Zaštita balanse

 

Svi sistemi, patenti i delovi na mehaničkim satovima koji služe da pruže otpornost na udarce su dizajnirani da zaštite jednu stvar – balansni sklop sata. Ključne komponente balansnog sklopa se sastoje od balansnog točka i balansne opruge, a cilj mu je da reguliše preciznost sata. Dakle, kao što se može zamisliti, svaki uticaj na osciliranje balanse će ozbiljno uticati na preciznost merenja vremena.

Standard ISO 1413 za otpornost na udarce nalaže da sat mora da preživi pad od jednog metra na pod od tvrdog drveta, što je prepreka koju većina modernih satova lako prelazi, zahvaljujući jednom genijalnom izumu koji ima mnogo naziva.

 

Ko je bio prvi?

Prvi ovakav sistem zaštite balanse od udaraca izumeo je niko drugi do legendarni Abraam-Luj Brege, još davne 1790. godine. Nazvao ga je Pare-Chute.

 

Breguet Pare-Chute sistem zaštite balanse od udara,
inovativni izum koji je uveo revoluciju u časovničarstvu

 

Polazeći od zapažanja da je delikatna osovina balansnog točka najranjiviji deo mehanizma pri udarcu, Brege je odlučio da im da konusni oblik i da ih drži na mestu u malim posudama odgovarajućeg oblika, montiranim na trakastu oprugu. Bilo je to oko 1790. godine, kada je Brege počeo da testira ovaj pronalazak, koji je trebalo da učini njegove satove beskrajno manje krhkim i time još više poboljša njihovu reputaciju. Danas smo svedoci da je u tome i više nego uspeo.

Kada govorimo o antišok tehnologiji, neizostavno je pominjanje švajcarskog Incabloc sistema. Razvio ga je švajcarski inženjer Fric Marti i patentirao 1933. godine. 

 

Incabloc ima prepoznatljiv oblik opruge
preko diska napravljenog od sintetičkog rubina

Incabloc sistem koristi oprugu u obliku lire kako bi omogućio osetljivim ležajevima da se pomeraju u svom postolju pod udarom, tako da osovine i ležajevi ne moraju da podnose sila udara. Kada se šok udara završi, opruge vraćaju delove u prvobitni položaj. Sam pivot se ne pomera u odnosu na ležište rubina, već se ceo ležaj nosi u metalnoj čauri koja se slobodno kreće u metalnom kraju, pod kontrolom opruge.

Animacija rada Incabloc sistema,
poprečni presek (preuzeto sa sajta Monochrome Watches)

 

Incabloc je bio toliko uticajan da su brendovi satova bili radi da upišu to ime na svoje brojčanike, kako bi njihovi satovi bili prodavani.

U decenijama nakon razvitka Incabloc sistema, mnogi konkurenti su se pojavili sa sistemima zasnovanim na istom principu. A ko najbolje zna da prihvati novu tehnologiju i unapredi je, nego Japanci. Među onima koji su postali popularni su Diashock u Seiko satovima, i Parashock koje je razvio Citizen.

 

Seiko Diashock 

Diashock je baziran na strukturi Incabloc sistema, razvijena da poboljša otpornost na udarce. Koristi se u mehaničkim mehanizmima satova kao zaštita osovine balansnog točka, koja je posebno osetljiva na udarce i vibracije. Struktura održava visoku stabilnost čak i kada se primeni jači iznenadni udar.

 

Seiko ima dve verzije Diashock sistema, standardni pravougaoni,

i trokraki u obliku deteline na ekskluzivnijim modelima

 

Prvi put je uveden 1956. godine u modelu Seiko Marvel. Postoje dve verzije Diashock sistema. 

Jedan je sa držačem pravougaonog oblika, sa dva zupca, koji definitivno podseća na Incabloc i po izgledu. 

