Odstupanje, amplituda, neujednačenost otkucaja, frekvencija, šta sve to znači?

 

U moru časovničarskih termina, nekolicina se ponavlja kada stručnjaci govore o mehanizmu sata i njegovoj preciznosti. Postoje razne aplikacije na pametnim telefonima koje možete skinuti i koristiti ih da izmerite preciznost svog sata, ali i tu se pominju nekakva amplituda i beat error – neujednačenost koja se javlja tokom otkucaja zaprečnog mehanizma.

Za one ozbiljnije, postoji sprava koja se naziva vibrograf – timegrapher.

Nadam se da ste na nekom od videa časovničarskih kanala već videli plavi ekran vibrografa koji prikazuje razne parametre rada sata u realnom vremenu. 

 

Sat kod časovničara, na merenju parametara vibrografom

 

Vibrograf je deo horološke opreme koja može da meri vitalnu statistiku rada mehanizma. Koristi osetljiv mikrofon kako bi osluškivao zvuk koji proizvodi pokret mehanizma dok radi. Preciznom analizom tih zvukova meri blaga odstupanja u otkucajima, frekvenciji i amplitudi balanse.

Odstupanje

Gornja linija na ekranu daje numeričke podatke, dok se ispod nalazi grafički prikaz rada, koji često daje bolju predstavu o zdravlju mehanizma. Na kraju krajeva, kako kažu, slika govori više od hiljadu reči.

 

Gornja linija ekrana vibrografa, prikazuje
dnevno odstupanje, amplitudu, neujednačenost i frekvenciju

Sleva nadesno, prvi broj je trenutno odstupanje u preciznosti i to izraženo u sekundama po danu. Cifra od +1s/d iznad pokazuje da sat trenutno minimalno žuri i da se očekuje da će dobiti 1 sekundu u naredna 24 sata. To je za mehanički sat gotovo pa savršeno, i podatak na vibrografu koji je lako razumeti.

Ono što je teže razumeti su sledeća dva broja, koji prikazuju amplitudu i neujednačenost otkucaja. 

 

Amplituda

Sledeći broj na vibrografu je amplituda koja je mera koliko stepeni balansa rotira od jedne krajnje do druge krajnje pozicije – napred-nazad. 

 

Balansni točak se rotira napred-nazad, a potez
od jedne do druge krajnje tačke rotacije je amplituda

 

Amplituda balanse je različita od proizvođača do proizvođača mehanizama. Na primer, mnogi švajcarski mehanizmi rade na visokoj amplitudi, uglavnom oko ili čak iznad 300° kada dobro rade, dok moderni Seiko mehanizam može raditi na 230° bez ikakvih problema, mada sam najčešće viđao amplitude od oko 270°. 

Da bi se doneo sud na osnovu merenja amplitude, važno je znati šta je normalno za mehanizam koji se testira. Amplituda će takođe biti veća pri punoj rezervi snage nego što će biti nakon što sat radi satima, pri kraju rezerve. Međutim, uopšteno govoreći, ako znate normalni opseg, očitavanje amplitude vam može reći koliki obrtni moment balansa dobija od glavne opruge, prema tome, obezbediti kvalitativnu indikaciju zdravlja mehanizma. 

 

 

Nedavno servisirani mehanizam će imati višu amplitudu za svoj domet, dok će sat kome je potrebno podmazivanje imati žalosno nisku amplitudu, koja bi mogla da bude i ispod 150°, što znači da se balansni točak jedva njiše. 

Ako nešto treba da zapamtite iz ovog članka, to je da mala amplituda – definitivno bilo šta ispod 200° – znači da je vašem satu potrebno servisiranje. 

 

Neujednačenost otkucaja

Broj desno od amplitude na vibrografu je neujednačenost otkucaja – beat error.

 

Balansa treba da se okreće jednako ulevo i udesno,
a ako ima male razlike na jednoj strani, to je beat error

 

Neujednačenost otkucaja je razlika u milisekundama između vremena koje balansni točak provede na levoj strani u odnosu na vreme koje provede na desnoj. Drugim rečima, to je vremenska razlika između tik i tak. 

