Materijali od kojih se prave satovi

    Danas smo praktično razmaženi izborom kada su u pitanju materijali kućišta sata, a pored tradicionalnih opcija kao što su nerđajući čelik i zlato, sada imamo niz modernih sintetičkih materijala kao što su keramika i ugljenični kompoziti.

    Nekada nije bilo tako. Zlato, platina i slični plemeniti metali su uvek bili skupi, ali i čelik nije bio toliko dostupan kao danas. Proizvođači su radije koristili mesing, bakar ili neki drugi jeftiniji metal, prekriven hromom da bi se dao utisak lepo poliranog čelika. Pogotovo je to bio slučaj u vreme posle Drugog svetskog rata, gde nije bilo lako nabaviti čelik bilo kakvog kvaliteta. Radije, koristili su tzv. pot metal, materijal slabijeg kvaliteta dobijen pretapanjem limenih lonaca, starog alata i koječega.

    Danas takođe možemo pronaći jeftine satove od mesinga, međutim, sa napretkom industrije i tehnologije, nerđajući čelik oznake 316L je postao standard. Do pre deset ili petnaest godina, to je bio redak tip čelika, koji se nije koristio u časovničarskoj industriji, već u mašinskoj, za pravljenje delova motora za razna vozila.

        Koji se, dakle, sve to materijali koriste u izradi satova?

MESING

 

    Mesing je legura napravljena od bakra i cinka. Zbog jedinstvenih svojstava mesinga, to je jedna od najčešće korišćenih legura u bilo kojoj industriji, pa tako i u časovničarstvu.

    Mnogi će odmah odbaciti mesing kao jeftinu alternativu čeliku i lošu kopiju bronze, ali to je jedna vrlo zanimljiva legura ako se pravilno i kvalitetno upotrebi.

 

    Prednosti:

    Proporcije cinka i bakra u mesingu mogu da variraju, stvarajući niz varijanti mesinga sa različitim svojstvima. Zbog razlika u leguri, svojstva mesinga nisu univerzalna. Međutim, ove legure su poznate po tome što se lako formiraju (tj. po obradivosti) i zadržavaju visoku čvrstoću nakon formiranja. Viši kvalitet mesinga donosi izuzetno izdržljiv i fin materijal koji ima puno prednosti, a ne košta mnogo.

    Slično bakru, mesing je loše tlo za razmnožavanje bakterija. Ovaj kvalitet ga čini idealnim materijalom za kupatilo i kvake, za medicinske aplikacije, a istom ovom logikom i za satove, koji su u direktnom dodiru sa kožom. 

    Pored antimikrobnih svojstava, estetska vrednost mesinga čini ga popularnim izborom za dekorativne aplikacije. Njegova boja može da varira od svetlozlatne i srebrne pa sve do skoro crvene. Mesing je takođe vrlo otporan na rđu i može fino da patinira. 

 

    Mane:

    Sposobnost da se razvije patina se takođe može posmatrati i kao nedostatak, jer mnogi ne vole kada sat počne da gubi boju i sjaj. Mesing patinira najčešće crno, mada su i druge tamne nijanse prisutne. Da bi se patina izbegla, mnogi brendovi pribegavaju hromiranju mesinga, ali se najčešće taj sloj lako izliže tokom nošenja, pogotovo na ivicama, ili se ogrebe, otkrivajući žućkaste ožiljke na srebrnoj površini.

    Druga mana je ta što je mekši i teži od nerđajućeg čelika. 

 

BRONZA

 

Panerai Submersible 300 Bronze

    Sa istorijom ljudske upotrebe, koja datira nekoliko hiljada godina unazad, bronza teško da je nov materijal, ali je doživela ogroman porast popularnosti tokom poslednjih nekoliko godina.

    To je legura tradicionalno sastavljena od bakra i kalaja u razmeri otprilike 88 procenata bakra i 12 procenata kalaja. Bronza je veoma podložna koroziji i stoga su je časovničari odbacivali kao materijal za kućišta dugi niz decenija. Sada je bronza postala popularna iz istog razloga. 