Drugi je nešto unapređena verzija sa trostranim čeličnim držačem u obliku  deteline sa tri lista, tj. ima tri zupca. Ova verzija se koristi u satovima višeg ranga koje proizvodi Seiko i ima bolji nivo apsorpcije udaraca i vibracija. 

U oba slučaja, Seiko svoj sistem za apsorpciju udara naziva Diashock. Sistem rada im je sličan kao kod Incabloc-a, ali je oblik opruge poboljšan kako bi se osovina balanse brže i preciznije vraćala u centar.

Treba napomenuti da Orient, kao član Seiko Epson grupacije, koristi Seiko Diashock sistem.

 

Citizen Parashock 

Citizen je imao sličan pristup kao Seiko, ali se potrudio da napravi više izmena i adaptacija. Ponosno razvijen i proizveden u kompaniji, i sastavljen od fino konstruisanih preciznih delova, Parashock štiti balansni blok – srce mehaničkog pokreta – od udaraca bilo koje vrste.

 

Parashock sistem je prepoznatljiv jer opruga
ne prekriva gornji rubin

 

Sistem koji je razvio Citizen je malo kompleksniji – sadrži dodatnu čeličnu oprugu. Kada je sat izložen udaru, gornji rubin koji prekriva ceo sistem i spiralna opruga se ljuljaju vertikalno i bočno kako bi apsorbovali udarce, pružajući visok nivo vibracija i otpornosti na udarce. 

 

Dok kod Incabloc i Diashock sistema kućište u obliku levka
vraća osovinu klizanjem niz zid levka, ovde spirala to radi brže

 

Dodatna spiralna opruga brzo vraća balansni štap u centralni položaj, dajući časovniku nivo izdržljivosti koji je Citizen svojevremeno reklamirao bacanjem sata iz helikoptera na beton! 

 

Parashock, takođe, ima odlična svojstva zadržavanja ulja. Ovo olakšava obavljanje svih održavanja – demontaža, montaža, podmazivanje itd. – tako neophodnih za mehanički sat.

Iako se antišok sistem vidi s jedne strane, on ima identičan drugi deo s druge strane mehanizma, tj. na drugom kraju osovine balanse.

 

Potpun izgled jednog antišok sistema
u poprečnom preseku mehanizma

Na taj način, časovničarske kompanije ne rizikuju kada je zaštita njihovih satova u pitanju.

Antišok sistemi napreduju s razvojem tehnologije, pa mnogi brendovi polako uvode neke svoje patente i novine u zaštiti balanse... U svakom slučaju, mehanički satovi su sve bolji, sve precizniji i sve otporniji na spoljašnje uticaje i sile.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Hakovanje – da li je to zaista samo stopiranje sekundare?

Kad god se mehanizmu sata dodaju delovi koji bi vršili određenu dodatnu funkciju osim merenja sati i minuta, govori se o komplikaciji. Reč nema negativnu konotaciju, jer su kompleksniji mehanizmi odraz precizne mehanike i časovničarskog umeća.

Malo ljudi danas smatra treću kazaljku, koja pokazuje sekunde, komplikacijom. Sekundare su postale industrijski standard, pa ipak, u teoriji, one jesu skup dodatnih delova koji prikazuju dodatnu funkciju. Pogotovo ako sat poseduje nešto što se kolokvijalno zove hakovanje sekundare.

 

Zašto se zove hakovanje?

Komplikacija stopiranja sekundare – hacking seconds, aktivira se povlačenjem krunice kada želimo da naštelujemo vreme.

 

Sve tri kazaljke u fokusu,
Seiko Alpinist SPB157J1

Iako smo svi brzo prihvatili termin hakovanje, i objašnjenje da je to stopiranje kretanja sekundare, kao što se može čuti na svim vodećim domaćim i stranim kanalima o satovima – to nije baš u potpunosti tačno. 

