VEST: Novi Orient Bambino – Small Second

 

Izgleda da je ove godine hit komplikacija male sekundare. Japanski brend Orient proširuje svoju kolekciju klasičnih ali elegantnih satova Bambino uvođenjem nove verzije od 38 mm sa malim podbrojčanikom koji pokazuje sekunde.

Svi elementi za novi Orientov bestseler su tu. Klasičan dizajn, in-house mehanizam, kupolasto staklo... mineralno, doduše, ali se to ne može zameriti u cenovnom rangu koji Orient Bambino zauzima. Plus, to staklo izgleda vrlo lepo i pojačava retro izgled.

 

Model ref. RA-AP0101B je možda najoriginalniji,
a dobio je već i nadimak – Tuxedo (smoking)

 

Svi modeli su opremljeni manufakturnim kalibrom F6222. Jednostavan automatski mehanizam, ali pouzdan, koji ima rezervu snage od 40 sati i nudi preciznost od +25/-15 sekundi dnevno, ručno navijanje i hakovanje sekundare. Tu je i prikaz datuma, kao dodatna pogodnost.

 

Model ref.  RA-AP0104S ima beli ciferblat,
uparen sa plavim kazaljkama.

 

Iako se i ranije govorilo o manjim Bambino modelima kao o tridesetosmicama, kućište je zapravo prečnika 38,4 mm bez krune, 44 mm dugačko od kraja do kraja ušica, i visine 12 mm. To je tačno pola milimetra tanje od standardne tridesetosmice, što ocenjujem pozitivno.

 

Model ref. RA-AP0105Y sa ciferom boje slonovače, braon
kaišem i plavim kazaljkama ima ponajviše retro izgled

 

Novi Bambino Small Second satovi dolaze na kožnim kaiševima, crne i braon boje, upareni sa odgovarajućim kućištima. Mnoge će radovati klasične dimenzije kaiševa od tačno 20 mm. Ovoga puta nema čudnih neparnih brojeva po kojima je Orient poznat. Srećom.

 

Model ref. RA-AP0106S s kućištem u zlatnoj PVD
boji je najelegantniji u postavci

 

Sat je otporan do 30 m. Jasno je da nisu sportski modeli, već pristojni svečani satovi manjih dimenzija. Podbrojčanici sa malim sekundarama čine satove zanimljivijim za gledanje, i ništa drugo nije potrebno!

 

Reference 

RA-AP0101B – smoking crni + crni kožni kaiš
RA-AP0104S – klasični beli + crni kožni kaiš
RA-AP0105Y – boje slonovače + braon kožni kaiš
RA-AP0106S – elegantni zlatni + braon kožni kaiš

 

Mehanizam 

Automatik kalibar F6222
Rezerva snage: 40 sati
Preciznost: +25/-15 s na dan
Ručno navijanje i hakovanje
24 rubina
Datum

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Baš-čelik i jedan Orient

 

Čelik je s razlogom najpraktičniji materijal za pravljenje satova. Ova legura gvožđa i ugljenika ima idealne karakteristike, neverovatan raspon i fleksibilnost osobina uz pomoć legiranja, termičke obrade i plastične prerade. 

Cena proizvodnje je relativno niska, pogotovo ako ga uporedimo sa plemenitim metalima, što ga čini najčešće korišćenim metalnim materijalom u časovničarskoj industriji.

 

Čelik u industriji satova

Industrijski standard kada su u pitanju satovi jeste svima nama dobro poznati tip čelika sa oznakom 316L. Tvrdoća tipičnog nerđajućeg čelika 316L, koji se koristi na većini satova je oko 200 HV – tvrdoća prema Vikersovoj skali. 

Čuveni 904L koji koristi Rolex je sjajniji, otporniji na rđu, i oko tri puta skuplji od 316L. Rolex ide toliko daleko da kaže da je taj njihov čelik 904L zapravo plemeniti metal... ali to je ipak samo čelik, i zbog niže koncentracije ugljenika je mekši od većine tipova čelika. Njegova tvrdoća je oko 180 HV.

 

Suptilne razlike u boji čelika dve ikone
Rolex sa 904L i Omega sa 316L čelikom

 

Kad smo već krenuli, pomenuću još neke tipove čelika, kao npr. HI80, koji koristi Sinn, čija tvrdoća dostiže 300 HV. Ta tvrdoća bi postidela mnoge proizvođače u svetu, ali Sinn dodatno ojačava čelik svojom tagiment tehnologijom, pa su njihovi satovi otporni na ogrebotine do 1.200 HV! To je tvrdoća koja je u rangu otporne keramike u časovničarskoj industriji.