 

    Prednosti: 

     Visok sadržaj bakra u bronzi je odgovoran za njenu toplu boju, koja mnoge privlači, ali to takođe znači da će oksidirati na sličan način. Ovaj neobičan kvalitet daje bronzanim satovima inherentnu vintidž estetiku, dok im istovremeno omogućava da steknu patinu koja odražava jedinstveno okruženje i način života njihovih vlasnika. Kada se pojavi patina, dešava se šarena hemijska reakcija, zahvaljujući kojoj svaki sat ima jedinstvenu boju i šaru. Ovo je idealno za one koji žele sat koji se ističe.

    Čisti bakar je relativno mekan i lako se udubljuje dok je kalaj krhak i lomi se. Međutim, kada se kombinuju, dobijena bronza je otpornija na habanje, zadržava svoj oblik i ima antimagnetna svojstva, što je vrlo korisno u časovničarskoj industriji. 

    Najistaknutije svojstvo bronze je njegova sposobnost da se odupre koroziji u morskoj vodi, pa su stoga vekovima unazad brodograditelji koristili ovu leguru za oplatu brodova. Prateći ovu temu, danas, većina bronzanih satova su upravo ronilački.

 

Patina na bronzi: Oris Diver Carl Brashear

    Mane:

    Kao i u slučaju mesinga, sposobnost da se razvije patina se takođe može posmatrati i kao nedostatak, jer se nikad ne zna kako će da ispadne. 

    Bronza je takođe nekih 10 procenata teža od čelika, a relativno mekša i lako se grebe.

    Pored toga, bronza ima daleko veći potencijal da iritira osobe sa osetljivom kožom, zbog čega je toliko mnogo bronzanih satova na tržištu opremljeno poklopcima od nerđajućeg čelika, a sam metal ima slab, ali jasan miris koji podseća na prljave novčiće.

 

NERĐAJUĆI ČELIK

 

Seiko 5 Sector Dial

    Nerđajući čelik je legura hroma i gvožđa (10% : 90%), lako je dostupan i sa njim se lako radi. Nalik srebru, nerđajući čelik ima atraktivan izgled, uz dodatnu prednost što je veoma otporan na ogrebotine. Zahteva minimalnu negu i neće rđati kao rezultat kontakta sa vodom. Zbog svog dugog veka trajanja i izdržljivosti, nerđajući čelik se često koristi za sportske satove.

 

    Prednosti:

    Iako postoji više različitih vrsta nerđajućeg čelika koji se koriste u časovničarskoj industriji, najpopularniji su 316L i 904L, od kojih je drugi znatno sjajniji, nalik srebru, ali je mekši. Oba imaju svoje prednosti i mane.

    Čelik je u celini neverovatno isplativ i predstavlja lep balans brojnih različitih važnih karakteristika. Nerđajući čelik je znatno lakši od zlata, ali je takođe veoma otporan na koroziju. 

    Pored toga što može lako da preuzme mnoge različite vrste površinske obrade, nerđajući čelik je takođe veoma izdržljiv, i mada se može savijati i deformisati pod jakim udarom, kućište sata napravljeno od nerđajućeg čelika može da izdrži prilično oštećenja pre nego što će potpuno propasti.

 

    Mane:
    Iako dosta čvršći od mesinga i bronze, čelik se takođe može lako ogrebati, pogotovo 904L. Poliranje nije komplikovano, ali ko od nas želi toliko često da nosi sat u servis radi poliranja? To takođe jede materijal, pa će sa puno poliranja doći do gubitka oblika, linije i celokupne debljine zidova kućišta. 

    Čelik je uvek jedne boje, nema legura koje imaju toplinu i estetsku originalnost. Nema patine, čelik je sasvim običan i većina ljudi ima sat od čelika... pomalo dosadno. Može se bojiti, ali ta boja se lako grebe i skida, dok DLC nanos može puno da košta.

TITANIJUM

 

Citizen SuperTitanium Chronograph
CA7090-87L

    Titanijum je tamnosivi metal koji je po svojim karakteristikama sličan nerđajućem čeliku, ali je do 30% lakši. Slično čeliku, titanijum je savršen za sportske i terenske satove. Nudi tvrđi sastav, koji obezbeđuje još veću izdržljivost pri manjoj težini. 

    Postoji mnogo različitih tipova titanijuma, ali najčešće varijante koje se koriste u modernim kućištima satova su Grade 2 i Grade 5. Viši nivo titanijuma košta više, ali je dosta čvršći i otporniji na grebanje.

