Vodootpornost satova – šta treba znati

 

U ovom tekstu ćete pronaći sve važne informacije o vodootpornosti satova – šta tačno znače oznake na brojčaniku sata i koliko duboko satovi mogu da zarone.

 

Oznaka na brojčaniku

Vodootpornost satova se često obeležava na brojčaniku sata, ali obavezno i na poklopcu kućišta. Oznake su sledeće:

 

WR, Water Resistant, Waterproof

Ukoliko nema dodatnih informacija o dubini ili pritisku, ove oznake nam govore da je sat minimalno vodootporan, i to je najčešće ispod 3 bara. Ovo se zaključuje na osnovu toga što je na površini vode pritisak jednak atmosferskom – 1 atm ili 1 bar – pa se takvi satovi ne smatraju vodootpornim.

 

Orient Star, Water Resistant 5 bar;
oznaka vodootpornosti na poklopcu kućišta

 

Definicija nalaže da sat mora izdržati minimum 1,1 bar kako bi mogao imati WR oznaku. Pošto na mnogim satovima često stoji oznaka 3 atm ili 3 bar, satovi sa oznakama WR, Water Resistant, Waterproof, moraju da ispune zahteve vodootpornosti od 1,1 do 2,9 bara.

Diver's

Označava da je sat u saglasnosti sa ISO 6425 standardom za ronilačke satove, te da je testiran, regulisan i proveren u skladu sa tim.

Uz oznaku Diver's uvek stoji oznaka dubine, najčešće 200 m ili više, ukoliko je sat testiran za veće dubine. 

Za više informacija, pročitajte tekst: Šta tačno znači oznaka Diver's na japanskim ronilačkim satovima?

 

Vodootpornost se najčešće označava u metrima,
kao na ovom Seiko Willard modelu

 

Ostale oznake vodootpornosti

 

bar: metrička jedinica pritiska. Pritisak od 1 bar približno je jednak pritisku atmosfere na površini Zemlje, sve do 10 metara dubine.

atm: skraćenica za atmosferu. Oznaka atm ekvivalent je oznaci bar, u odnosu 1 : 1.

m (ponekad meter): označava metar, metričku jedinicu za dužinu. Po pitanju vodootpornosti odnosi se na pritisak na označenoj dubini, a ne koliko zaista sat može da zaroni. Na dubini od 10 m pritisak iznosi 1 bar ili 1 atmosfera.

ft (ponekad feet): oznaka za stopu, imperijalnu jedinicu za dužinu, odnosno, u našem slučaju, za dubinu. Oznaka se nalazi na satovima namenjenim i za američko tržište. Jedan metar iznosi otprilike 3,3 stope. Dakle, kada na brojčaniku piše 330 ft, znamo da je to 100 m ili 10 bara.

Fathom: hvat je stara oznaka za dubinu. Danas se retko koristi u časovničarstvu. Jedan metar iznosi otprilike 0,5 hvati. 

 

Koliko duboko vodootporni sat može da zaroni?

 

30 metara – 3 bara – 3 atm – 100 ft

Ne znači da sat može da se nosi do dubine od 30 metara! Sat može izdržati prskanje vode, kišu, pranje ruku. Izbegavati tuširanje i jak mlaz vode.

 

50 metara – 5 bara – 5 atm – 165 ft

Ne znači da sat može da se nosi do dubine od 50 metara! Sat može izdržati tuširanje ili kupanje, ali to generalno treba izbegavati, jer topla voda i sapunica oštećuju gumene zaptivke. 

Plivanje je moguće, ali ga generalno treba izbegavati.  

 

100 metara – 10 bara – 10 atm – 330 ft

Sat i dalje nije u potpunosti pogodan za ozbiljnije ronjenje! Sat je pogodan za plivanje i opuštenije vodene sportove. Mogući su kratki zaroni, tj. gnjuranje na manjim dubinama.

 

200 metara – 20 bara – 20 atm – 660 ft

Sat je pogodan za profesionalne aktivnosti na moru i ozbiljne sportove na površini vode. Bezbedan je za ronjenje s bocom – scuba diving. 

Sat nije pogodan za ronjenje na dubinama s prekomerno visokim pritiskom – saturation diving.

 

300 metara – 30 bara – 30 atm – 1000 ft

Sat se može koristiti za ronjenje na ekstremnim dubinama, kada ronilac upotrebljava mešavinu gasa za disanje sa helijumom, kako bi sam krvotok izdržao visok pritisak. Satovi sa ovakvom oznakom su ozbiljni ronilački alati!

 

 

Svi satovi koji imaju oznaku od preko 300 metara su inženjerska čuda časovničarstva. Ove dubine prevazilaze fiziološke mogućnosti čoveka, a proizvodnja takvih satova pokazuje ekspertizu i zanatsko umeće brendova.