Idealno, razlike ne bi trebalo da bude, pa sat koji lepo radi treba da ima vrednost 0,0 ms. To bi značilo da se balansa okreće tačno toliko ulevo koliko i udesno. 

Često se dešava da sat ima očitavanje koje nije sasvim jednako nuli, ali nema mnogo uticaja na preciznost samog sata. Međutim, veći broj, na primer više od 0,4 ms, može ukazivati na loše regulisan sat, a sve više od 0,8 ms zaista može ukazivati na problem sa balansom. 

 

Frekvencija

Na kraju, ostaje frekvencija sata. Kod mehaničkih satova jedan zamah balansnog točka je jedna vibracija ili poluoscilacija. Kada balansni točak zamahne u oba pravca – napred-nazad, to su dve vibracije ili jedna cela oscilacija. 

Jedna oscilacija pomera sekundaru za jedan otkucaj unapred!

Frekvencija mehanizma se izražava u hercima (Hz) – broju oscilacija u sekundi, ili otkucajima po satu (bph), koji se dobija kada se broj oscilacija u sekundi pomnoži sa 3.600 (broj sekundi u jednom satu). Najčešće frekvencije ručnih satova danas su:

3 Hz – 6 otkucaja kazaljke u sekundi – 21.600 bph

3.5 Hz – 7 otkucaja u sekundi – 25.200 bph

4 Hz – 8 otkucaja u sekundi – 28.800 bph
5 Hz – 10 otkucaja u sekundi – 36.000 bph.

 

Na snimku se vidi sat čija sekundara kuca 6 puta u sekundi,
dakle, frekvencija iznosi 21.600 bph

Nadam se da je ovaj stručniji deo horologije sada malo jasniji ljubiteljima satova, i da će mnogi još malo više ceniti zanatsko umeće i preciznost mehaničkih satova.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Hakovanje – da li je to zaista samo stopiranje sekundare?

Kad god se mehanizmu sata dodaju delovi koji bi vršili određenu dodatnu funkciju osim merenja sati i minuta, govori se o komplikaciji. Reč nema negativnu konotaciju, jer su kompleksniji mehanizmi odraz precizne mehanike i časovničarskog umeća.

Malo ljudi danas smatra treću kazaljku, koja pokazuje sekunde, komplikacijom. Sekundare su postale industrijski standard, pa ipak, u teoriji, one jesu skup dodatnih delova koji prikazuju dodatnu funkciju. Pogotovo ako sat poseduje nešto što se kolokvijalno zove hakovanje sekundare.

 

Zašto se zove hakovanje?

Komplikacija stopiranja sekundare – hacking seconds, aktivira se povlačenjem krunice kada želimo da naštelujemo vreme.

 

Sve tri kazaljke u fokusu,
Seiko Alpinist SPB157J1

Iako smo svi brzo prihvatili termin hakovanje, i objašnjenje da je to stopiranje kretanja sekundare, kao što se može čuti na svim vodećim domaćim i stranim kanalima o satovima – to nije baš u potpunosti tačno. 

Vizuelno, možemo primetiti samo kretanje sekundare kada nakratko pogledamo na sat. Pored preciznijeg merenja vremena, korisno je imati sekundaru kako bi znali da nam mehanički sat nije stao. Kada sat nema funkciju hakovanja, pri izvlačenju krunice sekundara nastavlja da klizi. Nasuprot tome, kada sat poseduje ovu funkciju, prilikom izvlačenja krunice – sekundara stane! 

Otuda je skovan naziv, ali i zabluda koja je toliko učestala da se prihvatila kao istina.

U terminu hacking se nalazi nešto tačnije objašnjenje. Reč se prevodi kao sečenje, i zaista, izvlačenjem krunice, sekundara je odsečena od velike i male kazaljke. Ne fizički, ali sekundara stoji dok se okretanjem krunice šteluju sati i minuti.