 

    Prednosti:

   U poređenju sa nerđajućim čelikom ili zlatom, titanijum je neverovatno lagan i nudi fenomenalan odnos snage i težine, koji se može dodatno poboljšati stvaranjem različitih legura ili upotrebom različitih površinskih tretmana. 

    Pored toga, baš kao i zlato, titanijum je hipoalergen, ne izaziva reakcije na koži, neverovatno je otporan na koroziju i na njega nimalo ne utiče magnetizam.

    Najveća zanimljivost u vezi sa ovim metalom jeste da, jednom kada se ogrebe, površinski sloj reaguje sa kiseonikom iz vazduha i oksidira, postepeno popunjavajući ogrebotinu dok ona ne nestane. Dakle, titanijum je materijal koji lagano leči svoje povrede.

 

    Mane:

    Iako je sam titanijum prilično tvrd, on razvija taj površinski  oksidni sloj koji ga štiti od korozije, a koji se može ogrebati prilično lakše od samog metala. Iako će ovi tragovi na kraju izbledeti kako se sloj oksida obnavlja, nije neuobičajeno da imate sat od titanijuma koji se često nosi i na kome se vide brojne ogrebotine.

    Zbog ovog površinskog oksidirajućeg sloja, bliski kontakt između dve titanijumske površine može da stvori adheziju i spreči klizanje između njih. To je loše za delove narukvice i rotirajući okvir, pa se ti delovi često prave od nerđajućeg čelika, ili bar pinovi, iglice i drugi delovi koji se spolja ne vide.

 

Tudor Pelagos

 

    Tudor koristi poklopac kućišta i krune od nerđajućeg čelika na satovima od titanijuma kao što je Pelagos, dok drugi, kao Citizen, koriste specijalizovani premaz na navojima kako bi sprečili njihovo lepljenje.

 

ZLATO

 

Vacheron Constantin 222

    Zlato je istorijski bilo omiljeni materijal za kućišta kod ljubitelja satova. Iako je njegova popularnost opala poslednjih godina zahvaljujući proboju alternativnih metala, jedinstvene karakteristike zlata su učvrstile njegovo mesto u industriji satova. 

    Žuto zlato je tradicionalni standard i zahteva najmanju količinu održavanja. Belo zlato je postalo veoma omiljeno zbog svoje izdržljivosti i uglađenosti. Roze zlato je još jedna moderna opcija, a mnogi brendovi ga koriste za ženske satove.

    Danas postoji dosta satova koji nisu od punog zlata, već imaju nanos zlata od oko 5 do 20 mikrona. To je jeftinija alternativa, mada je poznato da se taj sloj može skinuti dugim nošenjem.

 

    Prednosti:

    Pre širenja upotrebe nerđajućeg čelika, zlato je bilo čest izbor za kućišta satova jer je bilo visoko otporno na koroziju i lako se obrađivalo u detaljne oblike. 

    U svom elementarnom obliku, čisto zlato je hipoalergeno i pošto je zlato jedan od jedinih prirodno toplih metala, nudi jedinstvenu estetiku koja ga odvaja od skoro svih drugih materijala kućišta sata. Pored toga, pošto samo zlato ima visoku tržišnu vrednost, zlatni sat je univerzalno tražen predmet koji je sinonim za luksuz i ekskluzivnost. 

    Mane:

    Iako je zlato i otporno na koroziju i ne izaziva alergije, u svom čistom obliku od 24 karata previše je mekano za nakit, a kamoli za kućišta satova. Zbog toga mora biti legiran sa drugim metalima, kako bi se povećala njegova izdržljivost, a to ga često može učiniti podložnijim koroziji nego kada je u čistom obliku, a takođe i povećati mogućnost za neželjene reakcije kod osoba sa osetljivom kožom.

    Pored toga, uprkos činjenici da su legure zlata znatno jače od samog čistog zlata, zlatni satovi su i dalje znatno manje izdržljivi od onih od nerđajućeg čelika, a takođe su i teži za zglob i skuplji za popravku.

 

PLATINA

 

Jedan jedini Patek Philippe Nautilus od platine

    Kućište od platine zaista podiže luksuzni sat na viši nivo. Časovničari imaju tendenciju da štedljivo koriste platinu, jer je sa njom teško raditi i izuzetno je skupa. Ipak, neki od vrhunskih brendova u industriji uvek će uključiti neke platinaste ponude u svoje kataloge.

