Citizen Eco-Drive One – najtanji solarni sat na svetu

 

U svetu časovničarstva postoji jedno nezvanično takmičenje, ako mogu tako da ga nazovem. O čemu se radi? 

Lako je napraviti veliki, glomazan sat, donekle je lako napraviti i super otporan sat koji može da preživi tenk koji ga pregazi. Izuzetno je teško napraviti nešto kvalitetno, izdržljivo i precizno, a da ostane tanano. Zbog toga se mnoge časovničarske kuće trude da naprave najtanji sat na svetu!

U to ime, mnogi mehanički satovi, tanji od 2-3 milimetra dobijaju ogromnu pažnju časovničarske javnosti i kolekcionara, a generalno se ignorišu kvarcni satovi. Pa ipak, nije lako napraviti ni tanak kvarci sat, što inžinjeri Citizen korporacije mogu i da potvrde. 

 

Kako pobediti fiziku? 

Oko 2016. godine, inženjeri u kompaniji Citizen u Japanu odlučili su da moraju da naprave nešto specijalno kako bi proslavili 40 godina postojanja čuvene tehnologije Eco-Drive – kvarcni mehanizam koji radi na solarni pogon.

 

Eco-Drive tehnologija na slikovit način

 

Nisu želeli samo da objave limitirano izdanje sa novom bojom cifera, želeli su da pomere granice. Njihov cilj je bio jasan u svojoj jednostavnosti – stvoriti mehanizam sata koji je debeo tačno jedan milimetar. 

Da biste razumeli koliko je taj zahtev lud, nađite novčić od 5 dinara ili za one koji čitaju iz inostranstva, recimo novčić od 2 evra. Debljina ovih novčića je oko 2 mm! Sada zamislite kako je Eco-Drive One kalibar tanak kao pola tog novčića!! Ceo mehanizam, užurbana mikroskopska metropola zupčanika, bakarnih kalemova, ploča i, što je ključno, solarnih ćelija i baterije.

 

Eco-Drive One kalibar rastavljen u delove,
sve ovo staje u jedan milimetar debljine!

 

Inženjerski tim je odmah naleteo na zid. Standardni kvarcni elektrorotor – mali elektromotor koji okreće zupčanike – obično je napravljen u tri sloja. Kao takav ne bi stao u kućište od 1 mm. Zato su morali da konstruišu novi proizvodni proces kako bi zavarili dvoslojnu strukturu rotora, uklanjajući dragocene mikrone. 

 

Rotor koji pokreće zupčanike i kazaljke kvarcnog mehanizma,
levo je standardni a desno rotor u Eco-Drive One

 

Zatim se pojavio problem sa napajanjem. Napraviti tanak kvarcni mehanizam je komplikacija po sebi, ali trebalo je u taj jedan milimetar staviti i solarne ćelije i konvertor koji sunčevu i veštačku svetlost pretvaraju u električnu energiju. 

Morali su da shvate kako da spljošte solarni panel i punjivu energetsku ćeliju u nešto što podseća na list papira, a opet dovoljno robusno da drži energiju celu godinu u potpunom mraku!

Dobro ste pročitali, stručni tim Citzen korporacije se odlučio da rezerva snage ne bude sandardnih šest meseci, već da tanka baterija koja staje u taj tanani mehanizam može da održava rad sata čitavih godinu dana! 

 

Kalibar 8826, najtanji kvacrni mehanizam na svetu, 
sa solarnom pločom u obliku prstena kako bi se uštedelo na visini

 

Tim je uspeo da izvede nemoguće. Funkcionalan solarni mehanizam debljine tačno 1,00 mm dobio je oznaku Cal. 8826. Međutim, to je bilo samo pola posla. 

Postojao je još jedan problem. Naime, kućište sata od nerđajućeg čelika, manje više standardne konstrukcije, svedeno na dimenzije koje odgovaraju tankom kalibru 8826, nema strukturnu stabilnost. Čelik te debljine ponaša se kao aluminijumska folija.

Bio im je potreban materijal koji može da bude tanak kao papir, ali čvršći od ćelika! Inženjeri su morali da ostave tradicionalno časovničarstvo po strani i potraže pomoći stručnjaka iz industrije specijalnih materijala.

