Приказивање постова са ознаком Komplikacije. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Komplikacije. Прикажи све постове

29. 6. 2024.

Najsloženiji, najekskluzivniji i najskuplji Grand Seiko koji postoji!

 

Japanska imena i nazivi često su mešavina značenja, pogotovo kada oslikavaju kulturološki aspekt pored standardnih fonetskih elemenata. 

Pišu se često pomoću ideogramskog pisma koji se zove kanđi. Jedan kanđi znak je jedna reč, ali mogu imati više izgovora, pa i značenja, što nama prevodiocima stvara muke, ali to omogućava nijansiran i slojevit izbor značenja za ime pojedinca ili naziv objekta. 

Sve u svemu, japanska imena su bogata značenjima i često pažljivo birana da prenesu nade i očekivanja u budućnosti.

Dizajnerski tim Grand Seiko satova često nalazi inspiraciju u prirodi. Neretko se dešava da je naziv možda prekomplikovan za izgovor ili razumevanje, ali model koji predstavljam danas ima prost naziv  Kodo.

 

Kodo, napisano japankim kanđi pismom, crnom bojom.
Reč se izgovara kratko, ali je pisanje i značenje slojevito.


 

Bukvalan prevod reči kodo znači otkucaj srca, ali kanđi znakovi su dodali još jedan sloj značenja: ideju da se nešto prožima životom – da mu se da duša.

 

Sat sa dušom

Grand Seiko Kodo Constant-Force Tourbillon SLGT003 je impresivan primer visoke horologije. 

 

Krupan kadar na veličanstvenu komplikovanost
skeletizovanog brojčanika modela Kodo


 

S obzirom na to da Grand Seiko postoji već 64 godine i da je ovo prvi put da je ušao u arenu mehaničkih komplikacija visoke horologije, značaj modela Kodo ne treba potcenjivati. On simbolizuje evoluciju kompanije, otvaranje novog poglavlja u njenoj istoriji.

Grand Seiko je oduvek težio da pravi satove sa posebnom pažnjom na detalje. Znamo nivo njihove završne obrade, na daljinu prepoznajemo intrigantnu teksturu na njihovim brojčanicima, znamo i za dugogodišnju težnju ka stvaranju najpreciznijih mehanizama u industriji.

 

Pogled sa zadnje i prednje strane otkriva
umetnost izrade i pažnju posvećenu detaljima

 

Kodo nastavlja tu decenijsku potragu za savršeno preciznim satom, ali se čvrsto drži tradicionalnih rešenja časovničarstva. Tradicionalnije nego što biste i pomislili. U pitanju je povratak nijansiranim, mehaničkim sistemima, pronalazak rešenja čiste mehanike, a ne upotrebom visokotehnoloških materijala kao što je silicijum, kao jedan od primera.

Ovaj tradicionalni pristup čini Kodo neočekivanom kreacijom jednog velikog brenda, s obzirom na to da su takvi ezoterični satovi obično delo malih nezavisnih časovničara. Zbog toga ovaj sat opravdava naziv koji je dobio, a koji označava predmet koji ima dušu.

Pa ipak, prvobitno značenje reči kodo, kao što sam objasnio, jeste otkucaj srca. Mislim da se taj deo značenja odnosi na turbijon, koji ponosno krasi lice sata. 

 

Turbijon, prestižna komplikacija najskupljih satova,
oličenje visoke horologije.

 

Turbijon je dizajniran da umanji uticaj gravitacije na tačnost sata. To je vrsta zaprečnog mehanizma koji je, zajedno sa balansnim točkom i balansnom oprugom, smešten u rotirajući kavez, koji pravi punu rotaciju svakih 60 sekundi, efektivno usrednjavajući pozicione greške. 

Vrhunac časovničarstva je konstrukcija mehanizma konstantne sile u kombinaciji sa turbijonom! Šta ovo znači? 

Možda ste i sami imali sledeće iskustvo sa konvencionalnim mehaničkim satom  kako se glavna opruga opušta, a rezerva snage bliži kraju, dolazi do smanjenja snage. To dovodi do gubitka amplitude u radu balanse, pa sat počinje da žuri.