 

    Prednosti:

    Platina je jedan od načvršćih metala u čistom obliku i zbog toga se neće tako lako ogrebati. Zbog ekskluzivnosti i retkosti upotrebe platine takvi satovi su vrlo retki, vredni i zadržavaju jako visoku cenu, pa se takvi modeli najčešće mogu koristiti kao investicija.

    Mane:

  Cena metala, proizvodnje kao i popravke je najviša u časovničarskom svetu, a izgled i boja platine je nalik nerđajućem čeliku. 

    Da je u pitanju platina a ne čelik, odmah ćete zaključiti pošto sat uzmete u ruke. Platina jeste dosta otporna na grebanje, ali je to jako težak plemeniti metal, teži i od zlata, pa sat od platine nije komotno nositi.

KERAMIKA

 

Omega Seamaster GMT Ceramic

    Keramika je prilično nov materijal za industriju satova. Može biti donekle opšti termin koji se koristi za opisivanje raznih različitih neorganskih materijala koji se koriste u industriji satova, ali sve njih karakteriše super tvrda i kruta struktura. Vrsta keramike o kojoj govorimo je slična onoj koja se koristi u medicini i koju koristi NASA. Ne govorimo o plastičnoj biokeramici koju koristi Swatch, jer taj materijal nije ni prineti onome što nude neki premijum brendovi.

 

    Prednosti:

    Keramiku je neverovatno teško ogrebati, te je, zajedno sa visokom otpornošću na habanje i koroziju, materijal gotovo neuništiv. 

    Pošto se koristi u medicini, jasno je da ne izaziva nikakve alergijske reakcije, niti iritira kožu. Pored toga, to je jako lagan materijal, vrlo pogodan za sportske satove.

     Laganija po težini od najčešće korišćenih metala, keramika može da se boji na brojne različite načine kako bi se postigla neobična estetika koja nije moguća sa tradicionalnim metalnim legurama.

    Mane:

    Iako su keramička kućišta za satove veoma tvrda i gotovo ih je nemoguće ogrebati, oni takođe mogu biti podložniji katastrofalnom lomljenju usled jačine udara. Dok će se sat od zlata ili nerđajućeg čelika udubiti ili deformisati kada se udari, keramički sat može zapravo da pukne ili da se razbije ako pretrpi dovoljno jak udarac o tvrdu površinu.

    Štaviše, pošto je sam materijal malo krhkiji i neumoljiviji od tradicionalnih metala, potrebno je posvetiti dodatnu pažnju prilikom promene kaiša ili uklanjanja karika, jer je krzanje vrlo moguće.

 

UGLJENIK

 

Pletena ugljenična vlakna moćnog IWC

    Baš kao i keramika, ugljenik je još jedan krovni termin koji se koristi za opisivanje modernih sintetičkih kompozitnih materijala koji sadrže ugljenična vlakna ili fragmente ugrađene u čvrstu strukturu smole. Često korišćen u automobilskoj trkačkoj industriji, materijal poseduje inherentno moderan i visokotehnološki izgled koji je potpuno drugačiji od bilo kog drugog materijala koji se nalazi u časovničarstvu.

 

    Prednosti:

    Karbon je neverovatno jak, ali lagan materijal koji je savršen za sportske i ronilačke satove. Postoje dva načina pravljenja satova od ugljenika: kovani i pleteni (forged carbon; carbon fiber).

    Satovi od ugljeničnih vlakana su takođe jako interesantni sa estetske tačke gledišta, savršeni za moderno dizajnirane satove.

 

Forged Carbon

    Mane:

    Iako je ugljenik veoma jak materijal kada je u pitanju ukupna izdržljivost, on se na kraju i dalje oslanja na polimernu smolu da poveže pojedinačne delove ugljenika, i stoga je manje otporan na ogrebotine od keramike ili većine tradicionalnih metalnih legura.

    Povrh toga, ne možete zaista polirati ili refinirati ugljenik da biste otklonili štetu, a jedinstveni izgled materijala ne voli svako, pogotovo ne tradicionalisti.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Stari japanski satovi koji su postali traženi kolekcionarski primerci

    Japanska industrija satova u ovom ili onom obliku postoji više od 100 godina, ali se zaista oblikovala nakon Drugog svetskog rata. Prigodno je da za ovaj jubilarni, 100. tekst na blogu, razmotrimo neke stare kolekcionarske japanske satove.

