Ko pravi najbolje solarne satove u Japanu?

Istorija i evolucija ručnih satova je, sve do relativno nedavno, bila usmerena na praktičnost. Prvo, satovi su bili veliki, skupi, okačeni na zidove bogato ukrašenih domova. Sa zida su sišli na kamine, police i stolove, a odatle u naše džepove. Smislili smo kako da ih navijamo bez ključeva, a onda su nam prešli iz džepova na zglobove. 

Kada su satovi postali praktični za nošenje, pojavila se potreba da budu i praktičniji za korišćenje. Razradili smo automatsko navijanje, štedeći vreme potrebno za svakodnevno ručno namotavanje glavne opruge. Zatim su stigli kvarcni satovi, koji nude još manje svakodnevnih problema, veću preciznost i veću pristupačnost. Na samom kraju, solarni satovi su uklonili i nezgodacije oko menjanja baterija na svakih tri do pet godina.

Kad smo već kod solarnih satova...

 

Kako solarni satovi rade?

Kao što ime govori, solarni satovi prikupljaju, pretvaraju svetlosnu energiju u električnu i skladište je u posebne dopunjive baterije. Rani modeli imali su potpuno izložene solarne ćelije, vidljivo upadljive, bilo na brojčaniku ili na vrhu kućišta. 

 

Davne 1976. godine Citizen je svetu predstavio prvi sat na solarni pogon
Citizen Crystron Solar Cell

 

Citizen je pionir u ovom polju, i danas se smatra jednim od najpouzdanijih i najboljih proizvođača solarnih satova. U početku, ideja je bila jednostavna, pa su minijaturni solarni paneli postavljeni na sam brojčanik. Danas se solarna ćelija postavlja odmah ispod brojčanika kako bi se postigli isti rezultati. Tu tehnologiju je, takođe, Citizen prvi razvio. Ideja je da samu ploču brojčanika napravi tako da propušta svetlost – prosto i genijalno u isto vreme.

Ostatak procesa je manje-više poznat. Solarna ćelija prikuplja fotone svetlosti, energija svetlosti se pretvara u električnu energiju, ona se zatim prenosi u punjivu bateriju, gde se čuva. Dublje nećemo zalaziti.

 

Shema rada solarnog sata

Treba napomenuti da moderne solarne ćelije mogu sakupljati energiju ne samo od Sunca već i od veštačkih izvora svetlosti, iako se tako baterija puni dosta sporije.

 

Prednosti i mane

Solarna energija nudi nekoliko tehničkih prednosti u odnosu na tradicionalne mehaničke i moderne kvarcne mehanizme, što je čini privlačnom opcijom za mnoge. 

Prvo i možda najvažnije, energija za pokretanje kazaljki dolazi od ultimativnog izvora energije, našeg Sunca. Energija će biti dostupna u izobilju još najmanje nekoliko milijardi godina, a tehnologija za prikupljanje i skladištenje te energije redovno napreduje.

 

Sunce je staro oko 4,5 milijardi godina i na polovini je svog životnog veka.
Naučnici procenjuju da će trajati još oko 5 milijardi godina.

 

Drugo, skladištenje energije u solarnim satovima, u kontekstu rezerve snage, daleko prevazilazi sve što bilo koji mehanički sat može postići. Kad smo već kod toga, ni obični kvarcni satovi ne mogu da se mere s konstantno punjivim baterijama koje danas već mogu da traju preko 15 godina pre prvog menjanja!

Zbog toga, solarni satovi ne zahtevaju ni toliko često održavanje. Pošto ne zahtevaju podmazivanje, niti koriste standardnu bateriju, može proći duže od decenije pre nego što im zatreba servis. 

Konačno, solarni satovi su tačni barem koliko i ostali kvarcni satovi. Preciznost se meri u nekoliko sekundi na mesečnom nivou, a pojedini modeli mogu da iznenade preciznošću koja se meri na godišnjem nivou.

 

Ko je najbolji?  

Na osnovu dostupnih informacija, napravio sam jednostavno rangiranje japanskih mehanizama solarnih satova po preciznosti i dugovečnosti.

Izazov je bio dati konačan odgovor koji japanski brend pravi najbolje solarne satove. Rangiranje specifičnih mehanizama bez visokotehničkih komparativnih podataka koji nisu lako dostupni javnosti nije jednostavno. Međutim, možemo razgovarati o opštim trendovima i vodećim tehnologijama.