 

Grand Seiko SBGH257 Professional Diver's
pomera granice sa oznakom od 600 m vodootpornosti

Ako vodite računa o svojim satovima, dugo će vas služiti. Pazite se mehaničkih oštećenja satova, kao i raznih hemikalija koje mogu oštetiti gumene delove vodootpornih satova. Vrela voda, sapunica, hlor iz bazena, morska so, sve to može smanjiti efikasnost zaptivki, ili ih trajno oštetiti.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Meteorit, retkost ili ne?

 

U svemiru postoje manja nebeska tela koje Zemljina gravitacija ponekad povuče. To su meteori. Kada meteor usled gravitacije padne na zemlju, ono što ostane naziva se meteorit. U poslednje vreme, meteorit se koristi kao materijal za izradu brojčanika zanimljivih šara i teksture.

Cene takvih satova su dosta veće od ekvivalentnih modela iz iste linije. Visoka cena pravda se skupoćom i retkosti samog meteorita. Svi se možemo složiti da je meteorit – metalna stena iz svemira – kao materijal jako zanimljiv i mnogima lep, ali je veoma skup kada se koristi u časovničarstvu. Kažu da je redak. Moram da primetim da astronomski podaci kazuju da to možda uopšte nije slučaj...

 

Koliko je meteorit redak materijal?

Većina meteorita nakon prolaska kroz atmosferu stiže do površine Zemlje u obliku prašine ili vrlo sitnih čestica, zbog čega ih inače ne vidimo.

 

Meteorit sa bazom od gvožđa,
ne baš toliko redak materijal

 

Međutim, verovali ili ne, svake godine na Zemlju padne oko 17.000 meteora. Mnogi prosto sagore u atmosferi, ali neki su veći i uglavnom sastavljeni od raznih metala, najčešće gvožđa, pa ostanu manje-više čitavi. Podaci kažu da je od 1900. do 2023. godine pad preživelo preko 1.300 velikih meteorita. 

Primera radi, meteorit koji se koristi za Bulova Lunar Pilot, Muonionalusta, ima lepe šare, tj. teksturu koja se naziva Widmanstätten patern, a pronađen je u severnoj Skandinaviji davne 1906. godine. Težak je oko 230 kg i jedan je od najstarijih poznatih meteorita. To znači da ga nema mnogo, zar ne? 

 

Bulova Lunar Pilot Meteorite ima cenu preko 600 $ više od
standardnog modela sa istim 262 Hz kvarcnim mehanizmom

 

Pa, ne baš. Pored Lunar Pilota, koji košta čak 1.200 $, Muonionalusta je korišćen u modelima brendova Formex, Zelos, Zodiac i David Rutten, koji ga je koristio čak kao materijal za celo kućište, i mnogi drugi. Cene se kreću od 499 $ za Zelos, do nekoliko hiljada za neke druge satove. Dakle, sam meteorit nije razlog za mnogo veće cene.

 

Zelos ima brojne modele sa pravim meteoritom
pa čak su i korone kod nekih modela od istog materijala

 

Dalje, Omega je upotrebila isti meteorit za novi Constellation – model koji nije čak ni limitiran! Treba shvatiti da je to stena od 230 kilograma, a da jedan brojčanik ima možda pola grama. Čak i kada se Muonionalusta potroši, ima ih još 1.300 drugih.

Na primer, meteorit Gibeon, kojeg je koristio Girard-Perregaux, težak je čitavih 26.000 kg. Prosto nema potrebe da ijedan sat bude limitiran sa ovim meteoritom. Naravno, koristili su ga i drugi, između ostalih Rolex, Omega i Bovet.

 

Rolex Daytona Meteorite Dial
sa meteoritom Gibeon svetlije nijanse

 

Marketinški timovi brendova žele da mislite ne samo da je meteorit izuzetno redak, već i da je jedinstven u časovničarstvu i da je njegova upotreba majstorski potez dizajnerskog tima brenda. To jednostavno nije tačno. Vidimo toliko modela sa meteoritskim brojčanicima, da su postali skoro pa uobičajeni. A meteori se nikada neće potrošiti, jer novi svakodnevno padaju na našu planetu.

 

Omega ima više Constallation modela
sa prirodnim i bojenim meteoritom

Pored velikih imena časovničarstva, mnogi mikrobrendovi su počeli da prave brojčanike od meteorita. Treba obratiti pažnju na mnogobrojne kineske omaž brendove, pošto mnogi imaju kopije meteorita, tj. samo odštampan Widmanstätten patern. Svaki ozbiljni brend uz svoj sat dostavlja određeni sertifikat ili dokaz da su koristili pravi meteorit.

