Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.
A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra.
Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.
Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.
1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%
Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.
Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.
Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?
 |
Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca
|
|
Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.
2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%
Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo.
Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo.
 |
Rolex Datejust i rasprsnuti safir
|
Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.
3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%
Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.
Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:
Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.
A šta to znači?
Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih
troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma,
isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno
mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine –
ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu
Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.
Postoje dva dokaza za to:
1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.
2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.
 |
H. Moser & Cie
|
4. Satovi su dobra investicija – 12%
Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.
To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.
Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.
 |
Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold |
Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.
5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11%
Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.
Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.
 |
Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen
|
A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...
6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9%
Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.
Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.
 |
Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse
|
Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.
7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%
Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj
meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve
većom vertikalnom integracijom unutar brendova.
Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih
proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz
brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay
Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster...
 |
Lemania 105 iz 1950. godine
|
Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.
8. Vodootpornost satova – 3%
WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi.
Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.
Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova.
Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩
