Šta znače oznake na ciferu sata – Školski čaš VII

    Sigurno ste se pitali šta tačno znače sve oznake i natpisi na brojčaniku vašeg sata. Neke oznake su prilično jasne a neke, opet, nedovoljno objašnjene ili u potpunosti izostavljene u prospektima i papirima koji dolaze uz sat.

    Sve su to započeli Švajcarci, još 23. decembra 1880. Tada je Švajcarska uvela zakon koji zahteva obeležavanje svih zlatnih i srebrnih kućišta za satove. Obeležavanje specijalnim znakovima znači da se predmeti od plemenitih metala nezavisno ispituju na finoću, a oni koji ispunjavaju zakonski definisani standard su obeleženi. To je uvedeno zbog zaštite od falsifikovanja i upotrebe drugih materijala umesto zlata.

    Mnogo zemalja je imalo sličnu praksu za mnoge industrijske proizvode, i krajem XIX veka sve više i više zemalja je zakonom ozvaničilo ovu praksu. Mnogi su započeli da obeležavaju svoje proizvode, najčešće engleskim natpisom Made in. Ova praksa je uvedena zbog jednog britanskog zakona, verovali ili ne. Engleski proizvođači satova dugo su se žalili da su neki strani proizvođači satova, posebno švajcarski, slali kućišta satova na ostrvo kako bi dobili britanske oznake. Onda bi od njih napravili kompletne satove, koji su se potom uvozili i prodavali u Britaniji za mnogo više novca, lažno reklamirani kao britanski proizvod.

        Britanija je, kao ekonomski najmoćnija zemlja u to vreme, sa mnogim kolonijama širom sveta, bila unosno tržište za sve i otuda su najčešće oznake na engleskom jeziku. Zakon o robnim markama iz 1887. imao je cilj da spreči uvoz u Britaniju strane robe koja nosi imena ili žigove koji impliciraju da je britanske proizvodnje. To je bio jedini razlog zbog čega su Švajcarci usvojili Swiss Made kao nacionalnu marku.

 

 

    Šta tačno znači Swiss Made na vašem satu?
    Prema upravljačkom telu švajcarske industrije satova, da bi se kvalifikovalo za etiketu Swiss Made, 60% troškova proizvodnje satova mora biti švajcarsko. Kopajte malo dublje i otkrićete da samo 50% delova koji se koriste u mehanizmima satova (po vrednosti, a ne po količini) mora biti švajcarsko. Hipotetički, to znači da unutra mogu da budu samo 3 delića od suvog zlata, a proizvedeni u Švajcarskoj, koji koštaju koliko ostalih 300 delova sata proizvedenih u Kini. Naravno, ima proizvođača koji imaju veći procenat svojih modela proizvedenih u Švajcarskoj, ali to su retki i jako skupoceni modeli.

    Osim Swiss Made, na vašem satu može još da stoji i Suisse, Produit Suisse, Fabriqué en Suisse i Qualité Suisse sa istim značenjem.

    Slična priča je i s japanskim satovima.

    Međutim, svi znamo da postoje razne i malo drugačije oznake na brojčanicima japanskih proizvođača satova i to donekle dovodi do zabune.

    Seiko je kao brend posebno poznat po tome da ima modele za japansko i inostrano tržište, i da se ti modeli proizvode u različitim fabrikama. Postoji način da prepoznate koji je koji model, ako dobro pogledate oznake na brojčaniku.

 

Čuveni Seiko SKX007J i SKX007K model

 

    Oznake koje možete pronaći na brojčanicima japanskih proizvođača

 

    1. J i K modeli

    Referentne oznake japanskih satova često otkrivaju odakle dolazi određeni model. Svaka kompanija ima svoje oznake, a najviše pažnje i debate izaziva poznati Seiko. Oznaka J u referenci povezana je sa činjenicom da je ova varijacija napravljena u Japanu. Zemlja na koju se K poziva je pomalo nepoznata, a najviše se pominju Singapur, Južna Koreja ili Malezija. Istina je da Seiko ima proizvodne pogone u svim gorepomenutim zemljama, ali nisam pronašao podatak o oznaci koji bi tačno odredila odakle potiče sat, osim da K modeli nisu proizvedeni u Japanu.

 

    2. Made in Japan

    Nije teško uočiti odakle dolazi sat i bez čitanja referentne oznake. Na prvi pogled identični satovi otkrivaju tajnu kada obratite pažnju na tekst na poziciji šest sati. Jako sitnim slovima ispod indeksa koji označava šest sati piše Made in Japan.

 

    Kod K modela tekst je drugačiji i, po mom iskustvu, tu možete preciznije odrediti odakle je vaš sat. Naime, satovi koji nisu proizvedeni u Japanu, po zakonu te zemlje, ne mogu da nose natpis Made in Japan, te, umesto toga, na pozicijei šest sati stoji referentna oznaka mehanizma 7s26.

 

    3. Japan Mov-t

     Ova oznaka se često sreće kod japanskih, ali i kod satova proizvođača iz drugih zemalja. U pitanju je oznaka za mehanizam koji pokreće sat. To je obično kvarcni sat, koji su proizveli neki od japanskih kompanija kao što su Epson ili Miyota. Ponekad stoji i Mov't JPN ili neka druga slična skraćenica.

