupi brendirani proizvodi podstiču konkurenciju da uđe na tržište po nešto nižoj ceni. Tada je konkurencija u problemu – niti može da podigne cenu iznad one za originalnu marku, niti može da konkuriše cenama falsifikata, jer su one suviše niske.

    S obzirom na zaradu koju donosi, prodaja falsifikovanih proizvoda je danas na četvrtom mestu u svetu, i to posle prodaje oružja, narkotika i prostitucije. Što nas dovodi i do trećeg, ključnog razloga za izbegavanje kopija.

 

    3. Teror

    Dramatični podnaslov teksta je stavljen s namerom, jer me je moje istraživanje o ovoj temi dovelo do zvaničnih dokumenata koji dokazuju da je prodaja kopija usko povezana sa mafijom, pa čak i sa terorističkim grupama.

   Zdrav razum nalaže da se moralno ispravni ljudi neće drznuti da kopiraju druge i kradu deo prodaje poznatih brendova, tako da se čini da uopšte nije ni potrebno dublje ispitati ovu stvar i ponuditi dokaze. Situacija deluje prilično jasno jer se zna ko ima korist od kopiranja poznatih i ko zarađuje koristeći se lažima i krađom.

   Poenta mafije i jeste da se lako dođe do novca, a ne da se radi pošteno, plate dizajneri, inženjeri, tehničari, radna snaga i sve što ide uz to. Teroristi, pak, ne biraju sredstva kako da dođu do novca, ali legalni putevi nisu nešto čime oni mogu da se podiče.

    Međutim, postoje ljudi koji misle da je ova izjava neosnovana, ne vide logiku i zahtevaju neke opipljive dokaze. Srećom, dokaza ima, samo treba da se pretraži net.

 

    - Koga ne mrzi da čita:
    Trends in Trade in Counterfeit and Pirated Goods

    - Ko hoće baš, baš skraćenu verziju:
    AWA: Evils of Counterfeit Watches

    - Ko hoće da pročita još razloga za izbegavanje kopija:

    15 reasons not to buy a replica, counterfit or fake watch

 

    Sada znate zašto mnoge grupe ljubitelja satova i razni sajtovi za onlajn prodaju ne dozvoljavaju kopije satova na svojim stranama. Oni nisu nekakvi snobovi, već jednostavno ne žele da budu loši ljudi.

 

 

Budite originalni, kupite original!

 

Ivan R.

 

Moj EDC

 

     

    Za neupućene, skraćenica EDC ne otkriva mnogo. Ako razrešimo ova tri slova, situacija postaje malo jasnija, međutim, ne dovoljno za onoga ko ne razmišlja o tome na isti način kao i entuzijasti. EDC je skraćeno od Everyday carry. To su stvari koje nosimo svaki dan, te su domaći zaljubljenici skovali i skraćenicu po naški: SDN – svaki dan nosim.

    Za mnoge ljude to su uglavnom ključevi, telefon, novčanik... sasvim obične stvari o kojima se i ne razmišlja mnogo. Ali postoji posebna sorta ljudi koji vrlo vode računa kako ti ključevi izgledaju, kako ih vezuju ili skladište, kakav novčanik imaju, a pritom u svoj EDC stavljaju i razne druge, jako korisne stvari, bez kojih izlazak iz kuće za njih ne bi bio... normalan.

    U suštini, ja sam oduvek imao svoj EDC, samo nisam znao da se to tako zove. Danas ću vam predstaviti šta volim da imam uz sebe u svakom trenutku!