Rešenje je bio cermet – visokotehnološki kompozit koji kombinuje ekstremnu tvrdoću keramike sa otpornošću metala.

 

Tvrdoća materijala prema Vikersovoj skali
Cermet je 1500 a cementirani karbid preko neverovatnih 2000!

Citizen se tu nije zaustavio. Okrvir stakla se uz samo staklo najviše grebe tokom nošenja časovnika na ruci. Iako je cermet dosta tvrđi od čelika i teško da udarac može da ostavi traga na njegovoj površini, u Citizenu nisu želeli da rizikuju, ni malo. 

Umesto cermeta, za okvir kućišta inženjeri su koristili nešto što se naziva BTC carbide – binderless tungsten cemented carbide, ili prostije rečeno....... visokokvalitetni keramički materijal napravljen od 100% čestica volfram karbida, bez tradicionalnih metalnih veziva kao što su kobalt ili nikl! Kao što sam pominjao u nekom od prethodnih tekstova, volfram je jedan od najčvršćih materijala na zemlji, jednak safiru.

 

Cermet, safirno staklo i BTC karbid,
na mohsovoj skali tvrdoće odmah ispod dijamanta

 

BTC je materijal toliko izuzetno čvrst da se obično koristi za izradu alata za teške uslove rada koji seku druge metale u fabrikama. Na mohsovoj skali je 9 do 9.5, malo tvrđe od samog safira! To čudo je sastavni deo Eco-Drive One satova.

Čitav sat debljine je samo 2,98 mm. To je optička iluzija na zglobu. Gledano sa strane, tanji je od čelične narukvice. To je funkcionalna, izdržljiva mašina na solarni pogon koja uključuje mnoštvo sitnih  delova koji gotovo da ne zauzima fizički prostor. Sat deluje dvodimenzionalno. To ostaje najtanji analogni sat na solarni pogon ikada napravljen – visoko projektovani delić vremena koji su napravili ljudi koji su odbili da prihvate poraz i tehnološke granice. 

 

 

 

Činjenica da su Eco-Drive One satovi toliko tanki koliko jesu, ima mnogo veze sa činjenicom da je solarna ćelija u obliku prstena i može se postaviti u istu ravni kao i zupčanik koji pokreće kazaljke.

Svaki deo sata je posebno dizajniran da bude tanak ili manji kako bi zauzimao delić prostora nego što je to inače slučaj. Svaki deo je posebno dizajniran za ovaj sat, nema recikliranih delova i svaki deo je morao biti debljine manje od 1 mm. 

Motorna zavojnica je redizajnirana za Eco-Drive One, kako bi se njena debljina smanjila na manje od 1,00 mm, i postavljena je direktno u glavnu ploču. Brojčanik je od sintetičkog safira kao i sam kristal iznad cifera, debljine su od samo 0,15 mm. 

Bukvalno dlaka s glave. Iste su debljine.

 

Vešte ruke i oštro oko, i moćno uveličavajuće staklo

 

Punjiva rezervna ćelija je posebno razvijena u partnerstvu sa Hitachi Maxell, posebno za Eco-Drive One, ćelija od 3,7 volti je debljine samo 0,87 mm.

Zbog veoma strogih tolerancija, visoke preciznosti i teškoće sklapanja Citizen Eco-Drive One su zapravo ručno sastavljeni satovi. Dakle, ono da svi kvarcni satovi nemaju dušu ne drži vodu ni u ovom slučaju! 

 

Samo ručni rad, u Citizenu se nisu šalili

 

Šta ovaj sat čini inženjerskim čudom?

1. Dimenzije: Eco-Drive One je zapanjujuć kada uzmete u obzir da nije u pitanju sat sa digitalnim prikazom, već pokretna analogna mašina sa kazaljkama, zupčanicima i baterijom. Debljina celog sata je 2,98 mm. Da bih vam to vizuelno stavio u perspektivu, celo kućište sata je otprilike debelo kao dve kreditne kartice složene jedna na drugu!