Sada kada znate o kakvim vrednostima govorimo, red je da predstavim nešto što je Orient proizveo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

 

Volfram, neuništivi materijal

Priča nas vodi na drugu stranu planete. Godine 1962. Rado je predstavio Diastar, prvi svetski sat otporan na ogrebotine. Konceptu je trebalo nekoliko godina da stekne popularnost, ali kada je uspeo, naterao je druge proizvođače satova da ih slede. Orient je bio jedan od brendova koji je isplanirao da napravi takav sat, i u tome je više nego uspeo. 

 

Odgovor na Rado Diastar,
Orient ChronoAce

 

Orient je koristio volfram karbid. Dobijeni materijal je izuzetno tvrd, čak 2.600 HV, i generalno se smatra najtvrđim materijalom koji se može koristiti u industriji nakita i satova. Isključujući, naravno, drago kamenje, jer su safir i dijamant tvrđi.

Orient je proizveo nekoliko satova otpornih na ogrebotine kasnih šezdesetih, uglavnom Deluxe i ChronoAce modele, koji su i nekada koštali nešto više u katalogu, a danas su izuzetno retki i traženi, ne samo zbog zanimljivog metala, već i fanki retro dizajna. 

 

Čuveni okrugli Orient ChronoAce,
nikad poliran i sa originalnom narukvicom

 

Mnogi Orient satovi otporni na ogrebotine imali su šestougaonu pozadinu kućišta – koja podseća na heksagonalnu strukturu kristala volfram karbida. Ironično, poleđine kućišta su bile napravljene od čelika, i bivale su izgrebane...

Volfram karbid, ipak, ima svoja ograničenja. Gustina mu je gotovo dvostruko veća od čelika, a samim tim i težina. Krtiji je od čelika, što je potencijalno veliki problem. Većina ljudi bi radije da im sat bude izgreban kada ga udare u kvaku na vratima nego da se razbije. Volfram karbid je takođe veoma težak za mašinsku obradu, a posebno je težak za oblikovanje u složenije oblike. 

 

Zbog krtosti volfram karbida, Orient satovi
nisu imali delove koji štrče, poput držača narukvice.

Zbog toga, svi Orient satovi napravljeni od ove supertvrde legure su prostijih kružnih oblika kućišta bez ušica.

 

Orient Superhard Stainless Steel

Okruglasti ili burasti oblici kućišta od volfram karbida meni nisu bili ružni, a mnogi od njih su bili apsolutno lepi mnogima. Međutim, cena i složenost njihove proizvodnje bili su značajna prepreka za Orient. Pored toga, bilo je jednostavno nemoguće napraviti složenije i zanimljive oblike kućišta, ili dodavati komplikacije u vidu rotirajućih okvira, itd. 

Zbog svega toga, Orient je odbacio opciju karbida u korist očvršćavanja nerđajućeg čelika raznim premazima. 

Brend iz Japana je razvio tzv. Superhard Stainless Steel, sraćeno SSS ili u prevodu supertvrdi nerđajući čelik. Kompanija je tvrdila da je površinska tvrdoća 1.000 HV, što je veoma respektabilna vrednost i danas, a ne davnih sedamdesetih godina. Sa ovim materijalom, Orient je proizvodio složenije oblike kućišta a da pritom održava sličnu mašinsku obradu kao kod običnog čelika.

 

Orient SSS iz sedamdesetih,
nema sjaj volfram karbida, ali nema ni ogrebotine

 

Još jedna prednost SSS modela bila je to što je bila omogućena vizuelno bolja integracija narukvice sa kućištem sata. Pošto volfram karbid čelik nije mogao da se koristi za pravljenje narukvica, postojale su vidne razlike u boji i sjaju dva različita materijala.

Početkom osamdesetih, Orient je polako odustajao od ideje za supertvrdim materijalima, i SSS modeli su nestali.  

Danas ih možete ponekad naći u prodaji kao polovne, fino očuvane, vintidž modele.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Glavobolje oko kontrole kvaliteta

Japan je industrijska velesila čiji proizvodi su nas navikli na ozbiljan kvalitet i dosta pristupačnije cene u odnosu na konkurenciju iz drugih država koje su u industrijsku revoluciju došle mnogo ranije.

Razlog je taj što je Japan morao da se pokaže svetu i izađe iz senke ekonomskih giganata kao što su Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija, a u svetu časovničarstva su morali nekako da „pobedeˮ i Švajcarsku.

Japan je to i uspeo sredinom dvadesetog veka, umalo uništivši ne samo švajcarsku, već i svetsku časovničarsku scenu. Sigurno vam je poznata ta Kvarcna revolucija...