    Ono bez čega ja ne izlazim napolje, pored klasičnih stvari koje mnoge osobe imaju sa sobom: ključevi, telefon, novčanik, jesu još i  lampica, nožić, multi alat, hemijska olovka i, naravno, sat. U poslednje vreme mi se svidela ideja tematske opreme, i u ovom trenutku je to kombinacija braon kože, drveta i metala, koji prosto nazivam Smeđi EDC. Samo čas, idemo redom:

 

Ključevi

 

    Neko jednostavno nosi ključeve sa priveskom ili čak bez njega, u džepu ili torbi, ne razmišljajući mnogo o tome. Na drugoj strani spektra, neki od nas traže što bolji i praktičniji način da ključevi ne lete na sve strane i ne zveckaju mnogo kad hodamo. Moje trenutno rešenje je minimalistički kožni novčanik za ključeve i kartice koje ne nosim u glavnom novčaniku (slika gore). Na ovaj način metalni ključevi ne oštećuju ostale predmete u torbi ili džepu, ne zveckaju i ne izgledaju budžasto u džepu.

     

    U poslednje vreme na netu viđam mnogo dobrih i pristupačnih rešenja, i verovatno će u bliskoj budućnosti nešto poput organizatora za ključeve, sa slike iznad, biti ubačeno u Smeđi EDC:

 

Telefon

    Danas je teško zamisliti život bez pametnog telefona. Priručni kompjuter, telefon, foto-aparat, beležnica, muzički plejer... sve ono što smo nekad nosili u torbi sada stane u jedan džep. Telefoni su dobro smanjili broj EDC opreme, a samim tim i težinu torbi.

    Telefone ne menjam često i uglavnom ih koristim za pozive i poruke, drugim rečima, za ono za šta su i namenjeni. Zato ih i ne menjam često. Međutim, kako sam pokrenuo blog i Instagram profil pre par godina, sve fotografije satova su rađene sa iPhone 6s, koji je u mom posedu od 2019. godine. Jasno je da ne volim ogromne telefone i retko koristim mobilni za surfovanje po netu, i skoro nikad za gledanje videa, pa je izbor pao na model manjih dimenzija.

    Uz telefon, ponekad nosim i eksterni punjač za bateriju, kada planiram duže putovanje.

Novčanik

    Sećam se svog prvog novčanika. Išao sam na ekskurziju u petom razredu osnovne škole i roditelji su mi kupili mali platneni novčanik koji se lepi čičak trakom. Do tada nisam ni smatrao da mi je bio potreban, i na neki način, novčanik je za mene tada bio simbol odrastanja. Sam plaćam ono što kupujem, vadim novac iz svog novčanika, drugim rečima, postao sam donekle samostalniji... osim kad je trebalo popuniti taj novčanik. Vremenom, počeo sam da zarađujem, a novčanik je postao nezamenjiv deo svakodnevne opreme.

    Novčanik sa slike je marke Iguana, domaći, kožni, koji sam dobio za rođendan prošle godine. 

 

    U njega može da stane dosta, 8 do 10 kartica, sitan novac u posebnoj pregradi na kopčanje, papirne novčanice u dve pregrade, pa čak i mini hemijska olovka, koju sam uspeo da zadenem u sredini, na preklopu. Jako korisna stvar.

Lampica

    Trenutno mi telefon služi kao izvor svetlosti kad zatreba, mada nosim i jednu lampicu, koja, nažalost, nije ni srebrna ni braon. Ne uklapa se u ovu temu, pa je neću prikazati u ovom tekstu. Ništa zato, potraga za opremom je zabavna i na nišanu mi je lampica sa slike. U pitanju je Olight i3. Moćna mala baterijska lampa.
    Od svih predmeta lampice najmanje koristim, ali ne mogu da osporim njihovu upotrebnu vrednost i korisnost. I sam sam se našao u situacijama kada je mnogo praktičnije izvaditi lampicu iz džepa nego vaditi telefon, otključavati ga i trošiti bateriju da bih osvetlio put.

Nož

    Nož je predmet za koji ljudi nisu radi da vide da ga neko nosi. Uvek su mi prigovarali za to, sve dok im ne zatreba oštar predmet da preseku nešto. Onda sam im odjednom najbolji prijatelj.

    Moj moto je sličan onom koji je izgovorio Vinston Čerčil, koji je isto tako imao problema što je nosio nož sa sobom na raznim samitima i sastancima: Čovek uvek treba da ima nož. Može da ti spase život u prirodi ili u slučaju napada, a nikad ne znaš kada će se iznenada pojaviti kolač. Moguće da sam parafrazirao tu Čerčilovu izjavu, ali u suštini, to je moj razlog zašto nosim nož.