Vizuelno, možemo primetiti samo kretanje sekundare kada nakratko pogledamo na sat. Pored preciznijeg merenja vremena, korisno je imati sekundaru kako bi znali da nam mehanički sat nije stao. Kada sat nema funkciju hakovanja, pri izvlačenju krunice sekundara nastavlja da klizi. Nasuprot tome, kada sat poseduje ovu funkciju, prilikom izvlačenja krunice – sekundara stane! 

Otuda je skovan naziv, ali i zabluda koja je toliko učestala da se prihvatila kao istina.

U terminu hacking se nalazi nešto tačnije objašnjenje. Reč se prevodi kao sečenje, i zaista, izvlačenjem krunice, sekundara je odsečena od velike i male kazaljke. Ne fizički, ali sekundara stoji dok se okretanjem krunice šteluju sati i minuti.

Kako radi?

Ova komplikacija postoji već neko vreme, još od XVIII veka, međutim, njena sveprisutnost u ručnim satovima današnjice je novijeg datuma.

 

Crveni detalji na sekundari kao vizuelna poslastica
Orient Kamasu RA-AA0002L19A

 

Mehanizam za hakovanje funkcioniše tako što se izvlačenjem krunice otpušta poluga koja zaustavlja balansu. Faktički, sve kazaljke su stopirane u tom trenutku, a ne samo sekundara, jer bez osciliranja balanse, sat ne radi.

Dakle, prevedeni termin stopiranje sekundare nije sasvim tačan.

Kada vratimo krunicu u prvobitan položaj, mehanizam ponovo oživi. To je, ukratko, tehnologija hakovanja sekundare, ključna karakteristika koja na prvi pogled izgleda jednostavno, i često se zanemaruje.

 

Čemu služi?

Privremeno zaustavljanje sekundare omogućava da se vreme prikazano na satu precizno sinhronizuje u odnosu na tačan izvor merenja vremena, što inače ne bi bilo moguće da je sekundarna kazaljka nastavila da teče.

 

Osim vojnih, stariji satovi su retko kad imali
funkciju hakovanja sekundare.

 

Popularnost i zaista značaj hakovanja sekundare porasli su u godinama Drugog svetskog rata, kada su ručni satovi igrali veću ulogu u vojnoj koordinaciji. Vojnici su se oslanjali na funkciju da bi sinhronizovali svoje satove. Preciznost je bila ključna za uspešno izvršenje taktičkih komandi, jer su morali da se kreću i izvršavaju naredbe u tačno zadatom trenutku. 

Komplikacija je postepeno postajala sve popularnija u narednim decenijama, što je kulminiralo sveprisutnošću u mnogim stilovima satova danas, a ne samo u vojnim, pilotskim i ronilačkim. 

 

Kvarcni satovi, takođe, često imaju hakovanje,

Citizen Promaster Marine Divers BN0220-16E

 

Uloga komplikacije hakovanja nije ključna kao u ratno doba, međutim, mnogi vole da sinhronizuju svoje satove, kako bi merili preciznost i rad svojih ljubimaca, ili prosto žele što tačnije da nameste vreme. 

Zbog toga je komplikacija hakovanja sekundare i danas korisna.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Kako se šteluje tačno vreme i datum na mehaničkim satovima?

    Deluje trivijalno. Mnogi od nas znaju kako ide postupak nameštanja kazaljki na satu, ali iznenadilo me je koliko ljudi ne vodi računa o tome. Takođe, u razgovoru sa časovničarima sam saznao da jedan od čestih kvarova, kako navode, predstavljaju oštećeni delovi mehanizma koji pokreću kazaljke, dan i datum, što se dešava usled nestručnog štelovanja sata. Da bi izbegli ovaj problem, potrebno je voditi računa o par stvari, koje će biti objašnjene u ovom tekstu.

 

Nameštanje tačnog vremena

    Osnovna funkcija sata jeste da prikazuje vreme, tako da je podešavanje vremena najbolje mesto da se započne ovaj tekst. Neki satovi nemaju dodatne funkcije datuma i dana, tako da je vreme jedina funkcija koju treba podesiti. Da biste podesili vreme u većini automatskih satova bez dodatnih komplikacija, krunicu treba izvući do kraja, jednim klikom.