    Sredinom pedesetih, satovi brendova kao što su Seiko ili Citizen ličili su na svoje švajcarske kolege i stoga im je nedostajao pravi dizajnerski identitet. Štaviše, Citizen je prvobitno bio osnovan u Švajcarskoj i prenet u Japan, kako bi Japanci imali dobre, pristupačne i pouzdane satove. Ovo je bio period ranog razvoja, pa čak i ako satovi nisu bili tako jedinstveni, brendovi su sticali iskustvo u pravljenju kvalitetnih satova. A onda je sve krenulo – sve zanimljiviji dizajn, mnogobrojne inovacije, bolji kvalitet izrade, pa čak i pobede u takmičenjima preciznosti.

 

Sertifikati Observatorije koje je Seiko osvojio 1967. godine
Slika iz Seiko muzeja, Ginza.

    Japanci su bili inovativni, a čak i kada nisu, pravili su zaista fantastične satove za pristojan novac. Naravno, nisu svi satovi kolekcionarski primerci. Stoga ću u ovom tekstu pomenuti kolekcionarski tražene modele, ali one koji možda nisu toliko poznati, a imali su određeni istorijski značaj i utisak.

    Sakupljanje starinskih japanskih satova je avantura u hobiju gde često osećam da nema mnogo toga da se otkrije. Međutim, kako zagrebemo površinu, otkriva se jedan novi svet, pun zanimljivih modela koji zaslužuju posebno mesto u nečijoj kolekciji.

    U tekstu će biti zastupljeni modeli tri brenda koji proizvode mehaničke satove, i mada smatram da i oni kvarcni mogu postati kolekcionarski primerci, ovde ću se zadržati samo na mehaničkim. To su satovi brendova Seiko, Citizen i Orient.

1. Seiko Astronomical Observatory Chronometer

 

    Sat koji je gotovo nemoguće pronaći!

    Godine 1968. Seiko je napravio samo 73 modela ovog zlatnog hronometra. Ne samo kućište, već i brojčanici, pa čak i kazaljke, napravljeni su od 18k zlata. Naravno da je ovo doprinelo da sat sigurno bude ukinut i da mu cena još sigurnije u budućnosti skoči do neba. Ovaj sat se retko pojavljuje na tržištu i nepoznato je koliko ih još uvek postoji. Sredinom 2010. godine jedan je prodat za 40.000 dolara, iako nije dolazio sa kutijom ili originalnim kaišem. Ako bi ovaj Seiko otišao na aukciju u odličnom originalnom stanju, verujem da bi to bio jedan od najskupljih japanskih satova svih vremena. 

    Da stvar bude još zanimljivija, Astronomical Observatory Chronometer nije bio napravljen sa namerom da bude sat za obične smrtnike.  Bio je dizajniran da pobedi Švajcarce!

 

    Seiko je tokom šezdesetih imao problema da se takmiči sa švajcarskim proizvođačima luksuznih ručnih satova, posebno u odeljenju za preciznost. U fabrisi Daini Seikosha, tim stručnjaka je otkrio da je problem Seiko sata bila magnetizovana opruga. Sat je bio vrlo dobro napravljen, ali u putu do Švajcarske, do takmičenja u preciznosti, mnogo faktora je moglo da utiče na preciznost sata – magnetizam među prvim. 

    Da bi satovi bili što precizniji kada se isporučuju u Švajcarsku radi takmičenja, Seiko je kreirao posebnu rutu za otpremu koja bi minimizirala magnetni efekat Zemlje na satove u tranzitu. Čak su napravili specijalne sanduke za transport od legure koja odbija magnetna polja! Koliko je Seiko ovo shvatao ozbiljno, svedoče razne nagrade i prva mesta koja su osvojili njihovi ultraprecizni satovi. 

 2. Citizen Glorious

 

 

 

    Kada se Citizen zainati, retko ko može da im stane na crtu. Brend je znatno manje popularan u odnosu na Seiko, ali istražujući stare satove ovog brenda, nailazio sam na razne podatke i statistiku u kojima jasno postoji dokaz kako je Citizen na svakom koraku pobedio Seiko u njihovim međusobnim bitkama. Najtanji japanski sat – Citizen Diamond Flake. Prvi japanski vodootporni sat – Citizen Parawater. Seiko je, naravno, imao Grand Seiko, najprecizniji sat na svetu, ali Citizen je imao Glorious, po mnogima model sa boljom završnom obradom, i nešto pouzdanijim mehanizmom izuzetne preciznosti.

