Ko pravi najbolje solarne satove u Japanu?

Istorija i evolucija ručnih satova je, sve do relativno nedavno, bila usmerena na praktičnost. Prvo, satovi su bili veliki, skupi, okačeni na zidove bogato ukrašenih domova. Sa zida su sišli na kamine, police i stolove, a odatle u naše džepove. Smislili smo kako da ih navijamo bez ključeva, a onda su nam prešli iz džepova na zglobove. 

Kada su satovi postali praktični za nošenje, pojavila se potreba da budu i praktičniji za korišćenje. Razradili smo automatsko navijanje, štedeći vreme potrebno za svakodnevno ručno namotavanje glavne opruge. Zatim su stigli kvarcni satovi, koji nude još manje svakodnevnih problema, veću preciznost i veću pristupačnost. Na samom kraju, solarni satovi su uklonili i nezgodacije oko menjanja baterija na svakih tri do pet godina.

Kad smo već kod solarnih satova...

 

Kako solarni satovi rade?

Kao što ime govori, solarni satovi prikupljaju, pretvaraju svetlosnu energiju u električnu i skladište je u posebne dopunjive baterije. Rani modeli imali su potpuno izložene solarne ćelije, vidljivo upadljive, bilo na brojčaniku ili na vrhu kućišta. 

 

Davne 1976. godine Citizen je svetu predstavio prvi sat na solarni pogon
Citizen Crystron Solar Cell

 

Citizen je pionir u ovom polju, i danas se smatra jednim od najpouzdanijih i najboljih proizvođača solarnih satova. U početku, ideja je bila jednostavna, pa su minijaturni solarni paneli postavljeni na sam brojčanik. Danas se solarna ćelija postavlja odmah ispod brojčanika kako bi se postigli isti rezultati. Tu tehnologiju je, takođe, Citizen prvi razvio. Ideja je da samu ploču brojčanika napravi tako da propušta svetlost – prosto i genijalno u isto vreme.

Ostatak procesa je manje-više poznat. Solarna ćelija prikuplja fotone svetlosti, energija svetlosti se pretvara u električnu energiju, ona se zatim prenosi u punjivu bateriju, gde se čuva. Dublje nećemo zalaziti.

 

Shema rada solarnog sata

Treba napomenuti da moderne solarne ćelije mogu sakupljati energiju ne samo od Sunca već i od veštačkih izvora svetlosti, iako se tako baterija puni dosta sporije.

 

Prednosti i mane

Solarna energija nudi nekoliko tehničkih prednosti u odnosu na tradicionalne mehaničke i moderne kvarcne mehanizme, što je čini privlačnom opcijom za mnoge. 

Prvo i možda najvažnije, energija za pokretanje kazaljki dolazi od ultimativnog izvora energije, našeg Sunca. Energija će biti dostupna u izobilju još najmanje nekoliko milijardi godina, a tehnologija za prikupljanje i skladištenje te energije redovno napreduje.

 

Sunce je staro oko 4,5 milijardi godina i na polovini je svog životnog veka.
Naučnici procenjuju da će trajati još oko 5 milijardi godina.

 

Drugo, skladištenje energije u solarnim satovima, u kontekstu rezerve snage, daleko prevazilazi sve što bilo koji mehanički sat može postići. Kad smo već kod toga, ni obični kvarcni satovi ne mogu da se mere s konstantno punjivim baterijama koje danas već mogu da traju preko 15 godina pre prvog menjanja!

Zbog toga, solarni satovi ne zahtevaju ni toliko često održavanje. Pošto ne zahtevaju podmazivanje, niti koriste standardnu bateriju, može proći duže od decenije pre nego što im zatreba servis. 

Konačno, solarni satovi su tačni barem koliko i ostali kvarcni satovi. Preciznost se meri u nekoliko sekundi na mesečnom nivou, a pojedini modeli mogu da iznenade preciznošću koja se meri na godišnjem nivou.

 

Ko je najbolji?  

Na osnovu dostupnih informacija, napravio sam jednostavno rangiranje japanskih mehanizama solarnih satova po preciznosti i dugovečnosti.

Izazov je bio dati konačan odgovor koji japanski brend pravi najbolje solarne satove. Rangiranje specifičnih mehanizama bez visokotehničkih komparativnih podataka koji nisu lako dostupni javnosti nije jednostavno. Međutim, možemo razgovarati o opštim trendovima i vodećim tehnologijama.