Kvarcni mehanizmi koje je Seiko izmislio
napravili su pravu pometnju u industriji

 

Međutim, kako vreme prolazi, čini se da oni koji prednjače i vuku japansku industriju polako popuštaju pred konkurencijom. Japan polako gubi bitku s kontrolom kvaliteta, a kupci postaju nezadovoljni sve višim cenama japanskih satova. 

Zašto je to tako?

Seiko

Najstariji časovničarski brend u Japanu, pionir inovacija i svetski poznato ime, nekada je važio za proizvođača čiji i najjeftiniji satovi imaju kvalitet koji je neupitan.

Međutim, postoji još nešto po čemu su Seiko satovi poznati – neporavnati markeri.

 

Seiko King Samurai Shu-iro,
prelep ronilački model sa malim problemom poravnjanja

 

Postoji mnogo izveštaja o neusklađenosti markera na okvirima i prstenovima Seiko satova, što ne znači da svaki novi sat ima ovaj problem – ali naglašava da ipak postoji poznat problem.

I dok se to nekada praštalo usled možda ne toliko razvijene precizne mehanike, i u cenovnom rangu od 50 do 100 evra, danas je to mnogima neoprostivo kada govorimo o satovima od preko 1.000 evra i naprednoj tehnologiji.

No, ipak se to događa, a jedan od razloga je taj što se čak i mehanički satovi ne sklapaju ručno u većini slučajeva, pogotovo kada je u pitanju pristupačniji cenovni rang.

Seiko proizvodi ogroman broj satova. Broj koji bi postideo sve švajcarske brendove zajedno, a kontrola kvaliteta kada govorimo o tolikim brojevima nije laka. 

 

Stari problem koji se, srećom, lako rešava.
Ručno poravnanje prstena na modelu Seiko SKX. (izvor: Long Island)

 

Mašine koje proizvode satove ipak ne mogu uvek biti toliko precizne, ma koliko dobro bile kalibrisane. Tokom rada dolazi do mikronskih odstupanja, koja se nagomilavaju i na kraju rezultiraju u delovima neporavnatim za neki fragment milimetra. Često neprimetno ako se ne posmatra pod uveličavajućim sočivima.

Pošto kontrolu kvaliteta vrši čovek, od krvi i mesa, naravno da se neki neporavnati modeli provuku ispod radara, ali kad se veće odstupanje primeti, proizvodnja staje i pokretna traka se nanovo kalibriše.

Međutim, svedoci smo da se propusti ipak događaju.

Orient

Orient je mnogima poznat kao brend koji nudi mnogo kada uzmemo u obzir pristupačne cene njihovih modela. Generalno je poznato da i među japanskim satovima teško ko može da ponudi taj kvalitet u određenom cenovnom rangu. Oni koji ih nisu kupovali – mnogo su propustili.

Međutim, nešto se događa sa kontrolom kvaliteta u poslednje vreme, i to nisu dobre vesti. Ljubitelje brenda to posebno pogađa...

 

Poznati problem navoja na modelu Orient Kamasu

 

Nije ni Orient bio „bez greškeˮ, što se kaže, ali su propusti bili dosta retki. Poneko odstupanje u preciznosti mehanizma, bučniji rotor automatika, malo lošiji navoj krunice ili rotirajući okvir koji se ne okreće potpuno glatko... sve se to dalo oprostiti, s obzirom na pristupačniju cenu, čak i u odnosu na Seiko.

Međutim, tokom promocije novog ronilačkog modela, popularno nazvanog Mako 40, ljubitelji su primetili ozbiljan propust:

 

Orient Mako 40,
printerska greška, a ne distorzija safirnog stakla

U Orientu su potvrdili da je cela prva serija u nekoliko desetina hiljada primeraka imala grešku prilikom printovanja markera minuta, na istom mestu, bliže poziciji pet sati. 

Trebalo je da satovi budu povučeni, i Orient sigurno jeste povukao mnoge neprodate modele, ali mnogi ljubitelji brenda koji su kupili sat nisu želeli da ga vrate. Među njima vlada mišljenje da će upravo ti modeli s greškom više vredeti kao kolekcionarski primerci.

 

Veliki propust Orienta!
Svi modeli u liniji Mako 40 imaju istu grešku.

 

Moje mišljenje je da to može da se desi samo ako Orient ne bude dalje proizvodio satove koji imaju neki feler. A budući da potpadaju pod Seiko korporaciju, bojim se da će čekati da stariji brat prvo počisti pred svojom kućom...

 

Citizen

Od svih japanskih proizvođača, Citizen se najbolje nosi sa ovim problemima, ali kada sam čitao vesti o novitetima ovog brenda, nisam mogao da ne primetim jednu sitnicu!

