Citizen Eco-Drive One – najtanji solarni sat na svetu

 

U svetu časovničarstva postoji jedno nezvanično takmičenje, ako mogu tako da ga nazovem. O čemu se radi? 

Lako je napraviti veliki, glomazan sat, donekle je lako napraviti i super otporan sat koji može da preživi tenk koji ga pregazi. Izuzetno je teško napraviti nešto kvalitetno, izdržljivo i precizno, a da ostane tanano. Zbog toga se mnoge časovničarske kuće trude da naprave najtanji sat na svetu!

U to ime, mnogi mehanički satovi, tanji od 2-3 milimetra dobijaju ogromnu pažnju časovničarske javnosti i kolekcionara, a generalno se ignorišu kvarcni satovi. Pa ipak, nije lako napraviti ni tanak kvarci sat, što inžinjeri Citizen korporacije mogu i da potvrde. 

 

Kako pobediti fiziku? 

Oko 2016. godine, inženjeri u kompaniji Citizen u Japanu odlučili su da moraju da naprave nešto specijalno kako bi proslavili 40 godina postojanja čuvene tehnologije Eco-Drive – kvarcni mehanizam koji radi na solarni pogon.

 

Eco-Drive tehnologija na slikovit način

 

Nisu želeli samo da objave limitirano izdanje sa novom bojom cifera, želeli su da pomere granice. Njihov cilj je bio jasan u svojoj jednostavnosti – stvoriti mehanizam sata koji je debeo tačno jedan milimetar. 

Da biste razumeli koliko je taj zahtev lud, nađite novčić od 5 dinara ili za one koji čitaju iz inostranstva, recimo novčić od 2 evra. Debljina ovih novčića je oko 2 mm! Sada zamislite kako je Eco-Drive One kalibar tanak kao pola tog novčića!! Ceo mehanizam, užurbana mikroskopska metropola zupčanika, bakarnih kalemova, ploča i, što je ključno, solarnih ćelija i baterije.

 

Eco-Drive One kalibar rastavljen u delove,
sve ovo staje u jedan milimetar debljine!

 

Inženjerski tim je odmah naleteo na zid. Standardni kvarcni elektrorotor – mali elektromotor koji okreće zupčanike – obično je napravljen u tri sloja. Kao takav ne bi stao u kućište od 1 mm. Zato su morali da konstruišu novi proizvodni proces kako bi zavarili dvoslojnu strukturu rotora, uklanjajući dragocene mikrone. 

 

Rotor koji pokreće zupčanike i kazaljke kvarcnog mehanizma,
levo je standardni a desno rotor u Eco-Drive One

 

Zatim se pojavio problem sa napajanjem. Napraviti tanak kvarcni mehanizam je komplikacija po sebi, ali trebalo je u taj jedan milimetar staviti i solarne ćelije i konvertor koji sunčevu i veštačku svetlost pretvaraju u električnu energiju. 

Morali su da shvate kako da spljošte solarni panel i punjivu energetsku ćeliju u nešto što podseća na list papira, a opet dovoljno robusno da drži energiju celu godinu u potpunom mraku!

Dobro ste pročitali, stručni tim Citzen korporacije se odlučio da rezerva snage ne bude sandardnih šest meseci, već da tanka baterija koja staje u taj tanani mehanizam može da održava rad sata čitavih godinu dana! 

 

Kalibar 8826, najtanji kvacrni mehanizam na svetu, 
sa solarnom pločom u obliku prstena kako bi se uštedelo na visini

 

Tim je uspeo da izvede nemoguće. Funkcionalan solarni mehanizam debljine tačno 1,00 mm dobio je oznaku Cal. 8826. Međutim, to je bilo samo pola posla. 

Postojao je još jedan problem. Naime, kućište sata od nerđajućeg čelika, manje više standardne konstrukcije, svedeno na dimenzije koje odgovaraju tankom kalibru 8826, nema strukturnu stabilnost. Čelik te debljine ponaša se kao aluminijumska folija.

Bio im je potreban materijal koji može da bude tanak kao papir, ali čvršći od ćelika! Inženjeri su morali da ostave tradicionalno časovničarstvo po strani i potraže pomoći stručnjaka iz industrije specijalnih materijala.

Rešenje je bio cermet – visokotehnološki kompozit koji kombinuje ekstremnu tvrdoću keramike sa otpornošću metala.

 

Tvrdoća materijala prema Vikersovoj skali
Cermet je 1500 a cementirani karbid preko neverovatnih 2000!

Citizen se tu nije zaustavio. Okrvir stakla se uz samo staklo najviše grebe tokom nošenja časovnika na ruci. Iako je cermet dosta tvrđi od čelika i teško da udarac može da ostavi traga na njegovoj površini, u Citizenu nisu želeli da rizikuju, ni malo. 

Umesto cermeta, za okvir kućišta inženjeri su koristili nešto što se naziva BTC carbide – binderless tungsten cemented carbide, ili prostije rečeno....... visokokvalitetni keramički materijal napravljen od 100% čestica volfram karbida, bez tradicionalnih metalnih veziva kao što su kobalt ili nikl! Kao što sam pominjao u nekom od prethodnih tekstova, volfram je jedan od najčvršćih materijala na zemlji, jednak safiru.

