Vladar sa Istoka bez naslednika

 

 

    Ma koliko to danas zvučalo čudno, Japan je nekada bio poprilično zaostala zemlja, koja kaska za svetom u tehničkom, tehnološkom i ekonomskom pogledu. Nemojte pogrešno da me shvatite, kulturološki gledano, Japan je zanimljiva i bogata zemlja. Unikatna, misteriozna i nesvakidašnji lepa, ova ostrvska zemlja je više od 200 godina bila u potpunosti zatvorena za strance. Niko nije mnogo znao o Japanu, ali ni Japan nije mnogo znao o tome šta se dešava u svetu, niti koliki su napredak doživele svetske sile tokom industrijske revolucije. Kada su u Evropi već uveliko prugama jurile parne lokomotive i otvarale se fabrike za masovnu proizvodnju, Japan je još uvek bio u režimu feudalizma, gde su carevi vladali a samuraji čuvali njegove granice.

    Međutim, Japanci su se probudili 1853. godine kada je na njihove obale stiglo pet parnih brodova Američke ratne mornarice, kojom je komandovao komodor Metju Peri. Naređenje je bilo: milom ili silom naterati Japan da otvori svoje granice. 

 

Dolazak Amerikanaca u zaliv – japanska grafika, XIX vek

    

     U tipičnom američkom maniru, Peri je zaustavio brodove pred Edoom – kako se nekada zvao glavni grad Japana – i naredio da se iz svih topova ćorcima puca ka naselju. To je izazvalo strah i paniku kod stanovništva i šogun Tokugava je odaslao dva zvaničnika, koji su po povratku doneli vest: Sjedinjene Američke Države zahtevaju da Japan otvori granice i dozvoli izgradnju američkog konzulata na japanskom tlu. Komodor Peri je kasnije objasnio da nasilni ulazak u teritorijalne vode i pucanje iz topova nije bio napad na suverenitet Japana, niti pretnja pokazivanjem sile, nego su mornari jednostavno slavili Dan nezavisnosti sa malim zakašnjenjem od nekih pet dana.

 

Iskrcavanje američkih marinaca u Tokio, i zatečeni Japanci

    Uvidevši koliko zaostaje za svetom, i nemajući druge, Japan kreće u svoju industrijsku revoluciju! Morali su sami da se izvuku iz izuzetno nepovoljne trgovine sa Amerikancima u uslovima gde su jeftino prodavali svoje resurse a papreno plaćali svaku mašinu, spravu ili oružje. Težilo se ka tome da se zapadne civilizacije sustignu i prestignu, prvobitno u tehnološkom smislu.

    U svetu časovničarstva je poznato da su japanski brendovi prvenstveno težili ka tome da budu precizniji od konkurencije iz Švajcarske. U početku su se kupovale i uvozile zastarele mašine iz ove alpske zemlje u srcu Evrope, prevaziđena tehnologija koju niko nije hteo. A onda su vazda inovativni Japanci toliko unapredili tu tehnologiju da su u nekoliko navrata skoro uništili švajcarsku časovničarsku industriju.

  Seiko je pogotovo bio uspešan u tom poduhvatu sa svojim podbrendovima Grand Seiko i King Seiko. Manje je poznato da se i Orient na sličan način borio za svoje mesto pod suncem.

    Iako koreni kompanije datiraju još od 1901. godine, Orient se kao proizvođač satova utvrdio 1950. Sedam godina kasnije nastao je prvi Orient Star, koji predstavlja finiji i precizniji rad ove kompanije, a 1958. godine predstavljen je Royal Orient, sledeći u nizu vrhunskih modela sa boljom završnom obradom, preciznijim mehanizmom, boljim i skupljim materijalima, kao i za to vreme neverovatno naprednom tehnologijom – vodootpornost i antišok sistem zaštite mehanizma.

 

Prvi Royal Orient model iz 1958. godine
 mehanizam sa 19 rubina i antišok zaštitom

 

    Ovaj model nije doživeo slavu koju je kompanija očekivala, ali se linija najboljih satova koje Orient može da ponudi zadržala još neko vreme.

    Tokom narednih godina ime Royal koristilo se prilično nedosledno, kao što je to bio slučaj sa mnogim japanskim proizvođačima. Seiko je često bio jednako neodređen u upotrebi podbrendova i linija modela. U jednom trenutku, Orient Star je zauzeo centralno mesto i Orient Star Royal je bio neka vrsta linije satova koja označava skuplje modele ovog podbrenda. 