 

Godinu dana rezerve snage s jednim punjenjem...
ali neporavnat indeks na šest sati! Citizen Eco-Drive 365

 

Problem neporavnanja je počeo da se javlja i kod ovog tokijskog giganta! 

S obzirom na to da sam u kolekciji imao tek nekoliko Citizen satova, jedino što sam primećivao jeste da za nešto nižu cenu nude izvrsniju završnu obradu metala, bolje narukvice i tanje satove nego glavni konkurenti iz Japana. Pored toga, svi satovi su bili poravnati, a na forumima i grupama se isticalo to da Citizen ima bolju kontrolu kvaliteta od Seiko i Orient satova.

Međutim, izgleda da se ovakve greške potkradaju svima...

Posle dosta istraživanja, otkrio sam dve stvari:

Prva je da većina kupaca to i ne primećuje! Indeksi i markeri su sitni i retko kome padne na pamet da zagleda sat izbliza i pod lupom, osim nekolicine nas... preterano entuzijastičnih ljubitelja satova. 

Sa žaljenjem zaključujem da teško da će se bilo koji brend potruditi da ispravi nešto toliko neprimetno, što potpada pod dozvoljene margine greške.

Ako ste skloni da vas neporavnanje iritira, proverite sat pre kupovine! Svi moji satovi koje sam imao i imam danas bili su poravnati „iz fabrikeˮ. Budite vi deo te kontrole kvaliteta, vi ćete nositi te satove.

Drugo, kao što smo rekli, to malo neporavnanje potpada pod ona „dozvoljena odstupanjaˮ koja zapravo ne remete rad i preciznost sata. Greška vas može samo vizuelno nervirati, ali će sat raditi valjano.

Takva odstupanja se događaju, i kod švajcarskih proizvođača! Razlog što se to manje pominje jeste prosečna kupovna moć ljudi sa ovih prostora, pa je generalno manje švajcaraca na rukama.

 

Ni švajcarski satovi sličnog cenovnog ranga nisu pošteđeni...
Prozor za datum je pomeren ulevo, a ni bezel ne valja!

Gorka istina je da se danas u svetu svi satovi do 1.000 evra, možda i preko, zapravo smatraju pristupačnim. Za nas, sa ovih prostora, to je visoka cifra, i u svesti prosečnog potrošača takvi propusti ne bi smeli da se događaju. Međutim, s tim se ne slažu proizvođači, čije fabrike izbacuju stotine hiljada modela koje nije moguće sve proveriti do sitnih detalja.

Mogli bi da se potrude, ali im se, očigledno, ne isplati.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Orient Mako 1, 2, 3...

    Orient nam zadaje dosta muka otkako su u kompaniji odlučili da ne imenuju modele i ostavili ljubitelje brenda da smišljaju svakojake nazive. Da stvar bude gora, ovaj japanski časovničarski brend proizvodi priličan broj ronilačkih modela, označenih dugačkim referencama, od kojih su većina u pristupačnom cenovnom rangu. 

    Od svih tih pristupačnih ronilačkih modela, najveći broj njih ima naziv Mako! I to čak i kada se jasno vidi da nisu isti model. Kako se to desilo?

 

    ISTORIJA MODELA MAKO

   Prvi put objavljen 2004. godine, Mako je bio momentalan uspeh brenda Orient. Model je imao sve prave funkcije sata za ronjenje u izuzetno pristupačnom cenovnom rangu. Mnogi kupci koji su želeli da uđu u svet mehaničkih satova su kupovali upravo Mako I kao svoj prvi sat.

 

Orient Mako prve generacije je izlazio u raznim bojama

     Mnoge će iznenaditi da Mako nije naziv koji možete pretražiti u katalogu Orient satova. To je nadimak koji su entuzijasti dali satu njegovim izdavanjem. Postoje različite verzije priče kako se to dogodilo, i nijedna od njih nikada nije potvrđena.

    Najpopularnija verzija priče uključuje gravuru delfina. Kada je Mako pušten u prodaju, korisnici su imali mogućnost da se odluče za metalnu narukvicu ili gumeni kaiš. Gumeni kaiš imao je sliku dva delfina sa strane, utisnutu u gumu. Međutim, kupcima se činilo da taj delfin mnogo više liči na ajkulu, pa je tako dobio nadimak Mako, po istoimenoj vrsti ajkule iz tropskih mora. Naziv se nekako zadržao, pa je čak i Orient usvojio to ime.

