U tekstu Sve same komplikacije! koji je bio prethodni, peti školski čas, pisao sam o svim komplikacijama koje znam i koje sam mogao ukratko da opišem. Ostao sam dužan da napišem nešto više o hronografima, a to je vrlo opširna tema. Otuda i ideja da u posebnom tekstu objasnim što bolje umem šta su to hronografi, koje vrste postoje i kako se koriste?
Ali prvo da rešimo jednu nedoumicu!
Mnogi mešaju dva termina, a to su hronograf, i hronometar.
U tekstu 5 pristupačnih japanskih hronografa sam se dotakao ove teme, kratko objasnivši da je hronograf vrsta komplikacije na mehanizmu sata. Dakle, sat pored standardne funkcije da pokazuje vreme ima ugrađenu funkciju štoperice. Hronografe obično prepoznajemo tako što na brojčaniku imaju još dva ili tri podbrojčanika koji preciznije mere proteklo vreme i najčešće dva dodatna dugmeta pored krunice.
 |
| Kurono Bunkyo Tokyo hronografi sa dva podbrojčanika |
Hronometar je nešto sasvim drugačije. Možemo ga smatrati svojevrsnom titulom koju sat dobija ukoliko je prošao intenzivna COSC ispitivanja preciznosti u trajanju od petnaest dana, u pet različitih položaja sata, na tri različite temperature: 8, 23 i 38 stepeni Celzijusa. Da bi sat bio COSC (Contrôle Officiel Suisse des Chronomètres) sertifikovan, tokom ovih testova, preciznost sata ne sme da pređe granicu od -4 do +6 sekundi na dan.
Ako se sat naziva hronometrom, to znači da ima vrhunski mehanizam koji je vrlo tačan. Kompanije ovim pokazuju prestiž i časovničarsko umeće, te će na brojčaniku ponosno obeležiti ovaj uspeh.
 |
| Omega Seamaster ponosno obeležava brojčanik sa natpisom Chronometer |
Svake godine se isporuči preko milion zvaničnih sertifikata, što predstavlja samo 3% celokupne proizvodnje švajcarskih satova. Da
bi se stekao sertifikat za hronometar, mehanizam mora biti napravljen ne
samo od najkvalitetnijih materijala, već i biti predmet posebne brige i najfinije obrade, montaže i regulacije najboljih časovničara na svetu.
Iako ponekad i japanski brendovi imaju hronometarski sertifikovane satove, u tome prednjače švajcarski, a najpoznatiji su Rolex i Breitling koji sve svoje mehanizme sertifikuju, dok ostali samo određene modele.
Da se vratimo na temu. Koje vrste hronografa postoje?
1. Monopoussoir ili hronograf s jednim dugmetom. Prvobitno, svi hronografi su imali samo jedno dugme za pokretanje, stopiranje i resetovanje funkcije štoperice, sve dok 1923. godine gospodin Breitling nije izumeo i patentirao hronograf sa dva dugmeta koji su dosta praktičniji i popularniji danas.
 |
| Bell & Ross Monopoussoir hronograf sa jednim dugmetom na krunici |
Ovaj tip sa jednim dugmetom se danas retko viđa, iz prostog razloga što nije praktičan kao moderni hronografi, ali se polako vraćaju u modu zbog elegancije dizajna, pogotovo kod retro inspirisanih modela.
2. Hronograf sa dva dugmeta je nešto na šta smo navikli kao standard kada govorimo o ovom tipu komplikacije. Razlika između ovog i prethodnog tipa je u tome što model sa jednim dugmetom ne može da meri prekidani vremenski raspon, na primer kada se meri vreme neke utakmice, kada treba pauzirati merenje vremena.
 |
| Orient Neo 70's Chronograph – Panda Klasični hronograf sa dva dugmeta pored krunice |
Kao što mu samo ime kaže, ovaj tip hronografa ima dva dugmeta za rukovanje štopericom. Gornje dugme se koristi za pokretanje i pauziranje štoperice ponovnim pritiskom na isto. Drugo dugme se koristi za resetovanje na nulu.
3. Retour en Vol ili flajbek hronograf. Po izgledu se ne razlikuje od običnog hronografa sa dva dugmeta, ali ima jedna bitna razlika u radu ovog tipa komplikacije. Naime, flajbek hronograf je posebno konstruisan tako da ne mora da se zaustavi kako bi se resetovao. Kada se pritisne drugo
dugme dok štoperica radi, svi brojači se resetuju i odmah ponovo
pokreću od nule u deliću sekunde.
