Citizen Eco-Drive One – najtanji solarni sat na svetu

 

U svetu časovničarstva postoji jedno nezvanično takmičenje, ako mogu tako da ga nazovem. O čemu se radi? 

Lako je napraviti veliki, glomazan sat, donekle je lako napraviti i super otporan sat koji može da preživi tenk koji ga pregazi. Izuzetno je teško napraviti nešto kvalitetno, izdržljivo i precizno, a da ostane tanano. Zbog toga se mnoge časovničarske kuće trude da naprave najtanji sat na svetu!

U to ime, mnogi mehanički satovi, tanji od 2-3 milimetra dobijaju ogromnu pažnju časovničarske javnosti i kolekcionara, a generalno se ignorišu kvarcni satovi. Pa ipak, nije lako napraviti ni tanak kvarci sat, što inžinjeri Citizen korporacije mogu i da potvrde. 

 

Kako pobediti fiziku? 

Oko 2016. godine, inženjeri u kompaniji Citizen u Japanu odlučili su da moraju da naprave nešto specijalno kako bi proslavili 40 godina postojanja čuvene tehnologije Eco-Drive – kvarcni mehanizam koji radi na solarni pogon.

 

Eco-Drive tehnologija na slikovit način

 

Nisu želeli samo da objave limitirano izdanje sa novom bojom cifera, želeli su da pomere granice. Njihov cilj je bio jasan u svojoj jednostavnosti – stvoriti mehanizam sata koji je debeo tačno jedan milimetar. 

Da biste razumeli koliko je taj zahtev lud, nađite novčić od 5 dinara ili za one koji čitaju iz inostranstva, recimo novčić od 2 evra. Debljina ovih novčića je oko 2 mm! Sada zamislite kako je Eco-Drive One kalibar tanak kao pola tog novčića!! Ceo mehanizam, užurbana mikroskopska metropola zupčanika, bakarnih kalemova, ploča i, što je ključno, solarnih ćelija i baterije.

 

Eco-Drive One kalibar rastavljen u delove,
sve ovo staje u jedan milimetar debljine!

 

Inženjerski tim je odmah naleteo na zid. Standardni kvarcni elektrorotor – mali elektromotor koji okreće zupčanike – obično je napravljen u tri sloja. Kao takav ne bi stao u kućište od 1 mm. Zato su morali da konstruišu novi proizvodni proces kako bi zavarili dvoslojnu strukturu rotora, uklanjajući dragocene mikrone. 

 

Rotor koji pokreće zupčanike i kazaljke kvarcnog mehanizma,
levo je standardni a desno rotor u Eco-Drive One

 

Zatim se pojavio problem sa napajanjem. Napraviti tanak kvarcni mehanizam je komplikacija po sebi, ali trebalo je u taj jedan milimetar staviti i solarne ćelije i konvertor koji sunčevu i veštačku svetlost pretvaraju u električnu energiju. 

Morali su da shvate kako da spljošte solarni panel i punjivu energetsku ćeliju u nešto što podseća na list papira, a opet dovoljno robusno da drži energiju celu godinu u potpunom mraku!

Dobro ste pročitali, stručni tim Citzen korporacije se odlučio da rezerva snage ne bude sandardnih šest meseci, već da tanka baterija koja staje u taj tanani mehanizam može da održava rad sata čitavih godinu dana! 

 

Kalibar 8826, najtanji kvacrni mehanizam na svetu, 
sa solarnom pločom u obliku prstena kako bi se uštedelo na visini

 

Tim je uspeo da izvede nemoguće. Funkcionalan solarni mehanizam debljine tačno 1,00 mm dobio je oznaku Cal. 8826. Međutim, to je bilo samo pola posla. 

Postojao je još jedan problem. Naime, kućište sata od nerđajućeg čelika, manje više standardne konstrukcije, svedeno na dimenzije koje odgovaraju tankom kalibru 8826, nema strukturnu stabilnost. Čelik te debljine ponaša se kao aluminijumska folija.

Bio im je potreban materijal koji može da bude tanak kao papir, ali čvršći od ćelika! Inženjeri su morali da ostave tradicionalno časovničarstvo po strani i potraže pomoći stručnjaka iz industrije specijalnih materijala.

Rešenje je bio cermet – visokotehnološki kompozit koji kombinuje ekstremnu tvrdoću keramike sa otpornošću metala.

 

Tvrdoća materijala prema Vikersovoj skali
Cermet je 1500 a cementirani karbid preko neverovatnih 2000!

Citizen se tu nije zaustavio. Okrvir stakla se uz samo staklo najviše grebe tokom nošenja časovnika na ruci. Iako je cermet dosta tvrđi od čelika i teško da udarac može da ostavi traga na njegovoj površini, u Citizenu nisu želeli da rizikuju, ni malo. 

Umesto cermeta, za okvir kućišta inženjeri su koristili nešto što se naziva BTC carbide – binderless tungsten cemented carbide, ili prostije rečeno....... visokokvalitetni keramički materijal napravljen od 100% čestica volfram karbida, bez tradicionalnih metalnih veziva kao što su kobalt ili nikl! Kao što sam pominjao u nekom od prethodnih tekstova, volfram je jedan od najčvršćih materijala na zemlji, jednak safiru.

