Japan je industrijska velesila čiji proizvodi su nas navikli na ozbiljan kvalitet i dosta pristupačnije cene u odnosu na konkurenciju iz drugih država koje su u industrijsku revoluciju došle mnogo ranije.
Razlog je taj što je Japan morao da se pokaže svetu i izađe iz senke ekonomskih giganata kao što su Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija, a u svetu časovničarstva su morali nekako da „pobedeˮ i Švajcarsku.
Japan je to i uspeo sredinom dvadesetog veka, umalo uništivši ne samo švajcarsku, već i svetsku časovničarsku scenu. Sigurno vam je poznata ta Kvarcna revolucija...
Kvarcni mehanizmi koje je Seiko izmislio napravili su pravu pometnju u industriji |
Međutim, kako vreme prolazi, čini se da oni koji prednjače i vuku japansku industriju polako popuštaju pred konkurencijom. Japan polako gubi bitku s kontrolom kvaliteta, a kupci postaju nezadovoljni sve višim cenama japanskih satova.
Zašto je to tako?
Seiko
Najstariji časovničarski brend u Japanu, pionir inovacija i svetski poznato ime, nekada je važio za proizvođača čiji i najjeftiniji satovi imaju kvalitet koji je neupitan.
Međutim, postoji još nešto po čemu su Seiko satovi poznati – neporavnati markeri.
Seiko King Samurai Shu-iro, prelep ronilački model sa malim problemom poravnjanja |
Postoji mnogo izveštaja o neusklađenosti markera na okvirima i prstenovima Seiko satova, što ne znači da svaki novi sat ima ovaj problem – ali naglašava da ipak postoji poznat problem.
I dok se to nekada praštalo usled možda ne toliko razvijene precizne mehanike, i u cenovnom rangu od 50 do 100 evra, danas je to mnogima neoprostivo kada govorimo o satovima od preko 1.000 evra i naprednoj tehnologiji.
No, ipak se to događa, a jedan od razloga je taj što se čak i mehanički satovi ne sklapaju ručno u većini slučajeva, pogotovo kada je u pitanju pristupačniji cenovni rang.
Seiko proizvodi ogroman broj satova. Broj koji bi postideo sve švajcarske brendove zajedno, a kontrola kvaliteta kada govorimo o tolikim brojevima nije laka.
Stari problem koji se, srećom, lako rešava. Ručno poravnanje prstena na modelu Seiko SKX. (izvor: Long Island) |
Mašine koje proizvode satove ipak ne mogu uvek biti toliko precizne, ma koliko dobro bile kalibrisane. Tokom rada dolazi do mikronskih odstupanja, koja se nagomilavaju i na kraju rezultiraju u delovima neporavnatim za neki fragment milimetra. Često neprimetno ako se ne posmatra pod uveličavajućim sočivima.
Pošto kontrolu kvaliteta vrši čovek, od krvi i mesa, naravno da se neki neporavnati modeli provuku ispod radara, ali kad se veće odstupanje primeti, proizvodnja staje i pokretna traka se nanovo kalibriše.
Međutim, svedoci smo da se propusti ipak događaju.
Orient
Orient je mnogima poznat kao brend koji nudi mnogo kada uzmemo u obzir pristupačne cene njihovih modela. Generalno je poznato da i među japanskim satovima teško ko može da ponudi taj kvalitet u određenom cenovnom rangu. Oni koji ih nisu kupovali – mnogo su propustili.
Međutim, nešto se događa sa kontrolom kvaliteta u poslednje vreme, i to nisu dobre vesti. Ljubitelje brenda to posebno pogađa...
Poznati problem navoja na modelu Orient Kamasu |
Nije ni Orient bio „bez greškeˮ, što se kaže, ali su propusti bili dosta retki. Poneko odstupanje u preciznosti mehanizma, bučniji rotor automatika, malo lošiji navoj krunice ili rotirajući okvir koji se ne okreće potpuno glatko... sve se to dalo oprostiti, s obzirom na pristupačniju cenu, čak i u odnosu na Seiko.
