Horološke priče – Citizen Fujitsubo

 

Citizen je ime sinonim za preciznost, inovativnost i izdržljivost u svetu časovničarstva. Iako mnogi brendovi reklamiraju svoje časovnike koristeći ove iste, pomalo izlizane izraze, Citizen ima konkretne dokaze. 

Među brojnim kultnim modelima, jedan se izdvaja po posebno jedinstvenoj i intrigantnoj priči – Citizen Challenge Diver, od milja poznat kao Fujitsubo ili Barnacle – školjka prilepak.

 

Izgubljen na moru

Australija, zemlja okružena okeanima, ima bogatu istoriju ronilačkih poduhvata i dubokomorskih otkrića. Veliki koralni greben, koji se nalazi nekoliko kilometara od severoistočne obale južnog kontinenta, ogroman je i veoma bitan morski ekosistem, koji mnogi istraživači posećuju i proučavaju.

 

Veliki koralni greben se ponekad naziva najvećim živim organizmom na svetu,
dugačak je preko 2.300 km, i dom je mnogih morskih životinja.

 

U vreme kada su ronilački satovi zaista služili svrsi, ronioci istraživači su ih nosili u morske dubine kako bi merili vreme zarona i dekompresije.

Davne 1983. godine na naslovne strane novina dospela je vest o zanimljivom otkriću na samoj obali Australije – pronađen je automatski ronilački sat Citizen Challenge Diver, potpuno optočen školjkama. Ono što ovo otkriće čini tako izuzetnim jeste činjenica da je sat proizveden 1977. godine, što je značilo da je pronađen nakon mnogo godina pod vodom, a još uvek je bio u radnom stanju. 

 

Citizen sat koji je pronađen na obali Australije 1983. godine,
bio je deo koralnog grebena.

 

Svedok vremena provedenog u moru jesu školjke prilepci i druge morske životinje koralnog grebena koje su se nastanile na pronađenom časovniku. Potrebne su godine da se to dogodi.

Surovo podvodno okruženje nije moglo da naudi unutrašnjim komponentama sata, tako da je ovo bio neplanirani test vodootpornosti. Kada je sat pronađen, bilo je jasno da ne samo da je izdržao test vremena već je postao i deo prirodnog sveta okeana. Igrom slučaja, sat je nekako završio na obali, posle sveg tog vremena, a mogao je zauvek da ostane na dnu.

Pronalazači su sat odneli u lokalni Citizen butik, a odatle je sat odnet u Japan. Naravno, čelnici korporacije su morali da pohvale ovo časovničarsko i inženjersko čudo, pa je vest obišla svet.

 

Odsečak iz japanskog časopisa koji govori o ovom izuzetnom satu.

 

Bilo da je sat izgubljen tokom ronilačke ekspedicije, pao sa čamca ili je bio napušten nakon nekog drugog pomorskog događaja, Citizen Challenge Diver je postao simbol izdržljivosti.

 

Nadimak: Fujitsubo 

U čast neočekivanog i izuzetnog putovanja izgubljenog sata, Citizen tim je prigrlio nadimak Fujitsubo – japanski izraz za školjku prilepak. Fujitsubo je postao svedočanstvo posvećenosti japanskog brenda proizvodnji čvrstih, pouzdanih časovnika napravljenih da traju, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju.

 

Ovako je sat predstavljen na zvaničnom Citizen sajtu.

 

Izbor nadimka je prirodno došao. Školjke su izdržljiva stvorenja koja se vežu za predmete u okeanu, bilo da je u pitanju stena, brodski trup ili čak živa bića. Poznate su po svojoj sposobnosti da prežive čak i u najtežim okruženjima. 

Citizen Fujitsubo je i sam postao je simbol izdržljivosti i otpornosti. Predstavljao je sam duh Citizen Promaster linije, kolekcije poznate po svojoj snazi i pouzdanosti u ekstremnim uslovima.

Zbog toga, Citizen je napravio reizdanje Challenge Diver modela, sada sa novim imenom – Fujitsubo.

 

Citizen Fujitsubo, nove dimenzije, nove tehnologije i nove specifikacije

Dizajn modela Fujitsubo odražavao je etos izdržljivosti svog prethodnika, sa karakteristikama koje ga čine idealnim za profesionalno ronjenje:

– vodootpornost od 200 metara, najbitnija stavka, i unapređenje u odnosu na starih 150;

– automatski mehanizam, za koji znate da neće stati dokle god pomerate ruke dok ronite;

– kućište i narukvica od titanijuma, metala koji je lakši od čelika, ali mnogo bolje podnosi slanu vodu.

Ova unapređenja čine da Fujitsubo priča traje, da ostaje jedno od najfascinantnijih poglavlja u bogatoj istoriji brenda, pokazujući kako sat ne samo da može da preživi morske dubine već i da postane deo samog ekosistema za koji je dizajniran da istražuje. 

 

Legenda živi 

Citizen Fujitsubo nije samo časovnik – on je simbol otpornosti, izdržljivosti i veze između ljudske genijalnosti i sveta prirode. 

 

Citizen Fujitsubo NB6021-68L

 

Priča o satu optočenom školjkama podseća nas da su neke stvari izgrađene da traju, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju. Bez obzira na to da li ste strastveni ronilac, kolekcionar satova ili jednostavno neko ko ceni umeće brenda Citizen, Fujitsubo je podsetnik da sat nije samo sprava koja pokazuje vreme – već priča koja se proteže kroz misteriozni okean vremena.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Istorija ronilačkih satova

 

Toliko smo se navikli na moderne satove, napravljene od novih tehnološki superiornijih materijala, da je lako zaboraviti da su mehanički satovi po prirodi izuzetno krhki instrumenti. 