    Početkom XXI veka, kompanija se potrudila da oživi podbrend Royal Orient kao zaseban. Godine 2003, pred kraj poglavlja samostalnog života kompanije, redovni modeli su imali cenu do 50.000 jena (500$), Star modeli imali su cene do 100.000 jena (1.000$), dok su kraljevski modeli imali cene iznad 100.000 jena. 

    Sledeće godine, zaživela je poslednja reinkarnacija najboljeg modela. Povod za slavlje bio je potpuno novi vrhunski kalibar 88700. Ovo je bio ručno napravljen, izuzetno lepo ukrašen, COSC sertifikovan in-house mehanizam sa 30 rubina, koji radi na 28.800 otkucaja na sat, ili 8 otkucaja u sekundi.

Na slici je kalibar 88A00, COSC +6/-4, 28.800 bph;
poboljšana verzija 88700 sa 45 sati rezerve snage

    Mehanizam koji pokreće liniju kraljevskih modela nije bio isti kao oni koje možemo pronaći u redovnim Orient i nešto boljim Orient Star satovima. Od početka do kraja, to je bio nov mehanizam kompanije, ukrašen ženevskim prugama, sa ispoliranim ivicama visokog sjaja, regulisan u pet položaja i sertifikovan u Švajcarskoj kao izuzetno precizan. Sat je zaista bio dostojan kralja, a cena mu se kretala oko 300.000 jena (3.000$).

    Zašto onda ova linija satova nije toliko poznata?

    Mnogi će na ovo pitanje tražiti odgovor logičnim razmišljanjem. U tom cenovnom rangu postoje izuzetni nemački, švajcarski pa i japanski satovi poznatih brendova koji su se prodavali bolje. Sigurno je tačno i da kompanija nije mnogo uložila u marketing. Royal je bilo jako teško pronaći, čak i za one koji su znali gde i šta da traže, i 2017. godine Orient je prestao sa proizvodnjom ove prestižne linije satova.

    Oni koji su skloni teorijama zavere pronalaze da je 2017. godina jako interesantna. Naime, te godine Seiko Epson u potpunosti preuzima Orient i sve nade u razvoj ekskluzivnog modela ove kompanije padaju u vodu. U stilu komodora Perija, prikazivanjem sile, Seiko preuzima monopol nad proizvodnjom i trgovinom male kompanije, štiteći sebe od konkurencije.

    Srećom, podbrend Orient Star je polako preuzeo ulogu koju je imao Royal, iako je kvalitet ipak malo zaostajao.

 

Novi OS Retrograde, koji je zamenio stari RO Retrograde

    Da me ne razumete pogrešno, mehanizmi koji pokreću Star modele jesu jako dobri, fabrički rade na nivou +10 / -5, a neki imaju i do 50 sati rezerve snage, ali nedostaje preciznost, kvalitet i izgled 88700 kalibra koji je krasio Royal modele. Kvalitet i preciznost zahteva visoku cenu, a potrošači nisu bili spremni da izdvoje tražene sume. Orient Star satovi su se približili najvišim cenama koje su potrošači bili spremni da plate za jedan Orient.

    Vanjski izgled satova je jako sličan, ako izuzmemo narukvice, što je bio logičan potez brenda da ponudi dobar sat, sličnog izgleda ali po pristupačnijoj ceni.

    Dolazim do zaključka da bez većih ulaganja u rebrendiranje, marketing i logistiku nije imalo smisla održavati liniju Royal Orient u životu. Niti je bilo logično da Seiko, kao glavni entitet ove japanske časovničarske konglomeracije, dozvoli da potkompanije izađu iz senke i potencijalno ih ugroze.

    Srećni smo, međutim, što je Orient Star veoma živ i nastavlja da proizvodi divne nove modele! Vreme će reći da li vladar sa Istoka možda ipak ima svog naslednika.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Kvarcna mehanika: Seiko SSB-031 (recenzija)

    Mnogo puta je rečeno da je Seiko poznat i cenjen širom sveta zbog toga što nudi satove izuzetnog kvaliteta po pristupačnim cenama. Možda je već svima dosadilo da pročitaju jedno te isto kada je reč o ovom čuvenom japanskom brendu, ali to je činjenica. Njihov asortiman pristupačnih satova izuzetno je širok, pa možete biti sigurni da ćete pronaći nešto što odgovara vašem ukusu i željama.