    Brojčanik GC modela je jednostavan. Bez svetlećih materijala, bez suvišnog i beskorisnog teksta. Minimalistički i tako japanski… 

    Uglačani Citizen i GC metalni logo nalepljeni su na cifer, a crnom bojom je odštampano jednostavno: Automatic 36000. Na kraju krajeva, to je high-beat mehanizam koji ima 10 otkucaja u sekundi, te kazaljka glatko klizi po ciferu bez napora. Pokreće ga interni manufakturni kalibar 7750, pozlaćen, regulisan u 5 pozicija na nivo bolji i precizniji od današnjeg COSC-a. Citizen je garantovao i sertifikovao sat na -2/+3 sekundi na dan! 

 

Slika sa sajta Vintage Citizen Watches

   

    Završna obrada kućišta je na istom, ako ne i na višem nivou nego tadašnji GS satovi, jer su svi GC takođe bili obrađeni Sallatz mašinom. Zbog čega Glorious Citizen nema popularnost svog protivnika iz Grand Seiko radionice, pitanje je marketinga i možda nedostatka originalnosti oko imenovanja, dizajna logoa, pa čak i poklopca kućišta. Međutim, ovi satovi su izuzetno retki, veoma skupi, vrlo precizni i posle toliko godina rade i ne kvare se. Danas ova linija ne postoji, ali zna se ko je naslednik – veličanstveni Citizen Chronomaster!

 

 3. Orient Fineness

 

 

 

    Od pomenutih brendova, Orient je najmanje zanimljiv kolekcionarima, međutim, u svojoj bogatoj istoriji ima šta da ponudi. 

    Tokom šezdesetih godina, brend je pratio globalne trendove u industriji satova i kako su satovi prelazili sa praktičnih uređaja na nešto elegantnije modne dodatke, Orient je razvijao svoje dizajnerske mišiće sa nekim divljim, avangardnim dizajnom u upečatljivim bojama. U isto vreme, brend se fokusirao na tehnološki napredak u proizvodnji mehanizama. 

    Primer: Kalibar serije 3900, objavljen u kompaniji Orient, bio je u to vreme najtanji automatski mehanizam na svetu na satu sa prikazom dana i datuma, sa debljinom od samo 3,9 mm.

 

 

    Fineness automatski sat bio je jedan od najtanjih automatskih satova japanske proizvodnje nastalih između 1967. i 1974. godine, tokom perioda popularnosti jako tankih, svečanih modela. Imao je unikatan, tanji mehanizam od drugih Orient modela satova, uključujući korišćenje minijaturnih delova i minimalizovanog prostora između zupčanika. Da bi sat ostao tanji, brend je koristio jednodelnu konstrukciju kućišta bez posebnog poklopca pozadi.

    Zanimljivo rešenje kod većine modela je bio upravo prikaz komplikacija dana i datuma. Da bi se uštedelo na prostoru, bili su postavljeni tako da stoje vizuelno jedan ispod drugog, a ne jedan pored drugog. U tome pomaže činjenica da japanski naziv za dane ima samo jedan ideogram, ne širi ili duži od brojeva dana, pa je otvor za prikaz bio kvadratnog oblika. Iako postoje verzije i sa engleskim danima u nedelji, mislim da je pravi pogodak pronaći onaj koji ima kanđi.

Koji je moj izbor?

    Ovo su bili satovi koji su zaista prava retkost. Međutim, za ovaj stoti po redu tekst na blogu Samo čas, red je da vam predstavim svoj izbor sata koji bih voleo da imam u svojoj kolekciji. To je sat pomalo čudne kombinacije boja, netipičan model koji se nekako našao u središtu jednog značajnog naučno-istraživačkog poduhvata.

 

Seiko 6139 i pukovnik Poug pred poletanje,
sa satom na ruci

    Reč je, naravno, o modelu Seiko Pogue, za koji mnogi od vas čitalaca znaju. Priča je dobro poznata, i zaslužuje poseban tekst. No, ukratko:

    Početkom sedamdesetih, Nasin (NASA) astronaut pukovnik Vilijam Poug (William Pogue) postao je član posade prve američke svemirske stanicu, Skylab. Tokom testiranja, Poug nije imao pristup kosmonautskom izdanju modela Omega Speedmaster, jer oni nisu bili isporučeni astronautima sve do dana lansiranja. Kao alternativu, kupio je Seiko 6139 – prvi automatski hronograf brenda. Pougu se sat toliko dopalo da je u novembru 1973. godine, kada je došlo vreme da krene na Skajlab, spakovao svoj voljeni Seiko bez traženja odobrenja Nase. Tako je 6139 postao prvi automatski hronograf u svemiru, a nadimak je dobio upravo po pukovniku koji ga je prošvercovao gore.