Tehnologija je napredovala, ali tokom većeg dela svoje istorije satovi su bili toliko nežni da je ismevana sama ideja da se sat nosi na ruci, umesto da bude bezbedno skriven u džepu prsluka.

Čak i do relativno skoro bilo je pametno skinuti sat kada perete ruke, a retkost je videti starinski sat bez bar nekoliko mrlja od korozije na čeličnoj konstrukciji. Međutim, sve to se promenilo!

 

Prvi koraci u vodootpornosti

Godine 1926. tehnologija otpornosti na vodu u satovima je napravila iskorak kada je osnivač brenda Rolex, Hans Vilsdorf, patentirao kućište tipa Oyster, koje je imalo i krunicu i poklopac kućišta na zašrafljivanje, što je danas sveprisutno među ronilačkim satovima i zbog kojih je ime Rolex prepoznatljivo širom sveta.

 

Prvi ručni sat koji je mogao da se pohvali vodootpornošću
Rolex Oyster Ultra Prima iz 1926. godine.

 

Međutim, to nije bio prvi vodootporan sat, kao što mnogi vole da insistiraju! Ručni sat da, ali istorija napora da se satovi koriste pod vodom stara je više od 300 godina i seže daleko u XVII vek. 

U XIX veku satovi otporni na vodu i prašinu su obično bili izuzetno limitirani modeli, napravljeni po meri i specifikacijama određenog kupca i bili su poznati kao satovi za istraživače. Ronioci sa prepoznatljivim bronzanim kacigama iz tog perioda ponekad su stavljali obične džepne satove na unutrašnju stranu svojih šlemova kako bi znali vreme provedeno pod vodom.

 

Schrader ronilačka kaciga od bronze
imala je dovoljno mesta unutra da se u nju stavi i džepni sat

 

Početkom XX veka vodootporni satovi su industrijski proizvedeni za vojnu i komercijalnu distribuciju. Kao i njihovi prethodnici, ronilački satovi sa početka XX veka razvijeni su kao odgovor na potrebe nekoliko različitih, ali povezanih grupa: istraživača, mornara i profesionalnih ronilaca. 

Bez obzira na originalnost modela Rolex Oyster, Vilsdorfova namera u kreiranju patentiranog kućišta nije bila da stvori ronilački sat. U ovom periodu govorimo samo o nešto otpornijim satovima na vodu, dok su pravi profesionalni ronilački satovi nastali nešto kasnije...

Prvi pravi ronilački satovi

Skok od vodootpornog sata, koji bi prkosio kiši i pranju ruku, do pravog sata za ronjenje, verovatno se može pripisati firmi čije je ime trebalo da bukvalno implicira poslednju reč u preciznosti – Omega. Godine 1932. predstavljen je model Omega Marine. 

 

Omega Marine iz 1932. godine,
po mnogima zapravo prvi ronilački sat na svetu

 

Bez ušrafljujuće krunice i rotirajućeg okvira sa minutnom skalom, može se diskutovati o tome da li je Omega Marine uopšte bio namenski napravljen ronilački sat u modernom smislu. Međutim, inženjeri su rešili pitanje vodootpornosti na način na koji nijedan drugi sat ranije nije uspeo. 

Model Marine je imao pravougaono kućište koje je moglo da se stavi u veće spoljno kućište, sa polugom koja bi stvorila hermetički zatvoren prostor između njih. 

 

Moderno reizdanje modela Marine

 

Marine je takođe imao safirno staklo, jedan od prvih satova koji je to imao. Testiran je na dubinama na koje nijedan sat nikada ranije nije bio odveden – 73 metra u Ženevskom jezeru, a zatim u komori pod pritiskom u laboratoriji u Nešatelu do pritiska koji odgovara dubini od 135 metara. Sve testove je prošao sa najboljim ocenama... osim jednog!

Omega Marine nije bio praktičan za upotrebu u mračnim dubinama ili mutnim vodama, jer nije imao luminescentne kazaljke i indekse. Zbog toga mnogi osporavaju da je bio pravi ronilački sat.

Ali jedan ronilački sat koji je bio predodređen da, nizom neverovatnih obrta sudbine, postane jedan od najpoznatijih na svetu, napravio je u samo nekoliko stotina primeraka u to vreme opskurni italijanski proizvođač pomorskih instrumenata – Panerai.

 

Originalan Panerai Radiomir, iz 1935. godine.
Za prepoznatljivo jastučasto kućište zaslužan je Rolex!

Originalni Radiomir nazvan je po svetlećem materijalu koji je roniocima dao šansu da čitaju brojčanik u mutnoj vodi ili tokom noćnih operacija. Prototip je napravljen 1935. godine, a do 1938. počela je puna proizvodnja.

Međutim, ono što je nedostajalo jeste mogućnost merenja vremena zarona, tačnije, Panerai nije imao rotirajući ronilački okvir. Na scenu stupaju dva poznata takmaca. Čuveni Blancpain i uvek pristuni Rolex.