Constant-Force tehnologija sprečava da se to dogodi! 


Vreme se prikazuje na manjem, zasebnom brojčaniku
sa indeksima i delfin kazaljkama, ručno poliranim do savršenstva

 

Rešenje zvuči jednostavno, ali nije tako jednostavno konstruisati ga. Dodatni zupčanik sa oprugom za navijanje se dodaje negde na putu između glavne opruge i zaprečnog mehanizma. Ona preuzima energiju od glavne opruge pre nego što je predaje dalje. Dok glavna opruga postepeno gubi snagu i stoga obezbeđuje sve manje i manje energije, dodatna opruga se zapravo navija, puni energijom koju predaje u doslednim dozama.

Prostije rečeno, sve dok u glavnoj opruzi ima dovoljno energije za namotavanje dodatne opruge, Constant-Force će isporučivati konstantno snabdevanje energijom zaprečnom mehanizmu, a sat će održati preciznost, jer ne gubi snagu.

 

Constant-Force i Tourbillon su vidljivi zahvaljujući
odlično urađenoj skeletonizaciji cifera

 

Kombinovanjem te dodatne opruge i turbijona, Grand Seiko je rešio nekoliko problema časovničarstva. Constant-Force Tourbillon rešava i pozicione greške, i negativan uticaj gravitacije i varijacije u snabdevanju energijom, što su sve faktori koji utiču na preciznost mehaničkih satova. 

I dok su turbijon satovi postali sveprisutni u širokom spektru cena i brendova, mehanizmi konstantne sile ostaju retka stvar. Time je kombinacija ova dva bisera precizne mehanike gotovo nepostojeća u horologiji danas.

 

Materijali, dizajn i, naravno, cena

Estetski gledano, skeletizovane satove ili volite ili ne. Ovo je prvi Grand Seiko koji je bez mesa, pa je njegov brojčanik zapravo njegov mehanizam. Kada se Kodo poredi sa drugim remek-delima Grand Seiko brenda, konstrukcija mehanizma i suštinski delovi lica sata više nego nadoknađuju nedostatak tradicionalno i intrigantno teksturiranog ili potpuno belog emajliranog ciferblata. 

 

Kao što se da primetiti, bez okvira sa markerima i kazaljki,
brojčanik je zapravo ovaj izuzetno komplikovani mehanizam

 

Kodo kućište je napravljeno od kombinacije 950 platine i briljantnog tvrdog titanijuma, prečnika je 43,8 mm i visine 19,2 mm. Grand Seiko Zaratsu poliranje površine poboljšava refleksiju svetlosti na kućištu. Unutrašnje kućište i okvir su od platine 950, a spoljne strane kućišta i okvir su napravljeni od, kako u Grand Seiku kažu, briljantnog tvrdog titanijuma. Briljantan je kao platina i dvostruko tvrđi od nerđajućeg čelika.

Po meni, to je pametan potez, pošto se platina lakše grebe od čelika, te tvrdi titanijum visokog sjaja sa spoljne strane štiti kućište napravljeno od dragocenog plemenitog metala.

 

Na držačima kožnog kaiša se mogu primetiti dve nijanse metala,
Brilliant Hard Titanium spolja, i sjajna platina 950

 

Grand Seiko Kodo Constant-Force Tourbillon Ref. SLGT003 pokreće manuelni mehanizam 9STI, koji radi pri 28.800 vibracija po satu, sa rezervom snage od 72 sata, ili 3 dana. Ima čak 44 rubina, a regulisan je u šest pozicija kako bi radio u okviru od +5 do -3 sekunde dnevno.

Maloprodajna cena je 350.000 dolara i biće napravljeno samo 20 komada. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

24. 4. 2024.

Hakovanje – da li je to zaista samo stopiranje sekundare?


Kad god se mehanizmu sata dodaju delovi koji bi vršili određenu dodatnu funkciju osim merenja sati i minuta, govori se o komplikaciji. Reč nema negativnu konotaciju, jer su kompleksniji mehanizmi odraz precizne mehanike i časovničarskog umeća.