 

Nivo visoke preciznosti – HAQ

1. Citizen Caliber 0100

 

The Citizen Chronomaster AQ6101-02A, Caliber 0100 Limited Edition –

najbolje Citizen modele možete prepoznati kada vidite logo zlatnog orla.

 

Citizen je dosledno pomerao granice tačnosti svojih solarnih i kvarcnih mehanizama. Tehnologija je toliko ispred svih u industriji, da niko nije ni blizu. 

Kalibar 0100, na primer, može da se pohvali preciznošću od +/-1 sekundu godišnje! Preciznost sata proizilazi iz njegovog kvarcnog oscilatora veoma visoke frekvencije, koji radi na 8,388,608 Hz, za razliku od 32,768 Hz frekvencije standardnog kvarcnog sata.

 

Neki Chronomaster modeli dolaze i sa providnim poklopcem koji pruža
pogled na uredni kalibar 0100, sa čak 17 rubina!

 

Rez kvarcnog kristala je takođe drugačiji – kalibar 0100 koristi ono što se naziva AT-sečenim kvarcnim kristalom, koji ima oblik izduženog romboida, a ne oblik viljuške konvencionalnog kvarcnog kristala. Pored toga, oscilator je kontrolisan temperaturom, a varijacije temperature su najznačajniji izvor varijacije brzine u kvarcnim satovima.

Povrh svega navedenog, Citizen koristi LIGA izradu za elemente zupčanika koji pokreću kazaljke kako bi se eliminisao zazor ili igra između zubaca zupčanika. Ovaj nivo izrade koriste Patek Philippe, Vacheron Constantine, kao i Rolex isključivo za svoje Daytona modele, koji zahtevaju izuzetno visok nivo preciznosti. Da, sve to u jednom Citizenu! 

2. Seiko Caliber 3X62

 

Astron GPS Solar SSJ013, Caliber 3X62,
objavljen 2023. godine, najtanji je Seikov mehanizam do sada

 

Seiko je stari znalac izrade kvarcnih mehanizama, to je ime koje je i započelo kvarcnu revoluciju u časovničarstvu. Naravno, u ponudi imaju i solarne mehanizme, koji su sami po sebi vrlo precizni. Poput 9F serije, 3X radi u okviru +/-5 sekundi godišnje, ali ima još jednu pogodnost koja ga čini još preciznijim.

Da bi ponudili viši kvalitet, bolju preciznost i ekskluzivnost, Seiko je razvio solarni mehanizam sa GPS sinhronizacijom. To obezbeđuje da satovi ostanu tačni na globalnom nivou automatskim prilagođavanjem vremenskim zonama i primanjem ažuriranja vremena od satelita. Margina greške takvog mehanizma iznosi samo jednu sekundu u 100.000 godina.

 

Seiko Epson 3X62, najmoderniji solarni mehanizam kompanije,
impresivan po sebi, ali još bolji uz pomoć antene koja prima GPS signal.

 

Seiko 3X62 je na drugom mestu jer koristi eksternu pomoć da bi se razvila neverovatna preciznost mehanizma, a kao što vidite, sam mehanizam nije preterano lepo ukrašen i sređen, kao što to radi Citizen. 

 

Standardni nivo visokog kvaliteta

Satovi koji imaju najpreciznije mehanizme na svetu koštaju više nego što mnogi mogu da priušte. Većina ljudi bira satove pristupačnijeg cenovnog ranga. Na sreću, u tu grupu spada i većina japanskih solarnih satova. A najbolji su...

 

1. Citizen Eco-Drive 365

 

Citizen BN-1010, koga pokreće Eco-Drive 365,
izuzetan nivo završne obrade i dugotrajnosti mehanizma

 

Osnovni Eco-Drive mehanizmi pružaju odličnu preciznost, generalno na nivou standardnog kvarca +/-10 sekundi mesečno, pa je ovaj model veoma pouzdan, a može da prikuplja svetlost iz bilo kog izvora.

Razlog zbog čega ponovo stavljam Citizen ispred Seika je taj što sa novom generacijom Eco-Drive nudi dužu rezervu snage, i do 1 godine bez izvora svetlosti.