 

Blancpain Fifty Fathoms,
legendarni ronilački sat sa svim modernim funkcijama

 

Godine 1952. komandant francuskih specijalnih snaga za borbene plivače dobio je zadatak da dizajnira namenski napravljen ronilački sat koji bi mogao da radi na dubini od 50 hvati, ili 91,44 metara, što se tada smatralo sigurnom granicom operativne dubine na kojoj ronilac udiše vazduh normalnog sastava.

Dok je odeljenje za istraživanje i razvoj Rolexa do tada očigledno imalo prototipove ronilačkih satova u pripremi, nije bilo komercijalno dostupnih satova koji bi odgovarali zahtevima francuskih specijalnih snaga, pa se francuski oficir našao u razgovoru sa Blancpain Raiville, u Švajcarskoj. 

 

Moderna verzija čuvenog Fifty Fathoms
Nema plastike, pardon, biokeramike....

 

Poznato je da je sat – zvanično nazvan Fifty Fathoms – nosio Žak Kusto u svom filmu The Silent World, koji je osvojio Zlatnu palmu 1956. godine. Sat su usvojile vojne jedinice širom sveta, uključujući i timove američke mornarice – Navy SEALS, ali se nikada nije u potpunosti uhvatio na civilnom tržištu onoliko kao Rolex Submariner. 

 

Prvi pravi ronilački sat koji je izbacio Rolex
Popularni Submariner! Mnogo je lepši bez Mercedes kazaljki!

 

Rolex je nudio još jednu ronilačku pogodnost. Narukvica je imala produžetak koji mu je omogućavao da lako menja veličinu kako bi pasovao direktno na zglob, ili preko rukava ronilačkog odela.

Zbog toga ga smatraju prvim ronilačkim satom ikada, iako za Blancpain na gumenom kašu stvarno nije bio problem da se stavi i preko rukava. 

Naravno, iste 1954. godine Panerai je predstavio i model pravljen za egipatsku vojsku, koji je takođe imao rotirajući okvir i ronilački produžetak narukvice... tako da je prilično teško reći koji je brend zapravo napravio prvi moderni sat namenjen ronjenju!

Ali, gde su bili japanski satovi!?

Prvi japanski ronilački satovi

Priču je započeo niko drugi do Seiko! Daleke 1965. godine, Seiko je predstavio svoj prvi, ujedno i prvi japanski ronilački sat. Sa automatskim mehanizmom i vodootpornošću do 150 metara, sat je dokazao svoju pouzdanost kada su ga koristili članovi japanske antarktičke istraživačke ekspedicije od 1966. do 1969. godine.

 

Prvi ronilački sat koji je Seiko predstavio 1965. godine
Poznat kao Seiko 62MAS

 

U to vreme, kada su navigaciona pomagala bila rudimentarna, precizan sat koji je mogao da se koristi u astronomskim posmatranjima u polarnim regionima bio je od vitalnog značaja i Seiko ronilački sat se pokazao kao dorastao izazovu tako što se dobro pokazao na svakoj ekspediciji. 

Značaj sata je, međutim, prevazišao zadovoljavanje potreba istraživača Antarktika. Kako je ronjenje u slobodno vreme postajalo sve popularnije, sat je naišao na naklonost sve šire javnosti i postavio Seiko na put kontinuiranog razvoja izdržljivih, tačnih i bezbednih ronilačkih satova koji se nastavlja do danas.

 

Najnovije i najvernije reizdanje modela
Seiko 62MAS, prečnika 38 mm.

 

Seiko je očigledno imao cilj da postane dominantan igrač na globalnoj sceni. A da bi to uradio, morao je da nadmaši Švajcarce, koji su bili lideri na terenu, tačnije, u ovom slučaju bili su lideri u vodi.

Godine 1967. Seiko je udvostručio vodootpornost svog ronilačkog sata i predstavio Seiko Diver's 300M 6215 sa ocenom dubine vode od 300 metara. Seiko je posebno postavio krunicu na navijanje na poziciju od četiri sata – prepoznatljivu dizajnersku osobinu koja se nastavlja i danas. 

Godinu dana kasnije, 1968, kompanija je lansirala Seiko Diver's 300M (6159-7001) sa mehanizmom visokog ritma koji radi na 36.000 bph. Imao je mehanizam koji se koristio u Grand Seiko satovima, i bio je izuzetno precizan. 

 

Seiko Diver's 300M, Cal. 6159-7001
Dizajn vam je sigurno poznat!

Ubrzo zatim, Seiko je dobio pismo od neimenovanog profesionalnog ronioca koje će promeniti tok ronilačkih satova kompanije. Ronilac je obavestio kompaniju da na dubinama većim od 300 metara Seiko ronilački satovi jednostavno nisu izdržali. Ili bi kristali iskočili zbog nakupljanja gasa helijuma tokom ronjenja sa zasićenjem ili bi se satovi pokvarili ako bi ih udarili. 

Seiko menadžerski tim je ovu prepisku shvatio veoma ozbiljno i kao rezultat toga, osnovao je novi tim za istraživanje i razvoj, na čelu sa inženjerom Ikuom Tokunagom, zaduženim da napravi pravi profesionalni sat za ronjenje koji bi mogao da izdrži pritiske izuzetnih morskih dubina.

Konačno, 1975. godine, Seiko je predstavio Professional Diver’s 600M (6159-022); revolucionarni ronilački sat sa čak dvadeset patentiranih inovacija!