 

Cermet, safirno staklo i BTC karbid,
na mohsovoj skali tvrdoće odmah ispod dijamanta

 

BTC je materijal toliko izuzetno čvrst da se obično koristi za izradu alata za teške uslove rada koji seku druge metale u fabrikama. Na mohsovoj skali je 9 do 9.5, malo tvrđe od samog safira! To čudo je sastavni deo Eco-Drive One satova.

Čitav sat debljine je samo 2,98 mm. To je optička iluzija na zglobu. Gledano sa strane, tanji je od čelične narukvice. To je funkcionalna, izdržljiva mašina na solarni pogon koja uključuje mnoštvo sitnih  delova koji gotovo da ne zauzima fizički prostor. Sat deluje dvodimenzionalno. To ostaje najtanji analogni sat na solarni pogon ikada napravljen – visoko projektovani delić vremena koji su napravili ljudi koji su odbili da prihvate poraz i tehnološke granice. 

 

 

 

Činjenica da su Eco-Drive One satovi toliko tanki koliko jesu, ima mnogo veze sa činjenicom da je solarna ćelija u obliku prstena i može se postaviti u istu ravni kao i zupčanik koji pokreće kazaljke.

Svaki deo sata je posebno dizajniran da bude tanak ili manji kako bi zauzimao delić prostora nego što je to inače slučaj. Svaki deo je posebno dizajniran za ovaj sat, nema recikliranih delova i svaki deo je morao biti debljine manje od 1 mm. 

Motorna zavojnica je redizajnirana za Eco-Drive One, kako bi se njena debljina smanjila na manje od 1,00 mm, i postavljena je direktno u glavnu ploču. Brojčanik je od sintetičkog safira kao i sam kristal iznad cifera, debljine su od samo 0,15 mm. 

Bukvalno dlaka s glave. Iste su debljine.

 

Vešte ruke i oštro oko, i moćno uveličavajuće staklo

 

Punjiva rezervna ćelija je posebno razvijena u partnerstvu sa Hitachi Maxell, posebno za Eco-Drive One, ćelija od 3,7 volti je debljine samo 0,87 mm.

Zbog veoma strogih tolerancija, visoke preciznosti i teškoće sklapanja Citizen Eco-Drive One su zapravo ručno sastavljeni satovi. Dakle, ono da svi kvarcni satovi nemaju dušu ne drži vodu ni u ovom slučaju! 

 

Samo ručni rad, u Citizenu se nisu šalili

 

Šta ovaj sat čini inženjerskim čudom?

1. Dimenzije: Eco-Drive One je zapanjujuć kada uzmete u obzir da nije u pitanju sat sa digitalnim prikazom, već pokretna analogna mašina sa kazaljkama, zupčanicima i baterijom. Debljina celog sata je 2,98 mm. Da bih vam to vizuelno stavio u perspektivu, celo kućište sata je otprilike debelo kao dve kreditne kartice složene jedna na drugu!

2. Inženjerski izazov:  Napraviti tanak kvarcni sat je donekle lakši posao u odnosu na mehaničke satove, ali napraviti ovako tanak solarni sat nije mačji kašalj. Citizen je morao potpuno da redizajnira svoj proizvodni proces da bi to postigao.  Mnoštvo delova je redizajnirano jer su standardne komponente sata su bile predebele. Sam proces smanjenja baterije kako bi se uklopila u mehanizam od 1 mm, a da pritom zadrži rezervu snage od 12 meseci sa jednim punjenjem je bio gotovo nemoguć posao.  

3. Materijali: Rešavanje faktora savijanja materijala je skupocen proces.  Najveći rizik kod ovako tankog sata je da bi mogao da pukne ili se savije na vašem zglobu poput papira. To se ne može dogoditi sa cermetom i BTC karbidom, a i samo safirno staklo, tanko poput vlasi kose se lako lomi, ali su inženjeri i tu našli rešenje u vidu premaza Clarity, koje uz antirefleksna svojstva čini safir čvršćim.  

    

Čudo tehnike takno poput novčića – Citizen Eco-Drive One

S obzirom da najtanji mehanički satovi koštaju, eh u rangu šestocifrenih brojeva, kvarcni satovi će vam uštedeti novac. Međutim, ni oni nisu baš toliko jeftini. Cena Eco-Drive One satova je oko 2.000 evra, a polovni drže cenu, poprilično dobro. 

Da li vredi? Dobro pitanje... ali da jeste čudo tehnike i mehanike, i da je simfonija najređih materijala, to stoji.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Nomen est omen

 

Istorija nas je naučila da dela i karakter osobe daju vrednost imenu, a ne obrnuto. U slučaju časovničarstva, kvalitet, majstorstvo, inovacije i preciznost daju vrednost imenu brenda. 