   Ako tražite sportski, moderan i pristupačan hronograf, Seiko SSB-031 može biti sat za vas.

 

 
   Seiko SSB-031 je sportski hronograf, konzervativnijeg dizajna, za koji možemo reći da će uvek izgledati dobro, kao pravi instrument za merenje vremena. Sa cenom od oko 150 EUR, nudi izuzetnu vrednost za novac. U ovom rasponu cena nema mnogo sportskih hronografa poput ovog modela a da imaju isti kvalitet izrade, pouzdanost i završnu obradu.

   Možda će mnogi izgubiti interesovanje kada saznaju da je u pitanju kvarcni sat, ali ovaj model u sebi krije jednu tajnu. Kao što o knjizi ne treba suditi po koricama, tako i o ovom satu ne treba suditi na prvi pogled.

Specifikacije

 

    Dimenzije:

    Obim kućišta: 40 mm

    Dužina sa ušicama: 47 mm

    Debljina kućišta: 11 mm

    Debljina narukvice: 20 mm

    Vodootpornost: 100 m / 10 bar

    Cena: oko 150 EUR

    Dimenzije ovog modela su savršene za moj zglob, obima 18 cm. Sat nije prevelik, kao što se to više nego često događa sa sportskim satovima, ali nije ni neprimetan. Kućište ima brušene ušice nasuprot uglačanim stranama i prilično oštre kontrastne ivice, što dodaje sportskoj prirodi i čini sat primetnim na ruci. Različiti načini obrade i jasne linije kućišta odaju osećaj kvalitetnog sata koji vredi više nego što mu je prodajna cena.

    Sat dolazi sa metalnom narukvicom koja je ok. Brušena je većim delom, sa malim poliranim detaljima u centralnom delu. U ovom cenovnom rangu ne možemo očekivati najbolji kvalitet, ali narukvica koju ima ne čupa i ne grebe, što je sasvim dovoljno, iako se čini da je ona najslabije odrađen deo sata. Kopča je ista kao kod nešto jeftinijih Seiko 5 modela, sa dva sigurnosna dugmeta za otključavanje, i potpisana je logoom kompanije. Krajnji linkovi nisu puni, već od presovanog lima.

 

    Krunica i dugmići hronografa nisu ušrafljujući, ali je vodootpornost dobra i iznosi 100 metara. Za plivanje i sportske aktivnosti na vodi ovaj sat je više nego dobar, ali nije za dubinsko ronjenje, pa ne treba previše ni očekivati od njega u tom pogledu. Za sve ostale aktivnosti, 10 atmosfera je savršena granica i oslobodiće vas mnogih briga oko bezbednosti i izdržljivosti sata.

    Na vrhu kućišta je ravni hardlex kristal. U pitanju je specijalno mineralno staklo koje proizvodi Seiko. Nije u nivou safirnog kristala ni po ceni ali ni po tvrdoći, ali se ipak pokazao mnogo izdržljivijim od običnog mineralnog stakla. Za ovaj cenovni rang je umirujuće znati da će staklo ovog modela izdržati malo jače udarce u odnosu na običan mineral i ostati glatko, bez ogrebotina, bar neko vreme.

 

Čitljivost cifera je dobra i po jakom suncu

 

    Okvir kućišta ima veliku tahimetarsku skalu sa fino ugraviranim belim brojevima. To je još jedan od detalja koji doprinose osećaju kvaliteta, jer brojevi nisu prosto isprintani na metal. Sam okvir je napravljen od čelika, ali je jonizovan, što mu daje crnu boju koja se presijava kao keramika, što, opet, dodaje sportskom izgledu sata i takođe pruža odličan kontrast za lako čitanje.

    Seiko SSB-031 je opremljen crnim brojčanikom i crnim prstenom sa podeocima minuta, koji se zaista dobro uklapa u okvir i gotovo izgleda kao jedan integrisani deo. Pažnja koju Seiko poklanja detaljima je dodatno vidljiva u egzekuciji datuma. Mali prozor urezan između markera na poziciji četiri i pet sati otkriva precizno odštampane bele brojeve na crnoj pozadini. Na taj način datum ne remeti simetriju cifera, a pruža dodatne informacije koje mnogima dosta znače.