 

Seiko Professional 600, Cal. 6159
Predak svih Tuna

 

Ne samo da je to bio prvi svetski sat za ronjenje od titanijuma vodootporan do 600 metara, već je bio i veoma dobro osvetljen luminescentnom bojom, imao je jaku antimagnetsku otpornost, kao i izvanrednu otpornost na udarce. Pored toga, takođe je predstavljen na prvom svetskom gumenom remenu u stilu harmonike kako bi se bolje prilagodio skupljanju i širenju ručnih zglobova!

Međutim, najizrazitiji deo Seikovog prvog profesionalnog ronioca 600M sata (koji je od milošte dobio nadimak Deda tuna) jeste dizajn kućišta. Jednodelno kućište je napravljeno od titanijuma, materijala koji je cenjen zbog svojih antikorozivnih svojstava i lakoće. Kućište je dodatno obavijeno spoljnom zaštitnom strukturom isečenom tako da se i dalje može okretati okvir i kristal je ugrađen u kućište zapečaćeno zaptivkom u obliku slova L. Svi ovi promišljeni detalji dizajna stvorili su kućište u koje helijum jednostavno nije mogao da prodre. 

 

Moderna reinpretacija Seiko Tune
ima moćnu vodootpornost od čak 1.000 metara

 

Stoga, modelu Professional 600 nije bio potreban ventil za oslobađanje helijuma koji se nalazi na drugim profesionalnim ronilačkim satovima kao što su Rolex Sea-Dweller i Omega PloProf. 

Ova kultna silueta kućišta utrla je put popularnosti budućih Seiko satova koji nose nadimak Tuna Can.

 

Legendarni ronilački satovi kompanije Seiko...

 

Danas se Seiko ne trudi toliko kao nekada. Pomalo je šteta, jer znamo šta taj japanski gigant može da uradi kada hoće. Pretpostavljamo da su se dokazali i zasitili, ali surfovanje na talasima stare slave ne može zavek da traje. 

 

... i njihovi naslednici iz Prospex serije

 

Međutim, kada bi mnogi ljubitelji satova pogledali malo dalje od mehaničkih ljubimaca koji mere vreme, videli bi da Seiko proizvodi zaista odlične, kvalitetne ručne kompjutere za ronjenje...

Danas, ipak, retko koji profesonalni ronilac nosi mehanički ručni sat, pa to treba imati na umu.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kraljevski problem

    Kralj se vratio... zapravo, već neko vreme je tu i zauzima visoko mesto u hijerarhiji satova japanskog brenda Seiko. Ali ne i najviše!

    Mnogi ljubitelji su bili uzbuđeni zbog povratka ove prestižne linije na scenu. Postojala su realna visoka očekivanja od imena King Seiko, koji je nekada bio rame uz rame po inovacijama, završnoj obradi, preciznosti i svemu ostalom sa danas već izuzetno poštovanim Grand Seiko bratom.

   A onda... tišina. King Seiko nije izazvao ni toliko interesovanja koliko jedan nešto zanimljiviji Presage. Posle nekog vremena, retko ko ga i pominje na forumima i grupama. Kako se iznenada pojavio na tržištu, ušavši na ogromna zlatna vrata uz fanfare, tako je još brže pao u senku, skoro pa zaboravljen.

    Zašto?

    Ukratko, kralj ima jedan problem. Jednom rečju – prošlost!

    ISTORIJA

 

    Naravno, bogata istorija koju King ima nije problem, to je velika prednost. Međutim, ignorisanje iste... jeste. 

 

    Šta se sve krije iza imena King Seiko?

    Sigurno vam je poznato da je Seiko u jednom trenutku odlučio da pokaže svetu kako i oni imaju kvalitet i majstorstvo potrebno da se pobede švajcarski velikani časovničarskog sveta i da stave Japan na horološku mapu! Da bi u tome uspeo, čelnici japanskog brenda su napravili dva podbrenda koji bi nezavisno razvijali visoko precizne mehanizme i vrhunsku završnu obradu – King Seiko i Grand Seiko. Za što bolje rezultate, Seiko je izgradio dve fabrike koje će proizvoditi nove modele visoke horologije  – Daini Seikosha i Suwa Seikosha.

    Kada su Daini i Suwa delovale na svom vrhuncu, njihov odnos se često opisivao kao buran i rivalski. To je, naravno, bila pogrešna pretpostavka. Iako u aspektu rivalstva ima nešto istine, ono nikada nije bilo tako žestoko kao što su to neki izvori opisivali. 

 

    Od početka, Grand Seiko i King Seiko su pravljeni sa različitim namenama i pozicijama na tržištu. GS je rođen u prefekturi Nagano i napravljen je da bude oličenje vrhunskog časovničarstva. KS je rođen u Kameidou u Tokiju i napravljen je sa ciljem da ponudi visokokvalitetne satove nešto široj populaciji. Ova dva podbrenda su zahtevala različita razmatranja dizajna kako bi zadovoljili različite potrebe i Seiko ih je ponudio u različitim cenovnim segmentima. Obe linije su smatrane visokokvalitetnim kolekcijama i oslikavale su napredak brenda Seiko šezdesetih godina dvadesetog veka.

    Međusobni odnos i pomalo takmičarski duh između dve fabrike iznedrio je obostranu korist. Gospodin Imai iz Seiko Epson korporacije navodi da je taj odnos više naginjao ka porodičnom –  kompanija K. Hattori & Co. kao krovna institucija je bila roditelj, a Daini i Suwa postrojenja su bila kao deca. Prirodno je bilo da se braća takmiče jedan protiv drugog za naklonost svojih roditelja, gospodin Imai kaže, ali pošto su u osnovi bili porodica, imali su uzajamno poštovanje, razumevanje i podršku.