Ono što na ovom polju Citizen napravi, Seiko prati nekoliko godina kasnije.

 

2. Casio Tough Solar

 

Casio G-Shock na solarni pogon,
ozbiljno dobar, otporan, neuništiv – Tough Solar.

 

Prestavljen krajem devedesetih godina dvadesetog veka, srž Tough Solar tehnologije čini visokoefikasni solarni panel, često diskretno integrisan u displej sata. Ovaj panel ne hvata samo direktnu sunčevu svetlost već i ambijentalno svetlo fluorescentnih sijalica i drugih veštačkih izvora.

Naziv Tough Solar otkriva mu i namenu. Nalaze se u najotpornijim satovima koje je svet video – G-Shock. Tough Solar mehanizmi daju prioritet izdržljivosti i funkcionalnosti uz dobru kvarcnu preciznost. Napravljeni su da izdrže teške uslove.

Na drugom su mestu zbog slabije rezerve snage, od 6 meseci sa punom baterijom bez izvora svetlosti, i zbog preciznosti koja iznosi +/-20 sekundi mesečno. Međutim, neki G-Shock modeli imaju radio-kontrolisani sistem nazvan Multiband 6, koji znatno poboljšava preciznost primanjem radio-signala.

 

3. Seiko V-Series Solar

 

Poznat i veoma popularan Seiko SpeedTimer,
kojeg pokreće neuništiva solarna mašina V192.

 

Seiko standardni solarni mehanizmi poznati su po svojoj pouzdanosti i dobroj preciznosti, obično unutar +/-15 sekundi mesečno, što je standard za kvarcne satove. Nude širok spektar solarnih hronografa i drugih modela. 

Rezerva snage zavisi od modela i funkcija koje sat ima, uglavnom standardnih 6 do 9 meseci. Po tome i po preciznosti zaostaje za konkurentom iz Japana.

 

Rangiranje po dugovečnosti

1. Citizen

Citizen naglašava dugovečnost svoje Eco-Drive tehnologije, po tome su poznati. Na sajtu brenda stoji da njihove punjive baterije traju znatno duže od standardnih punjivih baterija. 

 

Citizen Promaster Marine Eco-Drive

 

Citizen navodi da baterija i posle 20 godina zadržava i do 80% kapaciteta, što je više nego što reklamira Cartier, koji koristi sličnu japansku tehnologiju u svojim solarnim satovima, čija baterija traje 15 godina.

 

2. Seiko

Seiko takođe dizajnira svoje solarne satove za dugotrajnu upotrebu. Njihove punjive baterije obično imaju životni vek od oko 10 godina, a ukupan kvalitet izrade Seiko satova doprinosi njihovoj dugovečnosti. 

 

Seiko Prospex SNE583 i SNE585

 

Međutim, ljudi uglavnom prijavljuju zamene baterija na Prospex modelima kasnije, posle 13 do 15 godina, i to je vredno pomena.

 

3. Casio

G-Shock satovi, koje pokreće Tough Solar, poznati su po svojoj robustnosti i izdržljivosti, što sugeriše dug životni vek i mehanizma i samog sata. 

 

Casio Edifice ECB-950DC, Tough Solar

 

Generalno, očekuje se da će baterije koje koristi Casio trajati od oko 7 do 12 godina, mada se dešava da mogu trajati i duže. Neki izvori pominju Casio solarne satove koji traju više od 20 godina bez promene baterije. Impresivno.

 

Zaključak

Na osnovu inovacija solarne tehnologije, širokog spektra dostupnih modela i dosledne pozitivne reputacije za preciznost i dugovečnost, može se pretpostaviti da Citizen pravi najbolji ukupni asortiman solarnih satova.

 

Citizen Eco-Drive One AR5075-69E,
najtanji solarni sat na svetu

 

Razlozi za ovu pretpostavku: 

• Citizen je bio začetnik i ostao lider u tehnologiji satova na solarni pogon sa svojom linijom Eco-Drive modela, kod kojih se satovi mogu napajati koristeći praktično bilo koji izvor svetlosti. Samo napajanje je brže i pouzdanije od konkurencije, a rezerva snage najduža.
  

• Preciznost – Citizen je pokazao izuzetnu tačnost sa modelima kao što je kalibar 0100, pokazujući svoje tehničke sposobnosti u merenju vremena na solarni pogon, bez pomoći radio-signala ili interneta.