    Ako volite izgled hronografa, ovaj model će vam se jako svideti. Međutim, postoji nešto što vam ipak može pokvariti užitak. U čuvenom Seiko maniru, dešava se da markeri koji obeležavaju sate i oznake minuta nisu poravnati! To po meni ne predstavlja neki veliki problem. Stvar se lako da srediti, a mnogi i ne zagledaju sat toliko pažljivo da bi tu malu manu primetili.

    Iluminacija je odlična, kako priliči jednom Seiko modelu. Markeri su obojeni čuvenom lumibrite smesom koja dugo i jako sija u mraku.

 

Seiko LumiBrite iluminacija markera
i zanimljivi Nato kaiš, koji takođe sija u mraku

   Podbrojčanici su pozicionirani na uobičajeni način kakav se najčešće sreće kod hronografa. Razlog je jednostavan, ovaj izgled stvara simetriju koja je prijatna za oči. Na poziciji 3 sata je dvadesetčetvoročasovni prikaz vremena, na poziciji 9 sati je minutni brojač hronografa koji meri vreme do 60 minuta, a na poziciji 6 sati je mala sekunda. Velika sekundara, koja je crvene boje, aktivira se pritiskom na dugme iznad krunice, a resetovanje na donje dugme otkriva pomenutu tajnu.

    Naime, ovaj Seiko hronograf nije običan kvarcni sat. Za ljubitelje mehaničkih satova, Seiko u ovom modelu koristi kalibar 6T63, što znači da je mehanizam štoperice u potpunosti mehanički! U pitanju je tzv. Mechaquartz – hibrid kvarcnog i mehaničkog sata koji spaja najbolje od dva sveta.

    Šta to znači?
  To znači da je reč o kvarcnom mehanizmu sa mehaničkim karakteristikama. Jedna od važnih osobina ove unije dva sveta jeste da kazaljka na hronografu otkucava pet puta u sekundi za razliku od standardnih kvarcnih satova, što prirodno stvara pokret kazaljke koji podseća na automatske satove i preciznije meri delove sekunde.     Druga bitna i zanimljiva karakteristika je da sat ima povratni mehanizam. Resetovanjem štoperice, sekundara u treptaju oka skoči nazad na nulu, spremna za novo merenje bez gubitka dragocenog vremena.

    Treća osobina se tiče same preciznosti. Kvarcni mehanizmi su mnogo precizniji od mehaničkih. Prema fabričkim podacima, 6T63 radi na oko +/-15 sekundi na mesečnom nivou, iako je u realnim uslovima još precizniji.

 

Seiko SSB-031 dolazi sa metalnom narukvicom,
ali mu dobro stoje Nato kaiševi u boji kućišta.

    Sve u svemu, po ceni od oko 150 EUR, Seiko SSB-031 je sat koji nudi impresivnu vrednost za novac. Vrlo je kvalitetne izrade, ima privlačan  dizajn kućišta i cifera, kao i pouzdan, dugotrajan i izdržljiv kvarcni mehanizam sa uvek korisnim karakteristikama mehaničkih satova.

    U ovom trenutku se sve teže nalaze novi na tržištu, a onlajn cene se kreću u okviru one sa Amazona: link ka Seiko SSB-031 (ako izuzmemo troškove poštarine i dostave, cena i nije tako loša).

   Za nekoga ko traži moderan, kvalitetan i pristupačan hronograf, ovo je definitivno odličan izbor!

 

 

    Zahvaljujem Dejanu R. na pozajmici i pruženoj prilici da napišem ovu recenziju. Seiko SSB031 je sat iz njegove zanimljive kolekcije, koju možete videti na njegovom instagram profilu: qi.unit.

 

Srdačno,
Ivan R.

Sve same komplikacije! – Školski čas V

   

    Iako se na sat sigurno gleda i kao na nakit, aksesoar i statusni simbol, on mnogima služi kao oruđe sposobno da pruži dodatne informacije pored samog prikaza vremena.

    Na scenu stupaju komplikacije. Nisu to stvari koje nama komplikuju život. Naprotiv, taj naziv je usvojen zbog toga što komplikuju proces proizvodnje, jer je časovničarima potrebno više vremena, više materijala i mnogo više znanja i umeća da ih naprave i poprave u slučaju kvara.

    Prihvaćena definicija komplikacije sata jednostavno je bilo koja funkcija na časovniku koja pruža više informacija od vremena. Ovo se odnosi na sve, od alarma, tahimetra, hronografa, mesečevih faza, kalendara i svega i svačega između.