    Postoji još mnogo jako zanimljivih modela japanskih satova, koji imaju istorijski značaj i priču iza sebe. Sto tekstova nije ni približno dovoljno da se svi pomenu. Zato, nastavljam istim tempom!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Neobični ali izuzetno zanimljivi: Mars Orient

    Pisati o nekim retkim i interesantnim modelima japanskih satova je uvek bilo zanimljivo, pogotovo ako tekstu prethodi jedno temeljno istraživanje. Potraga za retkim i neobičnim satovima me često navede na Orient... iz nekog razloga.

    Među raznim imenima modela i podbrendova koje je Orient koristio tokom godina, Mars Orient je bio najkraće proizvođen. Predstavljen je 1957, a proizvodnja je okončana već 1958. godine. Pa ipak, tokom svog kratkog veka, imao je šta da ponudi. 

    Mars Orient se proizvodio u više verzija, koje su se razlikovale po materijalima i dizajnu, ali najvažnije – po mehanizmu. Postojala su dva mehanizma u ponudi, sa 19 i 21 rubina. Ta razlika u dva rubina bila je dovoljna da se postave skoro kao dva različita sata, pri čemu je poslednji koštao skoro duplo više od prvog. 

    Svi Mars Orient satovi su koristili kalibar tipa T i bili su među poslednjim modelima koji su imali ovaj mehanizam. Satovi sa 19 rubina su generalno koštali oko 4.000–6.000 jena, što je u to vreme bilo otprilike isto kao vrhunski Orient Star Dynamic ili Royal Orient.

    U tih godinu dana postojanja linije Mars, Orient je izbacio na tržište dosta različitih verzija. Postojale su varijante sa kućištem od nerđajućeg čelika, sa pozlatom i, naravno, dizajn brojčanika se takođe razlikovao. Najčudnije je to što ni brendiranje nije bilo identično na svim proizvodima, jer su neki imali logo Orient Star, dok drugi nisu. Isprva sam pomislio da su Orient Star Mars Orient verzije bile one sa skupljim mehanizmom sa 21 rubinom, ali na slici iznad se jasno vidi da to nije bio slučaj. Logika brendiranja mi u ovom slučaju izmiče.

 

    

    Uglavnom, modeli sa jačim mehanizmom bili su manje uobičajeni i napravljeno je manje verzija, a svaki model je imao antišok zaštitu.  Osnovni model je koštao oko 9.000 jena, više od tada najskupljeg Royal Orienta. Razrađenija verzija, sa logom Orient Star i brojčanikom sa jedinstvenom teksturom, koštala je 9.770 jena – i ostala je najskuplji Orient u godinama koje su usledile, sve do lansiranja Grand Prix modela 1961. godine. Dakle, Mars modeli su bili top ponude, a do juče sam mislio da je to mesto bilo rezervisano za jedan Royal. Najzanimljivije je to što skoro niko nije čuo za ovu liniju satova. Cena i slabija prodaja su najverovatnije razlozi zbog čega se modeli nisu proizvodili duže, i zbog toga je Mars Orient ostao ispod radara.

 

     Da su bili top ponude, svedoči par činjenica. Originalan, pomalo smeli dizajn, završna obrada koja je podignuta na jedan izuzetno visok nivo i, naravno, mehanizam. To jeste bio stariji kalibar, međutim, na njemu je zlatnim slovima bilo ugravirano: 5 Adjust.

    Ko se malo razume, zna da ovo znači da je to bio mehanizam visoke preciznosti, regulisan u pet različitih pozicija. Mars je verovatno dugo bio nešto najbolje što je Orient mogao da proizvede.

    A danas? Koliko bi jedan ovakav sat koštao danas, pitanje je. U svakom slučaju, ovo su vrlo zanimljivi kolekcionarski primerci, koji su pomalo ostali zaboravljeni...

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