Japanski brendovi svetu su dali pregršt tehnoloških inovacija u časovničarstvu, i neke od najpreciznijih satova današnjice. Iza svakog imena stoji istorija inovacija i precizne mehanike. Od Kintara Hatorija, koji je težio izuzetnom radu, do Kašio braće čije je romanizovano prezime simbol digitalne revolucije. Preko vizije da satovi budu za svakog građanina, sve do same srži precizne mehanike dalekog istoka... Razumevanje kako su ovi brendovi postali globalni stubovi časovničarske industrije kreće od njihovog naziva.

 

Ne pitam za tvoje ime, nego za tvoja dela 

Seneka je shvatio da ime po sebi ne znači ništa bez dela. Upravo na delu je poznat japanski brend Seiko.

 

Ime brenda je esencija onoga što brend predstavlja, a njegovo značenje je složenije od jednostavnog prevoda. Zapravo, kao prevodilac sa japanskog jezika, skoro da mi je nemoguće samo prevesti reč seiko bez dodatnih objašnjenja u fusnotama. Što me navodi da je sam naziv odlično odabran i upotrebljen. 

Lingvističko značenje:

Ime Seiko je sastavljeno od dva japanska kanđija – ideogramskih znakova koji se koriste u japanskom pismu:

• 精 (Sei): Ovaj znak znači izvrstan, precizan, minuciozan, pedantan ili prefinjen. Kada se koristi u kontekstu kvaliteta, ukazuje na nešto što je izuzetno dobro urađeno.

• 工 (Kō): Ovaj znak znači rad, izrada, zanat, majstorstvo ili inženjering. Odnosi se na proces izrade nečega.

 

Makrofotografija logoa na King Seiko modelu SPB369

  

Neki izvori navode i značenje sreća ili uspeh s tim da je to donekle pogrešno, jer se te reči drugačije pišu, iako se izgovaraju isto. Ta igra reči može da se prihvati ako se Seiko napiše latinicom, kao što to i jeste slučaj na brojčaniku njihovih satova, ali je naziv primarno fokusiran na predstavi kvaliteta i preciznosti.

Istorijsko poreklo 

Osnivač kompanije Seiko bio je Kintaro Hatori, koji je 1881. godine otvorio radnju za prodaju i popravku satova u Tokiju. Posao je cvetao, pa se Hatori odlučio na ozbiljniji korak. Godine 1892. osnovao je prvu pravu fabriku za proizvodnju satova u Japanu, nazvavši je Seikosha – Seikoša.

Zgrada Seiko kompanije u Ginzi, Tokio

Sha – 社 znači kuća, termin koji naginje značenju kompanija. Dakle, Seikosha je značila Kuća majstorske preciznosti ili Kuća izvrsnog rada... i još mnogo sličnih značenja, za koje verovatno ni Japanci sami neće znati da ih objasne i nabroje. To je originalnost koja je postala nadaleko poznata.

Prvi ručni satovi objavljeni pod brendom Seiko pušteni su u prodaju 1924. godine. Skraćenje imena kompanije iz Seikosha u samo Seiko je najverovatnije bio deo strategije za lakšu globalnu prepoznatljivost i marketing, zadržavajući suštinu originalne misije – preciznost.

Sat na kuli zgrade Seiko u Ginzi,
pogled na ulaz u zgradu sa krova 

Naziv Seiko je lingvistički bogat i u potpunosti obuhvata ideju posvećenosti kvalitetu i majstorstvu u izradi. To nije samo zvučno ime, već funkcionalni manifest koji direktno opisuje misiju brenda.

 

Ime je prvo nasledstvo 

Ime Citizen je izuzetno zanimljivo jer, za razliku od Seika, direktno koristi englesku reč, ali sa vrlo specifičnom i snažnom filozofijom koja stoji iza nje – sat za građane širom sveta.

 

The Citizen Chronomaster AQ4042-01P, makrofotografija

 

Naziv koji na engleskom znači građanin nije slučajno odabran. On odražava jasnu viziju i misiju brenda, koje sežu duboko u njihovu istoriju.

Lingvističko značenje

Citizen – građanin. Osim prostog prevedenog značenja, reč simbolizuje univerzalnost, demokratičnost, dostupnost i ideju da su kvalitetni proizvodi namenjeni svakom pojedincu u društvu, bez obzira na društveni status.

Istorijsko poreklo i krštenje

Istorija naziva počinje mnogo pre nego što je kompanija zvanično usvojila to ime. Jedna ličnost modernih shvatanja – Kamekići Jamazaki, uvideo je da su organizacija posla i preciznost ključni u razvitku Japana početkom XX veka. Međutim, satovi su bili preskupi, pogotovo za običnog radnika, tj. za prosečnog građanina.

Upravo je Kamekići Jamazaki davne 1918. godine u Tokiju osnovao Institut za istraživanje satova Shokosha, preteču kompanije koju danas poznajemo kao Citizen Watch. 

Ključni trenutak dogodio se 1924. godine kada je Institut proizveo prvi džepni sat koji je nazvan Citizen.

 

Prvi sat sa nazivom Citizen, predstavljen 1924. godine.