 

Nivo visoke preciznosti – HAQ

1. Citizen Caliber 0100

 

The Citizen Chronomaster AQ6101-02A, Caliber 0100 Limited Edition –

najbolje Citizen modele možete prepoznati kada vidite logo zlatnog orla.

 

Citizen je dosledno pomerao granice tačnosti svojih solarnih i kvarcnih mehanizama. Tehnologija je toliko ispred svih u industriji, da niko nije ni blizu. 

Kalibar 0100, na primer, može da se pohvali preciznošću od +/-1 sekundu godišnje! Preciznost sata proizilazi iz njegovog kvarcnog oscilatora veoma visoke frekvencije, koji radi na 8,388,608 Hz, za razliku od 32,768 Hz frekvencije standardnog kvarcnog sata.

 

Neki Chronomaster modeli dolaze i sa providnim poklopcem koji pruža
pogled na uredni kalibar 0100, sa čak 17 rubina!

 

Rez kvarcnog kristala je takođe drugačiji – kalibar 0100 koristi ono što se naziva AT-sečenim kvarcnim kristalom, koji ima oblik izduženog romboida, a ne oblik viljuške konvencionalnog kvarcnog kristala. Pored toga, oscilator je kontrolisan temperaturom, a varijacije temperature su najznačajniji izvor varijacije brzine u kvarcnim satovima.

Povrh svega navedenog, Citizen koristi LIGA izradu za elemente zupčanika koji pokreću kazaljke kako bi se eliminisao zazor ili igra između zubaca zupčanika. Ovaj nivo izrade koriste Patek Philippe, Vacheron Constantine, kao i Rolex isključivo za svoje Daytona modele, koji zahtevaju izuzetno visok nivo preciznosti. Da, sve to u jednom Citizenu! 

2. Seiko Caliber 3X62

 

Astron GPS Solar SSJ013, Caliber 3X62,
objavljen 2023. godine, najtanji je Seikov mehanizam do sada

 

Seiko je stari znalac izrade kvarcnih mehanizama, to je ime koje je i započelo kvarcnu revoluciju u časovničarstvu. Naravno, u ponudi imaju i solarne mehanizme, koji su sami po sebi vrlo precizni. Poput 9F serije, 3X radi u okviru +/-5 sekundi godišnje, ali ima još jednu pogodnost koja ga čini još preciznijim.

Da bi ponudili viši kvalitet, bolju preciznost i ekskluzivnost, Seiko je razvio solarni mehanizam sa GPS sinhronizacijom. To obezbeđuje da satovi ostanu tačni na globalnom nivou automatskim prilagođavanjem vremenskim zonama i primanjem ažuriranja vremena od satelita. Margina greške takvog mehanizma iznosi samo jednu sekundu u 100.000 godina.

 

Seiko Epson 3X62, najmoderniji solarni mehanizam kompanije,
impresivan po sebi, ali još bolji uz pomoć antene koja prima GPS signal.

 

Seiko 3X62 je na drugom mestu jer koristi eksternu pomoć da bi se razvila neverovatna preciznost mehanizma, a kao što vidite, sam mehanizam nije preterano lepo ukrašen i sređen, kao što to radi Citizen. 

 

Standardni nivo visokog kvaliteta

Satovi koji imaju najpreciznije mehanizme na svetu koštaju više nego što mnogi mogu da priušte. Većina ljudi bira satove pristupačnijeg cenovnog ranga. Na sreću, u tu grupu spada i većina japanskih solarnih satova. A najbolji su...

 

1. Citizen Eco-Drive 365

 

Citizen BN-1010, koga pokreće Eco-Drive 365,
izuzetan nivo završne obrade i dugotrajnosti mehanizma

 

Osnovni Eco-Drive mehanizmi pružaju odličnu preciznost, generalno na nivou standardnog kvarca +/-10 sekundi mesečno, pa je ovaj model veoma pouzdan, a može da prikuplja svetlost iz bilo kog izvora.

Razlog zbog čega ponovo stavljam Citizen ispred Seika je taj što sa novom generacijom Eco-Drive nudi dužu rezervu snage, i do 1 godine bez izvora svetlosti.

Ono što na ovom polju Citizen napravi, Seiko prati nekoliko godina kasnije.

 

2. Casio Tough Solar

 

Casio G-Shock na solarni pogon,
ozbiljno dobar, otporan, neuništiv – Tough Solar.