 

Cermet, safirno staklo i BTC karbid,
na mohsovoj skali tvrdoće odmah ispod dijamanta

 

BTC je materijal toliko izuzetno čvrst da se obično koristi za izradu alata za teške uslove rada koji seku druge metale u fabrikama. Na mohsovoj skali je 9 do 9.5, malo tvrđe od samog safira! To čudo je sastavni deo Eco-Drive One satova.

Čitav sat debljine je samo 2,98 mm. To je optička iluzija na zglobu. Gledano sa strane, tanji je od čelične narukvice. To je funkcionalna, izdržljiva mašina na solarni pogon koja uključuje mnoštvo sitnih  delova koji gotovo da ne zauzima fizički prostor. Sat deluje dvodimenzionalno. To ostaje najtanji analogni sat na solarni pogon ikada napravljen – visoko projektovani delić vremena koji su napravili ljudi koji su odbili da prihvate poraz i tehnološke granice. 

 

 

 

Činjenica da su Eco-Drive One satovi toliko tanki koliko jesu, ima mnogo veze sa činjenicom da je solarna ćelija u obliku prstena i može se postaviti u istu ravni kao i zupčanik koji pokreće kazaljke.

Svaki deo sata je posebno dizajniran da bude tanak ili manji kako bi zauzimao delić prostora nego što je to inače slučaj. Svaki deo je posebno dizajniran za ovaj sat, nema recikliranih delova i svaki deo je morao biti debljine manje od 1 mm. 

Motorna zavojnica je redizajnirana za Eco-Drive One, kako bi se njena debljina smanjila na manje od 1,00 mm, i postavljena je direktno u glavnu ploču. Brojčanik je od sintetičkog safira kao i sam kristal iznad cifera, debljine su od samo 0,15 mm. 

Bukvalno dlaka s glave. Iste su debljine.

 

Vešte ruke i oštro oko, i moćno uveličavajuće staklo

 

Punjiva rezervna ćelija je posebno razvijena u partnerstvu sa Hitachi Maxell, posebno za Eco-Drive One, ćelija od 3,7 volti je debljine samo 0,87 mm.

Zbog veoma strogih tolerancija, visoke preciznosti i teškoće sklapanja Citizen Eco-Drive One su zapravo ručno sastavljeni satovi. Dakle, ono da svi kvarcni satovi nemaju dušu ne drži vodu ni u ovom slučaju! 

 

Samo ručni rad, u Citizenu se nisu šalili

 

Šta ovaj sat čini inženjerskim čudom?

1. Dimenzije: Eco-Drive One je zapanjujuć kada uzmete u obzir da nije u pitanju sat sa digitalnim prikazom, već pokretna analogna mašina sa kazaljkama, zupčanicima i baterijom. Debljina celog sata je 2,98 mm. Da bih vam to vizuelno stavio u perspektivu, celo kućište sata je otprilike debelo kao dve kreditne kartice složene jedna na drugu!

2. Inženjerski izazov:  Napraviti tanak kvarcni sat je donekle lakši posao u odnosu na mehaničke satove, ali napraviti ovako tanak solarni sat nije mačji kašalj. Citizen je morao potpuno da redizajnira svoj proizvodni proces da bi to postigao.  Mnoštvo delova je redizajnirano jer su standardne komponente sata su bile predebele. Sam proces smanjenja baterije kako bi se uklopila u mehanizam od 1 mm, a da pritom zadrži rezervu snage od 12 meseci sa jednim punjenjem je bio gotovo nemoguć posao.  

3. Materijali: Rešavanje faktora savijanja materijala je skupocen proces.  Najveći rizik kod ovako tankog sata je da bi mogao da pukne ili se savije na vašem zglobu poput papira. To se ne može dogoditi sa cermetom i BTC karbidom, a i samo safirno staklo, tanko poput vlasi kose se lako lomi, ali su inženjeri i tu našli rešenje u vidu premaza Clarity, koje uz antirefleksna svojstva čini safir čvršćim.  

    

Čudo tehnike takno poput novčića – Citizen Eco-Drive One

S obzirom da najtanji mehanički satovi koštaju, eh u rangu šestocifrenih brojeva, kvarcni satovi će vam uštedeti novac. Međutim, ni oni nisu baš toliko jeftini. Cena Eco-Drive One satova je oko 2.000 evra, a polovni drže cenu, poprilično dobro. 

Da li vredi? Dobro pitanje... ali da jeste čudo tehnike i mehanike, i da je simfonija najređih materijala, to stoji.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Nomen est omen

 

Istorija nas je naučila da dela i karakter osobe daju vrednost imenu, a ne obrnuto. U slučaju časovničarstva, kvalitet, majstorstvo, inovacije i preciznost daju vrednost imenu brenda. 

Japanski brendovi svetu su dali pregršt tehnoloških inovacija u časovničarstvu, i neke od najpreciznijih satova današnjice. Iza svakog imena stoji istorija inovacija i precizne mehanike. Od Kintara Hatorija, koji je težio izuzetnom radu, do Kašio braće čije je romanizovano prezime simbol digitalne revolucije. Preko vizije da satovi budu za svakog građanina, sve do same srži precizne mehanike dalekog istoka... Razumevanje kako su ovi brendovi postali globalni stubovi časovničarske industrije kreće od njihovog naziva.