 

Naziv je zvanično predložio oblasni gospodar Šinpei Goto, ujedno i tadašnji gradonačelnik Tokija, koji je bio prijatelj osnivača Jamazakija. Prvi Citizen sat ikada poklonjen je japanskom princu regentu, kasnije caru Hirohitu, što je bio veliki događaj za brend. To je nešto što se ne pominje mnogo danas, kada znamo da je upravo car Hirohito uvukao Japan u Drugi svetski rat, priklonivši se pogrešnoj strani.

Gradonačelnik Goto je izjavio da se nada da će satovi biti popularni u građanstvu i da će doprineti boljem životu građana, i to ne samo u Japanu, nego u celom svetu. Zbog toga je i predložio da novi naziv bude na engleskom jeziku. Ova izjava je postala credo kompanije.

Inspirisana tim idealima i uspehom džepnog sata, kompanija je zvanično preimenovana u Citizen Watch Co., Ltd. 1930. godine.

 

Moderno reizdanje prvog Citizen sata, proizvedeno 2024. godine,
povodom stogodišnjice od prvog modela.

 

Filozofija kompanije – Bolje počinje sada

Naziv Citizen je postao stub celokupne strategije brenda, sa fokusom na demokratizaciju tehnologije. Za razliku od mnogih švajcarskih luksuznih brendova, koji su bili nedostupni širokim masama, Citizen je želeo da ponudi visok kvalitet i preciznost po ceni koju svaki građanin može da priušti.

Korišćenje univerzalne engleske reči za ime brenda odmah je signaliziralo globalnu ambiciju. Naziv naglašava posvećenost brenda tome da tehnologiju i preciznost učini dostupnom masama, a ne samo eliti.

 

Upoznaj samog sebe 

Naziv Orient je izrazito geografski i simboličan. On označava Istok, ali je izabran sa jasnom namerom da se signalizira proširenje i globalna ambicija brenda, kako na istoku tako i na zapadu.

 

Orient Tonneau ESAC-Q0, makrofotografija

 

Lingvističko i simboličko značenje

Latinska reč oriens znači izlazeći, označavajući deo sveta odakle Sunce izlazi – istok. Za Japan, kao zemlju izlazećeg Sunca, ovaj naziv ima dubok simbolički značaj. Simbolizuje početak, novi dan, vitalnost i izvor svetlosti.

Ime je odabrano u periodu posleratne obnove, nakon 1950. godine, kada su mnoge japanske kompanije aktivno tražile međunarodno priznanje. Korišćenje reči koja je razumljiva na Zapadu omogućilo je brendu da se odmah pozicionira kao globalni igrač.

Istorijsko poreklo

Koreni brenda Orient sežu duboko u prošlost, daleko pre zvaničnog osnivanja kompanije. Zbog toga se često navode dve godine osnivanja, a ja kao ljubitelj brenda uglavnom navodim 1901. godinu, kada je Shogoro Yoshida – Šogoro Jošida, osnivač brenda, otvario prodavnicu satova u Tokiju pod nazivom Yoshida Tokei-ten – Prodavnica satova Jošida. 

Stoga, po meni, Orient ima tradiciju dugu preko 120 godina; međutim, u to vreme Jošida se nije bavio proizvodnjom satova, već prodajom uvezenih džepnih satova, kao i nekih rezervnih delova.  

Tek 1920. godine Jošida osniva firmu Toyo Tokei i počinje proizvodnju prvo stonih, a kasnije, 1934. godine, i ručnih satova.

 

Prvi Orient iz 1950. godine
i prvi sat premijum linije Orient Star iz 1951. godine

Nakon prekida rada zbog teške posleratne ekonomije, uništena kompanija se renovirala i rekonstruisala i 1950. godine promenila naziv u Orient Watch Co., Ltd. Iste godine lansirali su i svoj prvi Orient model, a 1951. godine Orient Star – premijum liniju koja i danas postoji.

Zbog cele situacije sa Drugim svetskim ratom i zbog uništenja kompanije Toyo Tokei, ponovno osnivanje pod novim nazivom 1951. godine uzima se kao početak rada kompanije Orient.

 

Orient Star logo tokom godina

 

Ime ne krasi čoveka, nego čovek ime

Naziv Casio je najjednostavniji za dešifrovanje, međutim, veliki broj ljudi uopšte ne zna šta taj naziv znači. Odgovor je jednostavan i to je svojevrsno svedočanstvo porodične sloge i vizije.

Lingvističko značenje

Casio nema direktno značenje na japanskom jeziku. To je pojednostavljeno fonetsko prilagođavanje pisanja porodičnog imena osnivača kompanije Kashio – Kašio. Bili su to Tadao, Tošio, Kazuo i  Jukio Kašio, koji su 1946. godine osnovali ovu kompaniju.

 

Braća Kašio ispred zgrade kompanije

 

Istorijsko poreklo i inovacija

Originalni naziv kompanije je bio Kashio Seisakujo – Proizvodna kompanija Kašio. Ideja nije bila da se proizvode satovi... bar ne u početku. Akcenat je bio na modernizaciji i tehnološkom razvoju posleratnog Japana. Kompanija je započela sa izradom tehnoloških uređaja, na prvom mestu električnih kalkulatora. Njihove ambicije su uvek bile vezane za elektronske inovacije.