    Koje sve to komplikacije postoje? Pokušaću da ih navedem u ovom komplikovanom tekstu.

Sekunda

    Kada pomislimo na sekundaru, teško da možemo da poverujemo da je to komplikacija, budući da je toliko često u upotrebi danas. Sigurno, skoro svaki sat na svetu ima tri kazaljke koje pokazuju sate, minute i sekunde. Međutim, istorijski gledano, satovi su uglavnom pokazivali samo sate i minute. Dodati još jednu kazaljku se nekada smatralo komplikovanom rabotom. Najčešće se dodavala kao korisna funkcija za satove koji su se koristili u poslovima koji su zahtevali određenu preciznost merenja vremena, kao na primer u železnici.

    Ipak, i danas zvanično postoji komplikacija vezana za sekundaru. To je takozvana skačuća sekunda, prava sekunda ili ponekad mrtva sekunda (eng. Deadbeat Second, Jumping Second, True Second; fre. Seconde Morte; ger. Ruhende Sekunde). Mnogi ovu komplikaciju nazivaju najvećom ironijom časovničarske industrije. 

    O čemu se zapravo radi?

    U normalnom mehaničkom satu, balansni točak oscilira nekoliko puta u sekundi, a sa svakom vibracijom kazaljka sekunde napreduje, zato mehanički satovi otkucavaju šest, osam, čak i do deset puta u sekundi, zavisno od frekvencije modela. Tom prilikom, nama sekundara vizuelno izgleda kao da klizi po brojčaniku. Kod ove komplikacije, kazaljka otkucava samo jednom u sekundi, poput bilo kog kvarcnog sata. Ironija je u tome što časovničari moraju dobrano da se potrude i iskomplikuju mehanizam kako bi naterali sekundaru da otkucava samo jednom, što čini sat mnogo složenijim i daleko skupljim, a dobijeni efekat je suprotan, jer izgleda kao da je sat na baterije.

Datum

 

    Komplikacija datuma pripada grupi jednostavnijih komplikacija, ali joj se ne može osporiti izuzetna praktičnost. Svakako je lepo znati i tačan datum uz tačno vreme. Postoje četiri osnovna tipa prikaza datuma na brojčaniku.

 

 

   Prvi tip je najprostiji i predstavlja usečen prozor na brojčaniku sa brojem dana u mesecu. Kroz taj prozor se vidi traka koja na sebi ima ispisane brojeve od 1 do 31, koja se pomeri za jedan podeljak na svaka 24 sata. Datum se obično nalazi na poziciji 3 sata, ali se često nalaze i na poziciji 4 i 6 sati, a ređe na 9 i 12 sati.

    Drugi tip se naziva veliki datum, a funkcija mu je ista, sa razlikom što umesto jedne, postoje dve trake koje samo zajedno mogu da prikažu tačan datum. Takav način omogućava mnogo veći i čitkiji prikaz dana u mesecu, otuda i ime. Na prvoj traci su ispisani brojevi od 0 do 3, jer mesec ima 30 ili 31 dan, uz izuzetak februara. Na drugoj traci su brojevi od 0 do 9. Ovakav tip zahteva veće časovničarsko umeće i više delova od običnog datuma.

   Datumska kazaljka je takođe popularna komplikacija. Na centralnu osovinu mehanizma je dodata još jedna kazaljka, obično sa strelicom ili polumesecom, koja pokazuje na datum ispisan duž spoljne periferije ili poglavlja brojčanika.

    Podbrojčanički datum je prosto rečeno zaseban podbrojčanik sa malecnom kazaljkom koja pokazuje dan u mesecu.

Dan i datum

 

    Pored prikaza datuma, postoje i dodatne funkcije prikaza dana u nedelji. Najčešća dva načina prikazivanja su kao na slici, iako postoje razne druge kombinacije. Kod mnogih satova datumi su dvojezični. Ponekad, umesto jezika, na datumu stoje napisani rimski brojevi od I do VII koji predstavljaju dane u nedelji.

Kalendar

    Dodatna komplikacija koja zahteva izuzetno časovničarsko znanje i umeće, kao i poprilično mnogo matematičkih proračuna kako bi se dovela u red jeste dalja razrada prikaza datuma, gde se dodaje ne samo dan u nedelji već i mesec u godini. Postoji nekoliko tipova kalendarskog prikaza na mehaničkim satovima.