Malo ljudi danas smatra treću kazaljku, koja pokazuje sekunde, komplikacijom. Sekundare su postale industrijski standard, pa ipak, u teoriji, one jesu skup dodatnih delova koji prikazuju dodatnu funkciju. Pogotovo ako sat poseduje nešto što se kolokvijalno zove hakovanje sekundare.

 

Zašto se zove hakovanje?

Komplikacija stopiranja sekundare  hacking seconds, aktivira se povlačenjem krunice kada želimo da naštelujemo vreme.

 

Sve tri kazaljke u fokusu,
Seiko Alpinist SPB157J1


Iako smo svi brzo prihvatili termin hakovanje, i objašnjenje da je to stopiranje kretanja sekundare, kao što se može čuti na svim vodećim domaćim i stranim kanalima o satovima to nije baš u potpunosti tačno. 

Vizuelno, možemo primetiti samo kretanje sekundare kada nakratko pogledamo na sat. Pored preciznijeg merenja vremena, korisno je imati sekundaru kako bi znali da nam mehanički sat nije stao. Kada sat nema funkciju hakovanja, pri izvlačenju krunice sekundara nastavlja da klizi. Nasuprot tome, kada sat poseduje ovu funkciju, prilikom izvlačenja krunice sekundara stane! 

Otuda je skovan naziv, ali i zabluda koja je toliko učestala da se prihvatila kao istina.

U terminu hacking se nalazi nešto tačnije objašnjenje. Reč se prevodi kao sečenje, i zaista, izvlačenjem krunice, sekundara je odsečena od velike i male kazaljke. Ne fizički, ali sekundara stoji dok se okretanjem krunice šteluju sati i minuti.


Kako radi?

Ova komplikacija postoji već neko vreme, još od XVIII veka, međutim, njena sveprisutnost u ručnim satovima današnjice je novijeg datuma.

 

Crveni detalji na sekundari kao vizuelna poslastica
Orient Kamasu RA-AA0002L19A

 

Mehanizam za hakovanje funkcioniše tako što se izvlačenjem krunice otpušta poluga koja zaustavlja balansu. Faktički, sve kazaljke su stopirane u tom trenutku, a ne samo sekundara, jer bez osciliranja balanse, sat ne radi.

Dakle, prevedeni termin stopiranje sekundare nije sasvim tačan.

Kada vratimo krunicu u prvobitan položaj, mehanizam ponovo oživi. To je, ukratko, tehnologija hakovanja sekundare, ključna karakteristika koja na prvi pogled izgleda jednostavno, i često se zanemaruje.

 

Čemu služi?

Privremeno zaustavljanje sekundare omogućava da se vreme prikazano na satu precizno sinhronizuje u odnosu na tačan izvor merenja vremena, što inače ne bi bilo moguće da je sekundarna kazaljka nastavila da teče.

 

Osim vojnih, stariji satovi su retko kad imali
funkciju hakovanja sekundare.

 

Popularnost i zaista značaj hakovanja sekundare porasli su u godinama Drugog svetskog rata, kada su ručni satovi igrali veću ulogu u vojnoj koordinaciji. Vojnici su se oslanjali na funkciju da bi sinhronizovali svoje satove. Preciznost je bila ključna za uspešno izvršenje taktičkih komandi, jer su morali da se kreću i izvršavaju naredbe u tačno zadatom trenutku. 

Komplikacija je postepeno postajala sve popularnija u narednim decenijama, što je kulminiralo sveprisutnošću u mnogim stilovima satova danas, a ne samo u vojnim, pilotskim i ronilačkim. 

 

Kvarcni satovi, takođe, često imaju hakovanje,
Citizen Promaster Marine Divers BN0220-16E

 

Uloga komplikacije hakovanja nije ključna kao u ratno doba, međutim, mnogi vole da sinhronizuju svoje satove, kako bi merili preciznost i rad svojih ljubimaca, ili prosto žele što tačnije da nameste vreme. 

Zbog toga je komplikacija hakovanja sekundare i danas korisna.