Još uvek čekamo da neki japanski brend počne da koristi meteorit, mada, kada pogledamo kakve prelepe cifere Seiko, Grand Seiko i u poslednje vreme Orient Star i Citizen predstavljaju, možemo biti sigurni da meteorit nije nešto čemu teže. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Šta tačno znači oznaka DIVER'S na japanskim ronilačkim satovima!

Poznato je da reč diver znači ronilac, štaviše, u našem svetu ljubitelja časovničarstva reč se koristi kao sleng koji označava i same ronilačke satove. Japanski ronilački satovi su obeleženi oznakom diver's i uz tu oznaku na ciferu obično ide oznaka dubine, kao na slici iznad, gde stoji 200 m – dvesta metara.

Zbog čega baš oznaka diver's? 

Standardi i karakteristike ronilačkih satova regulisani su međunarodnim standardom ISO 6425 – Diver's watches. U samom nazivu standarda dobijamo prost odgovor na pitanje iznad. Ali koliku težinu ima ta oznaka, to ću pokušati da odgovorim u ovom tekstu!

Međunarodni standard za ronilačke satove – ISO 6425

Uveden 1996. godine, ISO 6425 definiše ronilački sat kao sat dizajniran da izdrži ronjenje u vodi na dubini od najmanje 100 m i koji poseduje sistem za praćenje vremena zarona. 

 

Grand Seiko SGBH289
Luksuzni ronilački sat

 

Tipični ronilački satovi će imati vodootpornost od 200 m, iako moderna tehnologija omogućava proizvodnju ronilačkih satova koji mogu zaroniti mnogo dublje.

Svaki model sata koji ima oznaku diver's mora biti testiran po navedenom ISO 6425 standardu. Samim tim, oznaka diver's nosi određenu težinu, i predstavlja svojevrsnu garanciju i sigurnost da će dati sat biti pouzdan alat.

Kako test izgleda?

Prvo treba napomenuti da je testiranje ronilačkih satova na usaglašenost sa ISO 6425 standardom dobrovoljno i da uključuje ne baš male troškove koje proizvođač mora da plati.

Ronilački satovi se testiraju u statičkim uslovima, tj. mirnoj vodi pod 125% nominalnog pritiska. To prosto znači da će sat koji se testira za 100 metara biti vodootporan ako miruje na dubini od 125 metara. 

Sat sa oznakom 200 m se testira na dubini od 250 m, a sat sa oznakom 300 m – na dubini od 375 m!

 

Orient Triton i Orient Star Diver, dva ISO sertifikovana
ronilačka sata bez premca u svom cenovnom rangu

 

Test takođe uključuje sigurnosne margine koje uzimaju u obzir faktore kao što su starenje zaptivki, svojstva slatke vode i morske vode i kako utiču na materijale kućišta, brzo menjanje dubine vode, što znači da se brzo menjaju pritisak i temperatura, kao i dinamička mehanička naprezanja sa kojima se susreće sat. 

Da bi se dobila oznaka diver's, mora da se prođe kroz veoma specifičan kontingent testova dizajniranih da simuliraju naprezanja na određenom pritisku.  

Da bi prošao taj test, časovnik mora biti u stanju da izdrži dubinu za koju se testira plus pomenutih 25% više, i to najmanje dva sata. I ne samo to, sat tada mora biti u stanju da preživi i neometano radi prilikom izranjanja, mora da izdrži i promenu pritiska vode. Po završetku prvog testa na najvećoj dubini, isti sat se testira dodatnih tri sata na dubini od 3 metra.

 

Mnogi mikrobrendovi održavaju nižu cenu tako što
ne testiraju svoje modele po ISO standardu.

Ronilački satovi koji nemaju oznaju diver's, tj. nemaju ISO sertifikat, najčešće su samo testirani na određenoj dubini, u statičkim uslovima, bez menjanja pritiska i temperature, kao i bez ostalih naprezanja. To, naravno, uveliko smanjuje cenu sata, i jedan je od razloga što gro mikrobrendova ima opake ronilačke satove po dosta nižim cenama od japanskih i švajcarskih modela s kojima se takmiče na tržištu.

Posebni zahtevi za rotirajući okvir

Kao što je pomenuto, da bi neki sat bio ronilački, mora da poseduje neki merač ili indikator vremena ronjenja. Najčešće je to rotirajući okvir. Za razliku od prostijih GMT okvira, ronilački rotirajući okviri moraju da imaju posebne karakteristike. Najbitnija je ta da mora da poseduje zaštitu od nenamernog okretanja. U suštini, jednosmerni rotirajući ronilački okvir može da se okreće samo u jednom pravcu i poseduje poznate klikove, koji ga čine pozdanijim od okvira koji slobodno klize u oba praca.

Sa klikovima, okvir će se teže pomeriti, a pošto se pomera samo u jednom pravcu, nemoguće je slučajno produžiti vreme ronjenja, samo ga slučajno skratiti. To je svojevrsna mera zaštite, jer ronilac ima određenu količinu kiseonika.

