Hakovanje – da li je to zaista samo stopiranje sekundare?

Kad god se mehanizmu sata dodaju delovi koji bi vršili određenu dodatnu funkciju osim merenja sati i minuta, govori se o komplikaciji. Reč nema negativnu konotaciju, jer su kompleksniji mehanizmi odraz precizne mehanike i časovničarskog umeća.

Malo ljudi danas smatra treću kazaljku, koja pokazuje sekunde, komplikacijom. Sekundare su postale industrijski standard, pa ipak, u teoriji, one jesu skup dodatnih delova koji prikazuju dodatnu funkciju. Pogotovo ako sat poseduje nešto što se kolokvijalno zove hakovanje sekundare.

 

Zašto se zove hakovanje?

Komplikacija stopiranja sekundare – hacking seconds, aktivira se povlačenjem krunice kada želimo da naštelujemo vreme.

 

Sve tri kazaljke u fokusu,
Seiko Alpinist SPB157J1

Iako smo svi brzo prihvatili termin hakovanje, i objašnjenje da je to stopiranje kretanja sekundare, kao što se može čuti na svim vodećim domaćim i stranim kanalima o satovima – to nije baš u potpunosti tačno. 

Vizuelno, možemo primetiti samo kretanje sekundare kada nakratko pogledamo na sat. Pored preciznijeg merenja vremena, korisno je imati sekundaru kako bi znali da nam mehanički sat nije stao. Kada sat nema funkciju hakovanja, pri izvlačenju krunice sekundara nastavlja da klizi. Nasuprot tome, kada sat poseduje ovu funkciju, prilikom izvlačenja krunice – sekundara stane! 

Otuda je skovan naziv, ali i zabluda koja je toliko učestala da se prihvatila kao istina.

U terminu hacking se nalazi nešto tačnije objašnjenje. Reč se prevodi kao sečenje, i zaista, izvlačenjem krunice, sekundara je odsečena od velike i male kazaljke. Ne fizički, ali sekundara stoji dok se okretanjem krunice šteluju sati i minuti.

Kako radi?

Ova komplikacija postoji već neko vreme, još od XVIII veka, međutim, njena sveprisutnost u ručnim satovima današnjice je novijeg datuma.

 

Crveni detalji na sekundari kao vizuelna poslastica
Orient Kamasu RA-AA0002L19A

 

Mehanizam za hakovanje funkcioniše tako što se izvlačenjem krunice otpušta poluga koja zaustavlja balansu. Faktički, sve kazaljke su stopirane u tom trenutku, a ne samo sekundara, jer bez osciliranja balanse, sat ne radi.

Dakle, prevedeni termin stopiranje sekundare nije sasvim tačan.

Kada vratimo krunicu u prvobitan položaj, mehanizam ponovo oživi. To je, ukratko, tehnologija hakovanja sekundare, ključna karakteristika koja na prvi pogled izgleda jednostavno, i često se zanemaruje.

 

Čemu služi?

Privremeno zaustavljanje sekundare omogućava da se vreme prikazano na satu precizno sinhronizuje u odnosu na tačan izvor merenja vremena, što inače ne bi bilo moguće da je sekundarna kazaljka nastavila da teče.

 

Osim vojnih, stariji satovi su retko kad imali
funkciju hakovanja sekundare.

 

Popularnost i zaista značaj hakovanja sekundare porasli su u godinama Drugog svetskog rata, kada su ručni satovi igrali veću ulogu u vojnoj koordinaciji. Vojnici su se oslanjali na funkciju da bi sinhronizovali svoje satove. Preciznost je bila ključna za uspešno izvršenje taktičkih komandi, jer su morali da se kreću i izvršavaju naredbe u tačno zadatom trenutku. 

Komplikacija je postepeno postajala sve popularnija u narednim decenijama, što je kulminiralo sveprisutnošću u mnogim stilovima satova danas, a ne samo u vojnim, pilotskim i ronilačkim. 

 

Kvarcni satovi, takođe, često imaju hakovanje,

Citizen Promaster Marine Divers BN0220-16E

 

Uloga komplikacije hakovanja nije ključna kao u ratno doba, međutim, mnogi vole da sinhronizuju svoje satove, kako bi merili preciznost i rad svojih ljubimaca, ili prosto žele što tačnije da nameste vreme. 

Zbog toga je komplikacija hakovanja sekundare i danas korisna.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Nekoliko dobrih razloga da se nosi mehanički sat

 

    Jedna stvar ne prestaje da iznenađuje i pomalo zbunjuje osobe koje nisu strastveni kolekcionari i ljubitelji satova – zašto i dalje postoje mehanički satovi?

    Uprkos pojavi preciznijih i pouzdanijih kvarcnih satova, a onda i radio-kontrolisanih satova koji koriste moć najpreciznijeg uređaja za merenje vremena u istoriji čovečanstva – atomskog sata, mnogi od nas i dalje više cene mehaničke satove.