 

Prestavljen krajem devedesetih godina dvadesetog veka, srž Tough Solar tehnologije čini visokoefikasni solarni panel, često diskretno integrisan u displej sata. Ovaj panel ne hvata samo direktnu sunčevu svetlost već i ambijentalno svetlo fluorescentnih sijalica i drugih veštačkih izvora.

Naziv Tough Solar otkriva mu i namenu. Nalaze se u najotpornijim satovima koje je svet video – G-Shock. Tough Solar mehanizmi daju prioritet izdržljivosti i funkcionalnosti uz dobru kvarcnu preciznost. Napravljeni su da izdrže teške uslove.

Na drugom su mestu zbog slabije rezerve snage, od 6 meseci sa punom baterijom bez izvora svetlosti, i zbog preciznosti koja iznosi +/-20 sekundi mesečno. Međutim, neki G-Shock modeli imaju radio-kontrolisani sistem nazvan Multiband 6, koji znatno poboljšava preciznost primanjem radio-signala.

 

3. Seiko V-Series Solar

 

Poznat i veoma popularan Seiko SpeedTimer,
kojeg pokreće neuništiva solarna mašina V192.

 

Seiko standardni solarni mehanizmi poznati su po svojoj pouzdanosti i dobroj preciznosti, obično unutar +/-15 sekundi mesečno, što je standard za kvarcne satove. Nude širok spektar solarnih hronografa i drugih modela. 

Rezerva snage zavisi od modela i funkcija koje sat ima, uglavnom standardnih 6 do 9 meseci. Po tome i po preciznosti zaostaje za konkurentom iz Japana.

 

Rangiranje po dugovečnosti

1. Citizen

Citizen naglašava dugovečnost svoje Eco-Drive tehnologije, po tome su poznati. Na sajtu brenda stoji da njihove punjive baterije traju znatno duže od standardnih punjivih baterija. 

 

Citizen Promaster Marine Eco-Drive

 

Citizen navodi da baterija i posle 20 godina zadržava i do 80% kapaciteta, što je više nego što reklamira Cartier, koji koristi sličnu japansku tehnologiju u svojim solarnim satovima, čija baterija traje 15 godina.

 

2. Seiko

Seiko takođe dizajnira svoje solarne satove za dugotrajnu upotrebu. Njihove punjive baterije obično imaju životni vek od oko 10 godina, a ukupan kvalitet izrade Seiko satova doprinosi njihovoj dugovečnosti. 

 

Seiko Prospex SNE583 i SNE585

 

Međutim, ljudi uglavnom prijavljuju zamene baterija na Prospex modelima kasnije, posle 13 do 15 godina, i to je vredno pomena.

 

3. Casio

G-Shock satovi, koje pokreće Tough Solar, poznati su po svojoj robustnosti i izdržljivosti, što sugeriše dug životni vek i mehanizma i samog sata. 

 

Casio Edifice ECB-950DC, Tough Solar

 

Generalno, očekuje se da će baterije koje koristi Casio trajati od oko 7 do 12 godina, mada se dešava da mogu trajati i duže. Neki izvori pominju Casio solarne satove koji traju više od 20 godina bez promene baterije. Impresivno.

 

Zaključak

Na osnovu inovacija solarne tehnologije, širokog spektra dostupnih modela i dosledne pozitivne reputacije za preciznost i dugovečnost, može se pretpostaviti da Citizen pravi najbolji ukupni asortiman solarnih satova.

 

Citizen Eco-Drive One AR5075-69E,
najtanji solarni sat na svetu

 

Razlozi za ovu pretpostavku: 

• Citizen je bio začetnik i ostao lider u tehnologiji satova na solarni pogon sa svojom linijom Eco-Drive modela, kod kojih se satovi mogu napajati koristeći praktično bilo koji izvor svetlosti. Samo napajanje je brže i pouzdanije od konkurencije, a rezerva snage najduža.
  

• Preciznost – Citizen je pokazao izuzetnu tačnost sa modelima kao što je kalibar 0100, pokazujući svoje tehničke sposobnosti u merenju vremena na solarni pogon, bez pomoći radio-signala ili interneta.

• Fokus na održivosti – Citizen snažno plasira ekološke prednosti Eco-Drive modela, usklađujući se sa rastućim interesovanjem potrošača za održive proizvode. Stoga, stavljaju najveći akcenat na razvoj tehnologije.
  

