Stanje kolekcije 2022

    Mnogi ulaze u kolekcionarstvo misleći da je to trka na sto metara – sprint svom snagom do nekog cilja. Vidim to toliko često na mnogim forumima i grupama. Postoje ljudi koji su juče počeli da kupuju satove i već imaju ogromne kolekcije svega i svačega. Neke su čak i vrlo dobre kolekcije, moram da priznam... ali uglavnom su to kopije tuđih kolekcija raznih influensera, blogera i vlogera, poznatih ličnosti sa interneta i tako dalje. Nije ni to nužno loše, mnogi najpopularniji satovi su popularni zbog toga što su vrlo dobri, ali gde je nestala individualnost?

    Što se mene tiče, kolekcionarstvo je maraton. Sporiji tempo je prijatniji za vaš novčanik, pravite manje grešaka, jer nema ishitrenih kupovina prekomerno nahvaljenih satova potplaćenih internet zvezda i zvezdica. Na kraju krajeva, uz malo strpljenja možete sačekati pad cena određenih modela koji su trenutno popularni, a biće zaboravljeni za nekoliko meseci.

    Ove godine su u mojoj kolekciji bile tri prinove. Možda je ovo prekomeran broj novih satova za nekog ko nije kolekcionar, ali toj osobi nisu ni zanimljivi časovničarski blogovi, sajtovi i grupe. S druge strane, nekim ljubiteljima satova biće to manje od mesečnog pazara. Kako god bilo, predstavljam vam stanje moje kolekcije za 2022. godinu!

slika

Stari satovi

    Neću gubiti vaše vreme sa opisom satova koje ste već imali prilike da vidite ranijih godina. Kratko ću ih nabrojati, i možda navesti poneku manu ili dobru stranu koje mogu da se istaknu posle godinu ili više godina nošenja.

 

1. Orient Envoy Open Heart

 

    Klasičan dizajn nikada neće izaći iz mode, a ovaj poklon moje supruge nikada neće napustiti kolekciju. 

    Recenziju možete pročitati klikom na: Orient Envoy Open Heart.

  

    Mana: iako je dizajn bezvremenski, a cifer vrlo pregledan, kazaljke deluju kraće u odnosu na cifer. Zapravo, kada bi sam prečnik sata i sam cifer bili nekoliko milimetara manji, a kazaljke iste dužine, sat bi bio savršenih proporcija.

 

2. Seiko 5 SNKK 87

 

    Ovaj model je manje-više klasična Seiko Petica, sa vrlo dobrim kućištem, i ne tako dobrom narukvicom. Ali jeste tzv. Strap Monster, svi tipovi kaiševa mu dobro stoje. Ono što ga  posebno izdvaja od drugih Petica jeste način na koji sam dobio sat. Osvojio sam ga na kvizu! 

    Recenzija je dostupna klikom na: Seiko SNKK 87.

 

    Mana:  Narukvica je stvarno tanka i čupa dlake sa zgloba kao besni terijer. Proporcije kućišta su savršene, ali malo više detalja nije naodmet.

3. Casio MTP 1183

 

    Stari drug. Kupljen još 2004. godine od ušteđevine, kako bih imao pouzdan sat na predavanjima na fakultetu. Šta je sve ovaj mali sat doživeo i preživeo ne bi moglo da se ispriča u jednom tekstu.

    Recenziju nisam pisao... mada ovaj mali sat to zaslužuje.

    Mana: Ne radi. Potrebna mu nova krunica. Stara je polomljena i deo je ostao zaglavljen u mehanizmu. To svakako nije problem servisirati, ali takav servis već prevazilazi cenu sata. Za sad, ostaje kao memento...

4. Casio G-Shock – Green Casioak

 

    Prosto, G-Shock satovi su pravljeni da izdrže sve, a dizajnirani su da mogu da budu deo jednog urbanog stila oblačenja. Recenziju ovog modela možete pročitati klikom na: Casioak.

 

    Mana: Za tako veliki sat, prečnika 45 mm, analogni displej na njemu je veoma mali i jako je teško čitati sa njega, s obzirom na to da je urađen u negativu.

 

5. Orient Kamasu

 

    Orient Kamasu, izuzetan ronilački sat ovog meni dragog japanskog brenda. Kupljen u januaru 2021. godine, i dalje je najviše nošen od svih satova u kolekciji. Teško mu je naći manu, ali doći ćemo i do toga...