 
Srdačan pozdrav,
Ivan R.

 

9. 3. 2021.

Sve same komplikacije! – Školski čas V

   
    Iako se na sat sigurno gleda i kao na nakit, aksesoar i statusni simbol, on mnogima služi kao oruđe sposobno da pruži dodatne informacije pored samog prikaza vremena.
    Na scenu stupaju komplikacije. Nisu to stvari koje nama komplikuju život. Naprotiv, taj naziv je usvojen zbog toga što komplikuju proces proizvodnje, jer je časovničarima potrebno više vremena, više materijala i mnogo više znanja i umeća da ih naprave i poprave u slučaju kvara.
    Prihvaćena definicija komplikacije sata jednostavno je bilo koja funkcija na časovniku koja pruža više informacija od vremena. Ovo se odnosi na sve, od alarma, tahimetra, hronografa, mesečevih faza, kalendara i svega i svačega između.
    Koje sve to komplikacije postoje? Pokušaću da ih navedem u ovom komplikovanom tekstu.


Sekunda


    Kada pomislimo na sekundaru, teško da možemo da poverujemo da je to komplikacija, budući da je toliko često u upotrebi danas. Sigurno, skoro svaki sat na svetu ima tri kazaljke koje pokazuju sate, minute i sekunde. Međutim, istorijski gledano, satovi su uglavnom pokazivali samo sate i minute. Dodati još jednu kazaljku se nekada smatralo komplikovanom rabotom. Najčešće se dodavala kao korisna funkcija za satove koji su se koristili u poslovima koji su zahtevali određenu preciznost merenja vremena, kao na primer u železnici.
    Ipak, i danas zvanično postoji komplikacija vezana za sekundaru. To je takozvana skačuća sekunda, prava sekunda ili ponekad mrtva sekunda (eng. Deadbeat Second, Jumping Second, True Second; fre. Seconde Morte; ger. Ruhende Sekunde). Mnogi ovu komplikaciju nazivaju najvećom ironijom časovničarske industrije. 
    O čemu se zapravo radi?
    U normalnom mehaničkom satu, balansni točak oscilira nekoliko puta u sekundi, a sa svakom vibracijom kazaljka sekunde napreduje, zato mehanički satovi otkucavaju šest, osam, čak i do deset puta u sekundi, zavisno od frekvencije modela. Tom prilikom, nama sekundara vizuelno izgleda kao da klizi po brojčaniku. Kod ove komplikacije, kazaljka otkucava samo jednom u sekundi, poput bilo kog kvarcnog sata. Ironija je u tome što časovničari moraju dobrano da se potrude i iskomplikuju mehanizam kako bi naterali sekundaru da otkucava samo jednom, što čini sat mnogo složenijim i daleko skupljim, a dobijeni efekat je suprotan, jer izgleda kao da je sat na baterije.

Datum

 
    Komplikacija datuma pripada grupi jednostavnijih komplikacija, ali joj se ne može osporiti izuzetna praktičnost. Svakako je lepo znati i tačan datum uz tačno vreme. Postoje četiri osnovna tipa prikaza datuma na brojčaniku.
 
 
   Prvi tip je najprostiji i predstavlja usečen prozor na brojčaniku sa brojem dana u mesecu. Kroz taj prozor se vidi traka koja na sebi ima ispisane brojeve od 1 do 31, koja se pomeri za jedan podeljak na svaka 24 sata. Datum se obično nalazi na poziciji 3 sata, ali se često nalaze i na poziciji 4 i 6 sati, a ređe na 9 i 12 sati.
    Drugi tip se naziva veliki datum, a funkcija mu je ista, sa razlikom što umesto jedne, postoje dve trake koje samo zajedno mogu da prikažu tačan datum. Takav način omogućava mnogo veći i čitkiji prikaz dana u mesecu, otuda i ime. Na prvoj traci su ispisani brojevi od 0 do 3, jer mesec ima 30 ili 31 dan, uz izuzetak februara. Na drugoj traci su brojevi od 0 do 9. Ovakav tip zahteva veće časovničarsko umeće i više delova od običnog datuma.
   Datumska kazaljka je takođe popularna komplikacija. Na centralnu osovinu mehanizma je dodata još jedna kazaljka, obično sa strelicom ili polumesecom, koja pokazuje na datum ispisan duž spoljne periferije ili poglavlja brojčanika.
    Podbrojčanički datum je prosto rečeno zaseban podbrojčanik sa malecnom kazaljkom koja pokazuje dan u mesecu.