2. Inženjerski izazov:  Napraviti tanak kvarcni sat je donekle lakši posao u odnosu na mehaničke satove, ali napraviti ovako tanak solarni sat nije mačji kašalj. Citizen je morao potpuno da redizajnira svoj proizvodni proces da bi to postigao.  Mnoštvo delova je redizajnirano jer su standardne komponente sata su bile predebele. Sam proces smanjenja baterije kako bi se uklopila u mehanizam od 1 mm, a da pritom zadrži rezervu snage od 12 meseci sa jednim punjenjem je bio gotovo nemoguć posao.  

3. Materijali: Rešavanje faktora savijanja materijala je skupocen proces.  Najveći rizik kod ovako tankog sata je da bi mogao da pukne ili se savije na vašem zglobu poput papira. To se ne može dogoditi sa cermetom i BTC karbidom, a i samo safirno staklo, tanko poput vlasi kose se lako lomi, ali su inženjeri i tu našli rešenje u vidu premaza Clarity, koje uz antirefleksna svojstva čini safir čvršćim.  

    

Čudo tehnike takno poput novčića – Citizen Eco-Drive One

S obzirom da najtanji mehanički satovi koštaju, eh u rangu šestocifrenih brojeva, kvarcni satovi će vam uštedeti novac. Međutim, ni oni nisu baš toliko jeftini. Cena Eco-Drive One satova je oko 2.000 evra, a polovni drže cenu, poprilično dobro. 

Da li vredi? Dobro pitanje... ali da jeste čudo tehnike i mehanike, i da je simfonija najređih materijala, to stoji.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Ko pravi najbolje solarne satove u Japanu?

Istorija i evolucija ručnih satova je, sve do relativno nedavno, bila usmerena na praktičnost. Prvo, satovi su bili veliki, skupi, okačeni na zidove bogato ukrašenih domova. Sa zida su sišli na kamine, police i stolove, a odatle u naše džepove. Smislili smo kako da ih navijamo bez ključeva, a onda su nam prešli iz džepova na zglobove. 

Kada su satovi postali praktični za nošenje, pojavila se potreba da budu i praktičniji za korišćenje. Razradili smo automatsko navijanje, štedeći vreme potrebno za svakodnevno ručno namotavanje glavne opruge. Zatim su stigli kvarcni satovi, koji nude još manje svakodnevnih problema, veću preciznost i veću pristupačnost. Na samom kraju, solarni satovi su uklonili i nezgodacije oko menjanja baterija na svakih tri do pet godina.

Kad smo već kod solarnih satova...

 

Kako solarni satovi rade?

Kao što ime govori, solarni satovi prikupljaju, pretvaraju svetlosnu energiju u električnu i skladište je u posebne dopunjive baterije. Rani modeli imali su potpuno izložene solarne ćelije, vidljivo upadljive, bilo na brojčaniku ili na vrhu kućišta. 

 

Davne 1976. godine Citizen je svetu predstavio prvi sat na solarni pogon
Citizen Crystron Solar Cell

 

Citizen je pionir u ovom polju, i danas se smatra jednim od najpouzdanijih i najboljih proizvođača solarnih satova. U početku, ideja je bila jednostavna, pa su minijaturni solarni paneli postavljeni na sam brojčanik. Danas se solarna ćelija postavlja odmah ispod brojčanika kako bi se postigli isti rezultati. Tu tehnologiju je, takođe, Citizen prvi razvio. Ideja je da samu ploču brojčanika napravi tako da propušta svetlost – prosto i genijalno u isto vreme.

Ostatak procesa je manje-više poznat. Solarna ćelija prikuplja fotone svetlosti, energija svetlosti se pretvara u električnu energiju, ona se zatim prenosi u punjivu bateriju, gde se čuva. Dublje nećemo zalaziti.

 

Shema rada solarnog sata

Treba napomenuti da moderne solarne ćelije mogu sakupljati energiju ne samo od Sunca već i od veštačkih izvora svetlosti, iako se tako baterija puni dosta sporije.

 

Prednosti i mane

Solarna energija nudi nekoliko tehničkih prednosti u odnosu na tradicionalne mehaničke i moderne kvarcne mehanizme, što je čini privlačnom opcijom za mnoge. 