    Da ne govorimo o mobilnim telefonima i ostalim digitalnim uređajima koji mere vreme mnogostruko preciznije od klasičnih ručnih satova, mnogi se pitaju da li nam je mehanički sat uopšte i potreban?

    Međutim, časovničarska industrija ne samo da ne jenjava, već je jača nego ikad pre, a iskrenih ljubitelja dobre mehanike je sve više.

    Pokušaću da objasnim zašto, iz lične perspektive.

    Stari dobri zanatski rad

   Danas se satovi sve manje prave ručno, ali zbog specifičnosti zanata, ručni rad je i dalje prisutan u proizvodnji mehaničkih satova. 

 

Naoya Hida
jedan od najpoznatijih ručno rađenih japankih satova

   

    Oni najjeftiniji zahtevaju mnogo manje ljudskog dodira, ali i kod njih je potrebno ručno sklopiti određene delove mehanizma. Kada je reč o onim najskupljim, većina se sklapa potpuno ručno, što je daleko od automatizovane masovne proizvodnje kvarcnih satova.

    Takva ručna proizvodnja satova se viđa i kod Švajcaraca, i kod Nemaca, a naravno, i kod određenih japanskih časovničarskih kompanija, koje sam više puta pominjao u svom blogu. Izdvojio bih časovničarskog genija Hađime Asaoku, ali tu su i poznatija imena koja sam pomenuo u tekstu: Da li se mehanički satovi prave ručno.

 

Tourbillon Pura
Časovničarsko umeće Hađime Asaoke

    Ovaj način proizvodnje zahteva više vremena za obuku i razvoj. To je ono što vaš sat čini jedinstvenim i opravdava njegovu veću vrednost. Štaviše, u vreme kada je instant potrošnja na vrhuncu, pa je tržište preplavljeno brojnim proizvodima za jednokratnu upotrebu, jedan mehanički sat koji poseduje kvalitet od neprocenjive je vrednosti.

    To nas dovodi do drugog razloga... 

    Izuzetna dugovečnost

    Kratko i jasno, mehanički sat je za ceo život. Zahvaljujući visokokvalifikovanim časovničarima, koji su se godinama školovali, mehanički sat je napravljen da traje. Delovi su uglavnom od čelika, materijala koji je sam po sebi dugovečan, otporan na rđu i vlagu, kao i na temperaturne razlike.

 

Zadnja strana modela Credor Eichi
Ručno rađeni sat koji je napravljen da traje za ceo život

    Naravno, sat treba održavati, jer mu se time produžava životni vek. Ukoliko ne servisirate svoje satove, razne stvari bi mogle da krenu loše po vaš sat. Pokušajte da ne pravite greške u (ne)održavanju mehaničkih satova!

    Ekologija

    Kao što smo već i apsolvirali, mehanički satovi nemaju električne komponente i ne zahtevaju bateriju za rad. Bilo da su na navijanje ili automatici, mehanički satovi koriste besplatnu energiju, i kao takvi to su ekološki najčistiji satovi koji postoje!
    Zvuči banalno, ali ima smisla za svakoga ko želi da ostavi dobar mehanički sat u nasledstvo. Siguran sam da iste osobe žele da svojim potomcima ostave čistiju i zdraviju planetu.

 

Kikuchi Nakagawa
Nezavisni časovničar

    Baterije iz kvarcnih satova jesu male, ali najčešći tip koji se nalazi u kvarcnim satovima je veoma štetan po životnu sredinu. Ove baterije sadrže mešavinu žive, olova i nikla, koja nije prihvatljiva za prirodnu okolinu. A podaci govore da se u svetu baci preko 100 miliona ovih baterija svake godine. Razmislite šta želite da ostavite deci u nasledstvo?

    Nasledstvo

   Ako izuzmemo one koji vole malo češće da menjaju satove, mehanički satovi se prenose sa generacije na generaciju. Nikada nisu namenjeni samo jednom vlasniku. 

    Patek Philippe ima odličnu krilaticu – You never actually own a Patek Philippe. You merely look after it for the next generation!  

 

Patek Philippe 3450J iz 1962. godine, kao nov...

 

    Dakle, kada kupite dobar mehanički sat, vi ga jednostavno čuvate za sledeću generaciju. Sentimentalna vrednost takvog sata je mnogostruko veća!

 

    Pametna investicija

    Sa ovom konstatacijom se neće složiti mnogi, ali mehanički sat može predstavljati odličnu investiciju. Naravno, ne svi, ali uz pametnu kupovinu i dobro održavanje, sve je moguće.

 

Seiko SKX007 i SKX009
Satovi kojima je cena naglo skočila zadnjih godina

     Za razliku od automobila, čija vrednost opada od trenutka kada izađe iz salona, neki mehanički satovi (ne svi) vremenom postaju vredniji. Zbog kvaliteta završne obrade i značajnog životnog veka, to je generalno inteligentna investicija na duge staze.