 

    Imai je, takođe, otkrio nekoliko primera kako je izgledao taj odnos između braće, posebno u tehnologiji i razmeni informacija. Do sada je bilo teško pronaći primere gde ove dve fabrike dele tehnologiju, ali gospodin Imai otkriva dva: Diashock i Magic Lever. Oba patenta su razvili inženjeri iz Suwa Seikosha postrojenja, ali su ih odmah podelili sa Dainijem. Tako je i King imao iste delove kao Grand.

    Imai je takođe otkrio da su tokom takmičenja preciznosti satova u Švajcarskoj svi mehanizmi sadržali Daini glavne opruge, uključujući i kalibre koje su pokretali satove Suwa postrojenja. Jedno je bilo sigurno, koja god fabrika da napravi deo koji je superiorniji, oba luksuzna brenda Grand i King Seiko delila su taj deo i napredak je bio zajednički.

    Ipak, Grand Seiko je i tada bio na nešto višem stepenu. Konkretno, 1960. godine Suwa je razvila sopstveni sistem internog testiranja mehanizama, u pokušaju da budu rigorozni i precizni kao Švajcarci. Grand Seiko kalibri su prolazili kroz serije testova, koji su zahtevali mnogo više vremena, veštine i stručnosti. Daini, bez takvog sistema testiranja, nije imao iste standarde kvaliteta koji bi se primenili na njihovu liniju King Seiko. Dakle, iako je King Seiko bio njihov vrhunski sat u to vreme, nije napravljen po istim visokim standardima. To je najverovatnije bilo i planski, kako bi cena King Seika bila niža od Granda, da bi se ponudila veća pristupačnost i raznolikost krajnjem potrošaču.

    Međutim, nije sve to bilo tako jednostavno. Bilo je situacija da se Grand proizvodio u postrojenjima Kinga! Jednom prilikom, od Daini Seikosha inženjera je traženo da proizvedu Grand Seiko zbog jednog njihovog posebno preciznog King Seiko modela. Model broj 44KS sa mehanizmom na ručno navijenje 4402 bio je evolucija Daini originalnog kalibra 54, stvorenog mnogo godina ranije. Mehanizam 4402 bio je toliko dobar da je od Dainija zatraženo da ga koristi za proizvodnju Grand Seika 44GS, koji se sada ceni kao jedan od najboljih Seiko modela svih vremena.

     Ako je King Seiko bio tako jak nekad, zašto je danas pomalo ignorisan?

    DANAS

 

    Svako ima svoje mišljenje, pa ni ovde to nije drugačije. Moj lični stav kao blogera, entuzijaste i kolekcionara o onome što sam video svojim očima i osetio svojim rukama ću pokušati što bolje da prenesem u ovaj tekst. Ako se ne slažete sa mnom, to je sasvim u redu. 

    Seiko je predstavio prelepu seriju King, relativno skoro. Divni modeli, u raznim bojama i sa vrlo lepim narukvicama, mogli su se videti na slikama kao što je ova dole, ali ja sam morao lično da ih pogledam, uživo.

 

    Zaista, ovi modeli jesu lepi, ali ljudi uglavnom traže nešto opipljivo kada vide u koji cenovni rang je Seiko stavio Kralja. Kako se to kaže, konkurencija je jaka u rangu od 2.000 evra, a priča se u gradu da Seiko izgleda više nema najbolji odnos cene i kvaliteta.

 

    Da li je King opravdao cenu?

    Kućište sata je urađeno po najvišim standardima, slično onako kako to i sam Grand Seiko zna. Identičan kvalitet, oštrina ivica, čisti prelazi između svilenkasto brušenih i kao ogledalo glatkih površina. Čista desetka!

 

    

    Narukvica je netipično dobra. Znam da mnogi misle da Seiko ne zna da napravi dobru narukvicu, ali koliko njih se žali da je ona pukla ili propala? Naprotiv, Seiko narukvice su jako dobre... ali zaostaju za konkurencijom po nekim aspektima. Malo jeftinija kopča, pinovi umesto šrafova, malo više lufta ili jednostavno zaostaju u udobnosti. Kod King modela toga nema. Po mom mišljenju, ove metalne narukvice koje King Seiko ima nadmašuju i one koje ima Grand Seiko. Čista desetka, opet!

 

    Cifer je, ponovo, savršenstvo. Pogodili su boje, suptilne, a opet upadljive. Neki modeli imaju čistije površine sa jasnim i lepim efektom radijalnih zraka, a neki modeli imaju i lepu teksturu tkanine. Svi detalji ožive kada se sat gleda izbliza, te se mane ne mogu primetiti ni tad. Još jednom, čista desetka!

    Na prvi pogled, King Seiko je opravdao ime, ima kvalitet... sve je savršeno. Pa zašto se onda ne prodaju na kilo? 

 

    Šta ljudi imaju protiv Kinga?

    Odgovor leži u specifikacijama. Kao što smo već rekli, ime King je vezano za luksuz i inovacije. Sinonim za preciznost i visoku horologiju. Rame uz rame sa Grand Seiko satovima. Međutim, novi King to nije. Ono u čemu zaostaje jeste mehanizam:

    King Seiko pokreće jedan standardni, ne toliko precizni kalibar iz serije 6R! 