• Dugovečnost i pouzdanost – Eco-Drive satovi se generalno smatraju veoma pouzdanim i dugotrajnim, smanjujući potrebu za čestim održavanjem i zamenom baterija. U odnosu na konkurenciju, imaju najdugovečniju bateriju.

Dok Seiko i Casio takođe proizvode odlične solarne satove sa sopstvenim prednostima – Seiko ima nasleđe, izuzetan dizajn i raznovrsnu ponuda, a Casio robustnost i pristupačnost – Citizenov dosledan fokus i inovacije u solarnoj tehnologiji stavljaju ih u prvi plan i na prvo mesto.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

VEST: Klasična japanska umetnost i Casio G-Shock

 

Oslikavanje dela klasične umetnosti u modernom časovničarstvu je fascinantan presek nasleđa i inovacija. Moderni časovničari često crpe inspiraciju iz klasične umetnosti – bilo da se radi o slikarstvu, skulpturi, arhitekturi ili zanatstvu – kako bi svojim časovnicima dali osećaj bezvremenske elegancije i prefinjenosti.  

Japanski proizvođač ultramodernih i vrlo kvalitetnih satova – Casio  spojio je upravo to nasleđe japanske umetnosti i modernih tehnologija na jedan zanimljiv način.

Dva nova modela G-Shock koji izlaze u drugoj polovini januara –  DW-5600KHK24-1 i DW-5600KHG24-1 predstavljaju prava mala umetnička dela na brojčaniku:

 

 

Klasične Kocke iz serije DW-5600 u originalnom stilu predstavljaju umetnost Kacušike Hokusaija, poznatog umetnika iz XIX veka koji je najpoznatiji po drvorezima ili izvorno ukiyo-e, koje je radio tokom Edo perioda u Japanu. 

Sam model je klasika po sebi, jer to je oblik koji je imao prvi G-Shock ikada napravljen pre više od 40 godine, davne 1983. godine. Kada tome dodamo i ovaj umetnički dodir, mislim da Casio ima sat koji može postati zanimljiv kolekcionarski primerak.

Čak i da niste ljubitelj i poznavalac japanske umetnosti devetnaestog veka, sigurno ste negde već videli slike Velikog talasa kod Kanagave, iz 1831, koja krasi lice DW-5600KHK24-1.

 

DW-5600KHK24-1

 

Kao i sliku Blag vetar, vedro jutro iz 1832. godine, koja se nalazi na DW-5600KHG24-1.

Oba dela su iz umetnikove serije Trideset šest pogleda na planinu Fuđi koja prikazuje kultnu, za Japance božansku planinu sa različitih mesta sa kopna i vode.

 

DW-5600KHG24-1

 

Hokusai je poznat po svojim drvorezima, što je jedna od najkomplikovanijih likovnih tehnika. Svako ko voli tradicionalno časovničarstvo može da ceni umetnički rad, trud i preciznost koju drvorez zahteva.

 

Nešto o drvorezu...

Drvorez ili ksilografija je grafička tehnika visoke štampe na drvenim pločama koje se rezbare specijalnim noževima uzduž vlakana drvenih ploča. Proces je takav da je potrebno ne samo osmisliti crtež, već i precizno ga izrezbariti na drvenu ploču, a onda poput pečata nanositi na papir.

 

Kacušika Hokusai: Blag vetar, vedro jutro;
drvorez iz 1832. godine.

 

Drvorez u boji se postiže upotrebom većeg broja ploča ili matrica, po jedne za svaku boju. Redosled štampanja zavisi od željenog efekta, mada se po pravilu štampa od najsvetlije do najtamnije boje.

Takođe, mešanje boja je komplikovan proces koji zahteva određeno znanje. Štampajući plavom i žutom transparentnom bojom dobijamo u njihovim preklopima zelenu boju, odnosno drvorez u tri boje sa samo dve ploče.

Upotrebom tri ploče za tri osnovne boje možemo dobiti ceo spektar, uz upotrebu eventualno četvrte ploče za crnu boju u najtamnijim tonovima. 

 

Onoliko koliko ima boja na otisku, toliko drvenih blokova je potrebno izrezbariti,
najčešće sa različitim detaljima koje treba precizno uklopiti na papiru.