 

Jednosmerni rotirajući okvir sa obeleženim minutima

 

Ronilački sat mora da poseduje markere bar na svakih 5 minuta, a bolje je da ima oznake za svaki minut. Sigurno ste videli mnogo modela koji imaju svaki minut označen na okviru samo u prvih 15 ili 20 minuta. Razlog je sledeći:

Efekti udisanja komprimovanog vazduha na dubini su prilično benigni ako se pridržavate određenih osnovnih pravila. Prvo, nemojte ići previše duboko, jer azot izaziva narkotički efekat što dublje idete, a kiseonik postaje toksičan ispod određene dubine. Drugo, ne zadržavajte dah dok izranjate jer se taj vazduh može proširiti pod manjim pritiskom i rasprsnuti pluća, i obratite pažnju na vreme koje provodite na dubini. I ovo poslednje pravilo je mesto gde je rotirajući okvir nužno pomoćno sredstvo.

Finije oznake minuta na ivici su korisne tokom ronjenja za vremenske funkcije kraćeg trajanja, pre svega dekompresijskih zaustavljanja. Zbog toga je na rotirajućem okviru češće precizno obeleženo samo prvih 15 ili ponekad 20 minuta.

 

Seiko SRPA21, ili PADI Turtle,
sa upečatljivo obeleženih 20 minuta na okviru

Asocijacija instruktora profesionalnih ronilaca – PADI – preporučuje dekompresiono vreme od 20 minuta, dok je 15 minuta neki minimum potreban da se sačeka na određenoj dubini zbog dekompresije!

Kako se okvir testira?

Sat se potapa u vodu na dubini od 30 cm i drži se pod vodom u radnom stanju 24 sata.

Po isteku vremena, pod vodom se okreće rotirajući okvir, pun krug, a onda se sat ostavlja da stoji pod vodom još 24 sata.

Sat se zatim mora izvaditi iz vode, obrisati i podvrgnuti testu kondenzacije – prenos iz hladnog u toplo okruženje. 

 

Citizen proizvodi jako dobre ronilačke satove
sa solarnim kvarcnim mehanizmom

 

Nakon svih ovih koraka, sat i rotirajući okvir bi trebalo da funkcionišu normalno.

Ne samo sat, i narukvica se testira

Tako je. Vaš sat sa oznakom diver's je prošao i test izdržljivosti narukvice. Stoga, ona poznata krilatica da Seiko ima loše narukvice zapravo ne drži vodu.

Dok je zatvoren, mora da izdrži silu od 20 kilograma, povučenu u oba smera od sata. Ako narukvica ne pukne, test je položen. Pritom se ne misli samo na iglice koje drže linkove. I sama kopča treba da izdrži tako nemilosrdan test, a da ne popusti. Gumeni i platneni NATO kaiševi takođe podležu ovom testu.

 

Seiko Willard sa novim Seichu pletenim kaišem,
koji je do 4x izdržljiviji od standardnog NATO kaiša.

 

Sve u svemu, oznaka diver's nije mala stvar, i ne treba je olako shvatati. Ona vam je sigurnost da je vaš sat vrlo robustan ronilački alat. Ne samo da je nominalna vodootpornost dobro testirana, već je sat prošao i druge testove koje nisam opisao, a tiču se otpornosti na magnetizam i udarce.

Vaš ronilački sat sa oznakom diver's je pravi tenk. Budite bez brige.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Odstupanje, amplituda, neujednačenost otkucaja, frekvencija, šta sve to znači?

 

U moru časovničarskih termina, nekolicina se ponavlja kada stručnjaci govore o mehanizmu sata i njegovoj preciznosti. Postoje razne aplikacije na pametnim telefonima koje možete skinuti i koristiti ih da izmerite preciznost svog sata, ali i tu se pominju nekakva amplituda i beat error – neujednačenost koja se javlja tokom otkucaja zaprečnog mehanizma.

Za one ozbiljnije, postoji sprava koja se naziva vibrograf – timegrapher.

Nadam se da ste na nekom od videa časovničarskih kanala već videli plavi ekran vibrografa koji prikazuje razne parametre rada sata u realnom vremenu. 

 

Sat kod časovničara, na merenju parametara vibrografom

 

Vibrograf je deo horološke opreme koja može da meri vitalnu statistiku rada mehanizma. Koristi osetljiv mikrofon kako bi osluškivao zvuk koji proizvodi pokret mehanizma dok radi. Preciznom analizom tih zvukova meri blaga odstupanja u otkucajima, frekvenciji i amplitudi balanse.

Odstupanje

Gornja linija na ekranu daje numeričke podatke, dok se ispod nalazi grafički prikaz rada, koji često daje bolju predstavu o zdravlju mehanizma. Na kraju krajeva, kako kažu, slika govori više od hiljadu reči.