Kako radi?

Ova komplikacija postoji već neko vreme, još od XVIII veka, međutim, njena sveprisutnost u ručnim satovima današnjice je novijeg datuma.

 

Crveni detalji na sekundari kao vizuelna poslastica
Orient Kamasu RA-AA0002L19A

 

Mehanizam za hakovanje funkcioniše tako što se izvlačenjem krunice otpušta poluga koja zaustavlja balansu. Faktički, sve kazaljke su stopirane u tom trenutku, a ne samo sekundara, jer bez osciliranja balanse, sat ne radi.

Dakle, prevedeni termin stopiranje sekundare nije sasvim tačan.

Kada vratimo krunicu u prvobitan položaj, mehanizam ponovo oživi. To je, ukratko, tehnologija hakovanja sekundare, ključna karakteristika koja na prvi pogled izgleda jednostavno, i često se zanemaruje.

 

Čemu služi?

Privremeno zaustavljanje sekundare omogućava da se vreme prikazano na satu precizno sinhronizuje u odnosu na tačan izvor merenja vremena, što inače ne bi bilo moguće da je sekundarna kazaljka nastavila da teče.

 

Osim vojnih, stariji satovi su retko kad imali
funkciju hakovanja sekundare.

 

Popularnost i zaista značaj hakovanja sekundare porasli su u godinama Drugog svetskog rata, kada su ručni satovi igrali veću ulogu u vojnoj koordinaciji. Vojnici su se oslanjali na funkciju da bi sinhronizovali svoje satove. Preciznost je bila ključna za uspešno izvršenje taktičkih komandi, jer su morali da se kreću i izvršavaju naredbe u tačno zadatom trenutku. 

Komplikacija je postepeno postajala sve popularnija u narednim decenijama, što je kulminiralo sveprisutnošću u mnogim stilovima satova danas, a ne samo u vojnim, pilotskim i ronilačkim. 

 

Kvarcni satovi, takođe, često imaju hakovanje,

Citizen Promaster Marine Divers BN0220-16E

 

Uloga komplikacije hakovanja nije ključna kao u ratno doba, međutim, mnogi vole da sinhronizuju svoje satove, kako bi merili preciznost i rad svojih ljubimaca, ili prosto žele što tačnije da nameste vreme. 

Zbog toga je komplikacija hakovanja sekundare i danas korisna.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Lepota u jednostavnosti – Spring Drive 9R01

 

U oblasti visoke horologije, gde je svaki otkucaj simfonija preciznosti i lepote, Seiko je poštovano ime. U njegovom arsenalu remek-dela, kalibar 9R01 se izdvaja ne samo po tehničkim specifikacijama, već i kao fuzija inovacije i dizajna, koja podjednako osvaja entuzijaste i kolekcionare.

Razvijen kao deo prestižne Credor linije, unutar Micro Artist studija, 9R01 predstavlja vrhunac mehaničkog umeća. Svaka komponenta je napravljena prema najstrožim standardima, obezbeđujući besprekornu funkcionalnost i beskompromisnu ​​pouzdanost. Međutim, složenost i pouzdanost mehanizma ću staviti u drugi plan. 

Prvo, treba shvatiti da su zanatlije u Micro Artist studiju vrhunski. To je grupa stručnjaka koja redovno posećuje nikog drugog do gospodina koga će mnogi prepoznati kao najboljeg časovničara današnjice, a zove se Philippe Dufour. Oni su grupa koju gospodin Dufour do danas izuzetno poštuje. To dovoljno govori! 

Kalibar 9R01 poseduje istinski vrhunsku završnu obradu najvišeg reda, do skoro rezervisanu za Credor satove, koji u Seiko korporaciji zauzimaju mesto iznad Grand Seiko modela.

 

Grand Seiko Spring Drive 8 Day Power Reserve

Oni sa oštrim okom će primetiti da kalibar 9R01 ipak ima Grand Seiko oznaku. To ne čudi, jer Seiko često koristi svoja mnogobrojna postrojenja, studija i fabrike kako bi izvukao najbolje. To je priča stara.