• Fokus na održivosti – Citizen snažno plasira ekološke prednosti Eco-Drive modela, usklađujući se sa rastućim interesovanjem potrošača za održive proizvode. Stoga, stavljaju najveći akcenat na razvoj tehnologije.
  

• Dugovečnost i pouzdanost – Eco-Drive satovi se generalno smatraju veoma pouzdanim i dugotrajnim, smanjujući potrebu za čestim održavanjem i zamenom baterija. U odnosu na konkurenciju, imaju najdugovečniju bateriju.

Dok Seiko i Casio takođe proizvode odlične solarne satove sa sopstvenim prednostima – Seiko ima nasleđe, izuzetan dizajn i raznovrsnu ponuda, a Casio robustnost i pristupačnost – Citizenov dosledan fokus i inovacije u solarnoj tehnologiji stavljaju ih u prvi plan i na prvo mesto.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Novi Speedtimer u bojama svemira (predstavljanje)

 

Kombinacija tri boje – zlatna, plava i crvena – na ručnom satu marke Seiko automatski podseća na model koji je imao bitnu ulogu tokom određenog istorijskog događaja, koji se desio 7. novembra 1973. godine.

Pa ipak, jedna reč je uočljivo odsutna u promotivnom materijalu najnovijeg Seiko ručnog sata iz Prospex serije, ali se prosto ne može izbeći, a to je – Pogue.

U pitanju je Seiko Speedtimer SSC947 u kombinaciji boja koje su direktno povezane sa čuvenim istoimenim modelom iz sedamdesetih, ali sa referencom 6139-6005!

 

U znak sećanja na ikonu svemirskog doba

Možemo sa velikom sigurnošću reći da je novitet inspirisan legendarnim modelom koji nosi nadimak Pogue, prvim automatskim hronografom u svemiru zahvaljujući pukovniku koji ga je nosio u misiji Skylab. Međutim, novi model ima malo toga zajedničkog sa svojim prethodnikom.

 

Seiko Speedtimer 6139-6005,
prvi automatski hronograf u svemiru

 

Kao što rekoh, Seiko čak nije ni pomenuo ovu povezanost u promo materijalima i reklamama za novi Speedtimer SSC947, ali poznavaoci su odmah povezali zlatni cifer, dvobojni plavo-crveni okvir sa tahimetarskom skalom, i funkciju štoperice sa istorijskim Seiko satom. Osim toga, nema mnogo sličnosti.

Za početak, Seiko Speedtimer SSC947 pokreće solarni kvarcni mehanizam V192. Podaci kažu da ovaj kalibar održava tačnost od +/- 15 sekundi mesečno na normalnim radnim temperaturama od 5°C do 35°C. 

 

Raspored registara, njihova boja i boja unutrašnjeg okvira
razlikuju se od originala, ali su izuzetno čitljivi i precizno obeleženi

 

Solidna je i rezerva snage kada je punjivi kondenzator od mangana i titanijum-litijuma napunjen do kraja i iznosi oko 6 meseci rada u potpunom mraku.

Korišćenje ovog mehanizma takođe znači da SSC947 ima dobro poznati izgled brojčanika, sa dvadesetčetvoročasovnim registrom na tri sata i prozorom za datum negde oko pola četiri. Znam da mnogima to nije najpopularnije mesto za datum, ali to održava neku simetričnost cifera. Podbrojčanici su tamnosive boje, u potpunom kontrastu sa svetložutim brojčanikom, i u sebi kriju solarne ploče koje svetlost pretvaraju u energiju za rad. Sve ovo ga čini drugačijim od originalnog Pogue modela. 

Seiko Speedtimer SSC947 kombinacijom boja
neodoljivo podseća na model Pogue

 

Starac je imao podbrojčanike u boji ciferblata i, naravno, vrlo očigledno drugačiji oblik kućišta uz automatski mehanizam koji je bio prvi u svetu sa vertikalnim kvačilom. 

Dakle, Seiko je bio el primero pre Zenita. Le premier pre Rolexa. Numero uno pre Breitlinga. To naznačavam iz prostog razloga što se čini da je i sam Seiko to zaboravio, pa zato nemamo pravu reinkarnaciju modela 6139 sa zlatnim ciferom... već kvarcni omaž.