    Pa čak i da nemate Rolex, Patek, ili Lange... mehanički sat će vas služiti godinama i ostaće sledećim generacijama kao nešto što će ih podsećati na vas. Nije li to pametna investicija? 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Da li se mehanički satovi prave ručno?

     Citiram većinu zaljubljenika u satove: Za razliku od kvarcnih satova, mehanički imaju dušu. Pravi ih majstor časovničar, služeći se tradicionalnom tehnikom proizvodnje. Nema mašina, robota, kompjutera... Nekada sam i ja delio ovo mišljenje. Međutim, to je mala zabluda.

    Iako je ovo nekada važilo kao sušta istina, danas i mehaničke satove mahom proizvode mašine, roboti i kompjuteri. Ipak, nije sve tako jednostavno.

 

    Pre nekoliko stotina godina, svaki deo sata pravljen je ručno. Vešte zanatlije bi mukotrpno isklesali svaku komponentu koristeći alate za časovničarstvo i ručne strugove, a zatim bi majstori časovničari ručno sastavljali ove komponente u jedan izuzetno skupocen sat. U ono vreme, jedan džepni sat bi mogao da košta koliko i kuća. Uostalom, to je i danas slučaj sa cenama nekih brendova...

    Danas se mnogi satovi i dalje delimično ručno izrađuju, ali potpuno ručno rađeni satovi skoro da i ne postoje. Izrada satova isključivo ručno jednostavno više ne služi ciljevima većine proizvođača satova. Fino napravljen mehanički sat kombinuje dva elementa: preciznu tehnologiju i atraktivan dizajn. Atraktivan dizajn je nešto što se sigurno još uvek može postići ručno rađenim materijalima. Međutim, hiperpreciznu tehnologiju koja se nalazi u najboljim vrhunskim satovima danas je skoro nemoguće postići korišćenjem samo ručnih alata.

    To i nije tako loše. Do pre sto godina sat koji radi u okviru od -10 do +15 sekundi na dan se smatrao veoma preciznim. Do pre pedeset godina retki su mogli da priušte preciznost u okviru COSC sertifikata od -4 do +6 sekundi na dan, a danas imamo Grand Seiko modele koji rade u okviru od -3 do +5 sekundi na dan, Rolex satove koji rade od -2 do +2, ili neku Omegu koja radi od 0 do +2 sekunde na dan. I sve to bez upotrebe čipova, radio-tranzistora ili neke druge moderne tehnologije koja poboljšava preciznost.

    Savremena tehnologija je, ipak, u velikoj meri uticala na današnje časovničarstvo. CAD, CAM i CNC tehnologija, posebno, gotovo je preuzela način na koji se dizajniraju satovi. Džepni sat švajcarske proizvodnje iz osamnaestog ili devetnaestog veka dizajnirao bi časovničar koji je svoje ideje nacrtao na papiru. Ali ručni sat iz 2023. godine verovatno je osmislio tim sastavljen od digitalnih dizajnera, časovničara, inženjera i programera.

 

Minase 7 Windows
moderan dizajn, moderne tehnologije, klasičan automatik

 

    Još jedan razlog zašto su mašinski napravljeni delovi postali toliko uobičajeni je novootkrivena važnost oznake in-house. Proizvođači satova i potrošači satova sada smatraju da je manufakturna proizvodnja prestižna i poželjna, tako da se sve više brendova prebacuje na vlastitu proizvodnju. Korišćenje više mašina jednostavno ima smisla za brend koji pokušava da stvori sat bez upotrebe delova sa strane, jer bi bilo potrebno celo jedno selo da se ručno napravi svaki deo visokokvalitetnog sata u razumnom vremenskom okviru. Ako bi brend satova želeo da ručno izradi svaki deo sata, morali bi da angažuju individualne zanatlije koji su se specijalizovali za ručnu izradu safirnih kristala, brojčanika, mehanizama ili delova mehanizama, okvira, narukvica od nerđajućeg čelika i desetina drugih komponenti satova. To je sve neisplativo danas...

 

     Šta danas znači izraz ručno rađeno?

     Mnogi moderni luksuzni satovi su opisani kao handmade, ali ovaj opis retko znači da je sat u potpunosti ručno rađen. Češće, to znači da je sat ručno sastavljen, ručno dovršen ili oboje.

    Da se vratim na citat s početka teksta i otkrijem da nisu samo mehanički satovi sastavljani i ukrašavani ručno. Neki kvarcni mehanizmi se, takođe,  ručno sastavljaju od mehanički obrađenih delova, i ručno se ukrašavaju i dovršavaju. Dakle, nemojte odmah uzimati zdravo za gotovo kada neko kaže da kvarcni satovi nemaju dušu jer ih sklapa robot... Pogledajte Grand Seiko 9F mehanizme, način proizvodnje gotovo liči na ono što Rolex radi sa svojim automatskim mehanizmima. 