Ono što istinski izdvaja 9R01 je izuzetna izrada koja prožima svaki aspekt njegovog dizajna. Ne govorim samo o zaracu poliranim ivicama, o fino brušenim stranama, niti o čak 307 delova ovog složenog mehanizma koji rade u takvoj simfoniji pokreta, da su zvanična odstupanja samo +0,5 sekundi na dan! 

Govorim o ploči napravljenoj od jednog dela metala koja pokriva veći deo mehanizma i vrši funkciju mosta. Ovaj most obezbeđuje tačno pozicioniranje svakog točka i zupčanika tako da je prenos snage najefikasniji. Čvrstoća ovog jednodelnog mosta takođe pomaže kod raznih udara na sat. 

 

Zemlja izlazećeg sunca!
Linije daju obris planine Fuđi

 

Međutim, dizajn je ono što vam je možda promaklo. Ploča je zakošena i oblikovana na vrhu kako bi zapravo ocrtala planinu Fuji, čuveni vulkan na najvećem ostrvu Honshu. Sa strane se vidi zlatni klizeći točak, koji predstavlja izlazeće sunce, koje se promalja iza svete japanske planine. Polirani rubini i plavi šrafovi su namešteni da predstavljaju svetla grada Suwa, u čijoj blizini se nalazi Micro Artist Studio! 

Možete li da zamislite dokle su inženjeri i dizajneri studija išli, koliku stručnost i umeće su pokazali da bi uspeli u ovoj nameri... a sam mehanizam izgleda tako obično na prvi pogled. U tome je čar japanskog načina umetničkog izražavanja.

 

Rezerva snage se vidi kada okrenete sat,
i iznosi impozantnih 198 sati!

Kalibar ima čak 56 rubina i zadivljujuću rezervu snage od 198 sati, ili, drugim rečima, osam dana snage. Prikaz rezerve se vidi na samom mehanizmu u polukrugu koji predstavlja jezero Suwa, koje se na mapi Japana u odnosu na planinu Fuji i grad Suwa nalazi upravo na istom mestu.

Elegantna i prefinjena estetika mehanizma, zajedno sa njegovom besprekornom izradom, čine ga pravom poslasticom za poznavaoce. Kalibar 9R01 je simbol harmonične fuzije inovacija, izrade i elegancije. On oličava nepokolebljivu posvećenost pomeranju granica u izradi satova, dok ostaje veran bezvremenskim principima koji definišu brend Seiko. 

 

Japanski minimalizam ili lepota u jednostavnosti

 

Za one koji cene finije stvari u životu, 9R01 nije samo mehanizam – to je remek-delo koje prevazilazi vreme.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Da li se mehanički satovi prave ručno?

     Citiram većinu zaljubljenika u satove: Za razliku od kvarcnih satova, mehanički imaju dušu. Pravi ih majstor časovničar, služeći se tradicionalnom tehnikom proizvodnje. Nema mašina, robota, kompjutera... Nekada sam i ja delio ovo mišljenje. Međutim, to je mala zabluda.

    Iako je ovo nekada važilo kao sušta istina, danas i mehaničke satove mahom proizvode mašine, roboti i kompjuteri. Ipak, nije sve tako jednostavno.

 

    Pre nekoliko stotina godina, svaki deo sata pravljen je ručno. Vešte zanatlije bi mukotrpno isklesali svaku komponentu koristeći alate za časovničarstvo i ručne strugove, a zatim bi majstori časovničari ručno sastavljali ove komponente u jedan izuzetno skupocen sat. U ono vreme, jedan džepni sat bi mogao da košta koliko i kuća. Uostalom, to je i danas slučaj sa cenama nekih brendova...