 

Japan Mov-t oznaka na Citizen Eco-Drive hronografu

    4. Diver's

    Oznaka Diver's se često viđa na mnogim satovima ronilačkog stila japanskih proizvođača, dok kod drugih može da stoji Water Resistant ili skraćeno WR. To označava da je sat vodootporan, međutim, kada stoji Diver's i oznaka dubine, to znači da je model ISO sertifikovan da bude profesionalan ronilački sat. To nikako ne znači da je WR inferiorniji sat, nesposoban da izdrži pritisak označene dubine, ali ISO ipak zahteva nešto više testova i merenja, pa su takvi modeli popularniji kod entuzijasta.

 

Orient Star Diver

 

    ISO definicija ronilačkog sata podrazumeva bilo koji sat sa ocenom dubine od najmanje 100 metara, a koji takođe ima uređaj za predodabir vremena – digitalni uređaj ili rotirajući okvir za merenje vremena koji mora biti dizajniran tako da se okreće u jednom pravcu, suprotno od kretanja kazaljki, kako bi se ronilac zaštitio od nehotične rotacije u pogrešnom pravcu i time produžio vreme provedeno pod vodom.

    Pored toga, sat mora odgovarati kriterijumima za antimagnetnu otpornost, za otpornost na udarce, kao i za izdržljivost na temperaturne razlike od 5 do 40 stepeni Celzijusa.

 

    5. Water Resistant

    Ako na satu piše samo Water Resistant bez oznake dubine, to znači da je sat pogodan samo za kišne dane i pranje ruku. 

 

Water Resistant oznaka bez dubine na Orient Envoy

    Najčešće je to otpornost od 3 bara, ili 30 m. Možda zvuči mnogo, ali to nije sat za plivanje. Razlog tome je što je sat testiran na toj dubini u statičnim uslovima, tj. svako pomeranje sata na toj dubini bi povećalo pritisak na kućište i voda bi prodrla u mehanizam.

    Ukoliko je sat bolje zaštićen, onda proizvođači označe dubinu do koje sat može da ide.

 

Vodootpornost 20 bara jednaka je dubini od 200 metara

    Za više informacija o tome šta znače oznake dubine možete pročitati i tekst Top pet ronilačkih satova ispod $300!

 

    6. Jewels

    Oznaka koja se često nalazi na mehaničkim satovima, kako onim na ručno navijanje, tako i na automaticima, i označava broj rubina koji se nalaze u mehanizmu. Da bi jedan mehanički sat radio dobro i precizno, dovoljno je da ima bar 17 rubina, ali mnogi proizvođači vole da povećaju broj ovih izdržljivih kristala, slične strukture i tvrdoće kao safir, kako bi dodatno umanjili trenje pokretnih delova mehanizma. Zbog toga često ponosno ispisuju broj rubina oznakama 21 Jewels, 23 Rubis i slično.

 

    Istraživanja su, pak, pokazala da sat sa više rubina nije mnogo ili uopšte precizniji od onog sa 17.

    7. GMT

    Ovim se označava sat koji ima GMT komplikaciju. Ovakvi modeli
satova imaju dodatu četvrtu kazaljku koja pokazuje sate po griničkom vremenu, ali može da se podešava da prikazuje bilo koju drugu vremensku zonu.

 

 

    U tekstu Sve same komplikacije možete pročitati više o tome šta su komplikacije i koliko ih ima.

    8. T

    Ovo je oznaka za tricijum (tritium) – radioaktivni izotop vodonika, i ponekad se označava kao H3. Ako je na brojčaniku samo slovo T, to znači da sat sadrži određenu količinu tricijuma koji emituje manje od 227 MBk (7,5 mCi). Oznaka T <25 znači da sat sadrži određenu količinu tricijuma koji emituje manje od 925 MBk (25 mCi). Sat sa takvim markerima uvek svetli, i ne treba mu sunčeva svetlost da se napuni poput onih koji koriste običnu fosfoluminescentnu boju.

 

Mikrobrend Nite, model Alpha
koristi tricijumsko osvetljenje na svim modelima
i, naravno, mehanizam Seiko NH35

    Zvuči vrlo opasno, ali u suštini nije. Tricijum je baš slabo radioaktivan, ima ga u manjim količinama u prirodi i čak ne može da probije kožu. Opasnost leži samo kada se udahne, jer je kao gas jako lagan i poput helijuma ide uvis. U satovima se ovaj tip osvetljenja pravi pomoću staklenih cevi premazanih slojem fosfora i tricijumovim gasom unutar cevi. Tricijum se raspada dvadeset godina i za to vreme fosfor reaguje s gasom i odaje svetlost. Kada se tricijum istroši, i fosfor će prestati da svetli.

    Pošto je gas unutar staklenih cevi, koje su unutar kućišta sata, šanse da dođe do trovanja radijacijom su manje i od najmanjih.

    9. Oznake tipa mehanizma

    Na brojčaniku će često biti obeležen tip mehanizma koji pokreće sat. Mechanic, Automatic, Solar, Kinetic, Eco-Drive i slično. Više o ovome će biti reči u nekom drugom školskom času.

Srdačan pozdrav,

Ivan R.