Kada je kompanija 1957. godine objavila svoj prvi potpuno elektronski kompaktni kalkulator – model 14-A, shvatili su da moraju da olakšaju izgovor svog imena na globalnom tržištu, prvenstveno na engleskom.

 

Prvi elektronski kalkulator i braća Kašio

 

Prezime Kashio je romanizovano u Casio, jer je ta verzija imala moderniji zvuk i bila je lakša za izgovor i prepoznavanje među stranim kupcima, iako ne vidim razloga da Kašio bude prekomplikovano izgovoriti na bilo kom jeziku...

Filozofija Casio brenda je uvek bila vezana za funkcionalnost i inovacije. To se vidi u njihovim satovima, čiji su se prvi modeli pojavili sedamdesetih – od prvog digitalnog sata sa kalendarom, preko satova sa kalkulatorom, do neuništive serije G-Shock. 

 

Prvi Casio sat, Casiotron B, predstavljen 1974. godine.

 

Naziv Casio je postao sinonim za tehnologiju i izdržljivost, a ne samo za tradiciju izrade preciznih kvarcnih satova.

 

Nomen est omen – Ime je znak

Četiri imena, četiri priče, jedno nasleđe – preciznost. Seiko, Citizen, Casio i Orient predstavljaju kvintesenciju japanskog časovničarstva, a njihovi nazivi nisu samo etikete.

Oni su manifesti preciznosti izrade i predanosti radu!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Horološke priče: Izgubljen na moru

 

Citizen je ime sinonim za preciznost, inovativnost i izdržljivost u svetu časovničarstva. Iako mnogi brendovi reklamiraju svoje časovnike koristeći ove iste, pomalo izlizane izraze, Citizen ima konkretne dokaze. 

Među brojnim kultnim modelima, jedan se izdvaja po posebno jedinstvenoj i intrigantnoj priči – Citizen Challenge Diver, od milja poznat kao Fujitsubo ili Barnacle – školjka prilepak.

 

Izgubljen na moru

Australija, zemlja okružena okeanima, ima bogatu istoriju ronilačkih poduhvata i dubokomorskih otkrića. Veliki koralni greben, koji se nalazi nekoliko kilometara od severoistočne obale južnog kontinenta, ogroman je i veoma bitan morski ekosistem, koji mnogi istraživači posećuju i proučavaju.

 

Veliki koralni greben se ponekad naziva najvećim živim organizmom na svetu,
dugačak je preko 2.300 km, i dom je mnogih morskih životinja.

 

U vreme kada su ronilački satovi zaista služili svrsi, ronioci istraživači su ih nosili u morske dubine kako bi merili vreme zarona i dekompresije.

Davne 1983. godine na naslovne strane novina dospela je vest o zanimljivom otkriću na samoj obali Australije – pronađen je automatski ronilački sat Citizen Challenge Diver, potpuno optočen školjkama. Ono što ovo otkriće čini tako izuzetnim jeste činjenica da je sat proizveden 1977. godine, što je značilo da je pronađen nakon mnogo godina pod vodom, a još uvek je bio u radnom stanju. 

 

Citizen sat koji je pronađen na obali Australije 1983. godine,
bio je deo koralnog grebena.

 

Svedok vremena provedenog u moru jesu školjke prilepci i druge morske životinje koralnog grebena koje su se nastanile na pronađenom časovniku. Potrebne su godine da se to dogodi.

Surovo podvodno okruženje nije moglo da naudi unutrašnjim komponentama sata, tako da je ovo bio neplanirani test vodootpornosti. Kada je sat pronađen, bilo je jasno da ne samo da je izdržao test vremena već je postao i deo prirodnog sveta okeana. Igrom slučaja, sat je nekako završio na obali, posle sveg tog vremena, a mogao je zauvek da ostane na dnu.

Pronalazači su sat odneli u lokalni Citizen butik, a odatle je sat odnet u Japan. Naravno, čelnici korporacije su morali da pohvale ovo časovničarsko i inženjersko čudo, pa je vest obišla svet.

 

Odsečak iz japanskog časopisa koji govori o ovom izuzetnom satu.

 

Bilo da je sat izgubljen tokom ronilačke ekspedicije, pao sa čamca ili je bio napušten nakon nekog drugog pomorskog događaja, Citizen Challenge Diver je postao simbol izdržljivosti.

 

Nadimak: Fujitsubo 

U čast neočekivanog i izuzetnog putovanja izgubljenog sata, Citizen tim je prigrlio nadimak Fujitsubo – japanski izraz za školjku prilepak. Fujitsubo je postao svedočanstvo posvećenosti japanskog brenda proizvodnji čvrstih, pouzdanih časovnika napravljenih da traju, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju.

 

Ovako je sat predstavljen na zvaničnom Citizen sajtu.