 

Ne pitam za tvoje ime, nego za tvoja dela 

Seneka je shvatio da ime po sebi ne znači ništa bez dela. Upravo na delu je poznat japanski brend Seiko.

 

Ime brenda je esencija onoga što brend predstavlja, a njegovo značenje je složenije od jednostavnog prevoda. Zapravo, kao prevodilac sa japanskog jezika, skoro da mi je nemoguće samo prevesti reč seiko bez dodatnih objašnjenja u fusnotama. Što me navodi da je sam naziv odlično odabran i upotrebljen. 

Lingvističko značenje:

Ime Seiko je sastavljeno od dva japanska kanđija – ideogramskih znakova koji se koriste u japanskom pismu:

• 精 (Sei): Ovaj znak znači izvrstan, precizan, minuciozan, pedantan ili prefinjen. Kada se koristi u kontekstu kvaliteta, ukazuje na nešto što je izuzetno dobro urađeno.

• 工 (Kō): Ovaj znak znači rad, izrada, zanat, majstorstvo ili inženjering. Odnosi se na proces izrade nečega.

 

Makrofotografija logoa na King Seiko modelu SPB369

  

Neki izvori navode i značenje sreća ili uspeh s tim da je to donekle pogrešno, jer se te reči drugačije pišu, iako se izgovaraju isto. Ta igra reči može da se prihvati ako se Seiko napiše latinicom, kao što to i jeste slučaj na brojčaniku njihovih satova, ali je naziv primarno fokusiran na predstavi kvaliteta i preciznosti.

Istorijsko poreklo 

Osnivač kompanije Seiko bio je Kintaro Hatori, koji je 1881. godine otvorio radnju za prodaju i popravku satova u Tokiju. Posao je cvetao, pa se Hatori odlučio na ozbiljniji korak. Godine 1892. osnovao je prvu pravu fabriku za proizvodnju satova u Japanu, nazvavši je Seikosha – Seikoša.

Zgrada Seiko kompanije u Ginzi, Tokio

Sha – 社 znači kuća, termin koji naginje značenju kompanija. Dakle, Seikosha je značila Kuća majstorske preciznosti ili Kuća izvrsnog rada... i još mnogo sličnih značenja, za koje verovatno ni Japanci sami neće znati da ih objasne i nabroje. To je originalnost koja je postala nadaleko poznata.

Prvi ručni satovi objavljeni pod brendom Seiko pušteni su u prodaju 1924. godine. Skraćenje imena kompanije iz Seikosha u samo Seiko je najverovatnije bio deo strategije za lakšu globalnu prepoznatljivost i marketing, zadržavajući suštinu originalne misije – preciznost.

Sat na kuli zgrade Seiko u Ginzi,
pogled na ulaz u zgradu sa krova 

Naziv Seiko je lingvistički bogat i u potpunosti obuhvata ideju posvećenosti kvalitetu i majstorstvu u izradi. To nije samo zvučno ime, već funkcionalni manifest koji direktno opisuje misiju brenda.

 

Ime je prvo nasledstvo 

Ime Citizen je izuzetno zanimljivo jer, za razliku od Seika, direktno koristi englesku reč, ali sa vrlo specifičnom i snažnom filozofijom koja stoji iza nje – sat za građane širom sveta.

 

The Citizen Chronomaster AQ4042-01P, makrofotografija

 

Naziv koji na engleskom znači građanin nije slučajno odabran. On odražava jasnu viziju i misiju brenda, koje sežu duboko u njihovu istoriju.

Lingvističko značenje

Citizen – građanin. Osim prostog prevedenog značenja, reč simbolizuje univerzalnost, demokratičnost, dostupnost i ideju da su kvalitetni proizvodi namenjeni svakom pojedincu u društvu, bez obzira na društveni status.

Istorijsko poreklo i krštenje

Istorija naziva počinje mnogo pre nego što je kompanija zvanično usvojila to ime. Jedna ličnost modernih shvatanja – Kamekići Jamazaki, uvideo je da su organizacija posla i preciznost ključni u razvitku Japana početkom XX veka. Međutim, satovi su bili preskupi, pogotovo za običnog radnika, tj. za prosečnog građanina.

Upravo je Kamekići Jamazaki davne 1918. godine u Tokiju osnovao Institut za istraživanje satova Shokosha, preteču kompanije koju danas poznajemo kao Citizen Watch. 

Ključni trenutak dogodio se 1924. godine kada je Institut proizveo prvi džepni sat koji je nazvan Citizen.

 

Prvi sat sa nazivom Citizen, predstavljen 1924. godine.

 

Naziv je zvanično predložio oblasni gospodar Šinpei Goto, ujedno i tadašnji gradonačelnik Tokija, koji je bio prijatelj osnivača Jamazakija. Prvi Citizen sat ikada poklonjen je japanskom princu regentu, kasnije caru Hirohitu, što je bio veliki događaj za brend. To je nešto što se ne pominje mnogo danas, kada znamo da je upravo car Hirohito uvukao Japan u Drugi svetski rat, priklonivši se pogrešnoj strani.

Gradonačelnik Goto je izjavio da se nada da će satovi biti popularni u građanstvu i da će doprineti boljem životu građana, i to ne samo u Japanu, nego u celom svetu. Zbog toga je i predložio da novi naziv bude na engleskom jeziku. Ova izjava je postala credo kompanije.