 

Gornja linija ekrana vibrografa, prikazuje
dnevno odstupanje, amplitudu, neujednačenost i frekvenciju

Sleva nadesno, prvi broj je trenutno odstupanje u preciznosti i to izraženo u sekundama po danu. Cifra od +1s/d iznad pokazuje da sat trenutno minimalno žuri i da se očekuje da će dobiti 1 sekundu u naredna 24 sata. To je za mehanički sat gotovo pa savršeno, i podatak na vibrografu koji je lako razumeti.

Ono što je teže razumeti su sledeća dva broja, koji prikazuju amplitudu i neujednačenost otkucaja. 

 

Amplituda

Sledeći broj na vibrografu je amplituda koja je mera koliko stepeni balansa rotira od jedne krajnje do druge krajnje pozicije – napred-nazad. 

 

Balansni točak se rotira napred-nazad, a potez
od jedne do druge krajnje tačke rotacije je amplituda

 

Amplituda balanse je različita od proizvođača do proizvođača mehanizama. Na primer, mnogi švajcarski mehanizmi rade na visokoj amplitudi, uglavnom oko ili čak iznad 300° kada dobro rade, dok moderni Seiko mehanizam može raditi na 230° bez ikakvih problema, mada sam najčešće viđao amplitude od oko 270°. 

Da bi se doneo sud na osnovu merenja amplitude, važno je znati šta je normalno za mehanizam koji se testira. Amplituda će takođe biti veća pri punoj rezervi snage nego što će biti nakon što sat radi satima, pri kraju rezerve. Međutim, uopšteno govoreći, ako znate normalni opseg, očitavanje amplitude vam može reći koliki obrtni moment balansa dobija od glavne opruge, prema tome, obezbediti kvalitativnu indikaciju zdravlja mehanizma. 

 

 

Nedavno servisirani mehanizam će imati višu amplitudu za svoj domet, dok će sat kome je potrebno podmazivanje imati žalosno nisku amplitudu, koja bi mogla da bude i ispod 150°, što znači da se balansni točak jedva njiše. 

Ako nešto treba da zapamtite iz ovog članka, to je da mala amplituda – definitivno bilo šta ispod 200° – znači da je vašem satu potrebno servisiranje. 

 

Neujednačenost otkucaja

Broj desno od amplitude na vibrografu je neujednačenost otkucaja – beat error.

 

Balansa treba da se okreće jednako ulevo i udesno,
a ako ima male razlike na jednoj strani, to je beat error

 

Neujednačenost otkucaja je razlika u milisekundama između vremena koje balansni točak provede na levoj strani u odnosu na vreme koje provede na desnoj. Drugim rečima, to je vremenska razlika između tik i tak. 

Idealno, razlike ne bi trebalo da bude, pa sat koji lepo radi treba da ima vrednost 0,0 ms. To bi značilo da se balansa okreće tačno toliko ulevo koliko i udesno. 

Često se dešava da sat ima očitavanje koje nije sasvim jednako nuli, ali nema mnogo uticaja na preciznost samog sata. Međutim, veći broj, na primer više od 0,4 ms, može ukazivati na loše regulisan sat, a sve više od 0,8 ms zaista može ukazivati na problem sa balansom. 

 

Frekvencija

Na kraju, ostaje frekvencija sata. Kod mehaničkih satova jedan zamah balansnog točka je jedna vibracija ili poluoscilacija. Kada balansni točak zamahne u oba pravca – napred-nazad, to su dve vibracije ili jedna cela oscilacija. 

Jedna oscilacija pomera sekundaru za jedan otkucaj unapred!

Frekvencija mehanizma se izražava u hercima (Hz) – broju oscilacija u sekundi, ili otkucajima po satu (bph), koji se dobija kada se broj oscilacija u sekundi pomnoži sa 3.600 (broj sekundi u jednom satu). Najčešće frekvencije ručnih satova danas su:

3 Hz – 6 otkucaja kazaljke u sekundi – 21.600 bph

3.5 Hz – 7 otkucaja u sekundi – 25.200 bph

4 Hz – 8 otkucaja u sekundi – 28.800 bph
5 Hz – 10 otkucaja u sekundi – 36.000 bph.

 

Na snimku se vidi sat čija sekundara kuca 6 puta u sekundi,
dakle, frekvencija iznosi 21.600 bph

Nadam se da je ovaj stručniji deo horologije sada malo jasniji ljubiteljima satova, i da će mnogi još malo više ceniti zanatsko umeće i preciznost mehaničkih satova.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Zaštita balanse

 

Svi sistemi, patenti i delovi na mehaničkim satovima koji služe da pruže otpornost na udarce su dizajnirani da zaštite jednu stvar – balansni sklop sata. Ključne komponente balansnog sklopa se sastoje od balansnog točka i balansne opruge, a cilj mu je da reguliše preciznost sata. Dakle, kao što se može zamisliti, svaki uticaj na osciliranje balanse će ozbiljno uticati na preciznost merenja vremena.