 

Na nekim satovima krunica je ušrafljujuća,
pa je treba prvo odvrnuti.

    Kada je krunica u ispravnom položaju, treba je rotirati u smeru kazaljke na satu dok kazaljke ne pokažu tačno vreme. Ako ste u nedoumici, tačno vreme se može proveriti pomoću radija, televizije ili radio-kontrolisanog sata ili mobilnog telefona kako bi se osiguralo da je sat što precizniji. Ovde postoji jedan mali problem koji mnogi zanemaruju. Jedina mera predostrožnosti koja se mora preduzeti jeste da se krunica ne okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu jer ovo kretanje može da ošteti delove mehanizma nekih modela satova. Ako sumnjate kako najbolje da dovršite ovaj proces, uvek pročitajte uputstvo za upotrebu ili pitajte vašeg časovničara za savet.

    Treba voditi računa kod nekih satova, kao što je Orient, jer se kod njih kazaljke pomeraju unapred obrnutim okretanjem krunice u odnosu na Citizen, Seiko, pa i ostale časovničarske brendove iz sveta. 

Nameštanje tačnog datuma

     Ukoliko vaš sat poseduje funkciju prikaza datuma ili dana i datuma, za štelovanje je potrebno da se krunica izvuče na poziciju pre krajnje, dakle, između, ne do kraja. Ovakvi satovi, dakle, imaju dve pozicije krunice umesto jedne, kao što je slučaj kod satova bez dodatnih komplikacija.

    Zavisno od brenda, pravac okretanja krunice će menjati ili dan ili datum. Kao što je rečeno, Orient satovi su suprotni u odnosu na Seiko i Citizen, pa i analogne Casio satove. Dakle, u jednom pravcu se menja prikaz dana u nedelji, a u drugom datum u mesecu, što znači da prikaze možete menjati samo unapred. Ukoliko promašite tačan datum, morate vrteti krunicu novi krug.

     Pre nego što počnete da nameštate tačan datum – PAŽNJA!

    Nikada ne menjajte dan ili datum na satu dok je vreme na satu trenutno postavljeno između 22:00 i 02:00 časova. Na većini satova, mehanički zupčanici koji menjaju dan i datum su aktivni između tih vremena.

 

Mehanički deo koji pokreće promenu datuma
aktivira se mnogo pre ponoći

   Promena dana ili datuma tokom tog vremena može oštetiti zupčanik u vašem mehanizmu ili dovesti do trajnog oštećenja točka za datum. Ovo će zahtevati popravku ili zamenu kod iskusnog časovničara. Da biste ovo izbegli: uvek proverite da li je vreme vašeg sata podešeno na 6:30 pre nego što promenite dan ili datum. 

    Vreme od 6:30 se može smatrati bezbednom zonom, jer se na taj način izbegava vreme kada zupčanici za dan i datum mogu biti aktivni. Dalje, taj položaj je vrlo lako zapamtiti, pošto su obe kazaljke usmerene skoro pravo nadole, kao što je prikazano na slici.

 

Sigurna zona,
kada su kazaljke u donjoj polovini ciferblata

     

    Ako ste nekada i pogrešili, bez panike, neće se mehanizam tako lako oštetiti od jedne ili dve greške, ali ubuduće, nameštajte vreme pravilno i sat će vam duže trajati.

Način na koji štelujem tačno vreme i datum

    Kako bi se izbegli mehanički kvarovi osetljivih delova mehanizma, predlažem sledeći način štelovanja:

    1. Odmah na početku izvucite krunicu do kraja i okretanjem namestite kazaljke nadole, ne nužno na 6:30, ali je bitno da obe budu ispod zamišljene linije koja spaja broj 3 i 9. Dakle, donja polovina cifera.

