Sve same komplikacije! – Školski čas V

   

    Iako se na sat sigurno gleda i kao na nakit, aksesoar i statusni simbol, on mnogima služi kao oruđe sposobno da pruži dodatne informacije pored samog prikaza vremena.

    Na scenu stupaju komplikacije. Nisu to stvari koje nama komplikuju život. Naprotiv, taj naziv je usvojen zbog toga što komplikuju proces proizvodnje, jer je časovničarima potrebno više vremena, više materijala i mnogo više znanja i umeća da ih naprave i poprave u slučaju kvara.

    Prihvaćena definicija komplikacije sata jednostavno je bilo koja funkcija na časovniku koja pruža više informacija od vremena. Ovo se odnosi na sve, od alarma, tahimetra, hronografa, mesečevih faza, kalendara i svega i svačega između.

    Koje sve to komplikacije postoje? Pokušaću da ih navedem u ovom komplikovanom tekstu.

Sekunda

    Kada pomislimo na sekundaru, teško da možemo da poverujemo da je to komplikacija, budući da je toliko često u upotrebi danas. Sigurno, skoro svaki sat na svetu ima tri kazaljke koje pokazuju sate, minute i sekunde. Međutim, istorijski gledano, satovi su uglavnom pokazivali samo sate i minute. Dodati još jednu kazaljku se nekada smatralo komplikovanom rabotom. Najčešće se dodavala kao korisna funkcija za satove koji su se koristili u poslovima koji su zahtevali određenu preciznost merenja vremena, kao na primer u železnici.

    Ipak, i danas zvanično postoji komplikacija vezana za sekundaru. To je takozvana skačuća sekunda, prava sekunda ili ponekad mrtva sekunda (eng. Deadbeat Second, Jumping Second, True Second; fre. Seconde Morte; ger. Ruhende Sekunde). Mnogi ovu komplikaciju nazivaju najvećom ironijom časovničarske industrije. 

    O čemu se zapravo radi?

    U normalnom mehaničkom satu, balansni točak oscilira nekoliko puta u sekundi, a sa svakom vibracijom kazaljka sekunde napreduje, zato mehanički satovi otkucavaju šest, osam, čak i do deset puta u sekundi, zavisno od frekvencije modela. Tom prilikom, nama sekundara vizuelno izgleda kao da klizi po brojčaniku. Kod ove komplikacije, kazaljka otkucava samo jednom u sekundi, poput bilo kog kvarcnog sata. Ironija je u tome što časovničari moraju dobrano da se potrude i iskomplikuju mehanizam kako bi naterali sekundaru da otkucava samo jednom, što čini sat mnogo složenijim i daleko skupljim, a dobijeni efekat je suprotan, jer izgleda kao da je sat na baterije.

Datum

 

    Komplikacija datuma pripada grupi jednostavnijih komplikacija, ali joj se ne može osporiti izuzetna praktičnost. Svakako je lepo znati i tačan datum uz tačno vreme. Postoje četiri osnovna tipa prikaza datuma na brojčaniku.

 

 

   Prvi tip je najprostiji i predstavlja usečen prozor na brojčaniku sa brojem dana u mesecu. Kroz taj prozor se vidi traka koja na sebi ima ispisane brojeve od 1 do 31, koja se pomeri za jedan podeljak na svaka 24 sata. Datum se obično nalazi na poziciji 3 sata, ali se često nalaze i na poziciji 4 i 6 sati, a ređe na 9 i 12 sati.

    Drugi tip se naziva veliki datum, a funkcija mu je ista, sa razlikom što umesto jedne, postoje dve trake koje samo zajedno mogu da prikažu tačan datum. Takav način omogućava mnogo veći i čitkiji prikaz dana u mesecu, otuda i ime. Na prvoj traci su ispisani brojevi od 0 do 3, jer mesec ima 30 ili 31 dan, uz izuzetak februara. Na drugoj traci su brojevi od 0 do 9. Ovakav tip zahteva veće časovničarsko umeće i više delova od običnog datuma.