    Recenziju sam takođe pisao i za ovaj model, a možete je pročitati klikom na link: Kamasu.

 

    Mana: Navoji na ušrafljujućoj krunici nisu urađeni po najvišim standardima, što je verovatno jedan od razloga zbog čega jedan tako izdržljivi dobar sat nema ISO sertifikat. Za ove dve godine nije bilo problema, ali su već primetna oštećenja na navojima. Takođe, sama krunica je premala i teško se njom upravlja.

 

6. Seiko Alpinist

 

    Specifikacije sata su savršene: dizajn kućišta, safirno staklo, vodootpornost od 200 metara, manufakturni automatski mehanizam sa 70 sati rezerve... zvuči bajno. Međutim, sat me je namučio kao nijedan do sad!

 

    Recenzija: Mali Alpinista.

    Mane: 6R35 mehanizam i njegova čuvena nepouzdanost. Naime, problem je u balansi mehanizma. Iako ima diashock sistem zaštite od udaraca, nešto tu nije kako treba. Prema rečima servisera – neki proizvedeni delovi imaju falinku, pa ih mogu oštetiti manji udarci i vibracije, čak i žustriji aplauz. Sat će tom prilikom raditi, ali će biti jasno da kasni ili žuri više nego što treba.

    Servis je posle nekoliko dolazaka i reklamacija odrađen, i nakon 8 meseci cimanja, sat sada radi kako treba. Skidam kapu Seiko Japan ogranku, koji je besplatno poslao novu balansu i prateće delove i hvala Vitanov Servisu koji ih je bez naknade ugradio i posle isteka garancije. Alpinista sad radi kao zmaj: +2 sekunde na dan. (nema aplauza)

 

Novi satovi

      

    Predstavljam vam ovogodišnje prinove u kolekciji. Sve sami Japanci, narafski. Idu po redu kako sam ih pazario, od početka godine pa do samog kraja:

1. G-Shock Square

 

    Legendaran dizajn! Možda se mnogima neće svideti, ali ovo je kultni dizajn, star više od 35 godina, s obzirom na to da je prvi G nastao 1985. godine, upravo u ovom obliku kućišta. A dizajn koji se ne menja znači da je uspeo!

    Legendarna izdržljivost! Šta još mogu da napišem, a da se ne ponavljam. G-Shock satovi su pravi tenkovi: vodootpornost 200 m, otpornost na magnetizam, otpornost na udarce i gravitacione šokove... a najbolji test je moja ćerka. Ako sat radi i dalje, posle igre jednogodišnjeg deteta s njim, iz dana u dan, onda više ne treba trošiti reči.

 

    Na kraju, pročitajte recenziju: G-Shock DW-M5610U.

2. Seiko 5 Sector Dial

 

    Pet, pa opet. Prosto je nemoguće ne voleti klasične Seiko Petice, pogotovo one koje imaju dosta godina iza sebe, a još uvek rade. Ova Petica je poklon nasledstvo, što znači da ostaje zauvek u mojoj kolekciji.

    Ono zbog čega volim stare Seiko 5 satove jesu zanimljivo urađeni brojčanici, sa mnogo više detalja nego što su kod novijih modela. Kod ovog modela cifer je sektorisan u tri dela, svaki sa drugačijim pravcem brušenih linija, pa se tako dobija utisak da je svaki deo druge boje.

    Zlatne linije nisu farbane, to je prirodna boja materijala ploče brojčanika – mesinga. Linije su zapravo žlebovi, urezani u ploču, a boja se lepo slaže sa markerima i kazaljkama dauphine stila.

 

    Recenzija: Seiko 5 Sector Dial.

3. Seiko 5 GMT

 

    Vrlo verovatno je ovo sat godine, bar što se tiče pristupačnijih satova. Toliko galame i prašine je podigao da se našao na meti svih poznatih recenzenata i blogera, a u raznim grupama se dugo o njemu govorilo. Mišljenja su, naravno, bila podeljena.

    Što se mene tiče, sat ima vrlo dobar dizajn, odlično osvetljene luminescentne markere koji sijaju duboko u noć, vrlo korisnu GMT funkciju za moje potrebe, mnogo bolju narukvicu nego braća mu iz Seiko Sports serije i više nego dovoljnih 100 m vodootpornosti. To je sasvim dovoljno za jedan GMT sat koji u suštini pripada rangu pilotskih satova, bez obzira na to što je ovo modifikovani sat ronilačkog stila.