Međutim, to nije prost omaž, niti loš sat. Na stranu mehanizam, novi Speedtimer dobro leži na zglobu. Prečnik kućišta mu je 41,4 mm, što nije mnogo, pogotovo što plavo-crveni okvir vizuelno smanjuje brojčanik, tako da se nosi kao ronilački sat, primetan je na zglobu, ali nije ni preveliki ni premali.

 

Mala kazaljka na registru na šest sati je direktno preuzeta
sa starog Pogue modela, a i tri velike kazaljke su takođe vrlo slične

 

Visina kućišta je 13,3 mm, vrlo pristojno za hronografe. Ukupna dužina od krajeva do krajeva ušica je 46 mm. 

Vodootpornost iznosi 100 metara, tako da potvrđuje svoj sportski karakter. Ne bih preporučio da pritiskate drukere i pokrećete štopericu pod vodom, i onda nećete imati problema da se pokvasite na moru ili u bazenu s vremena na vreme.

Narukvica ima pune linkove i kopču dobrog kvaliteta. Uživo sat izgleda vrlo zanimljivo, ali mu fali ono nešto što bi ga izdvojilo kao pravog naslednika starog Speedtimera 6139. Stoga, mislim da bi bilo zdravorazumski ne gledati novi Speedtimer kao omaž starog, već kao potpuno nov model sa fanki bojama koji će sigurno biti primećen na ruci!

Cena... nije mala. MSRP iznosi 700$. Međutim, kako to obično biva, novi Speedtimer SSC947 se može naći nov za mnogo manje, ako se potrudite da ga potražite.

Presuda?

Seiko je predstavio novi solarni Speedtimer, koji je prilično dobar moderan sat. Novitet možda podseća na Pogue svojim bojama, ponekom kazaljkom, ali sve ostalo je novo, moderno i drugačije. 

 

 

Zaključak: to je solidan, dobro izveden sat, zanimljivih letnjih boja koje podsećaju na zlatno doba Seiko satova i zlatno doba svemirskih istraživanja.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Noćna 'tica: Citizen Nighthawk BJ7010-59E (recenzija)

    Citizen Nighthawk je mnogima stara vest. Na tržištu je već dugi niz godina i čini se da više ništa novo ne može da se napiše o ovom modelu. Međutim, i posle ovoliko vremena, ostaje popularan i tražen i mnogi žele da saznaju nešto više o njemu. Ovaj sat je jedna od najboljih ponuda u svetu kvarcnih satova, dobrog dizajna i vrednosti uloženo-dobijeno. 

    Nighthawk nudi dosta, i više nego neki skuplji satovi. Deo je kolekcije Promaster i oličava definiciju ručnog sata koji treba da bude koristan alat. Privlačan izgled upotpunjuje mnoštvo dizajnerskih elemenata koji ga čine primetnim i prepoznatljivim. Iako prilično kasno, ova, nešto drugačija recenzija je morala da se dogodi! 

 

Specifikacije

 

Dimenzije:

Prečnik kućišta: 42 mm

Dužina sa ušicama: 46,3 mm

Debljina kućišta: 12,4 mm  

Debljina narukvice: 22 mm

Vodootpornost: 200 m

Mehanizam: Eco-Drive B877

    

Cena: oko 250 EUR

 

    Kada pogledate Citizen Nighthawk, ne možete a da ne provedete veći deo vremena gledajući silne oznake na tamnom ciferu. Brojčanik na prvi pogled deluje zbrkano, komplikovano i zbunjujuće, međutim, što vam je sat duže u rukama, počinjete da uviđate genijalnost rasporeda oznaka. Uskoro, ono što ste mislili da je mana postaje prednost ovog modela, a postaje vam čak i lako da na mah pogledate i zaključite koliko ima sati.

 

Čak i iz daljine, lako je reći koliko je sati

    Neću se dugo zadržavati na opisu sata. Mnogo blogova i sajtova je dosta detaljno opisalo ovaj model, a slike govore više nego milion reči. Zbog toga sam i nazvao ovaj tekst nešto drugačijom recenzijom od onih na koje ste navikli. Nighthawk je sat profesionalne specifikacije napravljen za pilote, pa funkcije diktiraju dizajn, a najbitnija stavka jeste upravo kako se koriste sve te funkcije.