    Danas se mnogi satovi i dalje delimično ručno izrađuju, ali potpuno ručno rađeni satovi skoro da i ne postoje. Izrada satova isključivo ručno jednostavno više ne služi ciljevima većine proizvođača satova. Fino napravljen mehanički sat kombinuje dva elementa: preciznu tehnologiju i atraktivan dizajn. Atraktivan dizajn je nešto što se sigurno još uvek može postići ručno rađenim materijalima. Međutim, hiperpreciznu tehnologiju koja se nalazi u najboljim vrhunskim satovima danas je skoro nemoguće postići korišćenjem samo ručnih alata.

    To i nije tako loše. Do pre sto godina sat koji radi u okviru od -10 do +15 sekundi na dan se smatrao veoma preciznim. Do pre pedeset godina retki su mogli da priušte preciznost u okviru COSC sertifikata od -4 do +6 sekundi na dan, a danas imamo Grand Seiko modele koji rade u okviru od -3 do +5 sekundi na dan, Rolex satove koji rade od -2 do +2, ili neku Omegu koja radi od 0 do +2 sekunde na dan. I sve to bez upotrebe čipova, radio-tranzistora ili neke druge moderne tehnologije koja poboljšava preciznost.

    Savremena tehnologija je, ipak, u velikoj meri uticala na današnje časovničarstvo. CAD, CAM i CNC tehnologija, posebno, gotovo je preuzela način na koji se dizajniraju satovi. Džepni sat švajcarske proizvodnje iz osamnaestog ili devetnaestog veka dizajnirao bi časovničar koji je svoje ideje nacrtao na papiru. Ali ručni sat iz 2023. godine verovatno je osmislio tim sastavljen od digitalnih dizajnera, časovničara, inženjera i programera.

 

Minase 7 Windows
moderan dizajn, moderne tehnologije, klasičan automatik

 

    Još jedan razlog zašto su mašinski napravljeni delovi postali toliko uobičajeni je novootkrivena važnost oznake in-house. Proizvođači satova i potrošači satova sada smatraju da je manufakturna proizvodnja prestižna i poželjna, tako da se sve više brendova prebacuje na vlastitu proizvodnju. Korišćenje više mašina jednostavno ima smisla za brend koji pokušava da stvori sat bez upotrebe delova sa strane, jer bi bilo potrebno celo jedno selo da se ručno napravi svaki deo visokokvalitetnog sata u razumnom vremenskom okviru. Ako bi brend satova želeo da ručno izradi svaki deo sata, morali bi da angažuju individualne zanatlije koji su se specijalizovali za ručnu izradu safirnih kristala, brojčanika, mehanizama ili delova mehanizama, okvira, narukvica od nerđajućeg čelika i desetina drugih komponenti satova. To je sve neisplativo danas...

 

     Šta danas znači izraz ručno rađeno?

     Mnogi moderni luksuzni satovi su opisani kao handmade, ali ovaj opis retko znači da je sat u potpunosti ručno rađen. Češće, to znači da je sat ručno sastavljen, ručno dovršen ili oboje.

    Da se vratim na citat s početka teksta i otkrijem da nisu samo mehanički satovi sastavljani i ukrašavani ručno. Neki kvarcni mehanizmi se, takođe,  ručno sastavljaju od mehanički obrađenih delova, i ručno se ukrašavaju i dovršavaju. Dakle, nemojte odmah uzimati zdravo za gotovo kada neko kaže da kvarcni satovi nemaju dušu jer ih sklapa robot... Pogledajte Grand Seiko 9F mehanizme, način proizvodnje gotovo liči na ono što Rolex radi sa svojim automatskim mehanizmima. 

 

Grand Seiko 9F kvarcni mehanizam,
ručno polirane ivice, ručno urađene šare i gravura logoa
i ručno brunirani – termički plavljeni šrafovi

   

    Ručna izrada delova za satove je retka u modernoj industriji, ali brojne kompanije za luksuzne satove koriste neke tehnike ručne izrade prilikom proizvodnje svojih satova. Uobičajeno je da brendovi luksuznih satova ručno sklapaju svoje modele, bilo delimično ili u potpunosti. Primeri brendova koji ručno sklapaju bar deo svojih časovnika su Rolex, Omega, Patek Philippe, Audemars Piguet, Breitling, Jaeger-LeCoultre, Longines, Vacheron Constantin, Breguet, IWC Schaffhausen, TAG Heuer i mnogi drugi, a među njima i japanski brendovi Seiko i Orient. Neki od ovih brendova satova, poput luksuznog brenda Patek Philippe, ručno sklapaju svaki deo svojih satova. Drugi koriste mašinsku pomoć. Na primer, Rolex satovi se uglavnom ručno sklapaju, ali mašina pomaže u poravnanju i pritisku tokom sklapanja.