Ova funkcija je prvobitno dizajnirana za pilote kod
kojih je delić sekunde neophodan za preciznu navigaciju, a pritiskanje dugmića nekoliko puta je gubljenje dragocenog vremena pri velikim brzinama u vazduhu.
4. Rattrapante ili hronograf sa podeljenom sekundom. Ponekad se koristi engleski izraz Split-seconds Chronograph. Lako ih je razlikovati od drugih tipova i na prvi pogled, jer ovakvi satovi obično imaju tri dugmeta za rukovanje štopericom.
 |
| IWC Portugieser Chronograph Rattrapante Model iz 1995. godine, Ref. 3712 |
Ono što nije odmah očigledno jeste da hronografi sa podeljenom sekundom imaju dve sekundare, jednu ispod druge koje se kreću sinhrono kada se štoperica startuje na gornje desno dugme. Pritiskom na gornje levo, jedna sekundara staje, a druga nastavlja da meri vreme. Donje dugme služi za resetovanje funkcije. Svrha ovoga je da omogući nosiocu da izmeri dva odvojena
raspona vremena. Dok se jedna kazaljka kreće, druga se može zaustaviti,
pokrenuti ili vratiti na nulu. Na ovaj način, časovničari su dodatno zakomplikovali mehanizam, ali su rešili još jedan problem sportskih entuzijasta.
Hronografi su precizni merni instrumenti koji ne mere samo vreme!
Osim što štopuju vreme, sportisti, piloti, doktori i inženjeri su časovničarima dali još nekoliko dobrih ideja. Verovatno ste već negde videli izuzetno komplikovane brojčanike hronografa sa raznim skalama na obodu. Te skale uz pomoć proteklog vremena mogu da mere brzinu, razdaljinu, ili čak puls osobe. Najčešće viđamo tahimetar, telemetar i pulsometar.
1. Tahimetar (Tachymeter) najpopularnija je skala koju viđamo na brojčanicima sportskih hronografa. Njom se meri brzina objekta u datoj jedinici vremena. Ako na skali nema dodatnih informacija, računa se da je baza 1000 metara, tj. vreme se meri dok objekat ne pređe zadatu distancu. Pauziranjem štoperice nakon pređene bazne distance, sekundara će na skali pokazivati broj, koji predstavlja prosečnu brzinu objekta. Naravno, njom se mogu meriti i manje razdaljine, ali to zahteva malo više matematike.
 |
| Seiko SSB031 Hronograf sa tahimetarskom skalom |
2. Telemetar (Telemeter) dosta se često koristi kao pomoćna skala uz tahimetar, pogotovo kod pilotskih satova, mada nekad može da stoji i sama. Njom se meri daljina objekta merenjem vremena koliko je zvuku potrebno da stigne do vas. Možda ste se nekad igrali pogađanja koliko je udar groma daleko, kada ste merili vreme od bleska munje do zvuka grmljavine. Telemetarska skala na sličan način to mnogo preciznije meri u kilometrima.
U Prvom svetskom ratu telemetar je bio jako tražena funkcija satova. Posmatranjem neprijateljske artiljerije merilo se vreme od opažaja bleska topa do zvuka detonacije, kako bi se izmerila daljina linije vatre.
 |
| Seiko Prospex Solar Telemeter Na skali 3 sekunde je daljina od 1 km |
3. Pulsometar (Pulsometer) funkcija je koju od svog sata traže doktori i medicinski radnici. Njime se može brže i preciznije izmeriti puls druge osobe, što je korisno u trenutku kada se ne sme gubiti mnogo vremena.
 |
| Citizen Telechrono Eco-Drive poseduje i telemetarsku i pulsometarsku skalu |
Hronografi su, kao što smo videli, izuzetno komplikovani satovi, i pomalo skupi za održavanje i korišćenje. To su satovi prvenstveno namenjeni profesionalcima kojima je potreban instrument koji ne pokazuje samo vreme, već može da vrši razne druge funkcije i bude pravi pomoćni multialat za sve situacije.
 |
| Seiko Flightmaster Neki hronografi mogu da mere sve |
U ovom digitalnom dobu nije pitanje koliko su nam hronografi korisni i potrebni, već koliko nam se sviđa njihov komplikovani utilitaristički dizajn. Svakako, to su zabavni satovi koji imaju dugu istoriju i zanimljivu priču iza svog nastanka.
Neki od hronografa u predhodnim brojevima bloga:
Pozdrav,
Ivan R.
Нема коментара:
Постави коментар