Inspirisana tim idealima i uspehom džepnog sata, kompanija je zvanično preimenovana u Citizen Watch Co., Ltd. 1930. godine.

 

Moderno reizdanje prvog Citizen sata, proizvedeno 2024. godine,
povodom stogodišnjice od prvog modela.

 

Filozofija kompanije – Bolje počinje sada

Naziv Citizen je postao stub celokupne strategije brenda, sa fokusom na demokratizaciju tehnologije. Za razliku od mnogih švajcarskih luksuznih brendova, koji su bili nedostupni širokim masama, Citizen je želeo da ponudi visok kvalitet i preciznost po ceni koju svaki građanin može da priušti.

Korišćenje univerzalne engleske reči za ime brenda odmah je signaliziralo globalnu ambiciju. Naziv naglašava posvećenost brenda tome da tehnologiju i preciznost učini dostupnom masama, a ne samo eliti.

 

Upoznaj samog sebe 

Naziv Orient je izrazito geografski i simboličan. On označava Istok, ali je izabran sa jasnom namerom da se signalizira proširenje i globalna ambicija brenda, kako na istoku tako i na zapadu.

 

Orient Tonneau ESAC-Q0, makrofotografija

 

Lingvističko i simboličko značenje

Latinska reč oriens znači izlazeći, označavajući deo sveta odakle Sunce izlazi – istok. Za Japan, kao zemlju izlazećeg Sunca, ovaj naziv ima dubok simbolički značaj. Simbolizuje početak, novi dan, vitalnost i izvor svetlosti.

Ime je odabrano u periodu posleratne obnove, nakon 1950. godine, kada su mnoge japanske kompanije aktivno tražile međunarodno priznanje. Korišćenje reči koja je razumljiva na Zapadu omogućilo je brendu da se odmah pozicionira kao globalni igrač.

Istorijsko poreklo

Koreni brenda Orient sežu duboko u prošlost, daleko pre zvaničnog osnivanja kompanije. Zbog toga se često navode dve godine osnivanja, a ja kao ljubitelj brenda uglavnom navodim 1901. godinu, kada je Shogoro Yoshida – Šogoro Jošida, osnivač brenda, otvario prodavnicu satova u Tokiju pod nazivom Yoshida Tokei-ten – Prodavnica satova Jošida. 

Stoga, po meni, Orient ima tradiciju dugu preko 120 godina; međutim, u to vreme Jošida se nije bavio proizvodnjom satova, već prodajom uvezenih džepnih satova, kao i nekih rezervnih delova.  

Tek 1920. godine Jošida osniva firmu Toyo Tokei i počinje proizvodnju prvo stonih, a kasnije, 1934. godine, i ručnih satova.

 

Prvi Orient iz 1950. godine
i prvi sat premijum linije Orient Star iz 1951. godine

Nakon prekida rada zbog teške posleratne ekonomije, uništena kompanija se renovirala i rekonstruisala i 1950. godine promenila naziv u Orient Watch Co., Ltd. Iste godine lansirali su i svoj prvi Orient model, a 1951. godine Orient Star – premijum liniju koja i danas postoji.

Zbog cele situacije sa Drugim svetskim ratom i zbog uništenja kompanije Toyo Tokei, ponovno osnivanje pod novim nazivom 1951. godine uzima se kao početak rada kompanije Orient.

 

Orient Star logo tokom godina

 

Ime ne krasi čoveka, nego čovek ime

Naziv Casio je najjednostavniji za dešifrovanje, međutim, veliki broj ljudi uopšte ne zna šta taj naziv znači. Odgovor je jednostavan i to je svojevrsno svedočanstvo porodične sloge i vizije.

Lingvističko značenje

Casio nema direktno značenje na japanskom jeziku. To je pojednostavljeno fonetsko prilagođavanje pisanja porodičnog imena osnivača kompanije Kashio – Kašio. Bili su to Tadao, Tošio, Kazuo i  Jukio Kašio, koji su 1946. godine osnovali ovu kompaniju.

 

Braća Kašio ispred zgrade kompanije

 

Istorijsko poreklo i inovacija

Originalni naziv kompanije je bio Kashio Seisakujo – Proizvodna kompanija Kašio. Ideja nije bila da se proizvode satovi... bar ne u početku. Akcenat je bio na modernizaciji i tehnološkom razvoju posleratnog Japana. Kompanija je započela sa izradom tehnoloških uređaja, na prvom mestu električnih kalkulatora. Njihove ambicije su uvek bile vezane za elektronske inovacije.

Kada je kompanija 1957. godine objavila svoj prvi potpuno elektronski kompaktni kalkulator – model 14-A, shvatili su da moraju da olakšaju izgovor svog imena na globalnom tržištu, prvenstveno na engleskom.

 

Prvi elektronski kalkulator i braća Kašio

 

Prezime Kashio je romanizovano u Casio, jer je ta verzija imala moderniji zvuk i bila je lakša za izgovor i prepoznavanje među stranim kupcima, iako ne vidim razloga da Kašio bude prekomplikovano izgovoriti na bilo kom jeziku...

Filozofija Casio brenda je uvek bila vezana za funkcionalnost i inovacije. To se vidi u njihovim satovima, čiji su se prvi modeli pojavili sedamdesetih – od prvog digitalnog sata sa kalendarom, preko satova sa kalkulatorom, do neuništive serije G-Shock. 