   Datumska kazaljka je takođe popularna komplikacija. Na centralnu osovinu mehanizma je dodata još jedna kazaljka, obično sa strelicom ili polumesecom, koja pokazuje na datum ispisan duž spoljne periferije ili poglavlja brojčanika.

    Podbrojčanički datum je prosto rečeno zaseban podbrojčanik sa malecnom kazaljkom koja pokazuje dan u mesecu.

Dan i datum

 

    Pored prikaza datuma, postoje i dodatne funkcije prikaza dana u nedelji. Najčešća dva načina prikazivanja su kao na slici, iako postoje razne druge kombinacije. Kod mnogih satova datumi su dvojezični. Ponekad, umesto jezika, na datumu stoje napisani rimski brojevi od I do VII koji predstavljaju dane u nedelji.

Kalendar

    Dodatna komplikacija koja zahteva izuzetno časovničarsko znanje i umeće, kao i poprilično mnogo matematičkih proračuna kako bi se dovela u red jeste dalja razrada prikaza datuma, gde se dodaje ne samo dan u nedelji već i mesec u godini. Postoji nekoliko tipova kalendarskog prikaza na mehaničkim satovima.

    Trostruki kalendar ili ponekad kompletni kalendar je najprostija kalendarska komplikacija, međutim, i ona zahteva dosta različitih delova, proračuna i umeća da se izvede. Ovakav model prikazuje dan, datum i mesec i otuda naziv trostruki.

 

   

   Godišnji kalendar ili ponekad anualni kalendar dodatno komplikuje posao časovničara, jer se za ovaj tip dodaje i prikaz godine! 

     Perpetualni kalendar ili neprekidni kalendar je najsloženija vrsta kalendarske funkcije koja postoji na satu, čineći ga izuzetno skupim i retkim. Tačno prikazuje datum, dan, mesec i godinu, pa čak i uzima u obzir prestupnu godinu. Znaće da preskoči 31. dan u mesecima koji imaju samo 30 dana, a znaće i kad februar ima 28 dana a kad 29, i to sve bez kompjuterskog čipa ili internet konekcije. Složenim matematičkim i astronomskim proračunima majstora časovničara, od kojih se zavrti u glavi, mehanizam uz pomoć zupčanika i poluga neprekidno drži tačan datum kad se jednom našteluje.

    Zapravo, biće potrebna korekcija 2100. godine, kada će prestupna godina biti zanemarena.

    Neki perpetualni kalendari imaju dodatnu funkciju, koja možda nikome neće ikada koristiti, ali predstavlja vrhunac kalendarskih satova. To je tzv. jednačina vremena. Ona uključuje sve karakteristike standardnog neprekidnog kalendara sa jednom dodatnom karakteristikom: merenje razlike između našeg kalendarskog vremena i stvarnog solarnog vremena u minutima!

Vremenske zone

 

    Komplikacije sa vremenskim zonama su brzo postale popularne kako se razvijao avio saobraćaj. Putnici i piloti u jednom danu mogu prosto da prelete vremenske zone, a nameštanje sata svaki put kada bi avion sleteo je postala dosadna rabota.

    Prvi satovi sa funkcijom vremenskih zona su bili prosto satovi sa dva mehanizma u jednom kućištu sa zasebnim ciferom i setom kazaljki. Noviji modeli su malo više sofisticirani.

 

     

    Dvojno vreme je komplikacija slična prethodnoj, s tim što u satu postoji samo jedan mehanizam koji zasebno pokreće dva seta kazaljki sa zasebnim vremenom.

 

 

   Griničko vreme ili prostije GMT satovi imaju dodatu četvrtu kazaljku koja pokazuje sate po griničkom vremenu, ali može da se podešava da prikazuje bilo koju drugu vremensku zonu.

   Neki GMT satovi imaju dodat rotirajući okvir (bezel) sa indikatorima od 24 časa, kako bi se merila dodatna vremenska zona prostim rotiranjem, bez nameštanja kazaljki.