Prvo i možda najvažnije, energija za pokretanje kazaljki dolazi od ultimativnog izvora energije, našeg Sunca. Energija će biti dostupna u izobilju još najmanje nekoliko milijardi godina, a tehnologija za prikupljanje i skladištenje te energije redovno napreduje.

 

Sunce je staro oko 4,5 milijardi godina i na polovini je svog životnog veka.
Naučnici procenjuju da će trajati još oko 5 milijardi godina.

 

Drugo, skladištenje energije u solarnim satovima, u kontekstu rezerve snage, daleko prevazilazi sve što bilo koji mehanički sat može postići. Kad smo već kod toga, ni obični kvarcni satovi ne mogu da se mere s konstantno punjivim baterijama koje danas već mogu da traju preko 15 godina pre prvog menjanja!

Zbog toga, solarni satovi ne zahtevaju ni toliko često održavanje. Pošto ne zahtevaju podmazivanje, niti koriste standardnu bateriju, može proći duže od decenije pre nego što im zatreba servis. 

Konačno, solarni satovi su tačni barem koliko i ostali kvarcni satovi. Preciznost se meri u nekoliko sekundi na mesečnom nivou, a pojedini modeli mogu da iznenade preciznošću koja se meri na godišnjem nivou.

 

Ko je najbolji?  

Na osnovu dostupnih informacija, napravio sam jednostavno rangiranje japanskih mehanizama solarnih satova po preciznosti i dugovečnosti.

Izazov je bio dati konačan odgovor koji japanski brend pravi najbolje solarne satove. Rangiranje specifičnih mehanizama bez visokotehničkih komparativnih podataka koji nisu lako dostupni javnosti nije jednostavno. Međutim, možemo razgovarati o opštim trendovima i vodećim tehnologijama.

 

Nivo visoke preciznosti – HAQ

1. Citizen Caliber 0100

 

The Citizen Chronomaster AQ6101-02A, Caliber 0100 Limited Edition –

najbolje Citizen modele možete prepoznati kada vidite logo zlatnog orla.

 

Citizen je dosledno pomerao granice tačnosti svojih solarnih i kvarcnih mehanizama. Tehnologija je toliko ispred svih u industriji, da niko nije ni blizu. 

Kalibar 0100, na primer, može da se pohvali preciznošću od +/-1 sekundu godišnje! Preciznost sata proizilazi iz njegovog kvarcnog oscilatora veoma visoke frekvencije, koji radi na 8,388,608 Hz, za razliku od 32,768 Hz frekvencije standardnog kvarcnog sata.

 

Neki Chronomaster modeli dolaze i sa providnim poklopcem koji pruža
pogled na uredni kalibar 0100, sa čak 17 rubina!

 

Rez kvarcnog kristala je takođe drugačiji – kalibar 0100 koristi ono što se naziva AT-sečenim kvarcnim kristalom, koji ima oblik izduženog romboida, a ne oblik viljuške konvencionalnog kvarcnog kristala. Pored toga, oscilator je kontrolisan temperaturom, a varijacije temperature su najznačajniji izvor varijacije brzine u kvarcnim satovima.

Povrh svega navedenog, Citizen koristi LIGA izradu za elemente zupčanika koji pokreću kazaljke kako bi se eliminisao zazor ili igra između zubaca zupčanika. Ovaj nivo izrade koriste Patek Philippe, Vacheron Constantine, kao i Rolex isključivo za svoje Daytona modele, koji zahtevaju izuzetno visok nivo preciznosti. Da, sve to u jednom Citizenu! 

2. Seiko Caliber 3X62

 

Astron GPS Solar SSJ013, Caliber 3X62,
objavljen 2023. godine, najtanji je Seikov mehanizam do sada

 

Seiko je stari znalac izrade kvarcnih mehanizama, to je ime koje je i započelo kvarcnu revoluciju u časovničarstvu. Naravno, u ponudi imaju i solarne mehanizme, koji su sami po sebi vrlo precizni. Poput 9F serije, 3X radi u okviru +/-5 sekundi godišnje, ali ima još jednu pogodnost koja ga čini još preciznijim.