 

    Recenzija: Seiko Sports GMT.

Satovi koji više nisu deo kolekcije

    Da bi se napravilo mesta za nove satove, neki stari su morali da odu. Ne treba to gledati kao neku bezosećajnu preprodaju satova, kako bi se finansirala zavisnost koju kolekcionarstvo stvara... jednostavno, ti satovi nisu kliknuli, nisam ih nosio, a na ovaj način su usrećili nekog drugog.   

    Zapravo, prodao sam samo jedan sat, a drugi sam poklonio bratu.

1. Citizen Eco-Drive Chronograph

 

    Bilo bi zaista neprikladno prodati ovaj sat nekome kada se mom mlađem bratu zaista dopao. Kupio sam ga u butiku još 2017. godine, da bih proslavio zaposlenje na novom radnom mestu. U poslednje vreme sam ga malo nosio, a ispalo je jako dobro što je kao poklon usrećio člana porodice. Nije sve u novcu!

    Citizen je promenio vlasnika i ostavio mesto za neki drugi sat ovog japanskog brenda u kolekciji...

    Dok novi ne stigne: Citizen Chronograph.

    

2. Seiko 5 SNKL43

 

    Jedan od poslednjih modela stare klase Seiko 5 satova, sa dobrim i pouzdanim 7s26c mehanizmom. U tom periodu hvatala me je nostalgija za ovim modelima, i bojao sam se da će nestati sa lica zemlje kada Seiko zameni ovu sa novom linijom Sports. Smena generacije je došla, ali ovih starih dobrih Petica i dalje ima na svakom koraku. 

    U početku, nisam imao drugih Seiko 5 modela u vlasništvu, ali to se izmenilo sa dva poklona. Pošto u kolekciji sada imam dve, treća se činila viškom. 

    Recenzija: Seiko 5 SNKL43.

 Statistika bloga

 

    Sada već tradicionalno, prikazujem statistiku pregleda bloga Samo čas. Brojke su ove godine mnogo bolje, ali videćemo kako će se stvari razvijati. Danas već ima dosta blogova, sajtova i You Tube kanala koji se bave tematikom satova, postoji i nekoliko jakih Facebook grupa, pa se oseća blaga zasićenost publike ovom temom. Pogotovo u poslednja dva meseca, pred Novu godinu, ni manje ni više.

    Prošlu godinu sam završio sa ukupno oko 20.200 pregleda, a ova se završava sa preko 46.300! Ove brojke pokazuju, nadam se, moj napredak kao pisca tekstova, kao i napredak u kvalitetu fotografija i satova u mojoj kolekciji.

 

     

     Broj komentara se takođe povećao, i uglavnom su... pozitivni. Ne može se izbeći i pokoji negativan. Kao što kažu, ako nemaš neistomišljenike, ne radiš posao dobro. Komentari su uvek dobrodošli, a statistika pokazuje 102 u trenutku pisanja teksta.

    Iz ovih zemalja se najviše čitalo:

 

    U narednom periodu vas očekuju redizajniranje izgleda bloga, nove recenzije, novi tekstovi, i, naravno, uvek popularni intervjui!

    Zahvaljujem svima iz zemlje i okruženja na podršci, kao i svima iz inostranstva koje nije mrzelo da provode vreme uz moje tekstove! Želim svima srećne praznike, srećnu Novu godinu i sve najbolje u životu!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Zlatna zvezda na nebu: Seiko Pogue

    Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe. Kao strastvenim sakupljačima zastarele tehnologije za merenje vremena, jednostavno nam je u prirodi da dodamo i istorijsku vrednost naših cenjenih mehaničkih satova na već postojeći kvalitet i umeće potrebno da bi se napravili. Zato nam satovi koji su učestvovali u raznim podvizima ljudske izdržljivosti i genijalnosti toliko znače. To je ono što daje dušu određenom modelu, daje mu nešto više od onoga što već naveliko cenimo. To su legendarne priče koje prodaju Rolex Submariner ili Omega Seamaster satove u ogromnim količinama, iako koštaju pravo malo bogatstvo.