 

Pri štampanju iz više prolaza, pažnja se mora obratiti na dobro uklapanje prolaza, ili „pasovanje”, tako da je i preciznost rezbarenja i poklapanja matrica ključna... i to je ono što mene podseća na sam čin sklapanja mehanizama satova.

 

Vraćamo se na satove...

U Japanu, DW-5600KHK24-1JR i DW-5600KHG24-1JR imaju cenu sa uračunatim porezom od 17.600 jena, što je oko 150 dolara. Referentna oznaka koja se završava na JR sugeriše da su noviteti ograničena izdanja, uostalom, kao i druge serije sa detaljima japanske kulture.

Pozadinsko osvetljenje na oba noviteta otkrivaju tajni kanđi natpis Nippon,
kako Japanci nazivaju svoju državu  – Zemlja izlazećeg sunca.

 

LED pozadinsko osvetljenje oba sata prikazuje kanđi znakove za Nippon tj. Japan, koji su takođe ugravirani na poleđini kućišta od nerđajućeg čelika.

 

Detalji na poklopcu kućišta

 

Pored ideograma, poklopac kućišta otkriva i druge detalje, kao vodootpornost od 20 bara i nadaleko poznati i često korišćeni kvarcni modul oznake 3525. Ovde možete pročitati detalje: Casio Module Operation Guide.

Pakovanje je originalno, iako prosto. Casio navodi da su to ekološke kutije na kojima su odštampana umetnička dela prikazana na datim modelima. 

 

Ekološko pakovanje kao umetničko delo – DW-5600KHG24-1-JR

 

Drugim rečima, to su obične kartonske kutije od recikliranog papira, koje neće zagaditi okolinu ukoliko ih bacite... mada, lično, čuvao bih ih, iako ne znam kako će izdržati test vremena.

 

Ekološko pakovanje kao umetničko delo – DW-5600KHK24-1-JR

 

Nema podataka da li će se ovi modeli naći u prodaji i van Japana, nažalost. Međutim, kako to obično biva, oni najveštiji i najuporniji će ih već nekako nabaviti...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Da li radio-kontrolisani satovi mogu da se koriste u svemiru?

 

Radio-kontrolisani sat, koji se često kolokvijalno, i pomalo netačno, naziva atomski sat, vrsta je kvarcnog sata koji se automatski sinhronizuje sa vremenskim kodom koji prenosi radio-predajnik povezan na vremenski standard kao što je pravi atomski sat. 

Prosto rečeno, pravi atomski sat je jako komplikovan i skup da bi se nosio na ručnom zglobu, ali je moguće konstruisati antenu unutar kućišta ručnog sata koja prima radio-signal sa tačnim vremenom.

 

Kako radio-kontrolisani sat radi?

Vreme, datum, letnje računanje vremena i godina na radio-kontrolisanom satu se sinhronizuju pomoću radio-signala niske frekvencije, na osnovu kojih se sat automatski podešava. Obično sat uspostavlja kontakt sa atomskom vremenskom stanicom noću kako bi se osiguralo da sat ne ometa druge kućne aparate koji koriste radio-talase. Sat hvata signal od najbližeg predajnika u krugu od približno 500–1500 kilometara. 

Za Srbiju, ovo je stanica DCF77 u Majnflingenu, u Nemačkoj. Postoji još pet stanica širom sveta: u Velikoj Britaniji, SAD, Kini i dve u Japanu. Sa dve atomske vremenske stanice, Evropa je dobro pokrivena, međutim, neki delovi Azije, Amerike, cela Afrika i Australija nemaju mogućnosti da koriste funkcije ovih satova.

 

Predajnici atomskih vremenskih stanica u Evropi
i pokrivenost signalom

Iz ličnog iskustva znam da moji satovi hvataju signal negde između 4 i 5 sati ujutru, i da retko kada promaše signal, što nije nemoguće s obzirom na to da je stanica u Nemačkoj prilično daleko. 

S tim u vezi, u Grčkoj satovi ne hvataju signal, jer su sve atomske stanice dalje od krajnjeg dometa od 1.500 km, što sam, takođe, lično potvrdio. Postavlja se onda pitanje – da li ovi satovi mogu da primaju signal u svemiru, na Međunarodnoj svemirskoj stanici, gde astronauti borave po nekoliko meseci u jednoj rotaciji?

Radio signal u svemiru

Možda vas neće iznenaditi, ali atomski satovi su već u upotrebi u svemiru.