 

Prvi Casio sat, Casiotron B, predstavljen 1974. godine.

 

Naziv Casio je postao sinonim za tehnologiju i izdržljivost, a ne samo za tradiciju izrade preciznih kvarcnih satova.

 

Nomen est omen – Ime je znak

Četiri imena, četiri priče, jedno nasleđe – preciznost. Seiko, Citizen, Casio i Orient predstavljaju kvintesenciju japanskog časovničarstva, a njihovi nazivi nisu samo etikete.

Oni su manifesti preciznosti izrade i predanosti radu!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Ko pravi najbolje solarne satove u Japanu?

Istorija i evolucija ručnih satova je, sve do relativno nedavno, bila usmerena na praktičnost. Prvo, satovi su bili veliki, skupi, okačeni na zidove bogato ukrašenih domova. Sa zida su sišli na kamine, police i stolove, a odatle u naše džepove. Smislili smo kako da ih navijamo bez ključeva, a onda su nam prešli iz džepova na zglobove. 

Kada su satovi postali praktični za nošenje, pojavila se potreba da budu i praktičniji za korišćenje. Razradili smo automatsko navijanje, štedeći vreme potrebno za svakodnevno ručno namotavanje glavne opruge. Zatim su stigli kvarcni satovi, koji nude još manje svakodnevnih problema, veću preciznost i veću pristupačnost. Na samom kraju, solarni satovi su uklonili i nezgodacije oko menjanja baterija na svakih tri do pet godina.

Kad smo već kod solarnih satova...

 

Kako solarni satovi rade?

Kao što ime govori, solarni satovi prikupljaju, pretvaraju svetlosnu energiju u električnu i skladište je u posebne dopunjive baterije. Rani modeli imali su potpuno izložene solarne ćelije, vidljivo upadljive, bilo na brojčaniku ili na vrhu kućišta. 

 

Davne 1976. godine Citizen je svetu predstavio prvi sat na solarni pogon
Citizen Crystron Solar Cell

 

Citizen je pionir u ovom polju, i danas se smatra jednim od najpouzdanijih i najboljih proizvođača solarnih satova. U početku, ideja je bila jednostavna, pa su minijaturni solarni paneli postavljeni na sam brojčanik. Danas se solarna ćelija postavlja odmah ispod brojčanika kako bi se postigli isti rezultati. Tu tehnologiju je, takođe, Citizen prvi razvio. Ideja je da samu ploču brojčanika napravi tako da propušta svetlost – prosto i genijalno u isto vreme.

Ostatak procesa je manje-više poznat. Solarna ćelija prikuplja fotone svetlosti, energija svetlosti se pretvara u električnu energiju, ona se zatim prenosi u punjivu bateriju, gde se čuva. Dublje nećemo zalaziti.

 

Shema rada solarnog sata

Treba napomenuti da moderne solarne ćelije mogu sakupljati energiju ne samo od Sunca već i od veštačkih izvora svetlosti, iako se tako baterija puni dosta sporije.

 

Prednosti i mane

Solarna energija nudi nekoliko tehničkih prednosti u odnosu na tradicionalne mehaničke i moderne kvarcne mehanizme, što je čini privlačnom opcijom za mnoge. 

Prvo i možda najvažnije, energija za pokretanje kazaljki dolazi od ultimativnog izvora energije, našeg Sunca. Energija će biti dostupna u izobilju još najmanje nekoliko milijardi godina, a tehnologija za prikupljanje i skladištenje te energije redovno napreduje.

 

Sunce je staro oko 4,5 milijardi godina i na polovini je svog životnog veka.
Naučnici procenjuju da će trajati još oko 5 milijardi godina.

 

Drugo, skladištenje energije u solarnim satovima, u kontekstu rezerve snage, daleko prevazilazi sve što bilo koji mehanički sat može postići. Kad smo već kod toga, ni obični kvarcni satovi ne mogu da se mere s konstantno punjivim baterijama koje danas već mogu da traju preko 15 godina pre prvog menjanja!

Zbog toga, solarni satovi ne zahtevaju ni toliko često održavanje. Pošto ne zahtevaju podmazivanje, niti koriste standardnu bateriju, može proći duže od decenije pre nego što im zatreba servis. 

Konačno, solarni satovi su tačni barem koliko i ostali kvarcni satovi. Preciznost se meri u nekoliko sekundi na mesečnom nivou, a pojedini modeli mogu da iznenade preciznošću koja se meri na godišnjem nivou.

 

Ko je najbolji?  

Na osnovu dostupnih informacija, napravio sam jednostavno rangiranje japanskih mehanizama solarnih satova po preciznosti i dugovečnosti.

Izazov je bio dati konačan odgovor koji japanski brend pravi najbolje solarne satove. Rangiranje specifičnih mehanizama bez visokotehničkih komparativnih podataka koji nisu lako dostupni javnosti nije jednostavno. Međutim, možemo razgovarati o opštim trendovima i vodećim tehnologijama.

 

Nivo visoke preciznosti – HAQ

1. Citizen Caliber 0100

 

The Citizen Chronomaster AQ6101-02A, Caliber 0100 Limited Edition –

najbolje Citizen modele možete prepoznati kada vidite logo zlatnog orla.