 

Izbor nadimka je prirodno došao. Školjke su izdržljiva stvorenja koja se vežu za predmete u okeanu, bilo da je u pitanju stena, brodski trup ili čak živa bića. Poznate su po svojoj sposobnosti da prežive čak i u najtežim okruženjima. 

Citizen Fujitsubo je i sam postao je simbol izdržljivosti i otpornosti. Predstavljao je sam duh Citizen Promaster linije, kolekcije poznate po svojoj snazi i pouzdanosti u ekstremnim uslovima.

Zbog toga, Citizen je napravio reizdanje Challenge Diver modela, sada sa novim imenom – Fujitsubo.

 

Citizen Fujitsubo, nove dimenzije, nove tehnologije i nove specifikacije

Dizajn modela Fujitsubo odražavao je etos izdržljivosti svog prethodnika, sa karakteristikama koje ga čine idealnim za profesionalno ronjenje:

– vodootpornost od 200 metara, najbitnija stavka, i unapređenje u odnosu na starih 150;

– automatski mehanizam, za koji znate da neće stati dokle god pomerate ruke dok ronite;

– kućište i narukvica od titanijuma, metala koji je lakši od čelika, ali mnogo bolje podnosi slanu vodu.

Ova unapređenja čine da Fujitsubo priča traje, da ostaje jedno od najfascinantnijih poglavlja u bogatoj istoriji brenda, pokazujući kako sat ne samo da može da preživi morske dubine već i da postane deo samog ekosistema za koji je dizajniran da istražuje. 

 

Legenda živi 

Citizen Fujitsubo nije samo časovnik – on je simbol otpornosti, izdržljivosti i veze između ljudske genijalnosti i sveta prirode. 

 

Citizen Fujitsubo NB6021-68L

 

Priča o satu optočenom školjkama podseća nas da su neke stvari izgrađene da traju, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju. Bez obzira na to da li ste strastveni ronilac, kolekcionar satova ili jednostavno neko ko ceni umeće brenda Citizen, Fujitsubo je podsetnik da sat nije samo sprava koja pokazuje vreme – već priča koja se proteže kroz misteriozni okean vremena.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Istorija ronilačkih satova

 

Toliko smo se navikli na moderne satove, napravljene od novih tehnološki superiornijih materijala, da je lako zaboraviti da su mehanički satovi po prirodi izuzetno krhki instrumenti. 

Tehnologija je napredovala, ali tokom većeg dela svoje istorije satovi su bili toliko nežni da je ismevana sama ideja da se sat nosi na ruci, umesto da bude bezbedno skriven u džepu prsluka.

Čak i do relativno skoro bilo je pametno skinuti sat kada perete ruke, a retkost je videti starinski sat bez bar nekoliko mrlja od korozije na čeličnoj konstrukciji. Međutim, sve to se promenilo!

 

Prvi koraci u vodootpornosti

Godine 1926. tehnologija otpornosti na vodu u satovima je napravila iskorak kada je osnivač brenda Rolex, Hans Vilsdorf, patentirao kućište tipa Oyster, koje je imalo i krunicu i poklopac kućišta na zašrafljivanje, što je danas sveprisutno među ronilačkim satovima i zbog kojih je ime Rolex prepoznatljivo širom sveta.

 

Prvi ručni sat koji je mogao da se pohvali vodootpornošću
Rolex Oyster Ultra Prima iz 1926. godine.

 

Međutim, to nije bio prvi vodootporan sat, kao što mnogi vole da insistiraju! Ručni sat da, ali istorija napora da se satovi koriste pod vodom stara je više od 300 godina i seže daleko u XVII vek. 

U XIX veku satovi otporni na vodu i prašinu su obično bili izuzetno limitirani modeli, napravljeni po meri i specifikacijama određenog kupca i bili su poznati kao satovi za istraživače. Ronioci sa prepoznatljivim bronzanim kacigama iz tog perioda ponekad su stavljali obične džepne satove na unutrašnju stranu svojih šlemova kako bi znali vreme provedeno pod vodom.

 

Schrader ronilačka kaciga od bronze
imala je dovoljno mesta unutra da se u nju stavi i džepni sat

 

Početkom XX veka vodootporni satovi su industrijski proizvedeni za vojnu i komercijalnu distribuciju. Kao i njihovi prethodnici, ronilački satovi sa početka XX veka razvijeni su kao odgovor na potrebe nekoliko različitih, ali povezanih grupa: istraživača, mornara i profesionalnih ronilaca. 

Bez obzira na originalnost modela Rolex Oyster, Vilsdorfova namera u kreiranju patentiranog kućišta nije bila da stvori ronilački sat. U ovom periodu govorimo samo o nešto otpornijim satovima na vodu, dok su pravi profesionalni ronilački satovi nastali nešto kasnije...

Prvi pravi ronilački satovi

Skok od vodootpornog sata, koji bi prkosio kiši i pranju ruku, do pravog sata za ronjenje, verovatno se može pripisati firmi čije je ime trebalo da bukvalno implicira poslednju reč u preciznosti – Omega. Godine 1932. predstavljen je model Omega Marine. 