    Dakle, Mako I je bio veoma popularan pristupačan ronilački sat, savršenih proporcija. Sa prečnikom od 41,8 mm, visinom od 13 mm i kompaktnom ukupnom dužinom od krajeva držača za narukvicu od 46,8 mm, odlično stoji na zglobu. Krunica je ušrafljujuća i time sat dobija vodootpornost od 200 metara.

 

Orient Mako I u plavoj boji cifera,
jedan od najpopularnijih u postavci

     

    Brojčanik je veoma čitljiv, sa ravnim primenjenim markerima, dok na poziciji 6, 9 i 12 stoje arapski brojevi, koji takođe svetle u mraku. Na poziciji tri sata se nalaze komplikacije prikaza dana i datuma.

    Pokretao ga je manufakturni kalibar 46943, koji je specifičan po tome što je za promenu datuma koristio dodatno dugme, na poziciji dva sata, koja je takođe bila ušrafljujuća. Nekima je to dodatno dugme smetalo, a neko to vidi kao dragocenu specifičnost sata koji se više ne proizvodi i ima dodatnu kolekcionarsku vrednost. Pogotovo kada je u pitanju limitirano izdanje za deset godina postojanja Mako modela, sa slike dole.

 

Orient Yellow Mako
Limitirano izdanje za desetogodišnjicu

 

    Kalibar 46943 je bio staromodan mehanizam, koji je radio na frekvenciji od 21.600 bph sa 40 sati rezerve snage, ali bez funkcije hakovanja sekunde i ručnog navijanja, i Orient je gledao da unapredi komplikaciju promene dana, pa je uskoro osvanula i druga generacija – Mako II.

    Ovu generaciju modela je pokretao moderniji kalibar F6922, koji nije nudio višu frekvenciju, niti veću rezervu snage, ali je imao druge kvalitete. Mehanizam je posedovao hakovanje sekunde i ručno navijanje pored automatskog, a najveće unapređenje je bilo u smislu preciznosti. Dok je 46943 radio u okviru -25/+35 sekundi na dan, noviji F6922 radi u okviru -15/+25.

 

Orient Mako II Pepsi

     

    Naravno, tu je i unapređenje komplikacije prikaza dana, tako da novi Mako II satovi nisu imali dodatno dugme za promenu. To je ujedno i najprimetnija razlika između dve generacije, ali postoje i one suptilnije.

    Rotirajući okvir prve generacije sa 60 klikova zamenjen je sa mnogo praktičnijim okvirom od 120 klikova. Sam insert je i dalje bio pravljen od aluminijuma, ali sada sa mat završnom obradom, za razliku od sjajne glatke površine na prvoj generaciji.

    Iako neki tvrde da su i narukvica i iluminacija unapređene, nisam našao dokaza za to, i meni deluju da su identičnog kvaliteta. U svakom slučaju, Orient je unapredio popularan model, zadržao nisku cenu i utvrdio mesto Mako satova kao jednih od najboljih ronilačkih modela u pristupačnom cenovnom rangu.

 

    MAKO, ILI IPAK NE?

    Orient dugo nije izbacio naslednika Mako serije, i prirodno, svaki sledeći ronilački model, a bilo ih je dosta, ljubitelji brenda su počeli da nazivaju Mako III... bez mnogo razloga za to.

    Prvi su to bili ljubitelji brenda iz Amerike. Pošto nisu imali standardni Mako model prve ili druge generacije, Orient USA je ponudio nov model, skroz drugačijeg dizajna. Budući da je bio većih dimenzija, sa 44,5 mm u prečniku, model je dobio nadimak Mako XL.

 

Orient Mako XL
Orient USA je imao pet modela u ponudi

     

    XL model je imao isti mehanizam kao Mako prve generacije, sa dodatnim dugmetom za promenu dana, a i rotirajući okvir je imao 60 klikova. Zbog tih sličnosti, isti nadimak ajkule je prirodno došao.

    Međutim, najpopularniji model koji je Orient izbacio poslednjih godina je bio Orient Mako III - Kamasu! 

    Kamasu, što znači barakuda, brzo je istisnuo naziv Mako iz imena, iako su 2019. godine u vreme puštanja ovog modela u prodaju svi horološki i časovničarski kanali i blogovi pisali o novom Mako modelu.

 

Orient Kamasu, a ne Mako III

   

    Unapređenja u vidu safirnog stakla i nešto bolje kopče su svi pozdravili, ali dizajn brojčanika, markera i kazalji se toliko razlikovao da su mnogi stručnjaci insistirali na promeni naziva. Kamasu se zadržao do danas... mada i tu imamo zbunjujuće nazive kada je Orient predstavio još jedan vrlo sličan model, koji su svi momentalno nazvali Kamasu 2, iako nema mnogo razloga za to.