 

Citizen je dosledno pomerao granice tačnosti svojih solarnih i kvarcnih mehanizama. Tehnologija je toliko ispred svih u industriji, da niko nije ni blizu. 

Kalibar 0100, na primer, može da se pohvali preciznošću od +/-1 sekundu godišnje! Preciznost sata proizilazi iz njegovog kvarcnog oscilatora veoma visoke frekvencije, koji radi na 8,388,608 Hz, za razliku od 32,768 Hz frekvencije standardnog kvarcnog sata.

 

Neki Chronomaster modeli dolaze i sa providnim poklopcem koji pruža
pogled na uredni kalibar 0100, sa čak 17 rubina!

 

Rez kvarcnog kristala je takođe drugačiji – kalibar 0100 koristi ono što se naziva AT-sečenim kvarcnim kristalom, koji ima oblik izduženog romboida, a ne oblik viljuške konvencionalnog kvarcnog kristala. Pored toga, oscilator je kontrolisan temperaturom, a varijacije temperature su najznačajniji izvor varijacije brzine u kvarcnim satovima.

Povrh svega navedenog, Citizen koristi LIGA izradu za elemente zupčanika koji pokreću kazaljke kako bi se eliminisao zazor ili igra između zubaca zupčanika. Ovaj nivo izrade koriste Patek Philippe, Vacheron Constantine, kao i Rolex isključivo za svoje Daytona modele, koji zahtevaju izuzetno visok nivo preciznosti. Da, sve to u jednom Citizenu! 

2. Seiko Caliber 3X62

 

Astron GPS Solar SSJ013, Caliber 3X62,
objavljen 2023. godine, najtanji je Seikov mehanizam do sada

 

Seiko je stari znalac izrade kvarcnih mehanizama, to je ime koje je i započelo kvarcnu revoluciju u časovničarstvu. Naravno, u ponudi imaju i solarne mehanizme, koji su sami po sebi vrlo precizni. Poput 9F serije, 3X radi u okviru +/-5 sekundi godišnje, ali ima još jednu pogodnost koja ga čini još preciznijim.

Da bi ponudili viši kvalitet, bolju preciznost i ekskluzivnost, Seiko je razvio solarni mehanizam sa GPS sinhronizacijom. To obezbeđuje da satovi ostanu tačni na globalnom nivou automatskim prilagođavanjem vremenskim zonama i primanjem ažuriranja vremena od satelita. Margina greške takvog mehanizma iznosi samo jednu sekundu u 100.000 godina.

 

Seiko Epson 3X62, najmoderniji solarni mehanizam kompanije,
impresivan po sebi, ali još bolji uz pomoć antene koja prima GPS signal.

 

Seiko 3X62 je na drugom mestu jer koristi eksternu pomoć da bi se razvila neverovatna preciznost mehanizma, a kao što vidite, sam mehanizam nije preterano lepo ukrašen i sređen, kao što to radi Citizen. 

 

Standardni nivo visokog kvaliteta

Satovi koji imaju najpreciznije mehanizme na svetu koštaju više nego što mnogi mogu da priušte. Većina ljudi bira satove pristupačnijeg cenovnog ranga. Na sreću, u tu grupu spada i većina japanskih solarnih satova. A najbolji su...

 

1. Citizen Eco-Drive 365

 

Citizen BN-1010, koga pokreće Eco-Drive 365,
izuzetan nivo završne obrade i dugotrajnosti mehanizma

 

Osnovni Eco-Drive mehanizmi pružaju odličnu preciznost, generalno na nivou standardnog kvarca +/-10 sekundi mesečno, pa je ovaj model veoma pouzdan, a može da prikuplja svetlost iz bilo kog izvora.

Razlog zbog čega ponovo stavljam Citizen ispred Seika je taj što sa novom generacijom Eco-Drive nudi dužu rezervu snage, i do 1 godine bez izvora svetlosti.

Ono što na ovom polju Citizen napravi, Seiko prati nekoliko godina kasnije.

 

2. Casio Tough Solar

 

Casio G-Shock na solarni pogon,
ozbiljno dobar, otporan, neuništiv – Tough Solar.

 

Prestavljen krajem devedesetih godina dvadesetog veka, srž Tough Solar tehnologije čini visokoefikasni solarni panel, često diskretno integrisan u displej sata. Ovaj panel ne hvata samo direktnu sunčevu svetlost već i ambijentalno svetlo fluorescentnih sijalica i drugih veštačkih izvora.

Naziv Tough Solar otkriva mu i namenu. Nalaze se u najotpornijim satovima koje je svet video – G-Shock. Tough Solar mehanizmi daju prioritet izdržljivosti i funkcionalnosti uz dobru kvarcnu preciznost. Napravljeni su da izdrže teške uslove.

Na drugom su mestu zbog slabije rezerve snage, od 6 meseci sa punom baterijom bez izvora svetlosti, i zbog preciznosti koja iznosi +/-20 sekundi mesečno. Međutim, neki G-Shock modeli imaju radio-kontrolisani sistem nazvan Multiband 6, koji znatno poboljšava preciznost primanjem radio-signala.

 

3. Seiko V-Series Solar

 

Poznat i veoma popularan Seiko SpeedTimer,
kojeg pokreće neuništiva solarna mašina V192.

 

Seiko standardni solarni mehanizmi poznati su po svojoj pouzdanosti i dobroj preciznosti, obično unutar +/-15 sekundi mesečno, što je standard za kvarcne satove. Nude širok spektar solarnih hronografa i drugih modela. 