    Još jednom se pozivam na priču o poreklu Kralja. Nekada je to bio sat kreiran sa preciznošću na umu. Na kraju krajeva, trebalo je da parira Grand Seiku, koji je zauzvrat bio naprednija, preciznija i luksuznija alternativa Seiko satovima tog doba. Zašto onda sa dugo očekivanim povratkom King Seika dobijamo mehanizam čija se preciznost kreće na +25/-15 sekundi dnevno? Zar to ne ide direktno protiv same prirode loze Kralja Seika? 

    Ne želim da kažem da je 6R31 koji se koristi u novoj kolekciji loš kalibar, ali ako želite da uhvatite pravi duh King Seika, to jednostavno neće uspeti sa mehanizmom nižeg ranga. Kalibar 6L35 koji se koristi u SJE083 i SJE087 takođe nije baš najprecizniji, ali je barem korak bliže onome što sam očekivao da ću videti u tom cenovnom rangu. Seiko je propustio dobru šansu...

 

    Sa druge strane, za oko 2.000 evra postoji vrlo opaka konkurencija iz Nemačke i Švajcarske! To su satovi koji imaju veoma dobre mehanizme, daleko preciznije i pouzdanije od 6R.

    Mislim da je to najveći razlog što retko ko govori o ovom lepom modelu i prestižnom imenu. Ljudi nisu zaboravili šta znači ime King Seiko, ali u Japanu su tu bogatu istoriju sklonili sa strane. Seiko je definitivno promašio pravac kada je reč o King liniji, bar za sad.

    Bojim se, jedino, da zbog ove male greške kralj ponovo ne abdicira, kao što je to već bio slučaj u istoriji brenda...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Zlatna zvezda na nebu: Seiko Pogue

    Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe. Kao strastvenim sakupljačima zastarele tehnologije za merenje vremena, jednostavno nam je u prirodi da dodamo i istorijsku vrednost naših cenjenih mehaničkih satova na već postojeći kvalitet i umeće potrebno da bi se napravili. Zato nam satovi koji su učestvovali u raznim podvizima ljudske izdržljivosti i genijalnosti toliko znače. To je ono što daje dušu određenom modelu, daje mu nešto više od onoga što već naveliko cenimo. To su legendarne priče koje prodaju Rolex Submariner ili Omega Seamaster satove u ogromnim količinama, iako koštaju pravo malo bogatstvo.

    I mada svi koriste legendarne priče kako bi prodali svoje satove, jedan brend praktično ignoriše određeni događaj koji bi ih mogao vinuti među zvezde...

    Ovo je priča iza modela Seiko Speedtimer 6139 – sata zlata vrednog.

 

Jedini, pravi, originalni Seiko Pogue
Foto: The Seiko Muzeum Ginza

    Trening

    Obuka astronauta obuhvata složen proces pripreme u regionima širom sveta za njihove svemirske misije pre, za vreme i posle leta, koji uključuje medicinske testove, fizičku obuku, obuku za aktivnosti van letelice, procedurnu obuku, proces rehabilitacije, kao i obuku za eksperimente koje će izvoditi tokom boravka u svemiru. 

    Objekti za virtuelnu i fizičku obuku su integrisani kako bi se astronauti upoznali sa uslovima sa kojima će se susresti tokom svih faza leta i pripremili se za okruženje mikrogravitacije.

    Pored toga, oprema koju koriste u svemirskoj letelici, kao i oprema koju nose, moraju biti savršeni. Kvalitet izrade, izdržljivost, preciznost – to su odlike koje beskompromisno moraju biti na najvišem mogućem nivou. Od toga zavise njihovi životi.

    Možete onda zamisliti koje procedure i testove prolaze razni predmeti koji su potrebni gore, među zvezdama. Zaboravite ISO standarde, COSC sertifikate, jer ono što se zahteva daleko je iznad onoga što je za zemaljsku upotrebu. Sat koji će posada nositi mora da izdrži uslove vakuuma, solarnog zračenja, magnetnih smetnji, električnih pražnjenja i izuzetno niskih temperatura u kosmosu. Čak je i prašina izuzetno opasna po mehanički sat u bestežinskom stanju.

    Ne čudi onda što su najbolji časovničarski brendovi činili sve da bi baš njihovi satovi postali deo jednog svemirskog leta. Omega Speedmaster – prvi sat nošen na Mesecu, može se pohvaliti kvalitetom kojem do tada niko nije mogao da parira. NASA je ovaj švajcarski brend čak i nagradila nagradom Silver Snoopy.  

 

Značka Srebrni Snupi
za sve koji dobiju ovu prestižnu nagradu

    Od svih SFA nagrada, Srebrni Snupi najbolje simbolizuje nameru i principe svemirskih letova. To je nagrada za izvanredne performanse, bezbednost leta i uspeh misije. Manje od 1% radne snage u vazduhoplovnom programu dobija je godišnje, što pokazuje da je posebna čast dobiti ovu nagradu. Nagrada se uglavnom daje astronautima i osoblju koji su spasili misiju od propasti, spasivši, pritom, i živote onih koji su leteli u svemir. U retkim slučajevima, nagrada se dodeljuje i timovima ili kompanijama koje sarađuju sa Svemirskom agencijom. Omega ima čime da se ponosi, i ima čast da bude nosilac ove nagrade.