    Zadržaću priču o funkciji rotirajućeg okvira sa logaritamskom skalom za drugi deo teksta, ali počevši od spoljne ivice sata imate unutrašnji rotirajući okvir, koji se pod oštrim uglom spušta ka ciferu. Na krajnjoj spoljnoj ivici nalazi se još jedna logaritamska skala, koja odgovara rotirajućem okviru. Pored skale, postoje i druge oznake koji se odnose na konverziju vremenske udaljenosti. Vizuelno, ovo područje je veoma gusto i komplikovano, ali kada steknete osećaj, možete se naučiti da jednostavno ignorišete ceo taj deo kada želite samo da pogledate koliko je sati.

    Glavni indeksi sastoje se od niza nanesenih markera, obloženih lumenom. Markeri su pravougaoni i imaju blago zašiljen vrh, okrenut prema sredini brojčanika. Na pozicijama 12 i 6 su veći brojevi, u pomalo dekorativnom fontu. Svi markeri, kao i kazaljke, lepo svetle u mraku.

 

    Centralni deo brojčanika je posebno zanimljiv, kako dizajnerski tako i funkcionlano. Po meni, to je najkorisnija funkcija ovog modela za sve one koji vole da putuju, ili moraju da menjaju vremenske zone zbog posla.

 

GMT funkcija

    Prvenstveno napravljena za pilote koji preleću vremenske zone svakodnevno, GMT funkcija na modelu Nighthawk je urađena na originalan način. 

    Indeks se sastoji od dva polukružna luka koji se kreću od pozicije 6 do 12, jedan u beloj i jedan u crvenoj boji. Najbliže centru su markeri bele boje na kome su oznake od 0 do 12 sati. Sa spoljne strane su oznake u crvenoj boji, sa podeocima od 12 do 24. Oba luka se protežu malo nakon završnog vremena da stvore područje preklapanja. Sada, da biste pročitali drugu vremensku zonu koju ste naštelovali, treba pogledati dvostranu kazaljku sa pokazivačima u obliku aviona. 

    Na jednom kraju pokazivač je beli, na drugom crveni i očitavate oznake sata u zavisnosti od toga koja je strana trenutno iznad njih, kao u primeru sa slike dole:

 

Crveni pokazivač u obliku aviona je na 17h.
Sat pokazuje dve vremenske zone:
a) 18:25 (kazaljke)
b) 17:25 (gmt)

 

    Ovi indeksi razbijaju simetriju brojčanika i sažimaju neke informacije na brojčaniku. Na taj način se pomaže dalje organizovanje svakog podatka na ciferu, što olakšava čitanje na prvi pogled. GMT kazaljka sa dvostrukom glavom takođe je, po meni, odličan dizajn, izgleda dobro, služi svrsi i dodaje malo ličnosti.

    Da biste zasebno postavili glavno vreme i drugu vremensku zonu, treba postaviti krunu na prvu poziciju i okretanjem krune od sebe učinićete da glavna kazaljka sata skoči napred po sat, bez ometanja drugih kazaljki. Jednostavno i brzo.

    Korisnost ove funkcije nije samo u pogledu putovanja. Često sam se našao u prilici da je zbog korespondencije sa kolegama iz drugih država, u drugoj vremenskoj zoni, bilo potrebno da pratim i njihovo radno vreme.

    Ili možda imate porodicu u inostranstvu i ne želite da zovete prekasno... vrlo je lako smisliti situacije u kojima ova komplikacija može dobro doći.

    S druge strane, ukoliko ostavite da obe kazaljke pokazuju isto vreme, onda vam GMT funkcija koristi kao indikator 24 časa.

 

Funkcije rotirajućeg okvira

     Rotirajući okvir sa logaritamskim oznakama je nešto kao analogni kalkulator, koji može da vrši razne matematičke proračune, ali bez decimalne tačke. Na primer, brojevi 0.07, 0.7, 7 i 70... nalaze se na istom fizičkom položaju na skali. Prostim pomeranjem decimalne tačke možemo izračunati bilo šta.

    Bitno je zapamtiti da je broj 10 jako bitan kod računanja. Drugačije je obeležen na okviru kako bi bio što uočljiviji.