 

Grand Seiko 9F kvarcni mehanizam,
ručno polirane ivice, ručno urađene šare i gravura logoa
i ručno brunirani – termički plavljeni šrafovi

   

    Ručna izrada delova za satove je retka u modernoj industriji, ali brojne kompanije za luksuzne satove koriste neke tehnike ručne izrade prilikom proizvodnje svojih satova. Uobičajeno je da brendovi luksuznih satova ručno sklapaju svoje modele, bilo delimično ili u potpunosti. Primeri brendova koji ručno sklapaju bar deo svojih časovnika su Rolex, Omega, Patek Philippe, Audemars Piguet, Breitling, Jaeger-LeCoultre, Longines, Vacheron Constantin, Breguet, IWC Schaffhausen, TAG Heuer i mnogi drugi, a među njima i japanski brendovi Seiko i Orient. Neki od ovih brendova satova, poput luksuznog brenda Patek Philippe, ručno sklapaju svaki deo svojih satova. Drugi koriste mašinsku pomoć. Na primer, Rolex satovi se uglavnom ručno sklapaju, ali mašina pomaže u poravnanju i pritisku tokom sklapanja.

 

Uz pomoć mašina sve ide mnogo brže

 

    Ručna završna obrada je takođe uobičajena među vrhunskim brendovima satova, toliko da se smatra prilično standardnom. Opet, međutim, završna obrada može biti uz pomoć mašine. Rolex satovi dobijaju početno poliranje od mašine, ali se ručno dorađuju i poliraju nakon toga. Istu tehniku ima Grand Seiko, kada proizvodi sve svoje tipove mehanizama – kvarcne, automatske i Spring Drive. To je minimalna upotreba ručnog rada, ali ipak postoji. Uz to, neki brendovi satova ne koriste mašine tokom završne obrade. Kao primer, Patek Philippe i Vacheron Constantin su dobro poznati po visokom kvalitetu svojih tradicionalnih tehnika ručne završne obrade. 

    Slično njima, japanski brend Credor, koji predstavlja najluksuzniju varijantu Seiko satova, može se pohvaliti tradicionalnom upotrebom ručnih tehnika obrade, kako mehanizma, tako i drugih delova.

 

Umetnik ručno crta indekse na ciferu budućeg Credora
Preciznost linija su prosto zadivljujuće

    U Japanu poznati su još Hajime Asaoka i Naoya Hida, koji tako dobro obrađuju i sređuju svoje satove, sasvim ručno, da pariraju velikoj švajcarskoj trojci, ako ih i ne prevazilaze. Oni, naravno, zavise od ébauche mehanizama i dobavljanju kućišta sa strane, ali ih onda ukrase i srede do neprepoznatljivosti i dovedu do umetničke perfekcije.

 

Indeksi na ovom satu su rezbareni ručnim alatom
i veštim prstima majstora časovničara

 

     Da li postoje potpuno ručno rađeni satovi?

    Ukratko, da! Nekoliko švajcarskih brendova ih i dalje rade ručno, ali pošto je ovo blog o japanskim satovima, držaću se teme!

    Masahiro Kikuno – 菊野 昌宏 – japanski je časovničar i najmlađi član Académie Horlogère des Créateurs Indépendants. Ko zna nešto o ovoj akademiji i koji su njeni članovi, onda može i da pretpostavi koji genije je Kikuno. Studirao je u časovničarskoj školi Hiko Mizuno, u grupi fokusiranoj na popravke satova, međutim, to se vrlo brzo promenilo.

 

Masahiro Kikuno u radionici

    Počeo je da unapređuje svoje znanje i tehniku časovničarstva i napravio je sat koji ima večni kalendar i turbijon, ni manje ni više, i sve to dok je bio polaznik časovničarske škole. Možete zamisliti da jedan student konstruiše dve najprestižnije i najteže komplikacije u jednom satu, a to je nešto što šačica ljudi u svetu zna da napravi.    

  

Sat Masahiroa Kikunoa,
svaki deo, od početka do kraja rađen rukom

     

    Kao što smo videli, ručno rađeni satovi se i dalje prave, međutim, oni su, u najmanju ruku, neuobičajeni. Zbog stručnosti i vremena potrebnog za pravljenje , oni su takođe izuzetno skupi. Po pravilu, što je više ručnog rada, cena je viša. Ta cena uglavnom ili u potpunosti ručno rađenog sata imaće šest ili sedam cifara.

    Nekada su bili norma, a danas su potpuno ručno rađeni satovi luksuz u kojem retki ljubitelji horologije mogu da uživaju. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

 

 

Dvostruki i trostruki mehanizmi Orienta

    Dvostruki i trostruki mehanizmi...? Kakav je to naslov i šta to treba da znači? Možda je autor teksta najzad pogubio klikere...