Rezerva snage zavisi od modela i funkcija koje sat ima, uglavnom standardnih 6 do 9 meseci. Po tome i po preciznosti zaostaje za konkurentom iz Japana.

 

Rangiranje po dugovečnosti

1. Citizen

Citizen naglašava dugovečnost svoje Eco-Drive tehnologije, po tome su poznati. Na sajtu brenda stoji da njihove punjive baterije traju znatno duže od standardnih punjivih baterija. 

 

Citizen Promaster Marine Eco-Drive

 

Citizen navodi da baterija i posle 20 godina zadržava i do 80% kapaciteta, što je više nego što reklamira Cartier, koji koristi sličnu japansku tehnologiju u svojim solarnim satovima, čija baterija traje 15 godina.

 

2. Seiko

Seiko takođe dizajnira svoje solarne satove za dugotrajnu upotrebu. Njihove punjive baterije obično imaju životni vek od oko 10 godina, a ukupan kvalitet izrade Seiko satova doprinosi njihovoj dugovečnosti. 

 

Seiko Prospex SNE583 i SNE585

 

Međutim, ljudi uglavnom prijavljuju zamene baterija na Prospex modelima kasnije, posle 13 do 15 godina, i to je vredno pomena.

 

3. Casio

G-Shock satovi, koje pokreće Tough Solar, poznati su po svojoj robustnosti i izdržljivosti, što sugeriše dug životni vek i mehanizma i samog sata. 

 

Casio Edifice ECB-950DC, Tough Solar

 

Generalno, očekuje se da će baterije koje koristi Casio trajati od oko 7 do 12 godina, mada se dešava da mogu trajati i duže. Neki izvori pominju Casio solarne satove koji traju više od 20 godina bez promene baterije. Impresivno.

 

Zaključak

Na osnovu inovacija solarne tehnologije, širokog spektra dostupnih modela i dosledne pozitivne reputacije za preciznost i dugovečnost, može se pretpostaviti da Citizen pravi najbolji ukupni asortiman solarnih satova.

 

Citizen Eco-Drive One AR5075-69E,
najtanji solarni sat na svetu

 

Razlozi za ovu pretpostavku: 

• Citizen je bio začetnik i ostao lider u tehnologiji satova na solarni pogon sa svojom linijom Eco-Drive modela, kod kojih se satovi mogu napajati koristeći praktično bilo koji izvor svetlosti. Samo napajanje je brže i pouzdanije od konkurencije, a rezerva snage najduža.
  

• Preciznost – Citizen je pokazao izuzetnu tačnost sa modelima kao što je kalibar 0100, pokazujući svoje tehničke sposobnosti u merenju vremena na solarni pogon, bez pomoći radio-signala ili interneta.

• Fokus na održivosti – Citizen snažno plasira ekološke prednosti Eco-Drive modela, usklađujući se sa rastućim interesovanjem potrošača za održive proizvode. Stoga, stavljaju najveći akcenat na razvoj tehnologije.
  

• Dugovečnost i pouzdanost – Eco-Drive satovi se generalno smatraju veoma pouzdanim i dugotrajnim, smanjujući potrebu za čestim održavanjem i zamenom baterija. U odnosu na konkurenciju, imaju najdugovečniju bateriju.

Dok Seiko i Casio takođe proizvode odlične solarne satove sa sopstvenim prednostima – Seiko ima nasleđe, izuzetan dizajn i raznovrsnu ponuda, a Casio robustnost i pristupačnost – Citizenov dosledan fokus i inovacije u solarnoj tehnologiji stavljaju ih u prvi plan i na prvo mesto.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Horološke priče: Satove više ne prave kao nekad

Nazovite me staromodnim, ali mislim da nisam jedini koji smatra da satove više ne prave kao nekad. Naravno, znam da se tehnologija i način proizvodnje razvijaju i menjaju. Diskutabilno, ali moderni satovi imaju bolju otpornost na udarce, na magnetizam, i mogu da podnesu pritisak na mnogo većim dubinama pod vodom nego ikad pre. Međutim, čini se da ipak nisu toliko dugotrajni kao nekad.

Da li su moderni satovi uopšte toliko bolji, mnogi su se pitali. Često čujemo da mnoge stvari više ne prave kao nekad, pa i satove ne prave kao nekad... Čak i ako posumnjamo u tačnost ovih izjava, postoji jedno u šta možemo biti sigurni – satove više ne reklamiraju kao nekad.

Pogledajmo na primeru japanskog brenda Citizen kako su oni nekada predstavljali svoje satove publici.

Citizen Kuroshio '64

Kada govorimo o japanskim satovima, Seiko prvi pada na pamet kada govorimo o izumima, patentima i satovima koji su bili prvi po određenim kriterijumima i funkcijama. Međutim, prvi japanski vodootporni sat bio je Citizen ParaWater, lansiran u julu 1959. Citizen je takođe brend koji je u horološkoj trci imao svojih pobedonosnih momenata i, kao najveći rival kompaniji Seiko u Japanu, želeo je da svoje uspehe predstavi u što boljem svetlu širokom auditorijumu. 

 

Citizen ParaWater,

prvi japanski vodootporni sat iz 1959. godine.

