Navika da se kretanje u smeru kazaljke na satu posmatra kao prikaz kretanja vremena unapred duboko je ukorenjena, toliko da, kada se jednom nauči, većina nas uopšte i ne razmišlja o tome.
Da li ste se ikad zapitali zašto se kazaljke kreću baš sleva nadesno u odnosu na centar brojčanika? Razlozi su istorijski, ali su duboko povezani sa fizikom i astronomijom.
Kretanje planete Zemlje
Dokazana činjenica jeste da su mehanički satovi napravljeni u Evropi, na kontinentu koji se nalazi na severnoj hemisferi planete Zemlje. Iako se kaže da je Sunce u podne direktno iznad naših glava, samo je na ekvatoru iznad tla pod pravim uglom u zenitu. Kod nas u Evropi, Sunce se u podne, zapravo, nalazi na jugu.
 |
| Prividno kretanje Sunca na severnoj hemisferi. Grafikon: Weber State University, Utah. |
Dokaz je prosto određivanje strana sveta, što možete uraditi i bez kompasa, kao što je opisano u ranijem tekstu Kako odrediti strane sveta uz pomoć sata?. Okrenite leđa Suncu i gledaćete u pravcu severa.
Kada bi, pak, stali okrenuti prema prividnoj Sunčevoj putanji preko neba, videli biste da putanja opisuje luk u smeru kazaljke na satu dok putuje sa istoka ka južnom nebu iznad glave, i konačno ka zapadu, gde zalazi. Zbog toga, duboko u našoj svesti postoji opravdan razlog zašto kretanje u pravcu kazaljke na satu deluje kao protok vremena. To je iskonski osećaj, ukorenjen daleko pre nego što su prvi satovi izmišljeni.
Ako zabodete štap u zemlju, senka će prikazati prividno kretanje Sunca u istom pravcu. Naši preci su to shvatili. Jedna od najranijih sprava za merenje vremena je sunčani sat.
 |
| Kako funkcioniše sunčani sat Grafikon: Encyclopedia Britanica |
Senka koju gnomon sunčanog sata baca će takođe pratiti kurs u smeru kazaljke na satu, idući sleva nadesno. Rani satovi, kako se misli, jednostavno su odražavali prividno kretanje Sunca i senke gnomona – pokazivača na sunčanom satu.
Tako dolazimo do odgovora na pitanje iz naslova – pomeranje kazaljki na satu proizilazi iz astronomskih posmatranja na severnoj hemisferi, i iz prvobitnog razvoja časovničarstva u severnoevropskim državama.
Da je drugačije, bilo bi prilično neprirodno gledati kako kazaljke idu unazad... zar ne?
Ivan R.
岩