    Trostruki kalendar ili ponekad kompletni kalendar je najprostija kalendarska komplikacija, međutim, i ona zahteva dosta različitih delova, proračuna i umeća da se izvede. Ovakav model prikazuje dan, datum i mesec i otuda naziv trostruki.

 

   

   Godišnji kalendar ili ponekad anualni kalendar dodatno komplikuje posao časovničara, jer se za ovaj tip dodaje i prikaz godine! 

     Perpetualni kalendar ili neprekidni kalendar je najsloženija vrsta kalendarske funkcije koja postoji na satu, čineći ga izuzetno skupim i retkim. Tačno prikazuje datum, dan, mesec i godinu, pa čak i uzima u obzir prestupnu godinu. Znaće da preskoči 31. dan u mesecima koji imaju samo 30 dana, a znaće i kad februar ima 28 dana a kad 29, i to sve bez kompjuterskog čipa ili internet konekcije. Složenim matematičkim i astronomskim proračunima majstora časovničara, od kojih se zavrti u glavi, mehanizam uz pomoć zupčanika i poluga neprekidno drži tačan datum kad se jednom našteluje.

    Zapravo, biće potrebna korekcija 2100. godine, kada će prestupna godina biti zanemarena.

    Neki perpetualni kalendari imaju dodatnu funkciju, koja možda nikome neće ikada koristiti, ali predstavlja vrhunac kalendarskih satova. To je tzv. jednačina vremena. Ona uključuje sve karakteristike standardnog neprekidnog kalendara sa jednom dodatnom karakteristikom: merenje razlike između našeg kalendarskog vremena i stvarnog solarnog vremena u minutima!

Vremenske zone

 

    Komplikacije sa vremenskim zonama su brzo postale popularne kako se razvijao avio saobraćaj. Putnici i piloti u jednom danu mogu prosto da prelete vremenske zone, a nameštanje sata svaki put kada bi avion sleteo je postala dosadna rabota.

    Prvi satovi sa funkcijom vremenskih zona su bili prosto satovi sa dva mehanizma u jednom kućištu sa zasebnim ciferom i setom kazaljki. Noviji modeli su malo više sofisticirani.

 

     

    Dvojno vreme je komplikacija slična prethodnoj, s tim što u satu postoji samo jedan mehanizam koji zasebno pokreće dva seta kazaljki sa zasebnim vremenom.

 

 

   Griničko vreme ili prostije GMT satovi imaju dodatu četvrtu kazaljku koja pokazuje sate po griničkom vremenu, ali može da se podešava da prikazuje bilo koju drugu vremensku zonu.

   Neki GMT satovi imaju dodat rotirajući okvir (bezel) sa indikatorima od 24 časa, kako bi se merila dodatna vremenska zona prostim rotiranjem, bez nameštanja kazaljki.

    Dodatne funkcije nude satovi koji imaju tzv. komplikaciju svetsko vreme. Karakteristika ove funkcije je da ima rotirajući unutrašnji prsten sa dvadesetčetvoročasovnim prikazom, i spoljnim koji navodi glavne gradove sveta koji pripadaju određenoj vremenskoj zoni.

 

Ostale komplikacije

 

    Mesečeve faze. Tradicionalna i estetski prijatna karakteristika. Ova komplikacija pokazuje da li je pun, polu, četvrt ili mlad mesec. Danas se mnogo govori o nepotrebnosti ove komplikacije, ali nekada nije bilo tako. Prvobitno su ga mornari koristili da odrede vreme plime i oseke, u trenucima kad se mesec ne vidi. Verovatno i danas nekom iskusnom mornaru vredi više od bilo koje komplikacije.

 

Prikaz mesečevih faza sa podbrojčaničkim datumom

    Po meni, ovo je najlepša komplikacija na satu, koju nije nimalo lako proizvesti. Kao što je poznato, period između dva puna meseca ne traje tačno mesec dana, kao što bi to sama reč rekla. Astronomi su izračunali da je za to potrebno 29,5 dana, tako da je nemoguće prosto vezati disk sa slikom meseca za komplikaciju datuma i namestiti da se sinhrono rotira. Potrebno je više delova i matematičkih proračuna da se ovako nešto izvede.