 

Ubrzo nakon uspeha prvog japanskog vodootpornog sata brenda Citizen, u decembru 1959. godine, Seiko je predstavio svoj prvi vodootporni sat. Oba ova modela su označila značajne prekretnice u napredovanju japanske industrije satova. Seiko je polako preuzimao primat, a Citizen nije mogao da sedi skrštenih ruku. Odlučili su se na jedan radikalan marketinški potez.

Godine 1963. japanske pomorske snage i Tokijski univerzitet su se spremali da se upuste u istraživanje okeanskih struja. Plan je bio da se u nemirne vode Pacifika puste plutajuće bove koje su u posebnoj vodootpornoj komori imale upitnik za anketu. Pronalazači bi popunili anketu i poslali je poštom nazad u Tokio. Citizen se pridružio ovom istraživanju kao sponzor.

 

Reklamni posteri kompanije Citizen
za istraživanje okeanskih struja

 

Plan istraživanja je iz tih razloga malo promenjen. Uz dodatak istraživanja okeanskih struja i drugih relevantnih parametara voda Pacifika, Citizen je želeo da testira i vodootpornost modela ParaWater.

U tom cilju, dizajnirana je prepoznatljiva jarkožuta bova koja je bila izuzetno vidljiva u tamnim vodama okeana, sa jasnim tekstom koji objašnjava razlog i cilj istraživanja odštampanim na gornjoj strani plutače. 

 

Natpis na poklopcu plutače koja je nosila Citizen ParaWater

 

Na dnu svake bove je bio okačen Citizen ParaWater sat, na takav način da je sat uvek bio pod vodom. Unutar bove je ostavljen letak u kome je objašnjeno kako kontaktirati kompaniju Citizen za bilo koga ko pronađe bovu. Kao bonus i podsticaj za kontaktiranje kompanije, onome ko pronađe sat bilo je dozvoljeno da ga zadrži.

 

Tehnički crtež bove

Te godine je u okean pušteno 140 bova i isto toliko satova. Ljudi su ih pronalazili ne samo u okolini Japana i na pučini, već dalje na Havajima, a nekoliko ih je završilo čak u Americi i Kanadi. Svih 140 satova je bilo u ispravnom stanju. Naredne godine su testiranja okeanskih struja nastavljena, a Citizen je odlučio ponovo da se pridruži.

Eksperiment je nazvan Kuroshio 64, po nazivu morske struje Kurošio i po godini kada je eksperiment održan. Kurošio struja prolazi pored Tajvana ka jugoistočnoj obali Japana i dalje na pučinu. Za potrebe testiranja morske struje i Citizen satova, u vodu je spušteno 47 dodatnih bova sa ParaWater satovima. 

 

Moderna interpretacija modela Kuroshio 64,
predstavljena 2020. godine

Zanimljivo je primetiti da su u svim slučajevima pronađenih bova provereni svi satovi koje su one nosile i utvrđeno je da savršeno funkcionišu, što je izuzetan dokaz tehničkog dostignuća Citizena u stvaranju zaista vodootpornog časovnika vrednog pažnje.

Citizen ParaShock

Vodootporan sat ne vredi mnogo ako se može oštetiti usled i najslabijeg udarca. Sredinom dvadesetog veka Citizen počinje ozbiljnije da ulaže u tehnologije i ulazi u trku sa inovacijama kako ne bi zaostajao za Zapadom. Godine 1956. kompanija je proizvela prvi sat u Japanu sa sistemom za apsorpciju udara – ParaShock.

 

Citizen Para Shock Phynox iz šezdesetih godina,
model koji je često leteo i nezgodno sletao na tvrdo tle

 

Marketing Citizena u to vreme je bio spektakularan. Danas, mi prosto verujemo bilo kom brendu da je sat dobrano proveren i testiran. Nekada to nije bio slučaj, ljudima su bili potrebni čvrsti dokazi. Otpornost Citizen satova je testirana bacanjem časovnika iz helikoptera!

 

Crno-bela fotografija iz japanskih novina Asahi Shinbun,
koja prikazuje bacanje Citizen satova iz helikoptera

Tih godina Citizen je u marketinške svrhe često testirao ParaShock model na utakmicama bejzbola, koji uživa status najpopularnijeg timskog sporta u Japanu, ali i nasumično, na trgovima gradova, gde je kompanija otvarala butike i prodajna mesta. Bio je to spektakl za sve posetioce.

Verovali mi našim omiljenim brendovima ili ne, časovničarske kompanije danas retko testiraju i reklamiraju svoje satove na ovaj način. Srećom, ParaShock i ParaWater tehnologija danas živi u svim profesionalnim satovima brenda Citizen. Uzmite bilo koji Promaster model i dobićete ovu proverenu tehnologiju otpornosti na vodu i udarce, plus onu koja štiti satove od magnetizma.

 

Citizen Promaster Marine Titanium,
maksimalno otporan i izdržljiv sat

 

Zašto više nemamo promocije kao nekada, ne možemo znati zasigurno. Pretpostavljam da je logistika komplikovana, a cena previsoka.

Osim toga, Citizen i mnogi drugi su već dokazali da znaju da naprave dobar i izdržljiv sat, pa bi ovakve akcije možda bile preterane. Možemo se samo nadati da to ne znači da inženjeri više nemaju poverenja u svoje satove...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