    Uveravam vas da nisam, i vrlo je jednostavno. To su satovi koji sadrže dva ili tri mehanizama unutar jednog kućišta, a mogu ispasti prilično fanki u dizajnerskom smilu. A Orient, kao brend koji se nikada nije ustručavao da postane fanki, definitivno je u nekoliko navrata pokušao da proizvede takve satove, sa različitim stepenom uspeha. Barem, sve do 2017. godine. 

    Otprilike tada, kada je Seiko kupio Epson, Orient je malo povukao kočnicu i, na žalost svih nas, prestao da rizikuje. Tako je to kada ozbiljniji veliki brat ima glavnu reč. No, mi, kao kupci, uvek imamo izbor kada je kupovina satova u pitanju. Niko nam ne može zabraniti da istražujemo i nabavljamo retke i zanimljive časovničarske primerke.

    Pa onda, da pogledamo šta je to Orient nekada pravio:

POČETAK

    Čudo kojim je Orient započeo ovaj trend još 2004. godine zvalo se Mecha-Trenics. Ono što je izazvalo nastanak ovakvog sata jesu poznati švajcarski i nemački satovi sa gotovo nemogućim komplikacijama na brojčaniku, originalnim i vrlo specifičnim dizajnom. Orient je želeo da učestvuje, i sam pogled na Mecha-Trenics model jasno pokazuje odakle dolazi inspiracija.

 

    Naravno, jedan mali japanski brend nije mogao da uloži ogromne količine novca u razvijanje mehanizama sa mnoštvom komplikacija, pa se rešenje prezentovalo samo od sebe – upotreba više mehanizama! 

    To je bio sat sa prečnikom kućišta od celih 50 mm, u kome su se nalazila tri nezavisna mehanička kalibra 55, što je bio prilično mali mehanizam, koji se prvenstveno koristio za ženske satove. To je bilo rešenje koje je Orient smislio kako bi napravio što manji sat... Da su koristili standardnije mehanizme, kućište bi sigurno prevazilazilo brojku od 60 mm.

 

Orient nije krio činjenicu da Mecha-Trenics ima tri mehanizma

 

    Veličinu na stranu, Mecha-Trenics zaista izgleda zanimljivo, sa jako dobrom završnom obradom cifera, markera i kazaljki, a postavka dosta podseća na neke mnogo skuplje nemačke satove, prvenstveno A. Lange & Sohne.

    Implementacija više mehanizama bila je prilično čudna, retko ko je radio ovo, mada postoji barem jedan brend za koji ste svi čuli a da je poznat po satovima sa više mehanizama – Jaeger LeCourtre model Reverso. Za razliku od JLC-a, Orient se držao tradicionalnog izgleda sata sa jednim brojčanikom. Takav pristup je naginjao ka tome da cifer sata bude pretrpan, no Orient je uradio vrlo dobar posao.

    Svaki mehanizam je pokretao jedan podbrojčanik. Jedan upravlja prvom zonom – 1st Zone, sa punim setom kazaljki za sate, minute i sekunde, kao i sa komplikacijom dana i datuma. Drugi mehanizam je pokretao drugu vremensku zonu – 2nd Zone, sa kazaljkom sata i minuta; a treća je pomerala samo kazaljku sata, predstavljajući treću zonu – 3rd Zone. Na kraju, druga i treća zona su takođe imale prozor koji prikazuje datum, što je možda suvišno, ali donekle i korisno ako se prate neke daleke vremenske zone gde se datum menja mnogo pre nego u zoni u kojoj se korisnik nalazi. Dodatni datumi nisu vizuelno upropastili sat, moram da priznam da su dizajneri uradili vrlo dobar posao za sat koji prati tri vremenske zone.

    Na kraju treba pomenuti da je Orient proizveo samo dva modela, svaki je bio ograničeno izdanje od po 999 komada. Referentna oznaka WV0011NT je imala crni brojčanik, dok je ref. WV0021NT imala beli brojčanik.

 

NASLEDNIK

 

    Možda uvidevši da je sat prečnika 50 milimetara verovatno malo veliki za prosečan zglob stanovnika Japana, a i šire, Orient se odlučio za nešto kompaktnije dimenzije naslednika. Naravno, to je značilo da će biti vrlo malo mesta za tri automatska mehanizma, pa je jedan morao da ode. Po mnogima, ovo je bio dobar potez.

 

    Godine 2013. Orient je predstavio Dual II, ovog puta u okruglom kućištu od 43 mm. Pre njega, postojeo je model jednostavno nazvan Dual, ali sa kombinacijom kvarcnih mehanizama, pa smatram da je tek druga generacija ovog modela pravi naslednih automatika sa tri mehanizma od pre. Novih satova sa tri mehanizma nije bilo do datuma pisanja ovog teksta.

