Greške u (ne)održavanju mehaničkih satova – Školski čas II

    Nedavno sam čuo zanimljiv razgovor između osoba koje su se hvalile kvalitetom svojih mehaničkih satova. Jedan sat je star 24 godine, nikad nije bio servisiran, a još uvek radi. Drugi ima godinu dana više, nosi se svaki dan i uopšte ne kasni bez i jednog odrađenog servisa. To zaista jeste impresivno, iako zvuči prosto nemoguće da rade bez greške posle toliko vremena bez servisiranja.

    Iako nije redak slučaj da satovi zaista toliko dugo rade kako treba bez servisa, zahvaljujući novim tehnologijama, materijalima, načinu obrade i veoma hi-tech podmazivačima, mnogi proizvođači satova najčešće navode interval od 5 godina kao najbolje vreme da se odradi servis. Neki navode čak i 10 godina, za one modele koji imaju manje otkucaja u minuti, ali svi se slažu sa tim da se servis mora odraditi. I to sa dobrim razlogom! 

    Evo i zašto:

   Satovi su naprave sastavljene iz mnogo mehaničkih delova. Obično imaju od 150 do 200 delova, a neki od njih, kao Credor Minute Repeater sa slike, imaju čak oko 700 delova koji su međusobno povezani i u interakciji jedan sa drugim. Mehanizam je motor sata, iako mu ne treba baterija ili gorivo da bi radio. Kao i svakom motoru, potrebno mu je održavanje.

  Naravno da su mnogi satovi kvalitetno napravljeni i radiće poprilično dobro i ako se preskoči neki servis, ali to nije idealna situacija. Svi ti delovi koji rade unutar sata proizvode trenje. To loše utiče na sat zato što se trenjem rasipa deo energije, stvara toplota i proizvode mikroskopske čestice koje se gule od pokretnih metalnih delova mehanizma. Te čestice su toliko male da u početku ne predstavljaju problem u radu sata, zbog ulja kojim je mehanizam podmazan. Međutim, ako se sat ne servisira, taj sitan metalni pesak se nagomilava i ulje postaje abrazivna pasta.

  Vremenom, mehanizam počinje eksponencijalno da se troši, stvara se sve više mikroskopskih opiljaka i sat počinje da kasni. A šta će nam sat koji kasni?

    Osnovni servis ne mora mnogo da košta, a dobar servis vredi svaku paru. Sve zavisi od stanja u kom je sat. Osnovni servis će vas koštati eventualno od 1000 do 2000 dinara. Time ne samo što se osveži mehanizam i produži vek trajanja vašeg sata, nego će neki časovničari, po principu bolji servis – viša cena, ispolirati kućište i narukvicu, ili zameniti kaiš, staklo ili neki drugi deo. Uz dobar servis, biće to potpuno novi sat, koji može trajati generacijama!

   Koje još greške pravimo kod (ne)održavanja satova?

   Neki ljudi vole da čuvaju svoje satove, i to je pohvalno. Međutim, neki i preteruju. Postoje ljudi koji kupe sat, i onda ga stave u kutiju i skoro nikada ne nose. Čuvaju ga.

Moja kolekcija japanskih satova

    

    Opet napominjem da je mehanizam sata jedan motor. On mora da radi da bi ostao u dobrom stanju. Ulje koje služi za podmazivanje delova mora da se kreće, a sat mora da radi da bi ulje ostalo sveže. U satu koji ne radi dugo, ulje se zgruša i time usporava rad i preciznost.

    Osim toga, šta će nam sat koji nikad ne vidi svetlost dana?

    

    Zbog toga, nemojte dozvoliti da se vaš sat nepotrebno muči i troši. Ako želite da ga sačuvate dugo i u odličnom stanju, servisirajte ga, i nosite ga s vremena na vreme. Ručni satovi su napravljeni da bi se komotno nosili i bili korisni u svakodnevnom životu, a ne da se kriju, zaključani u nekoj kutiji, daleko od očiju, zarad toga da bi se bolje prodali u budućnosti.

Veliki pozdrav,

Ivan R.