Citiram većinu zaljubljenika u satove: Za razliku od kvarcnih satova, mehanički imaju dušu. Pravi ih majstor časovničar, služeći se tradicionalnom tehnikom proizvodnje. Nema mašina, robota, kompjutera... Nekada sam i ja delio ovo mišljenje. Međutim, to je mala zabluda.
Iako je ovo nekada važilo kao sušta istina, danas i mehaničke satove mahom proizvode mašine, roboti i kompjuteri. Ipak, nije sve tako jednostavno.
Pre nekoliko stotina godina, svaki deo sata pravljen je ručno. Vešte
zanatlije bi mukotrpno isklesali svaku komponentu koristeći alate za
časovničarstvo i ručne strugove, a zatim bi majstori časovničari ručno
sastavljali ove komponente u jedan izuzetno skupocen sat. U ono vreme, jedan džepni sat bi mogao da košta koliko i kuća. Uostalom, to je i danas slučaj sa cenama nekih brendova...
Danas se mnogi satovi i dalje delimično ručno izrađuju, ali potpuno
ručno rađeni satovi skoro da i ne postoje. Izrada satova isključivo ručno
jednostavno više ne služi ciljevima većine proizvođača satova.
Fino napravljen mehanički sat kombinuje dva elementa: preciznu
tehnologiju i atraktivan dizajn. Atraktivan dizajn je nešto što se
sigurno još uvek može postići ručno rađenim materijalima. Međutim,
hiperpreciznu tehnologiju koja se nalazi u najboljim vrhunskim satovima
danas je skoro nemoguće postići korišćenjem samo ručnih alata.
To i nije tako loše. Do pre sto godina sat koji radi u okviru od -10 do +15 sekundi na dan se smatrao veoma preciznim. Do pre pedeset godina retki su mogli da priušte preciznost u okviru COSC sertifikata od -4 do +6 sekundi na dan, a danas imamo Grand Seiko modele koji rade u okviru od -3 do +5 sekundi na dan, Rolex satove koji rade od -2 do +2, ili neku Omegu koja radi od 0 do +2 sekunde na dan. I sve to bez upotrebe čipova, radio-tranzistora ili neke druge moderne tehnologije koja poboljšava preciznost.
Savremena tehnologija je, ipak, u velikoj meri uticala na današnje
časovničarstvo. CAD, CAM i CNC tehnologija, posebno, gotovo je preuzela
način na koji se dizajniraju satovi. Džepni sat švajcarske proizvodnje iz osamnaestog ili devetnaestog veka dizajnirao bi časovničar koji je svoje ideje nacrtao na papiru.
Ali ručni sat iz 2023. godine verovatno je osmislio tim sastavljen od digitalnih dizajnera, časovničara, inženjera i
programera.
Minase 7 Windows moderan dizajn, moderne tehnologije, klasičan automatik |
Još jedan razlog zašto su mašinski napravljeni delovi postali toliko
uobičajeni je novootkrivena važnost oznake in-house. Proizvođači
satova i potrošači satova sada smatraju da je manufakturna proizvodnja prestižna i poželjna, tako da se sve više brendova prebacuje na vlastitu
proizvodnju. Korišćenje više mašina jednostavno ima smisla za brend
koji pokušava da stvori sat bez upotrebe delova sa strane, jer bi bilo potrebno celo jedno selo da
se ručno napravi svaki deo visokokvalitetnog sata u razumnom vremenskom
okviru. Ako bi brend satova želeo da ručno izradi svaki deo sata, morali
bi da angažuju individualne zanatlije koji su se specijalizovali za
ručnu izradu safirnih kristala, brojčanika, mehanizama ili delova mehanizama, okvira,
narukvica od nerđajućeg čelika i desetina drugih komponenti satova. To je sve neisplativo danas...
Šta danas znači izraz ručno rađeno?
Mnogi moderni luksuzni satovi su opisani kao handmade, ali ovaj opis retko znači da je sat u potpunosti ručno rađen. Češće, to
znači da je sat ručno sastavljen, ručno dovršen ili oboje.
Da se vratim na citat s početka teksta i otkrijem da nisu samo mehanički satovi sastavljani i ukrašavani ručno. Neki kvarcni mehanizmi se, takođe, ručno sastavljaju od mehanički obrađenih delova, i ručno se ukrašavaju i dovršavaju. Dakle, nemojte odmah uzimati zdravo za gotovo kada neko kaže da kvarcni satovi nemaju dušu jer ih sklapa robot... Pogledajte Grand Seiko 9F mehanizme, način proizvodnje gotovo liči na ono što Rolex radi sa svojim automatskim mehanizmima.