Standard ISO 1413 za otpornost na udarce nalaže da sat mora da preživi pad od jednog metra na pod od tvrdog drveta, što je prepreka koju većina modernih satova lako prelazi, zahvaljujući jednom genijalnom izumu koji ima mnogo naziva.

 

Ko je bio prvi?

Prvi ovakav sistem zaštite balanse od udaraca izumeo je niko drugi do legendarni Abraam-Luj Brege, još davne 1790. godine. Nazvao ga je Pare-Chute.

 

Breguet Pare-Chute sistem zaštite balanse od udara,
inovativni izum koji je uveo revoluciju u časovničarstvu

 

Polazeći od zapažanja da je delikatna osovina balansnog točka najranjiviji deo mehanizma pri udarcu, Brege je odlučio da im da konusni oblik i da ih drži na mestu u malim posudama odgovarajućeg oblika, montiranim na trakastu oprugu. Bilo je to oko 1790. godine, kada je Brege počeo da testira ovaj pronalazak, koji je trebalo da učini njegove satove beskrajno manje krhkim i time još više poboljša njihovu reputaciju. Danas smo svedoci da je u tome i više nego uspeo.

Kada govorimo o antišok tehnologiji, neizostavno je pominjanje švajcarskog Incabloc sistema. Razvio ga je švajcarski inženjer Fric Marti i patentirao 1933. godine. 

 

Incabloc ima prepoznatljiv oblik opruge
preko diska napravljenog od sintetičkog rubina

Incabloc sistem koristi oprugu u obliku lire kako bi omogućio osetljivim ležajevima da se pomeraju u svom postolju pod udarom, tako da osovine i ležajevi ne moraju da podnose sila udara. Kada se šok udara završi, opruge vraćaju delove u prvobitni položaj. Sam pivot se ne pomera u odnosu na ležište rubina, već se ceo ležaj nosi u metalnoj čauri koja se slobodno kreće u metalnom kraju, pod kontrolom opruge.

Animacija rada Incabloc sistema,
poprečni presek (preuzeto sa sajta Monochrome Watches)

 

Incabloc je bio toliko uticajan da su brendovi satova bili radi da upišu to ime na svoje brojčanike, kako bi njihovi satovi bili prodavani.

U decenijama nakon razvitka Incabloc sistema, mnogi konkurenti su se pojavili sa sistemima zasnovanim na istom principu. A ko najbolje zna da prihvati novu tehnologiju i unapredi je, nego Japanci. Među onima koji su postali popularni su Diashock u Seiko satovima, i Parashock koje je razvio Citizen.

 

Seiko Diashock 

Diashock je baziran na strukturi Incabloc sistema, razvijena da poboljša otpornost na udarce. Koristi se u mehaničkim mehanizmima satova kao zaštita osovine balansnog točka, koja je posebno osetljiva na udarce i vibracije. Struktura održava visoku stabilnost čak i kada se primeni jači iznenadni udar.

 

Seiko ima dve verzije Diashock sistema, standardni pravougaoni,

i trokraki u obliku deteline na ekskluzivnijim modelima

 

Prvi put je uveden 1956. godine u modelu Seiko Marvel. Postoje dve verzije Diashock sistema. 

Jedan je sa držačem pravougaonog oblika, sa dva zupca, koji definitivno podseća na Incabloc i po izgledu. 

Drugi je nešto unapređena verzija sa trostranim čeličnim držačem u obliku  deteline sa tri lista, tj. ima tri zupca. Ova verzija se koristi u satovima višeg ranga koje proizvodi Seiko i ima bolji nivo apsorpcije udaraca i vibracija. 

U oba slučaja, Seiko svoj sistem za apsorpciju udara naziva Diashock. Sistem rada im je sličan kao kod Incabloc-a, ali je oblik opruge poboljšan kako bi se osovina balanse brže i preciznije vraćala u centar.

Treba napomenuti da Orient, kao član Seiko Epson grupacije, koristi Seiko Diashock sistem.

 

Citizen Parashock 

Citizen je imao sličan pristup kao Seiko, ali se potrudio da napravi više izmena i adaptacija. Ponosno razvijen i proizveden u kompaniji, i sastavljen od fino konstruisanih preciznih delova, Parashock štiti balansni blok – srce mehaničkog pokreta – od udaraca bilo koje vrste.