    I mada svi koriste legendarne priče kako bi prodali svoje satove, jedan brend praktično ignoriše određeni događaj koji bi ih mogao vinuti među zvezde...

    Ovo je priča iza modela Seiko Speedtimer 6139 – sata zlata vrednog.

 

Jedini, pravi, originalni Seiko Pogue
Foto: The Seiko Muzeum Ginza

    Trening

    Obuka astronauta obuhvata složen proces pripreme u regionima širom sveta za njihove svemirske misije pre, za vreme i posle leta, koji uključuje medicinske testove, fizičku obuku, obuku za aktivnosti van letelice, procedurnu obuku, proces rehabilitacije, kao i obuku za eksperimente koje će izvoditi tokom boravka u svemiru. 

    Objekti za virtuelnu i fizičku obuku su integrisani kako bi se astronauti upoznali sa uslovima sa kojima će se susresti tokom svih faza leta i pripremili se za okruženje mikrogravitacije.

    Pored toga, oprema koju koriste u svemirskoj letelici, kao i oprema koju nose, moraju biti savršeni. Kvalitet izrade, izdržljivost, preciznost – to su odlike koje beskompromisno moraju biti na najvišem mogućem nivou. Od toga zavise njihovi životi.

    Možete onda zamisliti koje procedure i testove prolaze razni predmeti koji su potrebni gore, među zvezdama. Zaboravite ISO standarde, COSC sertifikate, jer ono što se zahteva daleko je iznad onoga što je za zemaljsku upotrebu. Sat koji će posada nositi mora da izdrži uslove vakuuma, solarnog zračenja, magnetnih smetnji, električnih pražnjenja i izuzetno niskih temperatura u kosmosu. Čak je i prašina izuzetno opasna po mehanički sat u bestežinskom stanju.

    Ne čudi onda što su najbolji časovničarski brendovi činili sve da bi baš njihovi satovi postali deo jednog svemirskog leta. Omega Speedmaster – prvi sat nošen na Mesecu, može se pohvaliti kvalitetom kojem do tada niko nije mogao da parira. NASA je ovaj švajcarski brend čak i nagradila nagradom Silver Snoopy.  

 

Značka Srebrni Snupi
za sve koji dobiju ovu prestižnu nagradu

    Od svih SFA nagrada, Srebrni Snupi najbolje simbolizuje nameru i principe svemirskih letova. To je nagrada za izvanredne performanse, bezbednost leta i uspeh misije. Manje od 1% radne snage u vazduhoplovnom programu dobija je godišnje, što pokazuje da je posebna čast dobiti ovu nagradu. Nagrada se uglavnom daje astronautima i osoblju koji su spasili misiju od propasti, spasivši, pritom, i živote onih koji su leteli u svemir. U retkim slučajevima, nagrada se dodeljuje i timovima ili kompanijama koje sarađuju sa Svemirskom agencijom. Omega ima čime da se ponosi, i ima čast da bude nosilac ove nagrade.

 

The Silver Snoopy Omega Speedmaster

 

    Sličan kvalitet za put u svemir ima i Sinn, koji je zvanično bio sat koji nose nemački astronauti. Ne treba trošiti reči na kvalitet ovog brenda, a dugo je bio poznat i kao prvi automatski hronograf u svemiru... sve dok nije otkriveno da je jedan japanski sat, zlatne boje cifera, pretekao Sinn Modell 140 ST za nekoliko godina. Sat koji nije bio testiran i sertifikovan za let u svemir, ali je ipak preživeo put do tamo i nazad.

    Svi već znate, bio je to Seiko Speedtimer 6139, popularno nazvan Pogue!

    Kako je do toga došlo?

    Glavni akteri su ponovo NASA-ini kosmonauti, misija Skylab i Omega. 

    Skylab je bila prva svemirska stanica Sjedinjenih Država, koju je lansirala NASA, u funkciji je bila  oko 24 nedelje između maja 1973. i februara 1974. Njome su upravljale tri odvojene posade od po tri astronauta: Skylab 1, Skylab 2, i Skylab 3. Glavne operacije su uključivale orbitalnu radionicu, solarnu opservatoriju, posmatranje Zemlje i stotine eksperimenata. 