Da bi ponudili viši kvalitet, bolju preciznost i ekskluzivnost, Seiko je razvio solarni mehanizam sa GPS sinhronizacijom. To obezbeđuje da satovi ostanu tačni na globalnom nivou automatskim prilagođavanjem vremenskim zonama i primanjem ažuriranja vremena od satelita. Margina greške takvog mehanizma iznosi samo jednu sekundu u 100.000 godina.

 

Seiko Epson 3X62, najmoderniji solarni mehanizam kompanije,
impresivan po sebi, ali još bolji uz pomoć antene koja prima GPS signal.

 

Seiko 3X62 je na drugom mestu jer koristi eksternu pomoć da bi se razvila neverovatna preciznost mehanizma, a kao što vidite, sam mehanizam nije preterano lepo ukrašen i sređen, kao što to radi Citizen. 

 

Standardni nivo visokog kvaliteta

Satovi koji imaju najpreciznije mehanizme na svetu koštaju više nego što mnogi mogu da priušte. Većina ljudi bira satove pristupačnijeg cenovnog ranga. Na sreću, u tu grupu spada i većina japanskih solarnih satova. A najbolji su...

 

1. Citizen Eco-Drive 365

 

Citizen BN-1010, koga pokreće Eco-Drive 365,
izuzetan nivo završne obrade i dugotrajnosti mehanizma

 

Osnovni Eco-Drive mehanizmi pružaju odličnu preciznost, generalno na nivou standardnog kvarca +/-10 sekundi mesečno, pa je ovaj model veoma pouzdan, a može da prikuplja svetlost iz bilo kog izvora.

Razlog zbog čega ponovo stavljam Citizen ispred Seika je taj što sa novom generacijom Eco-Drive nudi dužu rezervu snage, i do 1 godine bez izvora svetlosti.

Ono što na ovom polju Citizen napravi, Seiko prati nekoliko godina kasnije.

 

2. Casio Tough Solar

 

Casio G-Shock na solarni pogon,
ozbiljno dobar, otporan, neuništiv – Tough Solar.

 

Prestavljen krajem devedesetih godina dvadesetog veka, srž Tough Solar tehnologije čini visokoefikasni solarni panel, često diskretno integrisan u displej sata. Ovaj panel ne hvata samo direktnu sunčevu svetlost već i ambijentalno svetlo fluorescentnih sijalica i drugih veštačkih izvora.

Naziv Tough Solar otkriva mu i namenu. Nalaze se u najotpornijim satovima koje je svet video – G-Shock. Tough Solar mehanizmi daju prioritet izdržljivosti i funkcionalnosti uz dobru kvarcnu preciznost. Napravljeni su da izdrže teške uslove.

Na drugom su mestu zbog slabije rezerve snage, od 6 meseci sa punom baterijom bez izvora svetlosti, i zbog preciznosti koja iznosi +/-20 sekundi mesečno. Međutim, neki G-Shock modeli imaju radio-kontrolisani sistem nazvan Multiband 6, koji znatno poboljšava preciznost primanjem radio-signala.

 

3. Seiko V-Series Solar

 

Poznat i veoma popularan Seiko SpeedTimer,
kojeg pokreće neuništiva solarna mašina V192.

 

Seiko standardni solarni mehanizmi poznati su po svojoj pouzdanosti i dobroj preciznosti, obično unutar +/-15 sekundi mesečno, što je standard za kvarcne satove. Nude širok spektar solarnih hronografa i drugih modela. 

Rezerva snage zavisi od modela i funkcija koje sat ima, uglavnom standardnih 6 do 9 meseci. Po tome i po preciznosti zaostaje za konkurentom iz Japana.

 

Rangiranje po dugovečnosti

1. Citizen

Citizen naglašava dugovečnost svoje Eco-Drive tehnologije, po tome su poznati. Na sajtu brenda stoji da njihove punjive baterije traju znatno duže od standardnih punjivih baterija. 

 

Citizen Promaster Marine Eco-Drive

 

Citizen navodi da baterija i posle 20 godina zadržava i do 80% kapaciteta, što je više nego što reklamira Cartier, koji koristi sličnu japansku tehnologiju u svojim solarnim satovima, čija baterija traje 15 godina.