    Istu sudbinu je doživeo još jedan Mako III model, kasnije nazvan Kano. Prosto, mnogi ljubitelji žele da vide novu iteraciju modela Mako, i to se reflektuje na nadimke.

 

Po dimenzijama i dizajnu, Kano je najmanje zaslužio nadimak Mako III

    Najzad, 2023. godine, želje su uslišene!

 

    PRAVI ORIENT MAKO III

    Na scenu stupa pravi Mako III. U pravom maniru, kako treba i dolikuje, generacija tri je doživela nekoliko dugoočekivanih poboljšanja.

 

Pravi Orient Mako III
u otvorenoj plavoj boji

     

    Ako na trenutak zaboravimo na Kamasu modele, u odnosu na Mako prve i druge generacije najprimetnije je unapređenje u vidu safirnog stakla, i nešto veće krunice, koja se sada može mnogo bolje uhvatiti i lakše okretati.

    Rotirajući okvir je takođe malo izmenjen, pa su sada brojevi veći i čitljiviji, a plastični okvir sa oznakama minuta sa unutrašnje strane je uklonjen. 

 

Veselije letnje boje, po ugledu na generaciju 1,
privlače pažnju kod novih modela

    Iluminacija je poboljšana u odnosu na Mako II, a promenjena je i sekundara, koja sada takođe ima fosfoluminescentnu boju na vrhu, za razliku od prethodnika.

    Međutim, ako pogledamo celokupan dizajn, vrlo je jasno zašto jedino ovi novi modeli zaslužuju nadimak Mako III.

 

Crni Mako III sada dolazi sa zlatnim kazaljkama

    Izgled brojčanika, oblik markera, čuveni brojevi 3, 6 i 12 i dizajn kućišta jasno svedoče o prošlosti ovog čuvenog Orient modela. Sada nam samo ostaje da preimenujemo sve prethodne greške koje smo napravili tokom godina!

 

Crveni Mako III je izazvao najviše pažnje

 

    Novi Mako III modeli su zbog ovih unapređenja malo poskupeli, ali i dalje pripadaju pristupačnom cenovnom rangu, i mogu se naći za oko 280-300 evra na mnogim onlajn prodajnim sajtovima. Ako želite da prođete još jeftinije, sačekajte neki od popusta. Toga uvek ima.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Bog mora protiv Barakude! Orient Triton VS Orient Kamasu

 

     Orient ima raznovrsnu ponudu satova ronilačkog stila, pa je mnogima teško da se opredele. Broj modela može i da odvrati potencijalnog kupca, jer je teško napraviti izbor, pogotovo kada se u obzir uzme da mnoge pokreće jedan isti mehanizam. Kućište je istih ili sličnih dimenzija i oblika, narukvice jedna nalik na drugu. Ispada da je izbor gotovo isključivo estetske prirode. 

    Međutim, nije sve tako jednostavo, Orient uvek ima šta da ponudi, i u ovom tekstu ću napraviti komparativnu analizu dva vrlo različita modela – Kamasu vs. Triton!

 

U levom uglu – Orient Kamasu!

Orient Kamasu
RA-AA0002L19A

    Jedan od najpopularnijih ronilačkih satova koje je Orient izbacio na tržište 2019. godine, Kamasu je omiljen sat za svaki dan mnogih. Vrlo sposoban alat, koji može da bude potpuno profesionalni ronilački sat, zbog dobre vodootpornosti od 20 bara, a to je pritisak vode na dubini od 200 metara, kao i zbog odlične iluminacije markera, koji svetle celu noć.

    Dimenzije kućišta su umnogome doprinele da sat bude deo kolekcije mnogih. Sa svojim prečnikom od 41,5 mm vrlo lepo stoji na ruci, a zakrivljeni držači narukvice lepo grle zglob, pa je i udoban za nošenje.

    Kamasu u prevodu znači barakuda, što je ime koje veoma odgovara ovom satu. Sat je kompaktan, markeri podsećaju na zube ove hitre ribe grabljivice, a voda mu je prirodno stanište.

    Za više detalja, kliknite na link: Orient Kamasu.

 

U desnom uglu – Orient Triton! 

Orient Triton (Neptune)

RA-EL0001B00A

 

    Drugi ronilački model kompanije Orient je sasvim druga zverka! Popularni Triton, ponekad nazivan i Neptune, možda podseća na neke druge modele iz postavke brenda, međutim, detalji dolaze do izražaja kada se sat uzme u ruke.

    Prvo što se oseti jeste težina sata. Osećaj je da tu još nešto postoji, što se ne vidi golim okom. Narukvica deluje kruto, ali pozamašna je i ozbiljno jaka. Celokupna završna obrada deluje da je na mnogo višem nivou nego što to sugeriše cenovni rang modela.

