Hakovanje – da li je to zaista samo stopiranje sekundare?

Kad god se mehanizmu sata dodaju delovi koji bi vršili određenu dodatnu funkciju osim merenja sati i minuta, govori se o komplikaciji. Reč nema negativnu konotaciju, jer su kompleksniji mehanizmi odraz precizne mehanike i časovničarskog umeća.

Malo ljudi danas smatra treću kazaljku, koja pokazuje sekunde, komplikacijom. Sekundare su postale industrijski standard, pa ipak, u teoriji, one jesu skup dodatnih delova koji prikazuju dodatnu funkciju. Pogotovo ako sat poseduje nešto što se kolokvijalno zove hakovanje sekundare.

 

Zašto se zove hakovanje?

Komplikacija stopiranja sekundare – hacking seconds, aktivira se povlačenjem krunice kada želimo da naštelujemo vreme.

 

Sve tri kazaljke u fokusu,
Seiko Alpinist SPB157J1

Iako smo svi brzo prihvatili termin hakovanje, i objašnjenje da je to stopiranje kretanja sekundare, kao što se može čuti na svim vodećim domaćim i stranim kanalima o satovima – to nije baš u potpunosti tačno. 

Vizuelno, možemo primetiti samo kretanje sekundare kada nakratko pogledamo na sat. Pored preciznijeg merenja vremena, korisno je imati sekundaru kako bi znali da nam mehanički sat nije stao. Kada sat nema funkciju hakovanja, pri izvlačenju krunice sekundara nastavlja da klizi. Nasuprot tome, kada sat poseduje ovu funkciju, prilikom izvlačenja krunice – sekundara stane! 

Otuda je skovan naziv, ali i zabluda koja je toliko učestala da se prihvatila kao istina.

U terminu hacking se nalazi nešto tačnije objašnjenje. Reč se prevodi kao sečenje, i zaista, izvlačenjem krunice, sekundara je odsečena od velike i male kazaljke. Ne fizički, ali sekundara stoji dok se okretanjem krunice šteluju sati i minuti.

Kako radi?

Ova komplikacija postoji već neko vreme, još od XVIII veka, međutim, njena sveprisutnost u ručnim satovima današnjice je novijeg datuma.

 

Crveni detalji na sekundari kao vizuelna poslastica
Orient Kamasu RA-AA0002L19A

 

Mehanizam za hakovanje funkcioniše tako što se izvlačenjem krunice otpušta poluga koja zaustavlja balansu. Faktički, sve kazaljke su stopirane u tom trenutku, a ne samo sekundara, jer bez osciliranja balanse, sat ne radi.

Dakle, prevedeni termin stopiranje sekundare nije sasvim tačan.

Kada vratimo krunicu u prvobitan položaj, mehanizam ponovo oživi. To je, ukratko, tehnologija hakovanja sekundare, ključna karakteristika koja na prvi pogled izgleda jednostavno, i često se zanemaruje.

 

Čemu služi?

Privremeno zaustavljanje sekundare omogućava da se vreme prikazano na satu precizno sinhronizuje u odnosu na tačan izvor merenja vremena, što inače ne bi bilo moguće da je sekundarna kazaljka nastavila da teče.

 

Osim vojnih, stariji satovi su retko kad imali
funkciju hakovanja sekundare.

 

Popularnost i zaista značaj hakovanja sekundare porasli su u godinama Drugog svetskog rata, kada su ručni satovi igrali veću ulogu u vojnoj koordinaciji. Vojnici su se oslanjali na funkciju da bi sinhronizovali svoje satove. Preciznost je bila ključna za uspešno izvršenje taktičkih komandi, jer su morali da se kreću i izvršavaju naredbe u tačno zadatom trenutku. 

Komplikacija je postepeno postajala sve popularnija u narednim decenijama, što je kulminiralo sveprisutnošću u mnogim stilovima satova danas, a ne samo u vojnim, pilotskim i ronilačkim. 

 

Kvarcni satovi, takođe, često imaju hakovanje,

Citizen Promaster Marine Divers BN0220-16E

 

Uloga komplikacije hakovanja nije ključna kao u ratno doba, međutim, mnogi vole da sinhronizuju svoje satove, kako bi merili preciznost i rad svojih ljubimaca, ili prosto žele što tačnije da nameste vreme. 

Zbog toga je komplikacija hakovanja sekundare i danas korisna.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