     2. Vratite krunicu na međupoložaj i počnite da okrećete datum na jedan dan ranije. Na primer, ako je danas petak 9. septembar – FRI 9, vi vrtite dan i datum do četvrtka 8. – THU 8.

    3. Vratite krunicu na krajnju poziciju da biste ponovo naštelovali kazaljke. Vrtite ih pun krug preko indeksa od 12 sati, sve dok se datum sam ne promeni na FRI 9. Kada se datum promeni, potrebno je samo namestiti kazaljke na tačno vreme, vodeći računa da li je pre ili posle podne. Ako se datum upravo promenio, to je prepodne. Morate preći 12 sati još jednom da bi sat bio u poziciji koja prikazuje popodnevno vreme.

    4. Vratite krunicu na nultu poziciju, ili je zavrnite ako je ušrafljujuća.

    Sada vam je sat tačan i nema bojazni od oštećenja mehanizma. Ako ste tačno naštelovali vreme, u ponoć će se datum sam promeniti. Ako niste, datum će se menjati u podne, i tako ćete znati da ste pogrešili.

    I to je cela nauka. 

 

Seiko 5 SNKK87

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Šta znače oznake na ciferu sata – Školski čaš VII

    Sigurno ste se pitali šta tačno znače sve oznake i natpisi na brojčaniku vašeg sata. Neke oznake su prilično jasne a neke, opet, nedovoljno objašnjene ili u potpunosti izostavljene u prospektima i papirima koji dolaze uz sat.

    Sve su to započeli Švajcarci, još 23. decembra 1880. Tada je Švajcarska uvela zakon koji zahteva obeležavanje svih zlatnih i srebrnih kućišta za satove. Obeležavanje specijalnim znakovima znači da se predmeti od plemenitih metala nezavisno ispituju na finoću, a oni koji ispunjavaju zakonski definisani standard su obeleženi. To je uvedeno zbog zaštite od falsifikovanja i upotrebe drugih materijala umesto zlata.

    Mnogo zemalja je imalo sličnu praksu za mnoge industrijske proizvode, i krajem XIX veka sve više i više zemalja je zakonom ozvaničilo ovu praksu. Mnogi su započeli da obeležavaju svoje proizvode, najčešće engleskim natpisom Made in. Ova praksa je uvedena zbog jednog britanskog zakona, verovali ili ne. Engleski proizvođači satova dugo su se žalili da su neki strani proizvođači satova, posebno švajcarski, slali kućišta satova na ostrvo kako bi dobili britanske oznake. Onda bi od njih napravili kompletne satove, koji su se potom uvozili i prodavali u Britaniji za mnogo više novca, lažno reklamirani kao britanski proizvod.

        Britanija je, kao ekonomski najmoćnija zemlja u to vreme, sa mnogim kolonijama širom sveta, bila unosno tržište za sve i otuda su najčešće oznake na engleskom jeziku. Zakon o robnim markama iz 1887. imao je cilj da spreči uvoz u Britaniju strane robe koja nosi imena ili žigove koji impliciraju da je britanske proizvodnje. To je bio jedini razlog zbog čega su Švajcarci usvojili Swiss Made kao nacionalnu marku.

 

 

    Šta tačno znači Swiss Made na vašem satu?
    Prema upravljačkom telu švajcarske industrije satova, da bi se kvalifikovalo za etiketu Swiss Made, 60% troškova proizvodnje satova mora biti švajcarsko. Kopajte malo dublje i otkrićete da samo 50% delova koji se koriste u mehanizmima satova (po vrednosti, a ne po količini) mora biti švajcarsko. Hipotetički, to znači da unutra mogu da budu samo 3 delića od suvog zlata, a proizvedeni u Švajcarskoj, koji koštaju koliko ostalih 300 delova sata proizvedenih u Kini. Naravno, ima proizvođača koji imaju veći procenat svojih modela proizvedenih u Švajcarskoj, ali to su retki i jako skupoceni modeli.