    Iako sat ima dimenzije većih ronilačkih satova, na zglobu stoji kao da je manjih dimenzija. To je zahvaljujući ne samo obliku kućišta i krunici, koja je na 4 sata i ne bode zglob, već i kraćem rastojanju od ušica do ušica. Međutim, težina od 220 i više grama neće nikog zavarati. Ovo je ozbiljan dajver. 

    Kućište je prečnika 43,4 mm, a debljine 13,5 mm. Vodootpornost je takođe 20 bara, a za više detalja, kliknite na link: Orient Triton.

 

Sličnosti i razlike

 

    Iako su i jedan i drugi vrlo sposobni ronilački satovi, koji mogu da izdrže visok pritisak čak i preko 20 bara, kako je dokazano testiranjem, jedan od njih je ipak pravi alat, koji bez šale služi svrsi. Dakle, osim dizajna, razlikuju se i po jednoj skraćenici – ISO.

    U pitanju je ISO 6425 standard, koji nije lako ispuniti i ne predstavlja sertifikat koji je nužno obavezan da bi neki sat bio ronilački. Rolex nikada ne podvrgava svoje satove proveri prema ISO standardu, već ima sopstvene testove i sertifikate. Ako pogledate ciferblate oba modela, primetićete da Orient Triton ima oznaku Diver's, koja nedostaje konkurentu. Ova oznaka označava da je sat testiran prema ovom standardu i to je svojevrstan dokaz da je Triton više nego sposoban da bude ronilački alat. 

 

Oznaka Diver's na ciferblatu obično znači da sat
ispunjava ISO standard za ronjenje

    Međutim, ni Kamasu nije mačji kašalj. Naime, u Japanu je tržišna inspekcija na izuzetno visokom nivou, i svaka oznaka, pa i ona gde piše Water Resist 20 bar, mora biti dokazana!

 

Water Resist 20 bar
Oznake prema JIS standardu

     Japanski produkti imaju obavezu da prođu JIS inspekciju – Japanese Industrial Standard. Najzanimljivije je to što je JIS komitet umnogome zaslužan za ISO standardizaciju, koja je priznata u svetu, i mnogi standardi su praktično prekopirani iz jednog u drugi. Postoji samo jedan manji detalj koji se razlikuje...

    Standardi

     Prema najnovijem ISO standardu za ronilačke satove, svi markeri moraju biti premazani luminescentnom bojom da bi bili vidljivi u tmini morskih dubina. JIS standard nije uveo tu novinu, tako da Orient Kamasu, koji nema svetleći marker na poziciji tri sata zbog komplikacije dana i datuma, ispunjava samo JIS propisane norme, ali ne i ISO. To naravno ne znači da Kamasu nije pravi dajver, jer ipak ispunjava neke norme i standardeza tu svrhu.

 

Zbog komplikacije dana i datuma
nije bilo mesta da se stavi svetleći marker

    Oba standarda zahtevaju da se sat testira na 20% većem pritisku od onoga koji je naznačen na brojčaniku. To znači da su i Triton i Kamasu testirani na pritisku od 24 bara, ili 240 metara dubine, da bi bili obeleženi kao 20 bar ili 200 m vodootpornosti. Satovi vas neće ostaviti na cedilu tokom raznih aktivnosti u i na vodi, to je sigurno!

 

    Triton: ISO, 200 m, Diver's.
    Kamasu:  JIS, 200 m, Water Resistant.

 

    Rotirajući okvir

    Orient Triton ima klasičan rotirajući okvir od 120 klikova, svetleću tačku na 12 sati i svaki minut je označen na aluminijumskom umetku. Ivica je nazubljena, pa se okvir može vrlo lako okretati sa dva prsta, iako se ponekad čini da se ne okreće glatko. To, pak, već zavisi od zaprljanosti okvira, ili nekog drugog problema na koji sam naišao kod modela na recenziji.

    Orient Kamasu ima specifičan oblik rotirajućeg okvira, čija nazubljenost nije tako dobro urađena. Takođe ima 120 klikova, ali se mnogo teže okreće i često je potrebno koristiti nokte i veće žlebove na ivicama. U ronilačkim rukavicama bi to bio malo veći problem. 

    Pored toga, aluminijumski umetak je tanji. Ako bolje zagledate, na umetku su ispisani brojevi koji su prosto progutali minutne oznake, jer nije bilo mesta da se odštampaju. To ne predstavlja toliki problem prilikom ronjenja, ali ga čini manje profesionalnim satom za tu aktivnost.

 

    Triton:  aluminijumski umetak, 120 klikova u jednom pravcu.