 

2. Seiko

Seiko takođe dizajnira svoje solarne satove za dugotrajnu upotrebu. Njihove punjive baterije obično imaju životni vek od oko 10 godina, a ukupan kvalitet izrade Seiko satova doprinosi njihovoj dugovečnosti. 

 

Seiko Prospex SNE583 i SNE585

 

Međutim, ljudi uglavnom prijavljuju zamene baterija na Prospex modelima kasnije, posle 13 do 15 godina, i to je vredno pomena.

 

3. Casio

G-Shock satovi, koje pokreće Tough Solar, poznati su po svojoj robustnosti i izdržljivosti, što sugeriše dug životni vek i mehanizma i samog sata. 

 

Casio Edifice ECB-950DC, Tough Solar

 

Generalno, očekuje se da će baterije koje koristi Casio trajati od oko 7 do 12 godina, mada se dešava da mogu trajati i duže. Neki izvori pominju Casio solarne satove koji traju više od 20 godina bez promene baterije. Impresivno.

 

Zaključak

Na osnovu inovacija solarne tehnologije, širokog spektra dostupnih modela i dosledne pozitivne reputacije za preciznost i dugovečnost, može se pretpostaviti da Citizen pravi najbolji ukupni asortiman solarnih satova.

 

Citizen Eco-Drive One AR5075-69E,
najtanji solarni sat na svetu

 

Razlozi za ovu pretpostavku: 

• Citizen je bio začetnik i ostao lider u tehnologiji satova na solarni pogon sa svojom linijom Eco-Drive modela, kod kojih se satovi mogu napajati koristeći praktično bilo koji izvor svetlosti. Samo napajanje je brže i pouzdanije od konkurencije, a rezerva snage najduža.
  

• Preciznost – Citizen je pokazao izuzetnu tačnost sa modelima kao što je kalibar 0100, pokazujući svoje tehničke sposobnosti u merenju vremena na solarni pogon, bez pomoći radio-signala ili interneta.

• Fokus na održivosti – Citizen snažno plasira ekološke prednosti Eco-Drive modela, usklađujući se sa rastućim interesovanjem potrošača za održive proizvode. Stoga, stavljaju najveći akcenat na razvoj tehnologije.
  

• Dugovečnost i pouzdanost – Eco-Drive satovi se generalno smatraju veoma pouzdanim i dugotrajnim, smanjujući potrebu za čestim održavanjem i zamenom baterija. U odnosu na konkurenciju, imaju najdugovečniju bateriju.

Dok Seiko i Casio takođe proizvode odlične solarne satove sa sopstvenim prednostima – Seiko ima nasleđe, izuzetan dizajn i raznovrsnu ponuda, a Casio robustnost i pristupačnost – Citizenov dosledan fokus i inovacije u solarnoj tehnologiji stavljaju ih u prvi plan i na prvo mesto.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Novi Speedtimer u bojama svemira (predstavljanje)

 

Kombinacija tri boje – zlatna, plava i crvena – na ručnom satu marke Seiko automatski podseća na model koji je imao bitnu ulogu tokom određenog istorijskog događaja, koji se desio 7. novembra 1973. godine.

Pa ipak, jedna reč je uočljivo odsutna u promotivnom materijalu najnovijeg Seiko ručnog sata iz Prospex serije, ali se prosto ne može izbeći, a to je – Pogue.

U pitanju je Seiko Speedtimer SSC947 u kombinaciji boja koje su direktno povezane sa čuvenim istoimenim modelom iz sedamdesetih, ali sa referencom 6139-6005!

 

U znak sećanja na ikonu svemirskog doba

Možemo sa velikom sigurnošću reći da je novitet inspirisan legendarnim modelom koji nosi nadimak Pogue, prvim automatskim hronografom u svemiru zahvaljujući pukovniku koji ga je nosio u misiji Skylab. Međutim, novi model ima malo toga zajedničkog sa svojim prethodnikom.