Danas se kroz svemir krećemo koristeći džinovske radio-antene na Zemlji za slanje signala svemirskim letelicama, koje zatim te signale šalju nazad. Atomski satovi na Zemlji mere vreme potrebno signalu za ovo dvosmerno putovanje. Tek tada ljudski navigatori na Zemlji mogu da koriste velike antene da kažu letelici gde se nalazi i kuda da ide. Po sličnom principu funkcioniše i GPS.

Dakle, svemirske letelice, sonde, sateliti i stanice su već opremljene radio-prijemnikom koji, između ostalog, prima tačno atomsko vreme sa Zemlje. Preciznost merenja i navigacija zavise od toga, pa je logično da nikakvih propusta ne sme da bude.

Postavlja se samo pitanje da li radio-kontrolisani satovi mogu da prime taj signal i sinhronizuju vreme?

Odgovor je i da i ne. Tehnički, sat bi mogao da primi signal, ali je antena previše mala i slaba da bi mogla da uhvati taj signal sa Zemlje. Međutim, NASA ima nov projekat. U skoroj budućnosti Međunarodna svemirska stanica će biti opremljena sopstvenim atomskim satom, koji bi slao signal drugim letelicama, slično kako to rade stanice na Zemlji. 

Ako je sat dovoljno blizu... onda bi trebalo da se sinhronizuje na isti način kao što to radi na Zemlji. Tačnije, svi radio-kontrolisani satovi unutar stanice će moći da se sinhronizuju.

 

Još jedan NASA Casio G-Shock

 

Ne treba zaboraviti i jednu činjenicu, a to je da su kvarcni satovi prilično tačni i bez radio-kontole vremena, i kao takvi mogu da rade u svemiru. Možda neće biti precizni u okvirima +/- 1 sekunde na svakih 100 miliona godina, ali svakako imaju prednosti u odnosu na mehaničke.

Pošto radio-kontrolisani satovi već rade u zonama gde nema signala, kao obični kvarcni satovi, pa, ako se nađete u svemiru, nemate čega da se bojite.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩

Nekoliko dobrih razloga da se nosi kvarcni sat

 

Mnogi kolekcionari i ljubitelji satova osećaju divljenje prema mehaničkim satovima i pokazuju veliko poštovanje prema majstorima časovničarima koji sastavljaju ove dragulje precizne mehanike. S druge strane, velika većina njih potpuno ignoriše kvarcne satove, kao nešto što je sastavljeno na pokretnoj traci, bez upotrebe veštih ruku majstora... nešto bez duše.

Jedni su mišljenja da je pojava kvarcnih satova bila najpogubniji događaj koji je ikada zadesio proizvodnju mehaničkih satova, egzistencijalna pretnja koja je skoro srušila industriju satova kakvu poznajemo. 

 

Seiko Astron, sat koji je doneo kvarcnu revoluciju

 

Drugi znaju da je pronalazak kvarcnog sata bio među najznačajnijim dostignućima u istoriji merenja vremena i doneo je pristupačne ručne satove masama na način koji nikada ranije nije viđen. Ovo su dva glavna pravca razmišljanja o tome šta je kvarcni sat značio za istoriju časovničarstva, i oba su, u suštini, tačna. 

Kao neko kome su satovi pasija duži niz godina, i ja se divim zanatskoj izradi mehaničkih časovnika, sastavljenih od mnoštva metalnih delova, mostova, opruga i zupčanika, koji bez elektronskog izvora energije rade i pokazuju tačno vreme. Međutim, mislim da kvarcni satovi zaslužuju pažnju, a evo i nekoliko razloga zašto:

 

Preciznost – mehanici nedostižna

Jedna od glavnih prodajnih tačaka kvarcnog sata pre nekoliko decenija, kada je prvi put izmišljen, bila je koliko je tačan. Savremeni kvarcni sat je precizniji na mesečnom nivou nego što je mehanički na dnevnom! Razlog za ovo tehničko dostignuće leži u tome što se elektronsko merenje vremena sastoji od integrisanog kola i oscilirajućeg kvarcnog kristala.

Hronografi su precizni merni instrumenti,
a kvarcni hronografi su još precizniji!

Ove komponente ne samo da su tačne, već se takođe mogu proizvoditi jeftino, tako da će svaki kvarcni sat imati gotovo identičnu preciznost.