 

The Silver Snoopy Omega Speedmaster

 

    Sličan kvalitet za put u svemir ima i Sinn, koji je zvanično bio sat koji nose nemački astronauti. Ne treba trošiti reči na kvalitet ovog brenda, a dugo je bio poznat i kao prvi automatski hronograf u svemiru... sve dok nije otkriveno da je jedan japanski sat, zlatne boje cifera, pretekao Sinn Modell 140 ST za nekoliko godina. Sat koji nije bio testiran i sertifikovan za let u svemir, ali je ipak preživeo put do tamo i nazad.

    Svi već znate, bio je to Seiko Speedtimer 6139, popularno nazvan Pogue!

    Kako je do toga došlo?

    Glavni akteri su ponovo NASA-ini kosmonauti, misija Skylab i Omega. 

    Skylab je bila prva svemirska stanica Sjedinjenih Država, koju je lansirala NASA, u funkciji je bila  oko 24 nedelje između maja 1973. i februara 1974. Njome su upravljale tri odvojene posade od po tri astronauta: Skylab 1, Skylab 2, i Skylab 3. Glavne operacije su uključivale orbitalnu radionicu, solarnu opservatoriju, posmatranje Zemlje i stotine eksperimenata. 

 

Značke pojedinačnih Skylab misija

    Misijom Skylab 3 upravljao je Pukovnik Poug, zajedno sa astronautima Džeraldom Karom i Edvardom Gibsonom, a bila je to poslednja misija sa posadom na prvoj i poslednjoj svemirskoj stanici Sjedinjenih Država. Kako Spejs-šatl program nije bio spreman do 1981. godine, NASA nije mogla da ga iskoristi da popravi orbitu stanice na vreme. Skajlabova orbita se na kraju skratila i stanica se raspala u atmosferi 11. jula 1979, razbacujući krhotine po Indijskom okeanu i Zapadnoj Australiji.

    No, za nas je bitno šta je to moćna Omega uradila, pa da jedan veoma pristupačni Seiko dobije mesto u raketi. Zapravo, bitno je šta to Omega nije uradila.

    Za period rigoroznih treninga astronauta – Omega nije dala svoje satove. Iako je razlog samo njima jasan, astronauti su bili uskraćeni za mogućnost da se bolje upoznaju sa satom i njegovima funkcijama. Pritom, i na treninzima je bilo potrebno meriti vreme. Zbog toga je pukovnik Poug kupio Seiko, ni manje ni više nego u zlatnoj boji, evocirajući boju Sunca, koje je bilo jedan od istraživačkih zadataka misije Skajlab. 

    Pougu se sat zaista svideo i toliko dobro se upoznao sa štopericom, rotirajućim okvirom i ostalim funkcijama sata da je prosto želeo da ponese sat sa sobom na stanicu, pogotovo što se Speedtimer pokazao jako pouzdanim. Ne, bolje je reći da pukovnik je znao da je pametno poneti sat koji zna da koristi i kom veruje.

    Samo nekoliko sati pred poletanje, tim je dobio svoje Omega satove, ali pukovnik nije hteo da rizikuje. Među svoje lične stvari koje je smeo da ponese na let, on je stavio i Seiko Speedtimer.

 

Fotografije tima astronauta sa misije Skylab 4
Seiko Speedtimer na slici zapravo i nije isti model
koji je nosio Pogue, nema beli rotirajući okvir

  

    Na levoj ruci nosio je Seiko, a na desnoj Omegu, koja, kao što znamo nije bila automatik. Tako je Seiko Speedtimer, kasnije nazvan Pogue, postao prvi automatski hronograf u svemiru. 

    Tehnikalija, sigurno... ali ipak, jasno je zato je Seiko toliko poštovan brend, jer kao što napisah na početku: Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Prvi kvarcni sat bez baterije – Seiko AGS

    Od početka revolucije i prvih modela koje pokreće baterija, kvarcni satovi su napredovali i osvajali tržište u tolikoj meri da su časovničari stare škole ovaj događaj nazvali Kvarcna kriza.

    Ipak, nije sve bilo tako jednostavno. U početku je ova tehnologija bila izuzetno skupa, međutim, taj problem je brzo prevaziđen otvaranjem novih fabrika i razvojem industrije. Iako su kvarcni satovi bili precizniji i praktičniji, imali su baterije, koje je trebalo često menjati. Ovo oslanjanje na baterije bilo je problem od početka razvoja kvarcnih satova, jer je bilo zabrinutosti oko pitanja kao što je praktičnost u regijama i državama u kojima bi bilo teško nabaviti ih ili je bezbedno odlaganje istrošenih baterija bilo komplikovano.

    U svetlu ovog problema, Epson se trudio da razvije proizvod koji će prevazići ove prepreke. Kompanija je radila na tehnologiji koja bi produžila vek baterija, ali to nije rešavalo problem koji je polako postajao i ekološki. Naime, baterije se ne recikliraju tako lako i otrovne su po zemljište.

 

Seiko AGS Cal. 5M22

 

   Uporedo s tim, Epson je počeo da se fokusira na sat sa automatskim sistemom za generisanje energije – Automatic Generating System, koji bi spojio sistem pogona sa automatskim namotavanjem sa preciznošću kvarcnog mehanizma.

    Već 1985. godine prototip ovog sata je završen, a sledeće godine je bio izložen na evropskom sajmu satova i nakita u Bazelu, koji se održava svake godine. Konačno, u januaru 1988. godine u Nemačkoj predstavljen je Seiko AGS, prvi kvarcni sat u svetu opremljen automatskim sistemom za proizvodnju energije – preteča današnjeg Kinetic sistema.