    Proizvedena su četiri modela u različitim bojama. Pošteno je reći da je Dual II bio mnogo bolje dizajniran. Ne samo da je nova veličina praktičnija za nošenje, već su zanimljive funkcije i kombinacije boja davale posebnu draž.

 

    Pošto model ima dva mehanizma, brojčanik krase dva displeja, manji analogni s leve strane i veoma zanimljivi digitalni displej sa desne strane. 

    Danas, kada kažemo digitalni displej, prvo pomislimo na nešto modernije satove, ali to nije uvek tako. Digitalni prikaz vremena je postojao i mnogo pre razvitka elektronike, jer reč digital jednostavno znači da sadrži brojke. Dakle, slično kao kod modela Orient Cerak, kojeg sam kratko opisao u tekstu Neobični japanski satovi, digitalni displej pokazuje vreme bez upotrebi kazaljki, i u srži je u potpunosti mehanički. Umesto toga, vreme se prikazuje setom diskova na kojima su isprintovani brojevi, slično kao kod komplikacije prikaza datuma.

 

    Kao što se vidi na slici, prvi disk, sa najvećim brojevima, pokazuje sate, drugi minute, a na drugom kraju treći disk prikazuje datum. Sekundara je takođe tu, ali treba znati gde gledati. Centralni poklopac rotirajućih diskova ima jednu udubljenu tačku, koja se okreće i pokazuje sekunde na sitnim markerima oko sebe.

    To nije sve. Imajte na umu da se Orient neće zadovoljiti samo stiskanjem dva mehanizma i dva brojčanika u jedno kućište razumne veličine. Dodali su i unutrašnji rotirajući okvir, obeležen danima u mesecu i nedelji. To je kalendar koji uvek pokazuje tačan datum, bez obzira na godinu, samo je potrebno da poravnate dane u nedelji i datume na početku meseca, uz pomoć dodatne krunice na poziciji dva sata, i možete uživati u dnevnom kalendaru do kraja datog meseca.

    Najviše od svega, voleo bih da imam podatak da li Orient u ovom trenutku razmišlja o nekim novim modelima koji izlaze izvan okvira konzervativnog dizajna koji mnogi danas prate i da li ćemo ikada imati ovako zanimljive satove u budućnosti.

    Možda nisu za svakog, ukusi su različiti, ali lepo je imati izbor. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Intervju: Jovica Lančuški i male noćne priče

 

    Osoba koja stoji iza svojih reči, voli satove i da se upušta u male noćne priče sa drugim ljubiteljima i kolekcionarima na svom You Tube kanalu, moj je današnji sagovornik – Jovica Lančuški!

    On je svestrana osoba. Mi ga poznajemo zahvaljujući raznim grupama zaljubljenika u satove i horologiju uopšte, ali ko god prati njegov kanal zna da Jovica ima i druge hobije i više interesantnih tema kojima voli da pristupa filozofski. Ko voli i želi da mu pruži podršku, ovde može kliknuti na link: Male noćne priče.

    Prelazimo na intervju:

    1. Ako neko ima specifičan ukus kada su u pitanju satovi, onda si to ti. Šta je na to uticalo?

    Prosto, od svega pomalo! Uglavnom animirani filmovi i serijali. Volim da ih gledam, jer oni, po nekom mom shvatanju i filozofiji, imaju dušu i karakter. Utiču na dobro raspoloženje, kako moje, tako i na ljude u okruženju.

    2. Tu možemo da se složimo. Sada me zanima, kada si i kako ušao u svet satova? Šta te je na to navelo, koliko dugo se time baviš? 

 

    Kao mali, voleo sam da se igram sa malim budilnikom na navijanje, kockica marke Iskra, sa odličnom iluminacijom. To je realno za mene tako maloga bilo nešto sasvim novo i čarobno. A deda je imao jedan zidni sat koji je otkucavao svakih sat vremena, ali ne sa suviše glasnim zvukom, već finim. Boja tog zvuka je bila prosto fantastična. 

    Sve me je to jako fasciniralno, i kad sam imao deset godina, moja majka mi je sa pijace donela i prvi ručni sat – Levis, sa plavom sabljarkom. Digitalan sat koji prikazuje sate i minute, sa metalnom narukvicom! Bio sam u najmanju ruku oduševljen, iako to nije bio skupocen kolekcionarski primerak, on se meni veoma svideo. 

    3. Da li je taj prvi sat uticao na to kakve satove voliš da nosiš, ili ti se ukus menjao tokom godina?

 

    Ukusi se uvek menjaju, to se realno dešava. To je nešto sasvim normalno. Kad si mali, i ukus po pitanju simpatija ti se promeni, a kamoli za satove... i to više puta!

    4. Satove voliš, znamo da si veliki ljubitelj, a da li sebe smatraš i kolekcionarom? Da li si ti ozbiljan kolekcionar neozbiljnih satova... ili to zapravo i jesu izuzetno ozbiljni satovi?