 

Omega Marine iz 1932. godine,
po mnogima zapravo prvi ronilački sat na svetu

 

Bez ušrafljujuće krunice i rotirajućeg okvira sa minutnom skalom, može se diskutovati o tome da li je Omega Marine uopšte bio namenski napravljen ronilački sat u modernom smislu. Međutim, inženjeri su rešili pitanje vodootpornosti na način na koji nijedan drugi sat ranije nije uspeo. 

Model Marine je imao pravougaono kućište koje je moglo da se stavi u veće spoljno kućište, sa polugom koja bi stvorila hermetički zatvoren prostor između njih. 

 

Moderno reizdanje modela Marine

 

Marine je takođe imao safirno staklo, jedan od prvih satova koji je to imao. Testiran je na dubinama na koje nijedan sat nikada ranije nije bio odveden – 73 metra u Ženevskom jezeru, a zatim u komori pod pritiskom u laboratoriji u Nešatelu do pritiska koji odgovara dubini od 135 metara. Sve testove je prošao sa najboljim ocenama... osim jednog!

Omega Marine nije bio praktičan za upotrebu u mračnim dubinama ili mutnim vodama, jer nije imao luminescentne kazaljke i indekse. Zbog toga mnogi osporavaju da je bio pravi ronilački sat.

Ali jedan ronilački sat koji je bio predodređen da, nizom neverovatnih obrta sudbine, postane jedan od najpoznatijih na svetu, napravio je u samo nekoliko stotina primeraka u to vreme opskurni italijanski proizvođač pomorskih instrumenata – Panerai.

 

Originalan Panerai Radiomir, iz 1935. godine.
Za prepoznatljivo jastučasto kućište zaslužan je Rolex!

Originalni Radiomir nazvan je po svetlećem materijalu koji je roniocima dao šansu da čitaju brojčanik u mutnoj vodi ili tokom noćnih operacija. Prototip je napravljen 1935. godine, a do 1938. počela je puna proizvodnja.

Međutim, ono što je nedostajalo jeste mogućnost merenja vremena zarona, tačnije, Panerai nije imao rotirajući ronilački okvir. Na scenu stupaju dva poznata takmaca. Čuveni Blancpain i uvek pristuni Rolex.

 

Blancpain Fifty Fathoms,
legendarni ronilački sat sa svim modernim funkcijama

 

Godine 1952. komandant francuskih specijalnih snaga za borbene plivače dobio je zadatak da dizajnira namenski napravljen ronilački sat koji bi mogao da radi na dubini od 50 hvati, ili 91,44 metara, što se tada smatralo sigurnom granicom operativne dubine na kojoj ronilac udiše vazduh normalnog sastava.

Dok je odeljenje za istraživanje i razvoj Rolexa do tada očigledno imalo prototipove ronilačkih satova u pripremi, nije bilo komercijalno dostupnih satova koji bi odgovarali zahtevima francuskih specijalnih snaga, pa se francuski oficir našao u razgovoru sa Blancpain Raiville, u Švajcarskoj. 

 

Moderna verzija čuvenog Fifty Fathoms
Nema plastike, pardon, biokeramike....

 

Poznato je da je sat – zvanično nazvan Fifty Fathoms – nosio Žak Kusto u svom filmu The Silent World, koji je osvojio Zlatnu palmu 1956. godine. Sat su usvojile vojne jedinice širom sveta, uključujući i timove američke mornarice – Navy SEALS, ali se nikada nije u potpunosti uhvatio na civilnom tržištu onoliko kao Rolex Submariner. 

 

Prvi pravi ronilački sat koji je izbacio Rolex
Popularni Submariner! Mnogo je lepši bez Mercedes kazaljki!

 

Rolex je nudio još jednu ronilačku pogodnost. Narukvica je imala produžetak koji mu je omogućavao da lako menja veličinu kako bi pasovao direktno na zglob, ili preko rukava ronilačkog odela.

Zbog toga ga smatraju prvim ronilačkim satom ikada, iako za Blancpain na gumenom kašu stvarno nije bio problem da se stavi i preko rukava. 

Naravno, iste 1954. godine Panerai je predstavio i model pravljen za egipatsku vojsku, koji je takođe imao rotirajući okvir i ronilački produžetak narukvice... tako da je prilično teško reći koji je brend zapravo napravio prvi moderni sat namenjen ronjenju!

Ali, gde su bili japanski satovi!?

Prvi japanski ronilački satovi

Priču je započeo niko drugi do Seiko! Daleke 1965. godine, Seiko je predstavio svoj prvi, ujedno i prvi japanski ronilački sat. Sa automatskim mehanizmom i vodootpornošću do 150 metara, sat je dokazao svoju pouzdanost kada su ga koristili članovi japanske antarktičke istraživačke ekspedicije od 1966. do 1969. godine.