 

Tehnologija

    Šta to u sebi krije AGS?

    U mehanizam je ugrađen ultrakompaktni generator energije, tako da se baterija u potpunosti izbacila iz upotrebe. Do tada nijedan drugi kvarcni sat nije uspeo da ne bude zavisan od tog malog elektrohemijskog predmeta u kome se skladišti potencijalna enegrija.

    Automatic Generating System je predstavljen u vreme kada su globalna ekološka pitanja bila u žiži javnosti, i bio je istaknut kao revolucionaran mehanizam koji će pokrenuti novu eru kvarcnih satova.

 

Prvi Seiko Epson AGS mehanizam

 

    Mehanizam radi u osnovi na istom principu kao i lampa za bicikl sa dinamom koji se pokreće okretanjem točka. Pokret ruke na kojoj se nosi sat uzrokuje rotiranje ugrađenog rotora, a sistem zupčanika uvećava brzinu rotacije za približno sto puta. Ovo je odličan sistem, koji ubrzava okretanje motora za proizvodnju energije. Struja koju generiše ovaj motor puni električni kondenzator. Kondenzator snabdeva električnom energijom mehanizam koji pokreće kazaljke.

    AGS je opremljen malim generatorom visokih performansi, koji je modifikovan tako da proizvodi snagu čak i kada su pokreti ruku spori, a ipak je u stanju da izdrži oštre pokrete bez lomljenja. Osim toga, Epson je smanjio potrošnju struje razvijanjem brojnih novih komponenti, uključujući CMOS IC – motor i kondenzator, kao i uspostavljanjem tehnologije za namotavanje sitnih zavojnica sa žicom prečnika 13 mikrometara. Dizajnerski tim je uspeo da smanji ukupnu potrošnju energije na samo 0,7 μW, te je rezerva snage produžena do 75 sati sa jednim punjenjem.

 

Uticaj

    Dok se u Evropi i Americi prodavao pod pomenutim imenom, u Japanu je izašao na tržište pod imenom Seiko Auto-Quartz. Koji god od ovih naziva da nosi na ciferu, ovaj mehanizam je proizvod napora da se stvori sat bez baterija i sačuva priroda naše zagađene planete. Mehanizam je osvojio široko priznanje u Sjedinjenim Državama i Evropi, gde je interesovanje za globalna ekološka pitanja bilo posebno veliko. Čak je i sertifikovan pod rigoroznim nemačkim sertifikatom Blue Angel Ecolabel kao ekološki proizvod.

 

Seiko AGS Spirit

 

     Razvoj AGS mehanizma je priznat i nagrađivan i u Japanu, zemlji porekla. Godine 1996. je dobio prestižnu nagradu Okochi Memorial Technology. Osvojiti ovu nagradu nije bio jednostavan poduhvat, jer se dodeljuje tehnološkim inovacijama i pronalascima iz svih sfera nauke i industrije u Japanu, pa je konkurencija svake godine sve veća. Među pobednicima nalaze se velika imena poput Toyota, Honda, Hitachi, Sony, Toshiba, Fujitsu... pa čak i velike farmaceutske kompanije kao Otsuka Pharmaceutical.

    Fondacija Okochi Memorial osnovana je 1954. u čast dr Masatošija Okočija, trećeg predsednika Instituta za fizička i hemijska istraživanja. Fondacija je počela da dodeljuje nagrade u cilju promovisanja upotrebe nauke i tehnologije za praktične primene. Nagrade se dodeljuju svake godine pojedincima, grupama pojedinaca ili kompanijama kao priznanje za njihov doprinos japanskoj industrijskoj tehnologiji. 

    Danas se ovaj tip mehanizma i dalje proizvodi, naravno, unapređen. Godine 1997. naziv mu je promenjen u svima poznati Kinetic. Koristi se u velikom broju različitih modela. Osim u satovima, koristio se i u raznim drugim uređajima, uključujući i telemetarski sistem za praćenje i proučavanje kitova u njihovim migracijama.

    Epson nije stao sa razvojem ove tehnologije i 1999. godine je stvorio Kinetic Auto Relay, novi sat sa inovativnim funkcijama, uključujući sistem uštede energije koja privremeno zaustavlja kazaljke, ali zadržava merenje vremena u memoriji. Kada se sat ponovo pokrene, kazaljke se nameste na tačno vreme i nastavljaju sa normalnim radom u samo par sekundi. 

 

Seiko AGS Flightmaster Titanium

    Modeli sa oznakom AGS su danas jako retki. Originalnog dizajna i inovativnog mehanizma, bili su pravi hit osamdesetih i devedesetih. Međutim, danas se čini da Kinetic modeli nemaju toliku popularnost, a obični kvarcni satovi na baterije i danas opstaju i najviše se prodaju.

    Razlog tome su komplikacije prilikom popravke i skupocen servis. Tehnologija je skuplja, delovi su komplikovaniji i mislim da se ljudi pre odlučuju za staru dobru mehaniku, ili jeftiniji kvarcni sat, nego za novotariju koja se zove Seiko Kinetic. 

    Ipak, pronaći dobro očuvan AGS model je jako teško i mnogima je zanimljivo da jure ove bisere horologije. Mnogima je i sama potraga za retkim modelima zanimljiviji deo kolekcionarstva, pa ako vam se da – pokušajte.

Srdačan pozdrav,

Ivan R.