Zlatna zvezda na nebu: Seiko Pogue

    Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe. Kao strastvenim sakupljačima zastarele tehnologije za merenje vremena, jednostavno nam je u prirodi da dodamo i istorijsku vrednost naših cenjenih mehaničkih satova na već postojeći kvalitet i umeće potrebno da bi se napravili. Zato nam satovi koji su učestvovali u raznim podvizima ljudske izdržljivosti i genijalnosti toliko znače. To je ono što daje dušu određenom modelu, daje mu nešto više od onoga što već naveliko cenimo. To su legendarne priče koje prodaju Rolex Submariner ili Omega Seamaster satove u ogromnim količinama, iako koštaju pravo malo bogatstvo.

    I mada svi koriste legendarne priče kako bi prodali svoje satove, jedan brend praktično ignoriše određeni događaj koji bi ih mogao vinuti među zvezde...

    Ovo je priča iza modela Seiko Speedtimer 6139 – sata zlata vrednog.

 

Jedini, pravi, originalni Seiko Pogue
Foto: The Seiko Muzeum Ginza

    Trening

    Obuka astronauta obuhvata složen proces pripreme u regionima širom sveta za njihove svemirske misije pre, za vreme i posle leta, koji uključuje medicinske testove, fizičku obuku, obuku za aktivnosti van letelice, procedurnu obuku, proces rehabilitacije, kao i obuku za eksperimente koje će izvoditi tokom boravka u svemiru. 

    Objekti za virtuelnu i fizičku obuku su integrisani kako bi se astronauti upoznali sa uslovima sa kojima će se susresti tokom svih faza leta i pripremili se za okruženje mikrogravitacije.

    Pored toga, oprema koju koriste u svemirskoj letelici, kao i oprema koju nose, moraju biti savršeni. Kvalitet izrade, izdržljivost, preciznost – to su odlike koje beskompromisno moraju biti na najvišem mogućem nivou. Od toga zavise njihovi životi.

    Možete onda zamisliti koje procedure i testove prolaze razni predmeti koji su potrebni gore, među zvezdama. Zaboravite ISO standarde, COSC sertifikate, jer ono što se zahteva daleko je iznad onoga što je za zemaljsku upotrebu. Sat koji će posada nositi mora da izdrži uslove vakuuma, solarnog zračenja, magnetnih smetnji, električnih pražnjenja i izuzetno niskih temperatura u kosmosu. Čak je i prašina izuzetno opasna po mehanički sat u bestežinskom stanju.

    Ne čudi onda što su najbolji časovničarski brendovi činili sve da bi baš njihovi satovi postali deo jednog svemirskog leta. Omega Speedmaster – prvi sat nošen na Mesecu, može se pohvaliti kvalitetom kojem do tada niko nije mogao da parira. NASA je ovaj švajcarski brend čak i nagradila nagradom Silver Snoopy.  

 

Značka Srebrni Snupi
za sve koji dobiju ovu prestižnu nagradu

    Od svih SFA nagrada, Srebrni Snupi najbolje simbolizuje nameru i principe svemirskih letova. To je nagrada za izvanredne performanse, bezbednost leta i uspeh misije. Manje od 1% radne snage u vazduhoplovnom programu dobija je godišnje, što pokazuje da je posebna čast dobiti ovu nagradu. Nagrada se uglavnom daje astronautima i osoblju koji su spasili misiju od propasti, spasivši, pritom, i živote onih koji su leteli u svemir. U retkim slučajevima, nagrada se dodeljuje i timovima ili kompanijama koje sarađuju sa Svemirskom agencijom. Omega ima čime da se ponosi, i ima čast da bude nosilac ove nagrade.

 

The Silver Snoopy Omega Speedmaster

 

    Sličan kvalitet za put u svemir ima i Sinn, koji je zvanično bio sat koji nose nemački astronauti. Ne treba trošiti reči na kvalitet ovog brenda, a dugo je bio poznat i kao prvi automatski hronograf u svemiru... sve dok nije otkriveno da je jedan japanski sat, zlatne boje cifera, pretekao Sinn Modell 140 ST za nekoliko godina. Sat koji nije bio testiran i sertifikovan za let u svemir, ali je ipak preživeo put do tamo i nazad.

    Svi već znate, bio je to Seiko Speedtimer 6139, popularno nazvan Pogue!

    Kako je do toga došlo?

    Glavni akteri su ponovo NASA-ini kosmonauti, misija Skylab i Omega. 

    Skylab je bila prva svemirska stanica Sjedinjenih Država, koju je lansirala NASA, u funkciji je bila  oko 24 nedelje između maja 1973. i februara 1974. Njome su upravljale tri odvojene posade od po tri astronauta: Skylab 1, Skylab 2, i Skylab 3. Glavne operacije su uključivale orbitalnu radionicu, solarnu opservatoriju, posmatranje Zemlje i stotine eksperimenata. 

 

Značke pojedinačnih Skylab misija

    Misijom Skylab 3 upravljao je Pukovnik Poug, zajedno sa astronautima Džeraldom Karom i Edvardom Gibsonom, a bila je to poslednja misija sa posadom na prvoj i poslednjoj svemirskoj stanici Sjedinjenih Država. Kako Spejs-šatl program nije bio spreman do 1981. godine, NASA nije mogla da ga iskoristi da popravi orbitu stanice na vreme. Skajlabova orbita se na kraju skratila i stanica se raspala u atmosferi 11. jula 1979, razbacujući krhotine po Indijskom okeanu i Zapadnoj Australiji.

    No, za nas je bitno šta je to moćna Omega uradila, pa da jedan veoma pristupačni Seiko dobije mesto u raketi. Zapravo, bitno je šta to Omega nije uradila.

    Za period rigoroznih treninga astronauta – Omega nije dala svoje satove. Iako je razlog samo njima jasan, astronauti su bili uskraćeni za mogućnost da se bolje upoznaju sa satom i njegovima funkcijama. Pritom, i na treninzima je bilo potrebno meriti vreme. Zbog toga je pukovnik Poug kupio Seiko, ni manje ni više nego u zlatnoj boji, evocirajući boju Sunca, koje je bilo jedan od istraživačkih zadataka misije Skajlab. 

    Pougu se sat zaista svideo i toliko dobro se upoznao sa štopericom, rotirajućim okvirom i ostalim funkcijama sata da je prosto želeo da ponese sat sa sobom na stanicu, pogotovo što se Speedtimer pokazao jako pouzdanim. Ne, bolje je reći da pukovnik je znao da je pametno poneti sat koji zna da koristi i kom veruje.

    Samo nekoliko sati pred poletanje, tim je dobio svoje Omega satove, ali pukovnik nije hteo da rizikuje. Među svoje lične stvari koje je smeo da ponese na let, on je stavio i Seiko Speedtimer.

 

Fotografije tima astronauta sa misije Skylab 4
Seiko Speedtimer na slici zapravo i nije isti model
koji je nosio Pogue, nema beli rotirajući okvir

  

    Na levoj ruci nosio je Seiko, a na desnoj Omegu, koja, kao što znamo nije bila automatik. Tako je Seiko Speedtimer, kasnije nazvan Pogue, postao prvi automatski hronograf u svemiru. 

    Tehnikalija, sigurno... ali ipak, jasno je zato je Seiko toliko poštovan brend, jer kao što napisah na početku: Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