Međutim, tokom promocije novog ronilačkog modela, popularno nazvanog Mako 40, ljubitelji su primetili ozbiljan propust:
Orient Mako 40, printerska greška, a ne distorzija safirnog stakla |
U Orientu su potvrdili da je cela prva serija u nekoliko desetina hiljada primeraka imala grešku prilikom printovanja markera minuta, na istom mestu, bliže poziciji pet sati.
Trebalo je da satovi budu povučeni, i Orient sigurno jeste povukao mnoge neprodate modele, ali mnogi ljubitelji brenda koji su kupili sat nisu želeli da ga vrate. Među njima vlada mišljenje da će upravo ti modeli s greškom više vredeti kao kolekcionarski primerci.
Veliki propust Orienta! Svi modeli u liniji Mako 40 imaju istu grešku. |
Moje mišljenje je da to može da se desi samo ako Orient ne bude dalje proizvodio satove koji imaju neki feler. A budući da potpadaju pod Seiko korporaciju, bojim se da će čekati da stariji brat prvo počisti pred svojom kućom...
Citizen
Od svih japanskih proizvođača, Citizen se najbolje nosi sa ovim problemima, ali kada sam čitao vesti o novitetima ovog brenda, nisam mogao da ne primetim jednu sitnicu!
Godinu dana rezerve snage s jednim punjenjem... ali neporavnat indeks na šest sati! Citizen Eco-Drive 365 |
Problem neporavnanja je počeo da se javlja i kod ovog tokijskog giganta!
S obzirom na to da sam u kolekciji imao tek nekoliko Citizen satova, jedino što sam primećivao jeste da za nešto nižu cenu nude izvrsniju završnu obradu metala, bolje narukvice i tanje satove nego glavni konkurenti iz Japana. Pored toga, svi satovi su bili poravnati, a na forumima i grupama se isticalo to da Citizen ima bolju kontrolu kvaliteta od Seiko i Orient satova.
Međutim, izgleda da se ovakve greške potkradaju svima...
Posle dosta istraživanja, otkrio sam dve stvari:
Prva je da većina kupaca to i ne primećuje! Indeksi i markeri su sitni i retko kome padne na pamet da zagleda sat izbliza i pod lupom, osim nekolicine nas... preterano entuzijastičnih ljubitelja satova.
Sa žaljenjem zaključujem da teško da će se bilo koji brend potruditi da ispravi nešto toliko neprimetno, što potpada pod dozvoljene margine greške.
Ako ste skloni da vas neporavnanje iritira, proverite sat pre kupovine! Svi moji satovi koje sam imao i imam danas bili su poravnati „iz fabrikeˮ. Budite vi deo te kontrole kvaliteta, vi ćete nositi te satove.
Drugo, kao što smo rekli, to malo neporavnanje potpada pod ona „dozvoljena odstupanjaˮ koja zapravo ne remete rad i preciznost sata. Greška vas može samo vizuelno nervirati, ali će sat raditi valjano.
Takva odstupanja se događaju, i kod švajcarskih proizvođača! Razlog što se to manje pominje jeste prosečna kupovna moć ljudi sa ovih prostora, pa je generalno manje švajcaraca na rukama.
Ni švajcarski satovi sličnog cenovnog ranga nisu pošteđeni... Prozor za datum je pomeren ulevo, a ni bezel ne valja! |
Gorka istina je da se danas u svetu svi satovi do 1.000 evra, možda i preko, zapravo smatraju pristupačnim. Za nas, sa ovih prostora, to je visoka cifra, i u svesti prosečnog potrošača takvi propusti ne bi smeli da se događaju. Međutim, s tim se ne slažu proizvođači, čije fabrike izbacuju stotine hiljada modela koje nije moguće sve proveriti do sitnih detalja.
Mogli bi da se potrude, ali im se, očigledno, ne isplati.
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩
Нема коментара:
Постави коментар