 

    Sve što mi je bitno uvek sam skupljao i čuvao. To su za mene bili kao danas folderi u kompjuterima. Svaka stvar nosi sa sobom i informacije poput, na primer, kakav je bio dan kada sam to kupio ili dobio, lepe uspomene u svakom slučaju. Ako se to naziva kolekcionarstvom, onda da, može se reći da sam kolekcionar. 

    Sad, da li su to ozbiljni satovi ili ne, mislim da je tu sve stvar doživljaja. Za nekoga to deluje neozbiljno, a za nekoga ne... stvar percepcije, valjda? 

    5. Mislim da to zavisi od osobe do osobe, a to da li je sat šaren, crn, metalan ili plastičan, ozbiljan ili neozbiljan, nema mnogo veze sa subjektivnim osećajem. Ako kupujemo ono što nam se sviđa, i to volimo da čuvamo, to je onda fina kolekcija, ma šta drugi o tome govorili. A da li tvoja kolekcija ima temu? 

 

    Voleo bih da ima temu, međutim, to određuje mnogo faktora, a ponajviše finansijski, nažalost. Volim satove sa karakterom, ali i sa pričom. Tako u kolekciji imam železnicki sat Mondaine, sjajan model, odlična istorija, i to je sat koji bih uvek nosio na ruci kad negde putujem, pogotovo vozom.

 

 

    Satove sa strip junacima, koje isto tako mnogo volim, malo je teže naći. Specifični su, ali nije nemoguće. Skoro sam video na netu jedan sa Asteriksom! Fenomenalan je, mehanički na ručno navijanje. Mislim da je bio na Aliju? Nisam siguran...

    
    6. Kako biraš koji sat ćeš da kupiš, kako ih pronalaziš? 

 

    Uglavnom lovim preko oglasa i čekam priliku, tj. cenu koja odgovara mom budžetu. Ne zalećem se na one satove koji su preko 150 evra, prosto pustim da vreme radi za mene, i jednom moraju upasti u visinu mog budžeta. Samo treba biti strpljiv, kako inače kažu: strpljen-spašen, zar ne?

    
    7. Tako je. To je dobar savet za sve koji ulaze u svet satova. Sad, ako bi mogao da izdvojiš jedan sat iz kolekcije, koji bi to bio i zbog čega? 

 

    Pa to bar svi znaju: SNOOPY TIMEX definitivno!

 

 

    Taj sat me je potpuno i skroz kupio svojom lepotom. Ne bih mogao ostvariti san da ga posedujem bez nesebične pomoći i podrške mog velikog prijatelja, i našeg člana grupe, Dragana Milovića, kojem sam zbog toga zahvalan dok sam živ!

 

    8. Sećam se tog događaja, iz grupe Tik Tak satovi, koju možete zapratiti na linku: https://www.facebook.com/groups/tiktaksatovi. Kako si se osećao kada si ga dobio?

 

    Kad je sat stigao, to je bilo oduševljenje ogromno, ne mogu opisati. Taj Snupi je sat koji vrh moje kolekcije, nema prigovora. 

    9. Osim tog Timexa, koji je ostvaren san, koji sat sa temom crtanih junaka ti je sveti gral? Da li sad imaš tako nešto, i da to nije Omega Snoopy? [smeh]

 

    Kao što često govorim, ta Omega je daleko od mojih mogućnosti, ali definitivno bih baš takav i odabrao – Snupi! Kada govorimo o tom liku i seriji, to je nešto što prosto u ljudima budi neku pozitivu, bez teških tema, nasilja, osim kad se Snupi potuče sa Lucijom [smeh], jer obično ona njega promaši, a on nju poljubi, nema bolje poruke koju treba poslati svetu. Kako da ne voliš tu seriju i te likove?

 

    10. S tim na umu, navedi nam po jedan zanimljiv, lep sat razdraganog dizajna od svakog od časovničarskih giganata.

 

    Seiko ima podbrend Lorus, koji je radio dosta satova za Dizni kompaniju, pa i sam Seiko takođe. Međutim, to nije baš dugo trajalo. Bilo je čak i ruskih modela koji su na svom ciferu imali likove iz Diznijevih crtanih filmova. Swatch takođe ima dosta modela koje je radio i radi i dalje, a spadaju pod grupu satova sa crtanim junacima. Međutim, Unodone to radi na višem nivou. To je mikro brend, a u poslu zabavnih šarenih satova daleko su bolji od svih!

 

    11. Hajde onda ovako: Japanac, Švajcarac, Nemac, Rus, Amerikanac ili Kinez? Koja časovničarska zemlja ima prednost kod tebe i zašto? 