 

Indikator rezerve snage

 

Grand Seiko Snowflake
sa indikatorom rezerve snage i datumom

 

    Indikator rezerve snage meri količinu energije koja nastaje zatezanjem glavne opruge mehanizma. Najčešće je to mala kazaljka koja na indikatoru pokazuje preostalu energiju i jako je korisna, pogotovo kod automatskih satova, kada nismo sigurni koliko smo navili mehanizam nošenjem. Neki satovi imaju rezervu snage koja se meri u danima, gde indikator, dakle, prikazuje dane, a ne sate.

Alarm

Ovo je poznata funkcija koja ne zahteva mnogo objašnjenja. Ova komplikacija je česta kod kvarcnih satova, dok je kod mehaničkih prilično retka i javlja se kod skupocenijih modela.

Minut repetitor

    Nekada česta komplikacija, pogotovo na džepnim satovima, a danas je retkost i ekskluziva, te se koristi najčešće u mehanizmima najskupljih satova. Pritiskom na posebno dugme aktivira se zvono od nekog plemenitog metala ili skupocenog kristala, koje ispušta divan zvuk. Slično starim zidnim satovima, brojanjem tonova možete saznati koliko je sati, bez gledanja ili u mraku.

Turbijon

 

Hajime Asaoka Tourbillon

    Izumeo ga je A. L. Breguet. Turbijon (tourbillon) poboljšava preciznost sata, uklanjajući greške u radu mehanizma i merenju vremena uzrokovane gravitacijom i promenom položaja sata. Iako danas nije strogo neophodan radi tačnosti, obično se ceni kao karakteristika visokokvalitetnih satova. Tourbillon je izuzetno redak i zahteva ogromnu količinu vremena i veštine za konstrukciju.

 

Hronograf

 

Seiko SSB031 Chronograph

    Nakon komplikacija sa datumom, hronograf je najčešća komplikacija. To je sat koji u mehanizam ima ugrađenu štopericu. Pošto je to tako česta komplikacija, poseban stil satova se naziva hronografima i nešto više o njima je bilo reči u tekstu:

    Stilovi ručnih satova.

   Kratko opisivanje hronografa je nezahvalna tema, dosta je opširna i zahteva ceo jedan poseban tekst da bi se u potpunosti objasnila. Nešto više o ovim sportskim satovima očekujte na sledećem školskom času!

 

Srdačan pozdrav!
Ivan R.

    

    Samo čas! Šta je bilo na prošlom času? Kliknite na link:

    

    Školski čas I – Kako da odredite strane sveta uz pomoć sata?

    Školski čas II – Greške u (ne)održavanju satova.

    Školski čas III – Na kojoj se ruci nosi sat?

    Školski čas IV – Kako se koristi rotirajući prsten?

Kvarcna kriza ili Kvarcna revolucija?

    

    

    U istoriji časovničarstva postoji jedan događaj koji mnogim vrsnim poznavaocima i ljubiteljima satova sa zapadne polulopte ledi krv u žilama, dok većina stanovništva ove naše male plave planete za taj momenat u istoriji nije ni čula. Oni na Istoku će ovaj bitan horološki momenat veličati kao pozitivnu prekretnicu i svojevrsnu revoluciju koja je donela balans u odnosu snaga u svetu satova. Na Zapadu, ovaj događaj je označen kao kriza!

 

    Šta je to tačno Kvarcna kriza?

    Prosto rečeno, to je događaj koji se odnosi na ekonomske preokrete viđene u industriji satova zbog pojave novog izuma – kvarcnog mehanizma. Moćna švajcarska časovničarska industrija je pala na kolena i zamalo bila uništena. Mehanički satovi su skoro pa bili zamenjeni novim kvarcnim satovima iz Japana.

    Naime, Seiko je 1969. godine na tržište izbacio prvi kvarcni model, pod nazivom Astron!

 

Seiko Astron iz 1969. godine

 

    Malo istorije:
    Početkom XX veka industrijska revolucija je poboljšala i olakšala proizvodnju satova i sve vodeće zemlje sveta su imale jaku časovničarsku industriju. Velika Britanija, Francuska i Nemačka su prednjačile. U Prvom svetskom ratu se javila potreba za praktičnijim satovima od džepnih, i tako nastaju ručni satovi. Pošto je Švajcarska bila neutralna, polako su mnoge države premeštale industriju u tu malu alpsku zemlju.