 

Značke pojedinačnih Skylab misija

    Misijom Skylab 3 upravljao je Pukovnik Poug, zajedno sa astronautima Džeraldom Karom i Edvardom Gibsonom, a bila je to poslednja misija sa posadom na prvoj i poslednjoj svemirskoj stanici Sjedinjenih Država. Kako Spejs-šatl program nije bio spreman do 1981. godine, NASA nije mogla da ga iskoristi da popravi orbitu stanice na vreme. Skajlabova orbita se na kraju skratila i stanica se raspala u atmosferi 11. jula 1979, razbacujući krhotine po Indijskom okeanu i Zapadnoj Australiji.

    No, za nas je bitno šta je to moćna Omega uradila, pa da jedan veoma pristupačni Seiko dobije mesto u raketi. Zapravo, bitno je šta to Omega nije uradila.

    Za period rigoroznih treninga astronauta – Omega nije dala svoje satove. Iako je razlog samo njima jasan, astronauti su bili uskraćeni za mogućnost da se bolje upoznaju sa satom i njegovima funkcijama. Pritom, i na treninzima je bilo potrebno meriti vreme. Zbog toga je pukovnik Poug kupio Seiko, ni manje ni više nego u zlatnoj boji, evocirajući boju Sunca, koje je bilo jedan od istraživačkih zadataka misije Skajlab. 

    Pougu se sat zaista svideo i toliko dobro se upoznao sa štopericom, rotirajućim okvirom i ostalim funkcijama sata da je prosto želeo da ponese sat sa sobom na stanicu, pogotovo što se Speedtimer pokazao jako pouzdanim. Ne, bolje je reći da pukovnik je znao da je pametno poneti sat koji zna da koristi i kom veruje.

    Samo nekoliko sati pred poletanje, tim je dobio svoje Omega satove, ali pukovnik nije hteo da rizikuje. Među svoje lične stvari koje je smeo da ponese na let, on je stavio i Seiko Speedtimer.

 

Fotografije tima astronauta sa misije Skylab 4
Seiko Speedtimer na slici zapravo i nije isti model
koji je nosio Pogue, nema beli rotirajući okvir

  

    Na levoj ruci nosio je Seiko, a na desnoj Omegu, koja, kao što znamo nije bila automatik. Tako je Seiko Speedtimer, kasnije nazvan Pogue, postao prvi automatski hronograf u svemiru. 

    Tehnikalija, sigurno... ali ipak, jasno je zato je Seiko toliko poštovan brend, jer kao što napisah na početku: Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Predstavljanje brenda: Lorus

 

 

    Novogodišnji praznici se približavaju, a kada ljubitelj satova razmišlja o poklonu... pa, da kažemo da nam se jedan mali predmet najčešće mota po glavi. Budući da je sakupljanje satova izuzetno skupocen hobi, ponekad treba potražiti neku pristupačniju alternativu. Po mogućstvu, alternativu koja nema mnogo kompromisa kada je u pitanju kvalitet.

    Na scenu stupa – Lorus!

 

Lorus RH925-NX9

    Lorus je jedan od brendova koje proizvodi i prodaje svetski poznata korporacija Seiko. Brend je prvi put lansiran u Evropi 1982. godine kako bi dopunio već popularne brendove Pulsar i Seiko, ali je zauzimao, i zauzima i dalje, pristupačniji cenovni rang. 

    Ta taktika je bila trenutni uspeh, nudeći ne samo pristupačne proizvode, već proizvode visokog kvaliteta, dizajna i tehnologije. Lorus sada nudi širok izbor satova u svojoj kolekciji proizvoda, zajedno sa svim standardnim funkcijama, a pored kvarcnih, Lorus nudi i automatske satove, što će mnogima biti zanimljivo. 

 

Lorus RT341-JX9

 

    Ko kaže da Seiko više nema pristupačne modele?

    Sve češće se čuje priča o tome kako je Seiko izneverio ljubitelje sa novom tržišnom taktikom:
    - cene su otišle gore,

    - kvalitet ne prati cene novih modela,

    - puno limitiranih verzija, koje gube poentu,

    - nema istinski novih modela, sve se reciklira.

    Iako se lično ne slažem sa stavkom da Seiko nije ponudio nešto više dok su cene skakale u nebesa, što je priča za neki drugi tekst, ne možemo a da ne vidimo da je sve manje modela u katalogu koji su zaista pristupačni.