 

Seiko Speedtimer 6139-6005,
prvi automatski hronograf u svemiru

 

Kao što rekoh, Seiko čak nije ni pomenuo ovu povezanost u promo materijalima i reklamama za novi Speedtimer SSC947, ali poznavaoci su odmah povezali zlatni cifer, dvobojni plavo-crveni okvir sa tahimetarskom skalom, i funkciju štoperice sa istorijskim Seiko satom. Osim toga, nema mnogo sličnosti.

Za početak, Seiko Speedtimer SSC947 pokreće solarni kvarcni mehanizam V192. Podaci kažu da ovaj kalibar održava tačnost od +/- 15 sekundi mesečno na normalnim radnim temperaturama od 5°C do 35°C. 

 

Raspored registara, njihova boja i boja unutrašnjeg okvira
razlikuju se od originala, ali su izuzetno čitljivi i precizno obeleženi

 

Solidna je i rezerva snage kada je punjivi kondenzator od mangana i titanijum-litijuma napunjen do kraja i iznosi oko 6 meseci rada u potpunom mraku.

Korišćenje ovog mehanizma takođe znači da SSC947 ima dobro poznati izgled brojčanika, sa dvadesetčetvoročasovnim registrom na tri sata i prozorom za datum negde oko pola četiri. Znam da mnogima to nije najpopularnije mesto za datum, ali to održava neku simetričnost cifera. Podbrojčanici su tamnosive boje, u potpunom kontrastu sa svetložutim brojčanikom, i u sebi kriju solarne ploče koje svetlost pretvaraju u energiju za rad. Sve ovo ga čini drugačijim od originalnog Pogue modela. 

Seiko Speedtimer SSC947 kombinacijom boja
neodoljivo podseća na model Pogue

 

Starac je imao podbrojčanike u boji ciferblata i, naravno, vrlo očigledno drugačiji oblik kućišta uz automatski mehanizam koji je bio prvi u svetu sa vertikalnim kvačilom. 

Dakle, Seiko je bio el primero pre Zenita. Le premier pre Rolexa. Numero uno pre Breitlinga. To naznačavam iz prostog razloga što se čini da je i sam Seiko to zaboravio, pa zato nemamo pravu reinkarnaciju modela 6139 sa zlatnim ciferom... već kvarcni omaž.

Međutim, to nije prost omaž, niti loš sat. Na stranu mehanizam, novi Speedtimer dobro leži na zglobu. Prečnik kućišta mu je 41,4 mm, što nije mnogo, pogotovo što plavo-crveni okvir vizuelno smanjuje brojčanik, tako da se nosi kao ronilački sat, primetan je na zglobu, ali nije ni preveliki ni premali.

 

Mala kazaljka na registru na šest sati je direktno preuzeta
sa starog Pogue modela, a i tri velike kazaljke su takođe vrlo slične

 

Visina kućišta je 13,3 mm, vrlo pristojno za hronografe. Ukupna dužina od krajeva do krajeva ušica je 46 mm. 

Vodootpornost iznosi 100 metara, tako da potvrđuje svoj sportski karakter. Ne bih preporučio da pritiskate drukere i pokrećete štopericu pod vodom, i onda nećete imati problema da se pokvasite na moru ili u bazenu s vremena na vreme.

Narukvica ima pune linkove i kopču dobrog kvaliteta. Uživo sat izgleda vrlo zanimljivo, ali mu fali ono nešto što bi ga izdvojilo kao pravog naslednika starog Speedtimera 6139. Stoga, mislim da bi bilo zdravorazumski ne gledati novi Speedtimer kao omaž starog, već kao potpuno nov model sa fanki bojama koji će sigurno biti primećen na ruci!

Cena... nije mala. MSRP iznosi 700$. Međutim, kako to obično biva, novi Speedtimer SSC947 se može naći nov za mnogo manje, ako se potrudite da ga potražite.

Presuda?

Seiko je predstavio novi solarni Speedtimer, koji je prilično dobar moderan sat. Novitet možda podseća na Pogue svojim bojama, ponekom kazaljkom, ali sve ostalo je novo, moderno i drugačije. 

 

 

Zaključak: to je solidan, dobro izveden sat, zanimljivih letnjih boja koje podsećaju na zlatno doba Seiko satova i zlatno doba svemirskih istraživanja.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