A ako +/-10 sekundi mesečno nije dovoljno, postoji mnogo drugih opcija kvarcnih satova, kao što je Bulova Precisionist, koji pruža preciznost od +/-10 sekundi godišnje. Tu je i sat sinhronizovan sa atomskim satom koji će resetovati vreme na atomski sat svake noći – tako da možete biti sigurni da je vaš sat uvek ispravan u sekundu narednih deset miliona godina... ako zatreba.

Cena – mnogima najbitnija stavka

Kvarcni satovi su generalno znatno jeftiniji za kupovinu. Razlog je taj što mehanički satovi zahtevaju skuplji proizvodni proces u poređenju sa njihovim kvarcnim kolegama. Imaju mnoštvo različitih delova koji moraju biti napravljeni prema strogim specifikacijama, jer i najmanja odstupanja prilikom sklapanja remete rad i preciznost.

S druge strane, u kvarcni mehanizam zaista ne ide mnogo komponenti, što rezultira nižom maloprodajnom cenom za većinu kvarcnih satova. To je razlog zašto su svi jeftiniji satovi koje vidite u prodavnicama kvarcni. To je takođe razlog zašto ćete videti neslaganje u ceni između kvarcne i mehaničke verzije istog sata. 

 

Neki kvarcni satovi nisu baš ni jeftini, ni loši
Casio Oceanus T200S

 

Ne samo da su jeftiniji za kupovinu, već su i značajno jeftiniji za održavanje. Servisiranje mehaničkih satova se vremenom zaista povećava i može na kraju biti prilično skupo. Uz kvarcne satove, možete kupiti novu bateriju svakih nekoliko godina. Ili to, ili možete jednostavno kupiti potpuno novi sat... iako ne podržavam tu vrstu potrošačkog mentaliteta.

 

Praktičnost – dobar razlog kao i svaki drugi

Pored toga što su veoma precizni, što umanjuje ponekad dosadno štelovanje, ovi satovi imaju rezervu snage koja bukvalno traje godinama. Praktično – koliko god traje baterija, jeftina dve do tri godine, skuplja duže, a solarne baterije traju bar deset, a češće i duplo duže.

Tako da, kada jednom podesite sat na odgovarajući datum i vreme, retko ćete morati ponovo da ga dodirnete. Sat možete ostaviti u fioci, pokupiti mesecima kasnije, a on će i dalje precizno raditi, spreman za nošenje.

 

Štelovanje sata sa više komplikacija može da bude
naporan proces, a kod kvarcnog se to retko radi.

 

Ovo čini sat mnogo lakšim za upotrebu u poređenju sa drugim tipovima, koje može biti prilično teško koristiti. Automatski sat nije tako jednostavan jer uključuje određeno znanje o mehanizmu sata, postoje opruge i namotaji koje treba uzeti u obzir. Previše ljudi sam upoznao koji su uspeli da pokvare skupocene mehaničke satove nepažnjom. Ali sa kvarcnim satom – sve je tako jednostavno da čak i deca mogu da ga koriste.

 

Otpornost – kao tenk

Ako se bavite težim fizičkim poslom ili samo volite da udarate svoje satove (svašta sam viđao), onda je vredno napomenuti da su kvarcni mehanizmi često izdržljiviji od mehaničkih satova. 

Zbog nedostatka složenosti, oni mogu da podnesu udare bez mnogo muke; ne postoji ništa što će biti „izbačenoˮ unutar sata. 

 

G-Shock, gospodar među neuništivim satovima

 

A da ne govorimo o ultra otpornim, u normalnim uslovima praktično neuništivim G-Shock satovima, koji svoju izdržljivost delimično duguju kvarcnom mehanizmu.

Na kraju krajeva, ako i uništite pristupačan kvarcni sat, to nećete mnogo osetiti po džepu!

Razmislite o tome...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Najnovije ograničeno izdanje G-Shock NASA je tu – DW-6900-NASA237 (predstavljanje)

 

    Najnovije ograničeno izdanje iz linije G-Shock satova je tu, ali samo nekolicina odabranih će imati prilike da ga i kupe. Tako to obično i bude kada su u pitanju modeli sa oznakom NASA, američke svemirske agencije.

    Model sa referentnom oznakom DW-6900-NASA237 je četvrti sat koji odaje počast pioniru svemirskih istraživanjа – National Aeronautic and Space Administration ili skraćeno NASA. Ova najnovija verzija brendiranog časovnika podseća nas da su nam dva omiljena nebeska tela – Zemlja i Mesec, nadohvat ruke. 