    Osim Swiss Made, na vašem satu može još da stoji i Suisse, Produit Suisse, Fabriqué en Suisse i Qualité Suisse sa istim značenjem.

    Slična priča je i s japanskim satovima.

    Međutim, svi znamo da postoje razne i malo drugačije oznake na brojčanicima japanskih proizvođača satova i to donekle dovodi do zabune.

    Seiko je kao brend posebno poznat po tome da ima modele za japansko i inostrano tržište, i da se ti modeli proizvode u različitim fabrikama. Postoji način da prepoznate koji je koji model, ako dobro pogledate oznake na brojčaniku.

 

Čuveni Seiko SKX007J i SKX007K model

 

    Oznake koje možete pronaći na brojčanicima japanskih proizvođača

 

    1. J i K modeli

    Referentne oznake japanskih satova često otkrivaju odakle dolazi određeni model. Svaka kompanija ima svoje oznake, a najviše pažnje i debate izaziva poznati Seiko. Oznaka J u referenci povezana je sa činjenicom da je ova varijacija napravljena u Japanu. Zemlja na koju se K poziva je pomalo nepoznata, a najviše se pominju Singapur, Južna Koreja ili Malezija. Istina je da Seiko ima proizvodne pogone u svim gorepomenutim zemljama, ali nisam pronašao podatak o oznaci koji bi tačno odredila odakle potiče sat, osim da K modeli nisu proizvedeni u Japanu.

 

    2. Made in Japan

    Nije teško uočiti odakle dolazi sat i bez čitanja referentne oznake. Na prvi pogled identični satovi otkrivaju tajnu kada obratite pažnju na tekst na poziciji šest sati. Jako sitnim slovima ispod indeksa koji označava šest sati piše Made in Japan.

 

    Kod K modela tekst je drugačiji i, po mom iskustvu, tu možete preciznije odrediti odakle je vaš sat. Naime, satovi koji nisu proizvedeni u Japanu, po zakonu te zemlje, ne mogu da nose natpis Made in Japan, te, umesto toga, na pozicijei šest sati stoji referentna oznaka mehanizma 7s26.

 

    3. Japan Mov-t

     Ova oznaka se često sreće kod japanskih, ali i kod satova proizvođača iz drugih zemalja. U pitanju je oznaka za mehanizam koji pokreće sat. To je obično kvarcni sat, koji su proizveli neki od japanskih kompanija kao što su Epson ili Miyota. Ponekad stoji i Mov't JPN ili neka druga slična skraćenica.

 

Japan Mov-t oznaka na Citizen Eco-Drive hronografu

    4. Diver's

    Oznaka Diver's se često viđa na mnogim satovima ronilačkog stila japanskih proizvođača, dok kod drugih može da stoji Water Resistant ili skraćeno WR. To označava da je sat vodootporan, međutim, kada stoji Diver's i oznaka dubine, to znači da je model ISO sertifikovan da bude profesionalan ronilački sat. To nikako ne znači da je WR inferiorniji sat, nesposoban da izdrži pritisak označene dubine, ali ISO ipak zahteva nešto više testova i merenja, pa su takvi modeli popularniji kod entuzijasta.

 

Orient Star Diver

 

    ISO definicija ronilačkog sata podrazumeva bilo koji sat sa ocenom dubine od najmanje 100 metara, a koji takođe ima uređaj za predodabir vremena – digitalni uređaj ili rotirajući okvir za merenje vremena koji mora biti dizajniran tako da se okreće u jednom pravcu, suprotno od kretanja kazaljki, kako bi se ronilac zaštitio od nehotične rotacije u pogrešnom pravcu i time produžio vreme provedeno pod vodom.

    Pored toga, sat mora odgovarati kriterijumima za antimagnetnu otpornost, za otpornost na udarce, kao i za izdržljivost na temperaturne razlike od 5 do 40 stepeni Celzijusa.