Dan i datum

 

    Pored prikaza datuma, postoje i dodatne funkcije prikaza dana u nedelji. Najčešća dva načina prikazivanja su kao na slici, iako postoje razne druge kombinacije. Kod mnogih satova datumi su dvojezični. Ponekad, umesto jezika, na datumu stoje napisani rimski brojevi od I do VII koji predstavljaju dane u nedelji.

Kalendar


    Dodatna komplikacija koja zahteva izuzetno časovničarsko znanje i umeće, kao i poprilično mnogo matematičkih proračuna kako bi se dovela u red jeste dalja razrada prikaza datuma, gde se dodaje ne samo dan u nedelji već i mesec u godini. Postoji nekoliko tipova kalendarskog prikaza na mehaničkim satovima.


    Trostruki kalendar ili ponekad kompletni kalendar je najprostija kalendarska komplikacija, međutim, i ona zahteva dosta različitih delova, proračuna i umeća da se izvede. Ovakav model prikazuje dan, datum i mesec i otuda naziv trostruki.
 
   
   Godišnji kalendar ili ponekad anualni kalendar dodatno komplikuje posao časovničara, jer se za ovaj tip dodaje i prikaz godine! 


     Perpetualni kalendar ili neprekidni kalendar je najsloženija vrsta kalendarske funkcije koja postoji na satu, čineći ga izuzetno skupim i retkim. Tačno prikazuje datum, dan, mesec i godinu, pa čak i uzima u obzir prestupnu godinu. Znaće da preskoči 31. dan u mesecima koji imaju samo 30 dana, a znaće i kad februar ima 28 dana a kad 29, i to sve bez kompjuterskog čipa ili internet konekcije. Složenim matematičkim i astronomskim proračunima majstora časovničara, od kojih se zavrti u glavi, mehanizam uz pomoć zupčanika i poluga neprekidno drži tačan datum kad se jednom našteluje.
    Zapravo, biće potrebna korekcija 2100. godine, kada će prestupna godina biti zanemarena.
    Neki perpetualni kalendari imaju dodatnu funkciju, koja možda nikome neće ikada koristiti, ali predstavlja vrhunac kalendarskih satova. To je tzv. jednačina vremena. Ona uključuje sve karakteristike standardnog neprekidnog kalendara sa jednom dodatnom karakteristikom: merenje razlike između našeg kalendarskog vremena i stvarnog solarnog vremena u minutima!

Vremenske zone

 
    Komplikacije sa vremenskim zonama su brzo postale popularne kako se razvijao avio saobraćaj. Putnici i piloti u jednom danu mogu prosto da prelete vremenske zone, a nameštanje sata svaki put kada bi avion sleteo je postala dosadna rabota.
    Prvi satovi sa funkcijom vremenskih zona su bili prosto satovi sa dva mehanizma u jednom kućištu sa zasebnim ciferom i setom kazaljki. Noviji modeli su malo više sofisticirani.
 
     
    Dvojno vreme je komplikacija slična prethodnoj, s tim što u satu postoji samo jedan mehanizam koji zasebno pokreće dva seta kazaljki sa zasebnim vremenom.
 
 
   Griničko vreme ili prostije GMT satovi imaju dodatu četvrtu kazaljku koja pokazuje sate po griničkom vremenu, ali može da se podešava da prikazuje bilo koju drugu vremensku zonu.
   Neki GMT satovi imaju dodat rotirajući okvir (bezel) sa indikatorima od 24 časa, kako bi se merila dodatna vremenska zona prostim rotiranjem, bez nameštanja kazaljki.
    Dodatne funkcije nude satovi koji imaju tzv. komplikaciju svetsko vreme. Karakteristika ove funkcije je da ima rotirajući unutrašnji prsten sa dvadesetčetvoročasovnim prikazom, i spoljnim koji navodi glavne gradove sveta koji pripadaju određenoj vremenskoj zoni.
 