 

Parashock sistem je prepoznatljiv jer opruga
ne prekriva gornji rubin

 

Sistem koji je razvio Citizen je malo kompleksniji – sadrži dodatnu čeličnu oprugu. Kada je sat izložen udaru, gornji rubin koji prekriva ceo sistem i spiralna opruga se ljuljaju vertikalno i bočno kako bi apsorbovali udarce, pružajući visok nivo vibracija i otpornosti na udarce. 

 

Dok kod Incabloc i Diashock sistema kućište u obliku levka
vraća osovinu klizanjem niz zid levka, ovde spirala to radi brže

 

Dodatna spiralna opruga brzo vraća balansni štap u centralni položaj, dajući časovniku nivo izdržljivosti koji je Citizen svojevremeno reklamirao bacanjem sata iz helikoptera na beton! 

 

Parashock, takođe, ima odlična svojstva zadržavanja ulja. Ovo olakšava obavljanje svih održavanja – demontaža, montaža, podmazivanje itd. – tako neophodnih za mehanički sat.

Iako se antišok sistem vidi s jedne strane, on ima identičan drugi deo s druge strane mehanizma, tj. na drugom kraju osovine balanse.

 

Potpun izgled jednog antišok sistema
u poprečnom preseku mehanizma

Na taj način, časovničarske kompanije ne rizikuju kada je zaštita njihovih satova u pitanju.

Antišok sistemi napreduju s razvojem tehnologije, pa mnogi brendovi polako uvode neke svoje patente i novine u zaštiti balanse... U svakom slučaju, mehanički satovi su sve bolji, sve precizniji i sve otporniji na spoljašnje uticaje i sile.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Super-LumiNova – materijal koji svetli u mraku

 

Omega Speedmaster na naslovnici? Tema teksta je švajcarski materijal koji svetli u mraku – Super-LumiNova? Da li je ovo i dalje blog o japanskim satovima?

Za sve koji misle da je LumiNova švajcarska tehnologija – imam vesti za vas.

 

Luminescentne boje

Potreba sa osvetljenim markerima i kazaljkama na satovima se javlja kada su ručni satovi ušli u vojnu upotrebu. Pre toga nije bilo mnogo razloga da se gleda na sat tokom noći.

Inovativna supstanca – mešavina cink-sulfata i radijum-bromida koju je Panerai nazvao radiomir, izumljena 1910. godine, pokazala se kao veliki hit u industriji satova i šire. Posebno tokom Prvog svetskog rata, kada su Panerai, Rolex, Breitling i mnogi drugi zapošljavali hiljade žena da je pedantno ručno nanose na brojčanike satova, kako bi pomogle muškarcima u ratu.

 

Svetli kao Černobilj... ali bukvalno
Panerai Radiomir

 

Radiomir boja je svetlela poput neonskih znakova u noći, olakšavajući sinhronizaciju vojnih trupa tokom noćnih dejstava. Međutim, postojao je problem sa ovom popularnom supstancom koja svetli u mraku. Žene koje su farbale satove tom bojom potpisivale su sopstvenu smrtnu presudu.

Radijum, radioaktivna supstanca otkrivena nekoliko decenija ranije, imao je potencijalno razoran efekat na svakoga ko je redovno dolazio u kontakt sa njim. 

 

Žene koje su radile na farbanju satova, poznate kao
Radijum devojke, razboljevale su se usled trovanja radijacijom

 

Radnice to nisu znale, jer su ih uveravali da je boja bezbedna, pa su mnoge njome farbale nokte i usne, koristile je kao senku za oči. Bila je to šminka opasna po život.

Mnogima je poznata ova horor priča, ja dalje neću pisati... toliko o Zapadu.

 

LumiNova

Vratimo se na Istok. Nakon što je otkriveno da radijum ubija, svet je prešao na korišćenje drugog, nešto manje radioaktivnog materijala zvanog tricijum. 

Ovaj radioaktivni izotop vodonika svetli slabije od radijuma, ali nije opasan ako se nanese na kožu. Problemi nastaju ako se supstanca udahne ili proguta, za šta postoji realna opasnost dok se radi u fabrici. 

Međutim, daleko na istoku, u Japanu, ljudi nisu želeli ništa da imaju sa radioaktivnim elementima. Uticaj radioaktivnosti iskusili su na svojoj koži 1945. godine.

Japanac po imenu Kenzo Nemoto, koji je 1941. godine bio pod ugovorom da opremi japanske vojne avione i podmornice svetlećim meračima i instrumentima tokom Drugog svetskog rata, osnovao je kompaniju koja je radila na tome da otkrije boju koja nije štetna po zdravlje.

Nemoto je razvijao novu tehnologiju fosforescentnih pigmenta koji su bili poznati svetu još od šezdesetih. Tehnologija je postojala, ali ništa nije moglo da zameni snagu radijuma. Bezbednu formulu koja dobro i dugo svetli u mraku zelenim sjajem razvili su 1993. godine, i nazvali je LumiNova. 