    Pa ipak, postoji nešto što mnogi ne vide, ili odbijaju da primete. Seiko ima nekoliko podbrendova koji sada zauzimaju niži cenovni rang i nude sve ono što je Seiko nekada nudio. Ako hoćete delić istorije, delić onoga što je brend nekada bio, a ne želite da date mnogo novca za zaista kvalitetan sat, onda vrlo dobro pogledajte brend koji se zove Lorus!

 

    Mehanizmi koji pokreću Lorus satove su svi proizvedeni u Seiko fabrikama. Prvenstveno, to su kvarcni i solarni mehanizmi, ali tu i tamo mogu da se pronađu mehanički biseri, pravi delić istorije. Nose oznaku Y5, ali su to u suštini vrlo poznati mehanizmi serije 7S. Oni isti koji su pokretali čuvene modele SKX, Monster Gen. 1 i Seiko 5!

    Kada se tome doda činjenica da Lorus okupira cenovni rang od 20 do 200 evra, svako može pronaći ono što ga zanima i da bude u mogućnosti da to i priušti.

 

    Zanimljivi modeli

    Lorus im ogroman broj različitih modela, prosto je nemoguće sagledati ih sve. Princip je isti kao kada je Seiko svojevremeno imao milion i jednu verziju Petice – za svačiji ukus.

    Ovo su neki modeli za koje mislim da imaju najbolja i najlepša dizajnerska rešenja:

 

Ronilački stil

RL447
automatik
145 EUR

 Hronograf

RT351
kvarc
100 EUR

Pilotski stil

RH925
kvarc
80 EUR

 

 Vojni stil

RL413
automatik
100 EUR

 

 Digitalac

R2305RX9
kvarc
30 EUR

Elegantan stil

RL475
automatik
130 EUR

     Problem?

    Nije sve tako sjajno i bajno. Lorus satovi nude dosta za uložen novac. Pristupačni su i, po svemu sudeći, prilično izdržljivi i pouzdani. Međutim, ima jedan problem... jedan veliki, kineski problem.

    Tako je. Kineski omaž brendovi, diskutabilno, nude mnogo više za približno istu cenu. Lorus u ponudi nema safirno staklo, nema dobre narukvice sa punim linkovima, nema vrlo fine kopče... pa čak i manufakturni Seiko mehanizam zaostaje za mehanizmom NH35 koji se najčešće koristi u konkurentskim satovima. 

    Proizvođač je isti, ali NH35, koji je defakto 4R35, sledeća je i unapređena verzija 7S26 mehanizma. Ima hakovanje sekunde i ručno navijanje, što nedostaje staroj seriji 7S, koju je Seiko prestao da koristi. Lorus malo zaostaje u tom pogledu.

    Mada mnogi mogu da potvrde da je 7S pouzdaniji, i da ručno navijanje nije najbolje rešenje za automatik, kineski omaž satovi ipak nude noviji mehanizam sa dodatnim funkcijama, pa to treba uzeti u obzir.

 

RT353-GX9

 

    Nije sve tako loše!

    Lorus možda gubi na uporednom testu sa Kinezima, ali do tih kineskih omaž brendova je malo teže doći, bar u poređenju sa Lorus satovima. Moraju da se kupe onlajn, moraju da se čekaju, neretko i po više od mesec dana. Carina i dostava predstavljaju dodatni trošak, pa se čini da je odlazak u obližnji Seiko butik bolje rešenje. Pouzdanije rešenje, čak, jer imate i mogućnost reklamacije i servisa!

    Da ne govorimo o dizajnu. Lorus ipak ima da ponudi nešto originalnije modele, iako mnogi dosta podsećaju na poznatije satove. Ima svega za sve one koji ne vole ono što je u suštini prosta kopija dizajna koju nude kineski brendovi. Ko kako voli... izbor postoji uz kompromise.

 

Lorus Monako RM349-FX8

    Nostalgičari među nama postoje. Seiko ima jak kult pratilaca, i mnogi jednostavno osećaju i znaju da je ovaj japanski brend nekada nudio mnogo više. Stara tehnologija je mnogo puta oprobana, a kvalitet potvrđen, i to je ono s čime Lorus radi. 

   Šteta je što se Seiko odlučio da prekine proizvodnju starih ronilačkih satova, poput SKX modela, kao i stare Petice, ali mislim da je Lorus ne samo pravni, nego istinski naslednik tih pristupačnih satova koji traju ceo život.

      

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