    Tokom Drugog svetskog rata, švajcarska časovničarska industrija eksponencijalno je rasla. Zbog svoje neutralnosti u ratu, mogli su da nastave da proizvode satove za potrošačko tržište, dok su druge zemlje morale da koriste svoje pogone za proizvodnju opreme za vojsku. U vreme završetka rata, ručni sat postajao je neophodan dodatak svakom dobro opremljenom poslovnom čoveku i svakoj modernoj ženi. Švajcarska časovnička industrija imala je u svojim rukama preko 50% svetskog tržišta satova.

    Sedamdesete godine obeležile su tranzicioni period i za švajcarsku industriju satova i za industriju satova u celini. Na katolički Božić 1969. godine, japanska marka satova Seiko predstavila je prvi kvarcni ručni sat na svetu: Astron. Umesto mehaničkog ili automatskog kalibra, ovaj mehanizam je koristio bateriju kao izvor energije.

 

Prvi Seiko Quartz kalibar 35A iz 1969.
Slika preuzeta sa sajta Deutsches Uhrenmuseum

    Pored privlačnosti nove, za to vreme futurističke tehnologije, kvarcni satovi su brzo stekli masovnu popularnost zbog svoje cene i izdržljivosti. Bili su ne samo pristupačniji od većine mehaničkih ili automatskih satova već i iznenađujuće čvrsti i mnogo tačniji. I dok je proizvodnja mehaničkih i automatskih satova znatno napredovala od ranih dana, kada su se satovi izrađivali isključivo ručno, kvarcni satovi i dalje su bili mnogo jednostavniji za proizvodnju.

    Ubrzo je postojeće tržište počelo da se ruši, posebno švajcarsko. Borili su se da se takmiče sa cenom, preciznošću i proizvodnjom kvarcnih satova. Odupirali su se, koliko su mogli, toj novoj tehnologiji, pokušavajući da sačuvaju tradiciju izrade mehaničkih satova. Međutim, mnogi su u tom odupiranju jednostavno propali i nestali.

 

    Da li je to stvarno bila kriza?

    Za časovničarske gigante iz Švajcarske – da. Za ostatak sveta – i ne baš. Kasnijih godina ovaj događaj je bio opravdano nazvan Kvarcna revolucija. Do tog trenutka u horološkoj istoriji ručni satovi su bili rezervisani za plemstvo i bogate industrijalce, kao i za vojsku. Međutim, običan čovek nije mogao ni da sanja da priušti ručni sat.

    Tehnologija sa Dalekog istoka je preokrenula takvo stanje stvari. Odjednom, običan radnik može sebi da priušti sat. I to sat koji je izdržljiviji i precizniji od najskupljeg švajcarca. Uskoro su i oni bogatiji počeli sebi da kupuju ovo, za to vreme, čudo tehnologije.

    Da ne bi propale, i najveće švajcarske časovničarske kompanije su počele da proizvode kvarcne mehanizme. Čuven je kalibar Beta 21. 

Patek Philippe sa Beta 21 mehanizmom

    To je mehanizam koji su zajednički razvili brendovi Patek Philippe, Rolex, IWC, Omega, Longines, između ostalih. Ukupno dvadeset jedna kompanija je radila na tom mehanizmu i otuda ime. Najpoznatiji modeli koji su predstavljali švajcarski kvarcni pokret sa ovim mehanizmom bili su Rolex Quartz Date 5100, Patek Philippe 3587, IWC DaVinci 3501 i Omega Electroquartz F8192.

    Kako se tržište menjalo, fokus proizvodnje mehanizama pomerao se sa ručne izrade tradicionalno mehaničkih kalibara na visoko tačne i pristupačne kvarcne. Ovakav koncept proizvodnje zaista je u to vreme bio važna i neophodna poslovna odluka, ali je doneta nauštrb vekovima duge tradicije časovničarskog zanata.

    Srećom, taj stari zanat ručne izrade mehaničkih satova nije u potpunosti izumro. Zahvaljujući Kvarcnoj revoluciji, Švajcarska više nema monopol nad tom sferom industrije. Dobro je da na svetu postoje i druge države sa jakim brendovima koji proizvode zaista kvalitetne satove. 

    

Seiko Astron GPS Solar
Novak Đoković Limited Edition

    Zahvaljujući upravo prvom Astron modelu, Seiko i drugi japanski proizvođači su se preko svojih kvarcnih modela probili na tržištu na kome sad imamo vrlo zanimljiv izbor satova, kako kvarcnih  i mehaničkih, tako i hibridnih!

Srdačan pozdrav,

Ivan R.