 

Plavozeleni svetleći BGW9 Super-LumiNova
na ronilačkom satu, koji će mnogi prepoznati i u mraku.

Pronalazak je patentirao Nemoto i licenciran je za druge brendove i proizvođače satova. Danas, švajcarska časovničarska industrija koristi LumiNova pigment pod brendom Super-LumiNova, sa verzijama C3 ili BGW9, koje su najpopularnije.

 

Kako radi?

Super-LumiNova je brend koji koristi japansku tehnologiju neradioaktivnih i netoksičnih fotoluminescentnih pigmenata na bazi stroncijum aluminata, koji služe za osvetljavanje oznaka na brojčanicima, kazaljkama i okvirima u mraku.

Super-LumiNova se puni svetlošću. Veštačka svetlost će vršiti posao, ali prirodna sunčeva svetlost daje najbolje rezultate. Kada svetlosna energija dopre do materijala, elektroni se ubrzavaju, stvarajući fosforescentni sjaj. Kako se nivo energije elektrona usporava, nivo osvetljenosti se smanjuje.

Nemoto je takođe licencirao oblik svog proizvoda kompaniji Seiko za njihov LumiBrite, koji je Seiko dalje razvio u boju koja svetli najduže na tržištu. 

 

Seiko LumiBrite postaje primetan i u senci.
Ovde osvetljava model MarineMaster 300.

 

Za razliku od tehnologija koje koriste baterije, Super-LumiNova se može puniti koliko god često želite i ne pokazuje znake istrošenosti čak ni nakon hiljada svetlosnih ciklusa. I u ovom pogledu, Super-LumiNova se razlikuje od radijuma i tricijuma, koji se, iako svetle konstantno, vremenom razgrađuju i slabe, jer svaki radioaktivni materijal ima period raspada i ne može se ponovo puniti.

Zbog ovih prednosti, LumiNova tehnologiju koriste redom svi časovničarski brendovi širom sveta, pod ovim ili onim nazivom, a sve je krenulo od nekolicine japanskih naučnika pod vođstvom Kenzoa Nemotoa.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Zašto satovi pokazuju vreme u pravcu kazaljke na satu?

 

Navika da se kretanje u smeru kazaljke na satu posmatra kao prikaz kretanja vremena unapred duboko je ukorenjena, toliko da, kada se jednom nauči, većina nas uopšte i ne razmišlja o tome.

Da li ste se ikad zapitali zašto se kazaljke kreću baš sleva nadesno u odnosu na centar brojčanika? Razlozi su istorijski, ali su duboko povezani sa fizikom i astronomijom.

 

Kretanje planete Zemlje

Dokazana činjenica jeste da su mehanički satovi napravljeni u Evropi, na kontinentu koji se nalazi na severnoj hemisferi planete Zemlje. Iako se kaže da je Sunce u podne direktno iznad naših glava, samo je na ekvatoru iznad tla pod pravim uglom u zenitu. Kod nas u Evropi, Sunce se u podne, zapravo, nalazi na jugu.

 

Prividno kretanje Sunca na severnoj hemisferi.
Grafikon: Weber State University, Utah.

 

Dokaz je prosto određivanje strana sveta, što možete uraditi i bez kompasa, kao što je opisano u ranijem tekstu Kako odrediti strane sveta uz pomoć sata?. Okrenite leđa Suncu i gledaćete u pravcu severa.

Kada bi, pak, stali okrenuti prema prividnoj Sunčevoj putanji preko neba, videli biste da putanja opisuje luk u smeru kazaljke na satu dok putuje sa istoka ka južnom nebu iznad glave, i konačno ka zapadu, gde zalazi. Zbog toga, duboko u našoj svesti postoji opravdan razlog zašto kretanje u pravcu kazaljke na satu deluje kao protok vremena. To je iskonski osećaj, ukorenjen daleko pre nego što su prvi satovi izmišljeni.

Ako zabodete štap u zemlju, senka će prikazati prividno kretanje Sunca u istom pravcu. Naši preci su to shvatili. Jedna od najranijih sprava za merenje vremena je sunčani sat. 

 

Kako funkcioniše sunčani sat
Grafikon: Encyclopedia Britanica

 

Senka koju gnomon sunčanog sata baca će takođe pratiti kurs u smeru kazaljke na satu, idući sleva nadesno. Rani satovi, kako se misli, jednostavno su odražavali prividno kretanje Sunca i senke gnomona – pokazivača na sunčanom satu.

Tako dolazimo do odgovora na pitanje iz naslova – pomeranje kazaljki na satu proizilazi iz astronomskih posmatranja na severnoj hemisferi, i iz prvobitnog razvoja časovničarstva u severnoevropskim državama.

Da je drugačije, bilo bi prilično neprirodno gledati kako kazaljke idu unazad... zar ne?

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