 

Prvi ronilački sat koji je Seiko predstavio 1965. godine
Poznat kao Seiko 62MAS

 

U to vreme, kada su navigaciona pomagala bila rudimentarna, precizan sat koji je mogao da se koristi u astronomskim posmatranjima u polarnim regionima bio je od vitalnog značaja i Seiko ronilački sat se pokazao kao dorastao izazovu tako što se dobro pokazao na svakoj ekspediciji. 

Značaj sata je, međutim, prevazišao zadovoljavanje potreba istraživača Antarktika. Kako je ronjenje u slobodno vreme postajalo sve popularnije, sat je naišao na naklonost sve šire javnosti i postavio Seiko na put kontinuiranog razvoja izdržljivih, tačnih i bezbednih ronilačkih satova koji se nastavlja do danas.

 

Najnovije i najvernije reizdanje modela
Seiko 62MAS, prečnika 38 mm.

 

Seiko je očigledno imao cilj da postane dominantan igrač na globalnoj sceni. A da bi to uradio, morao je da nadmaši Švajcarce, koji su bili lideri na terenu, tačnije, u ovom slučaju bili su lideri u vodi.

Godine 1967. Seiko je udvostručio vodootpornost svog ronilačkog sata i predstavio Seiko Diver's 300M 6215 sa ocenom dubine vode od 300 metara. Seiko je posebno postavio krunicu na navijanje na poziciju od četiri sata – prepoznatljivu dizajnersku osobinu koja se nastavlja i danas. 

Godinu dana kasnije, 1968, kompanija je lansirala Seiko Diver's 300M (6159-7001) sa mehanizmom visokog ritma koji radi na 36.000 bph. Imao je mehanizam koji se koristio u Grand Seiko satovima, i bio je izuzetno precizan. 

 

Seiko Diver's 300M, Cal. 6159-7001
Dizajn vam je sigurno poznat!

Ubrzo zatim, Seiko je dobio pismo od neimenovanog profesionalnog ronioca koje će promeniti tok ronilačkih satova kompanije. Ronilac je obavestio kompaniju da na dubinama većim od 300 metara Seiko ronilački satovi jednostavno nisu izdržali. Ili bi kristali iskočili zbog nakupljanja gasa helijuma tokom ronjenja sa zasićenjem ili bi se satovi pokvarili ako bi ih udarili. 

Seiko menadžerski tim je ovu prepisku shvatio veoma ozbiljno i kao rezultat toga, osnovao je novi tim za istraživanje i razvoj, na čelu sa inženjerom Ikuom Tokunagom, zaduženim da napravi pravi profesionalni sat za ronjenje koji bi mogao da izdrži pritiske izuzetnih morskih dubina.

Konačno, 1975. godine, Seiko je predstavio Professional Diver’s 600M (6159-022); revolucionarni ronilački sat sa čak dvadeset patentiranih inovacija!

 

Seiko Professional 600, Cal. 6159
Predak svih Tuna

 

Ne samo da je to bio prvi svetski sat za ronjenje od titanijuma vodootporan do 600 metara, već je bio i veoma dobro osvetljen luminescentnom bojom, imao je jaku antimagnetsku otpornost, kao i izvanrednu otpornost na udarce. Pored toga, takođe je predstavljen na prvom svetskom gumenom remenu u stilu harmonike kako bi se bolje prilagodio skupljanju i širenju ručnih zglobova!

Međutim, najizrazitiji deo Seikovog prvog profesionalnog ronioca 600M sata (koji je od milošte dobio nadimak Deda tuna) jeste dizajn kućišta. Jednodelno kućište je napravljeno od titanijuma, materijala koji je cenjen zbog svojih antikorozivnih svojstava i lakoće. Kućište je dodatno obavijeno spoljnom zaštitnom strukturom isečenom tako da se i dalje može okretati okvir i kristal je ugrađen u kućište zapečaćeno zaptivkom u obliku slova L. Svi ovi promišljeni detalji dizajna stvorili su kućište u koje helijum jednostavno nije mogao da prodre. 

 

Moderna reinpretacija Seiko Tune
ima moćnu vodootpornost od čak 1.000 metara

 

Stoga, modelu Professional 600 nije bio potreban ventil za oslobađanje helijuma koji se nalazi na drugim profesionalnim ronilačkim satovima kao što su Rolex Sea-Dweller i Omega PloProf. 

Ova kultna silueta kućišta utrla je put popularnosti budućih Seiko satova koji nose nadimak Tuna Can.

 

Legendarni ronilački satovi kompanije Seiko...

 

Danas se Seiko ne trudi toliko kao nekada. Pomalo je šteta, jer znamo šta taj japanski gigant može da uradi kada hoće. Pretpostavljamo da su se dokazali i zasitili, ali surfovanje na talasima stare slave ne može zavek da traje. 

 

... i njihovi naslednici iz Prospex serije

 

Međutim, kada bi mnogi ljubitelji satova pogledali malo dalje od mehaničkih ljubimaca koji mere vreme, videli bi da Seiko proizvodi zaista odlične, kvalitetne ručne kompjutere za ronjenje...

Danas, ipak, retko koji profesonalni ronilac nosi mehanički ručni sat, pa to treba imati na umu.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