Ostale komplikacije

 
    Mesečeve faze. Tradicionalna i estetski prijatna karakteristika. Ova komplikacija pokazuje da li je pun, polu, četvrt ili mlad mesec. Danas se mnogo govori o nepotrebnosti ove komplikacije, ali nekada nije bilo tako. Prvobitno su ga mornari koristili da odrede vreme plime i oseke, u trenucima kad se mesec ne vidi. Verovatno i danas nekom iskusnom mornaru vredi više od bilo koje komplikacije.
 
Prikaz mesečevih faza sa podbrojčaničkim datumom

    Po meni, ovo je najlepša komplikacija na satu, koju nije nimalo lako proizvesti. Kao što je poznato, period između dva puna meseca ne traje tačno mesec dana, kao što bi to sama reč rekla. Astronomi su izračunali da je za to potrebno 29,5 dana, tako da je nemoguće prosto vezati disk sa slikom meseca za komplikaciju datuma i namestiti da se sinhrono rotira. Potrebno je više delova i matematičkih proračuna da se ovako nešto izvede.
 

Indikator rezerve snage

 
Grand Seiko Snowflake
sa indikatorom rezerve snage i datumom

 
    Indikator rezerve snage meri količinu energije koja nastaje zatezanjem glavne opruge mehanizma. Najčešće je to mala kazaljka koja na indikatoru pokazuje preostalu energiju i jako je korisna, pogotovo kod automatskih satova, kada nismo sigurni koliko smo navili mehanizam nošenjem. Neki satovi imaju rezervu snage koja se meri u danima, gde indikator, dakle, prikazuje dane, a ne sate.

Alarm


Ovo je poznata funkcija koja ne zahteva mnogo objašnjenja. Ova komplikacija je česta kod kvarcnih satova, dok je kod mehaničkih prilično retka i javlja se kod skupocenijih modela.

Minut repetitor


    Nekada česta komplikacija, pogotovo na džepnim satovima, a danas je retkost i ekskluziva, te se koristi najčešće u mehanizmima najskupljih satova. Pritiskom na posebno dugme aktivira se zvono od nekog plemenitog metala ili skupocenog kristala, koje ispušta divan zvuk. Slično starim zidnim satovima, brojanjem tonova možete saznati koliko je sati, bez gledanja ili u mraku.

Turbijon

 
Hajime Asaoka Tourbillon

    Izumeo ga je A. L. Breguet. Turbijon (tourbillon) poboljšava preciznost sata, uklanjajući greške u radu mehanizma i merenju vremena uzrokovane gravitacijom i promenom položaja sata. Iako danas nije strogo neophodan radi tačnosti, obično se ceni kao karakteristika visokokvalitetnih satova. Tourbillon je izuzetno redak i zahteva ogromnu količinu vremena i veštine za konstrukciju.
 

Hronograf

 
Seiko SSB031 Chronograph

    Nakon komplikacija sa datumom, hronograf je najčešća komplikacija. To je sat koji u mehanizam ima ugrađenu štopericu. Pošto je to tako česta komplikacija, poseban stil satova se naziva hronografima i nešto više o njima je bilo reči u tekstu:
   Kratko opisivanje hronografa je nezahvalna tema, dosta je opširna i zahteva ceo jedan poseban tekst da bi se u potpunosti objasnila. Nešto više o ovim sportskim satovima očekujte na sledećem školskom času!
 
Srdačan pozdrav!
Ivan R.
    
    Samo čas! Šta je bilo na prošlom času? Kliknite na link:
    
    Školski čas I – Kako da odredite strane sveta uz pomoć sata?
    Školski čas II – Greške u (ne)održavanju satova.
    Školski čas III – Na kojoj se ruci nosi sat?
    Školski čas IV – Kako se koristi rotirajući prsten?