    Na slici je Browning, koji se savršeno uklapa u temu, iako imam još... nekoliko noževa. 

 

*zaboravio sam na još jedan nož

    Sečivo je dugo 8 cm, što ga čini savršenim i legalnim za nošenje, može da obavi i malo teže zadatke, a da pritom policija neće imati ikakvog razloga da pravi problem.

 

Multi alat

    E sad, mnogi će reći da je ovo varanje. Nosim dva noža? Pa, možda da, a možda i ne. Iako je zvaničan naziv Swiss Army Knife – švajcarski nožić, ja ga ipak smatram za multi alat. Naravno da imam i klasičan crveni, ali ovaj sa drvenom drškom na kojoj je ugraviran logo Vojske Srbije je savršen za moj Smeđi EDC.

    Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je ova mala stvar korisna i koliko puta je u jednom danu koristim! Sve alatke upotrebljavam često, a čak sam i par puta koristio odvijač za pampur! Nigde ne izlazim bez njega, pa čak u trenucima kada je nezgodno nositi veći nož, malog švajcarca ne ostavljam.

Hemijska olovka

*novčić je za upoređivanje veličine

    Kao što smo već videli, hemijsku olovku nosim u novčaniku. Na taj način mi ne smeta, ne gubim je i uvek mi je pri ruci. A zaista je neophodno nositi olovku danas. Počeo sam da je nosim od pre nekoliko godina. Nisam smatrao da mi je potrebna, sve dok nisam shvatio da je nikad nema kada mi treba.

    Olovka je od nepoznatog proizvođača, kompaktnih dimenzija, i problem je što ne može da se zameni uložak. Kada se istroši, u planu je kupovina Fisher Space Pen olovke, koju koriste NASA kosmonauti. 

Kompaktnih dimenzija, piše u svim položajima,
pa čak i u nultoj gravitaciji i pod vodom.

     

    Danas živimo u svetu digitalnih tehnologija i sve manje zapisujemo stvari u knjižicu, ali i dalje nas muče u pošti i banci i prilikom potpisivanja raznih dokumenata. U ovo blesavo vreme pandemije, smatram da je mnogo pametnije imati svoju hemijsku olovku, nego dodirivati one sa šaltera, kojima su pisali nebrojeni korisnici.

Sat

    Bez sata nigde! Iako uvek mogu pogledati na telefon i videti tačno vreme, ipak taj digitalni displej visoke rezolucije nema dušu koju ima mehanički analogni sat. Ljubitelji satova znaju zašto!
    O ovom lepom Seiko 5 modelu sam pisao u tekstu Srebrni letač i klikom na naslov teksta možete pročitati tu recenziju. Sa ručno rađenim kožnim kaišom, tematski se savršeno uklapa sa ostalim stvarima koje trenutno nosim.

    Ovo jeste blog koji govori o satovima, ali sam odlučio da malo skrenem sa teme i pokažem svetu jednu širu sliku svog hobija. Ručni satovi su neizostavni deo stvari koje nosimo svaki dan, i otuda ideja za ovaj tekst.

   *

    To bi bilo predstavljanje mog EDC-a, u kom preovladava braon boja i srebrni odsjaj metala, ali kao i kod sakupljanja satova, unapređenjima nikad kraja. Oprema koju trenutno svakodnevno nosim dugo se stvarala, ali nije kompletirana onako kako sam je zamislio, mada je jako blizu. Međutim, dobio sam novu ideju, to tako ide. Kolekcije su žive i konstantno se menjaju. 

    Prošle i ove godine zelena boja postaje hit u časovničarskom svetu, a ja sam se odlučio da napravim jedan Zeleni EDC. Na samom kraju, jedna fotka koja otkriva dokle sam stigao u toj nameri!

 

*zaboravljeni nož iz prethodne slike noževa

Srdačan pozdrav,
Ivan R.