 
    Pa kako se koristi:

    Množenje:

    Recimo da hoćete da pomnožite prosto 2 sa 3. Pošto skala kreće od broja 10, moramo dodati 10 i na naše cifre, pa treba pomeriti index 10 na spoljnoj skali da se poravna sa 20 na unutrašnjoj. Onda pratimo gde pokazuje indeks 30, jer sa 30 množimo. On je poravnat sa brojem 60. Onda prosto izbrišemo nulu i dobijemo tačan rezultat 6.

    Ovo je bila prosta računica, ali šta ako želimo da pomnožimo 1.7 sa 3.4? Kao što smo rekli, na okviru ne postoje decimalni brojevi, pa umesto 1.7 možemo koristiti broj 17, koji jeste obeležen.

    Pomerite indeks 10 na spoljnoj skali dok se ne poravna sa brojem 17. Sada na skali tražimo broj 34, jer ne postoji 3.4, s kojim množimo. Broj koji je poravnat sa 34 jeste 57 i nešto preko. Prostim brojanjem crtica dolazimo do rešenja 57.8. Pošto smo zaokružili 1.7 i 3.4 na 17 i 34, moramo i u rezultatu vratiti jednu decimalu ulevo i dobijamo tačan rezultat 5.78.

    Sa ovako sitnom skalom, na satu dijagonale 42 mm često morate da pogađate decimale, pa su preciznija merenja pomalo komplikovana, a i linije se nekad ne pogađaju. Nije to problem neporavnatih linija  printa, već nije bilo dovoljno mesta na rotirajućem okviru da se stave sve oznake. Linija spoljne skale može da pada na nekih 20% ili 30% između dve crtice, pa morate da procenite tačan rezultat, ali retki su slučajevi da će vam trebati tako sitna i precizna merenja u realnom životu. Osim ako niste student ETF-a...

    Deljenje:
    Postoji više načina da se uradi operacija deljenja brojeva. Jedan je sličan množenju. Stavite spoljni indeks iznad unutrašnjeg 30 (koji predstavlja broj 3) i pogledajte s kojim brojem morate da pomnožite spoljnu skalu da biste došli do 18 na unutrašnjoj skali. Pokazivaće broj 60, koji predstavlja broj 6.

    Bolji način deljenja je kada stavite 18 na spoljnoj skali iznad 30 na unutrašnjoj. Odgovor (6), koji je zapravo dat kao 60, nalazi se iznad indeksa 10 unutrašnje skale, koji je takođe lepo obeležen da bude primetan.

 

    Konverzija valuta:

    Proporcije su takođe korisna funkcija rotirajućeg okvira na modelu Nighthawk. Ovo ga čini još korisnijim satom za svetske putnike.

    Pokušaću da objasnim kako da uz pomoć skale izračunate konverziju evra u dinare: 

      1 EUR = 118 RSD

      Prvo treba pronaći koji broj odgovara broju 118. Biće to osma crtica između 11 i 12. Na tu oznaku treba staviti glavni indeks 10. Sada su skale podešene da se konvertuje bilo koja cifra. Spoljna skala su evri, unutrašnja skala su dinari, s tim da ne gledate 11.8 kao vrednost, nego pomerate tačku udesno. Ako menjate 10 evra, dodajte nulu s desne strane i imate 1180 dinara. Sto evra postaje 11800 dinara, i tako dalje.

    Izračunavanje procenata:

    Na primer: cena nekog proizvoda je 20 $. To je puna cena, odnosno 100% cene. Vrlo lako možete pronaći koliko je 70% popusta, 50% i slično.

    Spoljna skala se rotira tako da se oznaka ekvivalentna ceni, tj. 20 poravna sa glavnim markerom 10 iz unutrašnje skale. Prateći spoljnu skalu imate tabelu sa cenom u dolarima i korespondirajućim procentima na unutrašnjoj:

   

$14 = 70%
$10 = 50%
$9 = 45%
$3 = 15%

 

    Naravno, postoje i funkcije koje su korisne pilotima, poput konverzije litri u galone, kilometara u milje, izračunavanje pređenog puta i tako dalje, ali navedene funkcije su one koje će vam možda najviše koristiti u životu. Stoga je ova recenzija bila malo drugačjija u odnosu na one na koje ste možda navikli.

    Za neke dodatne informacije, pitajte u komentarima!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.