    Kamasu:  aluminijumski umetak, 120 klikova u jednom pravcu.

    Narukvica

    Štedelo se na par stvari kod oba modela, međutim, i u ovom slučaju Triton je bolje urađen. 

    Orient Triton ima ronilački produžetak na kopči. Kako su obe kopče napravljene od presavijenog lima, prednost je ipak na onom koji ima više delova, korisnijih za određenu funkciju koju treba da obavlja.

 

Kopče su od presavijenog lima,
ali obe su kvalitetno urađene

 

    Krajni linkovi se takođe razlikuju. Triton ima pune linkove, a Kamasu šuplje, tj. od presavijenog lima. Linkovi su povezani iglicama, s tim što je kod Tritona posredi pin and collar sistem. To je malo komplikovaniji sistem kada je u pitanju skraćivanje narukvice, ali uz malo vežbe ni to neće predstavljati problem.

 

Orient Triton krajnji linkovi su bolje
odrađeni i imaju deblje iglice

 

   Iglice su kod oba modela deblje nego kod standardnih satova, ali Triton ima još dodatno deblje iglice, samim tim čvršće i bezbednije za upotrebu pod većim pritiskom.

    

    Triton: kopča na preklop sa ekstenzijom, pin and collar.

    Kamasu: kopča na preklop, push pins.

 

     Kristal

    Još jedna razlika je i u kristalu. Oba modela imaju safirno staklo, što je vrlo pohvalno, međutim, Kamasu nema AR premaz, pa je odsjaj nešto izraženiji nego kod konkurenta.

 

    Svakako da je safirno staklo u ovom cenovnom rangu dobra stvar i retko se sreće, ali i tu postoje razlike u kvalitetu. Tokom ronjenja ova razlika neće igrati bitnu ulogu, jer su oba modela pregledna. Ipak, prednost ima Triton.

    Triton: safirno staklo, AR premaz.

    Kamasu: safirno staklo.

    Mehanizam

    Mehanizam koji pokreće Barakudu je F6922, sa 40 sati rezerve snage i 22 rubina. Poseduje hakovanje sekunde, kao i mogućnost ručnog navijanja. U suštini, to je manufakturni mehanizam koji se najčešće upoređuje sa Seiko 4R serijom, samo što su F6 nešto precizniji na papiru, i rade u okviru -15/+25 sekundi na dan.

 

Kalibar F6922
Orientov manufakturni automatski mehanizam

  

    Nakon godina razvoja, Orient je usavršio ovaj automatski mehanizam 2016. godine. Napravljen je da nasledi stari 46943, koji je pouzdano pokretao Orient satove više od 40 godina. U to vreme, standard je bio niži, tako da 46943 nije imao hakovanje i ručno navijanje, a preciznost mu je bila slabija. Te opcije su bile rezervisane za nešto viši rang mehanizama.

    Takav viši rang pokreće Triton, koji je kao model predstavljen pre nego što je Orient predstavio novu F6 seriju. Kalibar 40N5A je još od ranije imao sve funkcije koje su danas industrijski standard, uz dodatak komplikacije rezerve snage. Za jedan profesionalni ronilački sat mislim da je prikaz rezerve snage korisnija funkcija nego dan u nedelji.

    Preciznost, rezerva snage, broj rubina i frekvencija su iste kod oba kalibra.

 

     Triton: cal. 40N5A, 40 sati, 22 rubina, 21.600 bph.

Datum/rezerva snage.

     Kamasu: cal. F6922, 40 sati, 22 rubina, 21.600 bph.

Dan/datum.

    Cena

    Da li cena opravdava kvalitet? Orient kao brend nudi odličan odnos cene i kvaliteta, retko viđen u časovničarskom svetu. Do sada smo videli da Triton ima blagu prednost u svakom aspektu, međutim, treba uzeti u obzir još neke stvari, kao što je cena. Orient Kamasu košta, u ovom trenutku, duplo manje!

    Orient Triton se više ne može naći nov, a polovni polako prelaze cifru od 400 evra. Dok se Kamasu još uvek proizvodi, cene mu padaju i lako se može naći u prodaji za oko 200 evra.

    

    Zaključak

    Kupac mora da zna šta želi od sata. Bilo koji od modela iz teksta mogu da se nose u različitim situacijama. Dok je Triton nesumnjivo bolji od početka do kraja kao alat, Kamasu bolje stoji na ruci, lakši je i korisniji je za nošenje svaki dan.

    Na kraju dolazimo do proste istine. Ako se dvoumite, kupite onaj koji vam je lepši ili onaj koji možete da priuštite. Ako imate novca za oba, to je isto dobar izbor.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