Kvarcna kriza ili Kvarcna revolucija?

    

    

    U istoriji časovničarstva postoji jedan događaj koji mnogim vrsnim poznavaocima i ljubiteljima satova sa zapadne polulopte ledi krv u žilama, dok većina stanovništva ove naše male plave planete za taj momenat u istoriji nije ni čula. Oni na Istoku će ovaj bitan horološki momenat veličati kao pozitivnu prekretnicu i svojevrsnu revoluciju koja je donela balans u odnosu snaga u svetu satova. Na Zapadu, ovaj događaj je označen kao kriza!

 

    Šta je to tačno Kvarcna kriza?

    Prosto rečeno, to je događaj koji se odnosi na ekonomske preokrete viđene u industriji satova zbog pojave novog izuma – kvarcnog mehanizma. Moćna švajcarska časovničarska industrija je pala na kolena i zamalo bila uništena. Mehanički satovi su skoro pa bili zamenjeni novim kvarcnim satovima iz Japana.

    Naime, Seiko je 1969. godine na tržište izbacio prvi kvarcni model, pod nazivom Astron!

 

Seiko Astron iz 1969. godine

 

    Malo istorije:
    Početkom XX veka industrijska revolucija je poboljšala i olakšala proizvodnju satova i sve vodeće zemlje sveta su imale jaku časovničarsku industriju. Velika Britanija, Francuska i Nemačka su prednjačile. U Prvom svetskom ratu se javila potreba za praktičnijim satovima od džepnih, i tako nastaju ručni satovi. Pošto je Švajcarska bila neutralna, polako su mnoge države premeštale industriju u tu malu alpsku zemlju.

    Tokom Drugog svetskog rata, švajcarska časovničarska industrija eksponencijalno je rasla. Zbog svoje neutralnosti u ratu, mogli su da nastave da proizvode satove za potrošačko tržište, dok su druge zemlje morale da koriste svoje pogone za proizvodnju opreme za vojsku. U vreme završetka rata, ručni sat postajao je neophodan dodatak svakom dobro opremljenom poslovnom čoveku i svakoj modernoj ženi. Švajcarska časovnička industrija imala je u svojim rukama preko 50% svetskog tržišta satova.

    Sedamdesete godine obeležile su tranzicioni period i za švajcarsku industriju satova i za industriju satova u celini. Na katolički Božić 1969. godine, japanska marka satova Seiko predstavila je prvi kvarcni ručni sat na svetu: Astron. Umesto mehaničkog ili automatskog kalibra, ovaj mehanizam je koristio bateriju kao izvor energije.

 

Prvi Seiko Quartz kalibar 35A iz 1969.
Slika preuzeta sa sajta Deutsches Uhrenmuseum

    Pored privlačnosti nove, za to vreme futurističke tehnologije, kvarcni satovi su brzo stekli masovnu popularnost zbog svoje cene i izdržljivosti. Bili su ne samo pristupačniji od većine mehaničkih ili automatskih satova već i iznenađujuće čvrsti i mnogo tačniji. I dok je proizvodnja mehaničkih i automatskih satova znatno napredovala od ranih dana, kada su se satovi izrađivali isključivo ručno, kvarcni satovi i dalje su bili mnogo jednostavniji za proizvodnju.

    Ubrzo je postojeće tržište počelo da se ruši, posebno švajcarsko. Borili su se da se takmiče sa cenom, preciznošću i proizvodnjom kvarcnih satova. Odupirali su se, koliko su mogli, toj novoj tehnologiji, pokušavajući da sačuvaju tradiciju izrade mehaničkih satova. Međutim, mnogi su u tom odupiranju jednostavno propali i nestali.

 

    Da li je to stvarno bila kriza?

    Za časovničarske gigante iz Švajcarske – da. Za ostatak sveta – i ne baš. Kasnijih godina ovaj događaj je bio opravdano nazvan Kvarcna revolucija. Do tog trenutka u horološkoj istoriji ručni satovi su bili rezervisani za plemstvo i bogate industrijalce, kao i za vojsku. Međutim, običan čovek nije mogao ni da sanja da priušti ručni sat.

    Tehnologija sa Dalekog istoka je preokrenula takvo stanje stvari. Odjednom, običan radnik može sebi da priušti sat. I to sat koji je izdržljiviji i precizniji od najskupljeg švajcarca. Uskoro su i oni bogatiji počeli sebi da kupuju ovo, za to vreme, čudo tehnologije.

    Da ne bi propale, i najveće švajcarske časovničarske kompanije su počele da proizvode kvarcne mehanizme. Čuven je kalibar Beta 21. 

Patek Philippe sa Beta 21 mehanizmom

    To je mehanizam koji su zajednički razvili brendovi Patek Philippe, Rolex, IWC, Omega, Longines, između ostalih. Ukupno dvadeset jedna kompanija je radila na tom mehanizmu i otuda ime. Najpoznatiji modeli koji su predstavljali švajcarski kvarcni pokret sa ovim mehanizmom bili su Rolex Quartz Date 5100, Patek Philippe 3587, IWC DaVinci 3501 i Omega Electroquartz F8192.

    Kako se tržište menjalo, fokus proizvodnje mehanizama pomerao se sa ručne izrade tradicionalno mehaničkih kalibara na visoko tačne i pristupačne kvarcne. Ovakav koncept proizvodnje zaista je u to vreme bio važna i neophodna poslovna odluka, ali je doneta nauštrb vekovima duge tradicije časovničarskog zanata.

    Srećom, taj stari zanat ručne izrade mehaničkih satova nije u potpunosti izumro. Zahvaljujući Kvarcnoj revoluciji, Švajcarska više nema monopol nad tom sferom industrije. Dobro je da na svetu postoje i druge države sa jakim brendovima koji proizvode zaista kvalitetne satove. 

    

Seiko Astron GPS Solar
Novak Đoković Limited Edition

    Zahvaljujući upravo prvom Astron modelu, Seiko i drugi japanski proizvođači su se preko svojih kvarcnih modela probili na tržištu na kome sad imamo vrlo zanimljiv izbor satova, kako kvarcnih  i mehaničkih, tako i hibridnih!

Srdačan pozdrav,

Ivan R.