    Dodatne funkcije nude satovi koji imaju tzv. komplikaciju svetsko vreme. Karakteristika ove funkcije je da ima rotirajući unutrašnji prsten sa dvadesetčetvoročasovnim prikazom, i spoljnim koji navodi glavne gradove sveta koji pripadaju određenoj vremenskoj zoni.

 

Ostale komplikacije

 

    Mesečeve faze. Tradicionalna i estetski prijatna karakteristika. Ova komplikacija pokazuje da li je pun, polu, četvrt ili mlad mesec. Danas se mnogo govori o nepotrebnosti ove komplikacije, ali nekada nije bilo tako. Prvobitno su ga mornari koristili da odrede vreme plime i oseke, u trenucima kad se mesec ne vidi. Verovatno i danas nekom iskusnom mornaru vredi više od bilo koje komplikacije.

 

Prikaz mesečevih faza sa podbrojčaničkim datumom

    Po meni, ovo je najlepša komplikacija na satu, koju nije nimalo lako proizvesti. Kao što je poznato, period između dva puna meseca ne traje tačno mesec dana, kao što bi to sama reč rekla. Astronomi su izračunali da je za to potrebno 29,5 dana, tako da je nemoguće prosto vezati disk sa slikom meseca za komplikaciju datuma i namestiti da se sinhrono rotira. Potrebno je više delova i matematičkih proračuna da se ovako nešto izvede.

 

Indikator rezerve snage

 

Grand Seiko Snowflake
sa indikatorom rezerve snage i datumom

 

    Indikator rezerve snage meri količinu energije koja nastaje zatezanjem glavne opruge mehanizma. Najčešće je to mala kazaljka koja na indikatoru pokazuje preostalu energiju i jako je korisna, pogotovo kod automatskih satova, kada nismo sigurni koliko smo navili mehanizam nošenjem. Neki satovi imaju rezervu snage koja se meri u danima, gde indikator, dakle, prikazuje dane, a ne sate.

Alarm

Ovo je poznata funkcija koja ne zahteva mnogo objašnjenja. Ova komplikacija je česta kod kvarcnih satova, dok je kod mehaničkih prilično retka i javlja se kod skupocenijih modela.

Minut repetitor

    Nekada česta komplikacija, pogotovo na džepnim satovima, a danas je retkost i ekskluziva, te se koristi najčešće u mehanizmima najskupljih satova. Pritiskom na posebno dugme aktivira se zvono od nekog plemenitog metala ili skupocenog kristala, koje ispušta divan zvuk. Slično starim zidnim satovima, brojanjem tonova možete saznati koliko je sati, bez gledanja ili u mraku.

Turbijon

 

Hajime Asaoka Tourbillon

    Izumeo ga je A. L. Breguet. Turbijon (tourbillon) poboljšava preciznost sata, uklanjajući greške u radu mehanizma i merenju vremena uzrokovane gravitacijom i promenom položaja sata. Iako danas nije strogo neophodan radi tačnosti, obično se ceni kao karakteristika visokokvalitetnih satova. Tourbillon je izuzetno redak i zahteva ogromnu količinu vremena i veštine za konstrukciju.

 

Hronograf

 

Seiko SSB031 Chronograph

    Nakon komplikacija sa datumom, hronograf je najčešća komplikacija. To je sat koji u mehanizam ima ugrađenu štopericu. Pošto je to tako česta komplikacija, poseban stil satova se naziva hronografima i nešto više o njima je bilo reči u tekstu:

    Stilovi ručnih satova.

   Kratko opisivanje hronografa je nezahvalna tema, dosta je opširna i zahteva ceo jedan poseban tekst da bi se u potpunosti objasnila. Nešto više o ovim sportskim satovima očekujte na sledećem školskom času!

 

Srdačan pozdrav!
Ivan R.

    

    Samo čas! Šta je bilo na prošlom času? Kliknite na link:

    

    Školski čas I – Kako da odredite strane sveta uz pomoć sata?

    Školski čas II – Greške u (ne)održavanju satova.

    Školski čas III – Na kojoj se ruci nosi sat?

    Školski čas IV – Kako se koristi rotirajući prsten?