Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.
Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.
Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.
Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije. Mehanički satovi su daleko skuplji od
onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na
baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci
preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju
akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!
Manuelni mehanizam
Manual Wind Mechanism
To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće
balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera
zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.
Pošto je oscilacija
čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju,
to znači da tačnost može varirati, ali većina
visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.
Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem,
najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad
je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su
najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim,
skupim i kolekcionarskim modelima.
Kako funkcioniše manuelni mehanizam:
1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.
2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.
3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.
4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.
5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata.
6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.
Automatik
Automatic
Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.
Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.
Kako funkcioniše automatski mehanizam:
1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.
2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.
3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.
4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom.
5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata.
6. Kazaljke: napreduju.
Kvarc
Quartz Mechanism
Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.
Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?
Kako funkcionišu kvarcni pokreti:
1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola.
2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!
3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora.
4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.
Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.
Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.
Električni mehanizam
Electric Mechanism
Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.
Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna
viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski
solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške.
Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i
izdržljivost zbog manjeg broja delova.
Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.
Kinetik
Kinetic Mechanism
Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.
Tokom proteklih 20 godina,
Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih
svaki donosi jedinstvene karakteristike.
Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype.
Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji
je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi
korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za
ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za
generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno
dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko
osam miliona kinetik satova.
Solar
Solar Powered Mechanism
Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova
satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog
sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim
savremenim satovima.
Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno
pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom
solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.
Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.
Spring Drajv
Spring Drive Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.
Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i
svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim
regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat
ne može da parira.
Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da
bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom
napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.
Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom.
Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...
To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
Ivan R.
岩