 

    Amer – Timex je na prvom mestu, pa Japanac zbog brendova Seiko; Alba; Lorus, pa Švajcarac, zbog meni omiljenog brenda Darwil, koji sam dugo nosio na ruci i dok sam bio u vojsci '95, na odsluženju vojnog roka u Gnjilanu. Zatim slede Kinezi, jer mnogi se čak i Japanci prave u Kini. Nemca nisam imao, ali mi se jako sviđa taj njihov minimalizam u dizajnu, i na kraju Rus, ali uglavnom retro satovi... 

 
    12. Polako počinjemo da stvaramo sliku o tebi. Imam osećaj da, osim satova, ima tu još nečeg što te zanima. Koji još hobi imaš? 

 

    Slikarstvo, crtanje olovkom, ulje na platnu, kombinovana tehnika, uglavnom likovna umetnost.

    Pored toga, zanimljiva mi je i astronomija. To je fenomenalna stvar, preporučujem svima da se oprobaju u tome. Moguće je nabaviti teleskop veoma povoljno, a onaj osećaj kad prvi put svojim očima vidite neko nebesko telo je neprocenjiv. Zaista, jedno je to videti na slici, na TV-u, ali drugo je to videti i uživo, a pogotovo shvatiti taj ogroman prostor oko nas i naše mesto u njemu. Nažalost, filmovi su u ljude usadili strah od svemira, a on nije strašan. To je nešto prelepo, teško ga je opisati rečima. Neko ko se bavi poezijom bi to mnogo lepše opisao umesto mene... 

 

    13. Mislio sam da ćeš pomenuti svoj You Tube kanal kao dodatni hobi. Kao što sam video, na tom kanalu ne govoriš samo o satovima, već i o raznim životnim i socijalnim temama, filozofiraš o mnogo čemu, pa i o slatkišima!

 

    Da, naravno... imam i You Tube kanal. [smeh]

    14. Kad si ga već pomenuo, [smeh] reci nam nešto o tvom kanalu. Kako je do toga došlo, zašto si započeo Male noćne priče? 

 

    To je počelo prilično spontano, pomalo i iz znatiželje, da li ja to mogu i umem. Takođe, želeo sam malo da i drugima prenesem neke svoje filozofije, misli i razmišljanja, stavove. Dosta sam i lutao sa sadržajima i formama videa, tražio sam i temu i pravac, učio nove načine snimanja i obrade videa. Zanimljivo je to raditi, u neku ruku...

     
    15. Koliko je komplikovano imati jedan kanal na YT, i koliko je popularna tema o satovima?

 

    Sam kanal kao takav nije komplikovano imati, teško je, međutim, privući publiku sa sadržajem koji bi im bio zanimljiv. Što se tiče teme o satovima, to je već više za nas ljubitelje nego za druge...

    Mnogima je sat samo, eto, nužna potreba koja ne mora čak ni da bude neki brend, samo da kuca i radi i da znaju koliko je sati.

    16. Kako nalaziš inspiraciju i snagu da teraš dalje? 

 

    Ni sam ne znam gde i kako pronalazim inspiraciju. U svakom slučaju, mislim da najveću inspiraciju dobijam od vas koji me pratite, jer da nije vas, nisam ni siguran da bih i dalje snimao. Mnogo mi znači to što ljudi gledaju, komentarišu i reaguju na ovo što radim. 

    17. Čuli ste čoveka, trk na You Tube! S tim u vezi, koja je budućnost tvog kanala? 

 

    Vrlo je teško odrediti sudbinu nečega... i pravac u kome će se nešto kretati. Moj kanal, iako nema puno pratilaca, sad je već postao jedan živi organizam, koji svakim novim danom dobija nov karakter. Kao kad u belu, kap po kap, dodaješ neku novu boju, tako i ovde, svakim novim članom taj kanal ima i malo tog nečeg novog. 

    Ne znam šta će biti u danima koji nam predstoje, ali se nadam samo nekim lepim stvarima i da će kanal samo rasti i da će biti još mnogo godina novih i sve boljih sadržaja!

    18. Nadam se i ja, i želim puno sreće u nastavku rada. Imaš li neki poučan savet za kraj, za sve koji vole satove? 

 

    Ono što bih poručio, posavetovao sve, jeste to da je svaki sat lako kupiti, ali je vreme to koje ne možemo novcem da platimo. Stoga, uvek neka budu dobri jedni prema drugima, neka uvek čine ono što bi i sebi želeli da im se čini. 

    Materijalno je prolazno, a dobra dela se računaju i čine nas onim što treba da budemo, a to je, pre svega, ljudi! Sve ostalo se da i popraviti i napraviti. Bez sekiracija, opustite svoja srca i samo hrabro napred... biće sve u redu! 

 

      Hvala ti na ovim rečima i na zaista zanimljivom intervjuu. 

    Sa vama je bio Jovica Lančuški, vloger, ljubitelj horologije i kolekcionar zanimljivih satova.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