 

    5. Water Resistant

    Ako na satu piše samo Water Resistant bez oznake dubine, to znači da je sat pogodan samo za kišne dane i pranje ruku. 

 

Water Resistant oznaka bez dubine na Orient Envoy

    Najčešće je to otpornost od 3 bara, ili 30 m. Možda zvuči mnogo, ali to nije sat za plivanje. Razlog tome je što je sat testiran na toj dubini u statičnim uslovima, tj. svako pomeranje sata na toj dubini bi povećalo pritisak na kućište i voda bi prodrla u mehanizam.

    Ukoliko je sat bolje zaštićen, onda proizvođači označe dubinu do koje sat može da ide.

 

Vodootpornost 20 bara jednaka je dubini od 200 metara

    Za više informacija o tome šta znače oznake dubine možete pročitati i tekst Top pet ronilačkih satova ispod $300!

 

    6. Jewels

    Oznaka koja se često nalazi na mehaničkim satovima, kako onim na ručno navijanje, tako i na automaticima, i označava broj rubina koji se nalaze u mehanizmu. Da bi jedan mehanički sat radio dobro i precizno, dovoljno je da ima bar 17 rubina, ali mnogi proizvođači vole da povećaju broj ovih izdržljivih kristala, slične strukture i tvrdoće kao safir, kako bi dodatno umanjili trenje pokretnih delova mehanizma. Zbog toga često ponosno ispisuju broj rubina oznakama 21 Jewels, 23 Rubis i slično.

 

    Istraživanja su, pak, pokazala da sat sa više rubina nije mnogo ili uopšte precizniji od onog sa 17.

    7. GMT

    Ovim se označava sat koji ima GMT komplikaciju. Ovakvi modeli
satova imaju dodatu četvrtu kazaljku koja pokazuje sate po griničkom vremenu, ali može da se podešava da prikazuje bilo koju drugu vremensku zonu.

 

 

    U tekstu Sve same komplikacije možete pročitati više o tome šta su komplikacije i koliko ih ima.

    8. T

    Ovo je oznaka za tricijum (tritium) – radioaktivni izotop vodonika, i ponekad se označava kao H3. Ako je na brojčaniku samo slovo T, to znači da sat sadrži određenu količinu tricijuma koji emituje manje od 227 MBk (7,5 mCi). Oznaka T <25 znači da sat sadrži određenu količinu tricijuma koji emituje manje od 925 MBk (25 mCi). Sat sa takvim markerima uvek svetli, i ne treba mu sunčeva svetlost da se napuni poput onih koji koriste običnu fosfoluminescentnu boju.

 

Mikrobrend Nite, model Alpha
koristi tricijumsko osvetljenje na svim modelima
i, naravno, mehanizam Seiko NH35

    Zvuči vrlo opasno, ali u suštini nije. Tricijum je baš slabo radioaktivan, ima ga u manjim količinama u prirodi i čak ne može da probije kožu. Opasnost leži samo kada se udahne, jer je kao gas jako lagan i poput helijuma ide uvis. U satovima se ovaj tip osvetljenja pravi pomoću staklenih cevi premazanih slojem fosfora i tricijumovim gasom unutar cevi. Tricijum se raspada dvadeset godina i za to vreme fosfor reaguje s gasom i odaje svetlost. Kada se tricijum istroši, i fosfor će prestati da svetli.

    Pošto je gas unutar staklenih cevi, koje su unutar kućišta sata, šanse da dođe do trovanja radijacijom su manje i od najmanjih.

    9. Oznake tipa mehanizma

    Na brojčaniku će često biti obeležen tip mehanizma koji pokreće sat. Mechanic, Automatic, Solar, Kinetic, Eco-Drive i slično. Više o ovome će biti reči u nekom drugom školskom času.

Srdačan pozdrav,

Ivan R.