Grand Seiko 9F kvarcni mehanizam, ručno polirane ivice, ručno urađene šare i gravura logoa i ručno brunirani – termički plavljeni šrafovi |
Ručna izrada delova za satove je retka u modernoj industriji, ali
brojne kompanije za luksuzne satove koriste neke tehnike ručne izrade
prilikom proizvodnje svojih satova. Uobičajeno je da brendovi luksuznih
satova ručno sklapaju svoje modele, bilo delimično ili u potpunosti.
Primeri brendova koji ručno sklapaju bar deo svojih časovnika su Rolex,
Omega, Patek Philippe, Audemars Piguet, Breitling,
Jaeger-LeCoultre, Longines, Vacheron Constantin, Breguet, IWC
Schaffhausen, TAG Heuer i mnogi drugi, a među njima i japanski brendovi Seiko i Orient. Neki od ovih brendova satova, poput luksuznog brenda Patek
Philippe, ručno sklapaju svaki deo svojih satova. Drugi koriste
mašinsku pomoć. Na primer, Rolex satovi se uglavnom ručno sklapaju, ali
mašina pomaže u poravnanju i pritisku tokom sklapanja.
Ručna završna obrada je takođe uobičajena među vrhunskim brendovima
satova, toliko da se smatra prilično standardnom. Opet, međutim, završna
obrada može biti uz pomoć mašine. Rolex satovi dobijaju početno
poliranje od mašine, ali se ručno dorađuju i poliraju nakon toga. Istu tehniku ima Grand Seiko, kada proizvodi sve svoje tipove mehanizama – kvarcne, automatske i Spring Drive. To je minimalna upotreba ručnog rada, ali ipak postoji. Uz to,
neki brendovi satova ne koriste mašine tokom završne obrade. Kao
primer, Patek Philippe i Vacheron Constantin su dobro poznati po visokom
kvalitetu svojih tradicionalnih tehnika ručne završne obrade.
Slično njima, japanski brend Credor, koji predstavlja najluksuzniju varijantu Seiko satova, može se pohvaliti tradicionalnom upotrebom ručnih tehnika obrade, kako mehanizma, tako i drugih delova.
U Japanu poznati su još Hajime Asaoka i Naoya Hida, koji tako dobro obrađuju i sređuju svoje satove, sasvim ručno, da pariraju velikoj švajcarskoj trojci, ako ih i ne prevazilaze. Oni, naravno, zavise od ébauche mehanizama i dobavljanju kućišta sa strane, ali ih onda ukrase i srede do neprepoznatljivosti i dovedu do umetničke perfekcije.
Da li postoje potpuno ručno rađeni satovi?
Ukratko, da! Nekoliko švajcarskih brendova ih i dalje rade ručno, ali pošto je ovo blog o japanskim satovima, držaću se teme!
Masahiro Kikuno – 菊野 昌宏 – japanski je časovničar i najmlađi član Académie Horlogère des Créateurs Indépendants. Ko zna nešto o ovoj akademiji i koji su njeni članovi, onda može i da pretpostavi koji genije je Kikuno. Studirao je u časovničarskoj školi Hiko Mizuno, u grupi fokusiranoj na popravke satova, međutim, to se vrlo brzo promenilo.
Počeo je da unapređuje svoje znanje i tehniku časovničarstva i napravio
je sat koji ima večni kalendar i turbijon, ni manje ni više, i sve to dok je bio polaznik časovničarske
škole. Možete zamisliti da jedan student konstruiše dve najprestižnije i najteže komplikacije u jednom satu, a to je nešto što šačica ljudi u svetu zna da napravi.
Kao što smo videli, ručno rađeni satovi se i dalje prave, međutim, oni su, u najmanju
ruku, neuobičajeni. Zbog stručnosti i vremena potrebnog za pravljenje , oni su takođe izuzetno skupi. Po pravilu, što je više ručnog rada, cena je viša. Ta cena uglavnom ili u
potpunosti ručno rađenog sata imaće šest ili sedam cifara.
Nekada su bili norma, a danas su potpuno ručno rađeni satovi luksuz u kojem
retki ljubitelji horologije mogu da uživaju.
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
Ivan R.
岩