 

Uz pomoć mašina sve ide mnogo brže

 

    Ručna završna obrada je takođe uobičajena među vrhunskim brendovima satova, toliko da se smatra prilično standardnom. Opet, međutim, završna obrada može biti uz pomoć mašine. Rolex satovi dobijaju početno poliranje od mašine, ali se ručno dorađuju i poliraju nakon toga. Istu tehniku ima Grand Seiko, kada proizvodi sve svoje tipove mehanizama – kvarcne, automatske i Spring Drive. To je minimalna upotreba ručnog rada, ali ipak postoji. Uz to, neki brendovi satova ne koriste mašine tokom završne obrade. Kao primer, Patek Philippe i Vacheron Constantin su dobro poznati po visokom kvalitetu svojih tradicionalnih tehnika ručne završne obrade. 

    Slično njima, japanski brend Credor, koji predstavlja najluksuzniju varijantu Seiko satova, može se pohvaliti tradicionalnom upotrebom ručnih tehnika obrade, kako mehanizma, tako i drugih delova.

 

Umetnik ručno crta indekse na ciferu budućeg Credora
Preciznost linija su prosto zadivljujuće

    U Japanu poznati su još Hajime Asaoka i Naoya Hida, koji tako dobro obrađuju i sređuju svoje satove, sasvim ručno, da pariraju velikoj švajcarskoj trojci, ako ih i ne prevazilaze. Oni, naravno, zavise od ébauche mehanizama i dobavljanju kućišta sa strane, ali ih onda ukrase i srede do neprepoznatljivosti i dovedu do umetničke perfekcije.

 

Indeksi na ovom satu su rezbareni ručnim alatom
i veštim prstima majstora časovničara

 

     Da li postoje potpuno ručno rađeni satovi?

    Ukratko, da! Nekoliko švajcarskih brendova ih i dalje rade ručno, ali pošto je ovo blog o japanskim satovima, držaću se teme!

    Masahiro Kikuno – 菊野 昌宏 – japanski je časovničar i najmlađi član Académie Horlogère des Créateurs Indépendants. Ko zna nešto o ovoj akademiji i koji su njeni članovi, onda može i da pretpostavi koji genije je Kikuno. Studirao je u časovničarskoj školi Hiko Mizuno, u grupi fokusiranoj na popravke satova, međutim, to se vrlo brzo promenilo.

 

Masahiro Kikuno u radionici

    Počeo je da unapređuje svoje znanje i tehniku časovničarstva i napravio je sat koji ima večni kalendar i turbijon, ni manje ni više, i sve to dok je bio polaznik časovničarske škole. Možete zamisliti da jedan student konstruiše dve najprestižnije i najteže komplikacije u jednom satu, a to je nešto što šačica ljudi u svetu zna da napravi.    

  

Sat Masahiroa Kikunoa,
svaki deo, od početka do kraja rađen rukom

     

    Kao što smo videli, ručno rađeni satovi se i dalje prave, međutim, oni su, u najmanju ruku, neuobičajeni. Zbog stručnosti i vremena potrebnog za pravljenje , oni su takođe izuzetno skupi. Po pravilu, što je više ručnog rada, cena je viša. Ta cena uglavnom ili u potpunosti ručno rađenog sata imaće šest ili sedam cifara.

    Nekada su bili norma, a danas su potpuno ručno rađeni satovi luksuz u kojem retki ljubitelji horologije mogu da uživaju. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

 

 

Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