 

DW-6900 u novom ruhu odaje poštu astronautima

    

    DW-6900-NASA237 poseduje klasičan i bezvremenski dizajn čuvenog modela sa oznakom DW-6900, koji je prvi put predstavljen 1995. godine. To je sat koji je postao kulturna ikona širom sveta. Na proslavi svoje četrdesetogodišnjice, G-Shock predstavlja ovaj popularan model sa dizajnom koji odaje poštu junacima svemirskih istraživanja!

 

    Šema boja inspirisana NASA dizajnom 

    Sa čistom, mat belom završnom obradom, DW-6900-NASA237 ima omotač kućišta i kaiš od gume, prilično minimalističkog stila, koji smelo privlači pažnju posmatrača. Da bi se što jasnije odala pošta, sat prikazuje NASA logo na donjem pojasu kaiša, dok je na gornjem delu, gde se nalaze kopča i gajka, odštampano National Aeronautic and Space Administration. 

    Pored toga, na gajki se nalazi američka zastava, što je obavezan detalj na uniformama, opremi i svemirskim letelicama, ali će mnogima van Sjedinjenih Američkih Država ovaj detalj možda biti suvišan...

 

NASA detalji na kaišu novog G-Shock sata

 

    Svemirka tema se nastavlja i na poleđini kućišta, gde je posebno ugraviran prikaz Zemlje onako kako je vide astronauti na svojoj misiji među zvezdama.

 

Gravura planete Zemlje na poklopcu kućišta

 

    Sakrivena fora je silueta naše planete na displeju. Vidljiva je samo kada pritisnete dugme za svetlo. Kada je svetlo isključeno, Zemlja se ne vidi, tako da mnogi neće ni znati da je tu.

 

Sličica planete Zemlje
vidljiva je na displeju samo kada radi svetlo

 

    Pošto se radi o ograničenom izdanju, novi NASA G-Shock dolazi i sa posebnim pakovanjem, koje uključuje crnu kartonsku kutiju sa detaljnom slikom meseca na njoj. Unutra se nalazi limeni kanister u crno-beloj kombinaciji sa američkom zastavom sa strane, koji podseća na print koji se može videti na lansirnim raketama agencije NASA. 

    Sat se, naravno, nalazi unutar limenog kanistera.

 

Specijalno pakovanje i sat

 

    Dobre i loše vesti

    Kao i svaki G-Shock, novi model ima čuveni visok stepen izdržljivosti. Ne treba trošiti reči, sat je otporan na udarce i mnoge gravitacione šokove, a vodootporan je do dubine od 200 m! Lagan je za nošenje i aktivan život zahvaljujući maloj težini od oko 65 grama. 

    Dimenzije su iste kao kod svih modela koji nose oznaku DW-6900. Prečnik kućišta je ravno 50 mm, rastojanje od kraja do kraja držača kaiša iznosti 53,2 mm, a visina kućišta je jakih 18,7 mm. Visina je tolika uglavnom zahvaljujući gumenom okviru displeja, koji odlično štiti mineralno staklo od grebanja.

Takođe dobijate klasične funkcije jednog G-Shock sata. Tu su tajmer, štoperica koja može da meri 1/100 delova sekunde, vremenske zone, dan, datum, višenamenski alarm i električno pozadinsko osvetljenje. 

 

Novi Casio G-Shock DW-6900-NASA237
ograničeno izdanje do koga je teško doći

 

    Ovde dolazi deo loših vesti: tzv. lansiranje ovog modela je veoma ograničeno i nećete moći da ga kupite bilo gde. Proces kupovine pomalo liči na nagradnu igru, u kojoj morate da učestvujete, a samo izabrani pobednici mogu da idu dalje i kupe sat za 130 dolara. Takođe, ova nagradna igra je ograničena samo na članove Casio ID u SAD!

 

Deo na Casio G-Shock sajtu gde je potrebno
da se prijavite za mogućnost kupovine NASA modela

 

    Ukoliko ste zainteresovani za ovaj model, tehnički je moguće nabaviti ga uz dosta gimnastike. Možda je vredno truda, s obzirom na limitiranost i nedostupnost ovog NASA modela, što ga čini neverovatnim kolekcionarskim primerkom. Sve što treba da uradite jeste da pratite instrukcije sa ovog G-Shock linka!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