Dobri stari Seiko: King Seiko 5626-7040 (recenzija)

 

Mnogima je poznata priča, jasno zabeležena u istoriji časovničarstva, o tome kako je Seiko postavio visoke ciljeve da pobedi celokupnu švajcarsku industriju satova u preciznosti i kvalitetu! U to ime, Seiko je napravio dve fabrike i osnovao dve linije luksuznih satova – Grand Seiko i King Seiko!

King Seiko je prvobitno osmislila i razvila Daini Seikosha divizija kao luksuzni sat sa, za to vreme, veoma sofisticiranim mehanizmom koji će se takmičiti sa linijom Grand Seiko, koju je razvila Suwa Seikosha divizija. Međutim, kao što sam i pominjao u tekstu Kraljevski problem, zabluda je mnogih da je to bilo takmičenje! Postojao je blagi takmičarski duh, da... ali stručnjaci zaposleni u Seiko fabrikama su mnogo više sarađivali i pomagali jednim drugima, a upravo iz te saradnje je stvoren mehanizam koji nosi oznaku 56KS!

 

Zlatni medaljon na pokopcu kućišta otkriva
kakva mašina pokreće ovaj izvrsni vintage King Seiko

Pred vama je recenzija King Seiko modela iz 1970. godine koga pokreće upravo 56KS, jedan od najčuvenijih mehanizama koje je Seiko ikad napravio. 

 

Legendarni Seiko Chronometer – kalibar 56KS

Zanimljivo je da ovaj ultraprecizni, zvanično sertifikovani automatski mehanizam koji pokreće King Seiko modele sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih nije razvio Daini već Suwa Seikosha. Tako je, manufaktura koja je proizvodila Grand Seiko, ustupila je mehanizam i tehnologiju kolegama koji su pravili King Seiko.

Zbog toga na brojčaniku King Seiko 56KS modela stoji ikonica vrtloga Suwa postrojenja, umesto munja Daini postrojenja. 

 

Kalibar serije 56 sa Hi-beat frekvencijom od 28.800 bph, sa preciznošću u okvirima -4/+6, pokretao je nekolicinu King i Grand Seiko modela, a u nešto izmenjenom, da ne kažem redukovanom stanju, i priličan broj Lord Matic modela. Po mnogima, 56KS je postao jedan od najuspešnijih Seiko automatskih mehanizama u istoriji brenda!

Automatski King Seiko modeli objavljeni između 1968. i 1970. godine.
Preuzeto iz odgovarajućih JDM kataloga tog vremena.

 

Suwa kalibar 5626 je bio potpuno moderan mehanizam, čak i za današnje standarde! Poseduje sve karakteristike koje bi moderni kupac želeo  – automatsko i ručno navijanje, brzo podešavanje dana i datuma, hakovanje sekunde i već pominjanu neverovatnu preciznost, koju danas retko viđamo kod novih Seiko modela. Moja jedina zamerka je previše poznat plastični točkić za štelovanje komplikacije dan/datum, koji je lako polomiti kada se datum namešta blizu ponoći. Zato je uvek dobro znati kako se pravilno šteluje vreme na mehaničkom satu.

 

Ultra precizni sat iz prošlosti – King Seiko 5626-7040

Sada, kada znate o kakvom pedigreu je ovde reč, red je da vam prikažem i ostale komponente modela 5626-7040 iz davne 1970. godine.

Model 5626-7040 ima kućište iz jednog dela, ili monococque dizajn kućišta. To znači da na pozadini kućišta nema poklopca, pa se mehanizmu pristupa uklanjanjem stakla i ciferblata. Ovo je pomagalo kod vodootpornosti, ali i sveukupne izdržljivosti sata na udarce i magnetizam, pa ne čudi da sat star 53 godine radi kao nov – od -2 do +0,5; mereno tokom 5 dana nošenja. 

 

Oštre ivice dolaze do izražaja
kada su stranice kućišta obrađene zaracu tehnikom poliranja

 

Samo kućište je izuzetno lepo obrađeno, završna obrada je na nivou Grand Seiko satova tog doba, što i jeste bila ideja članova Daini tima. Ivice kućišta su oštre, polirane površine su ravne i imaju zaracu finiš. Budući da je ovo vintage sat, dosta je dobro očuvan, nikad poliran, pa su te oštre ivice sačuvane, iako su ogrebotine vidljive.

King Seiko 5626 je manjih dimenzija, ali ne toliko da se ne može nositi. Prečnik kućišta je 36,2 mm, što je pristojno čak i danas, jer je primetna tendencija smanjivanja modernih muških satova. Dužina od kraja do kraja ušica je kompaktnih 42 mm, a visina kućišta je samo 11 mm, pa sat vrlo lepo grli zglob i stoji kao saliven.

 

Nekada standard, danas retkost – krunica je potpisana

Krunica prečnika 5,5 mm je potpisana. To je danas retkost kod novih Seiko satova i nešto što mnogi vole da vide, uključujući i mene.

Brojčanik odiše suptilnim luksuzom, posebno sa dugim, tankim nalepljenim metalnim oznakama za sate. Ove isklesane markere Seiko više nije koristio na drugim modelima, što dodaje određenu ekskluzivnost ovom King modelu. 

 

Brojčanik je prelepe kobaltnoplave boje

 

Kazaljke su neverovatno tanke. Nema onih poznatih King Seiko i Grand Seiko delfin kazaljki čije su ivice oštre kao žilet, a površina ravna i sjajna poput ogledala. Međutim, do sada nisam viđao ovako elegantne, poput igle tanke kazaljke, i moram da priznam da izgledaju odlično na ovom modelu, iako ih je ponekad teško uočiti pod određenim svetlom. 

Datum je, za mene, prava poslastica. Disk je, kao i uvek dvojezičan, ali pored standardnog engleskog, ovde imamo japanski datum! To je oznaka pravih JDM modela.

 

King Seiko satovi su nekada bili pravljeni
ekskluzivno za japansko tržište.

Model 5626-7040 bio je dostupan u tri boje brojčanika – srebrnoj, kobaltnoplavoj i zelenoj. Zeleni model je jako redak i prodavao se samo nakratko 1973. godine. Varijanta sa plavim brojčanikom bila je dostupna neprekidno od 1970. do 1975. godine, kada su brendovi King Seiko i Grand Seiko povučeni sa tržišta. 

Po meni, najlepša boja cifera je upravo ova nijansa plave, koja u zavisnosti od svetla menja boju od sivkastoplave, preko svetlo plave boje do ljubičaste. 

 

Klasična gramatika dizajna

King Seiko 5626-7040 je na mnogo načina arhetipski klasični starinski Seiko. Divno izbalansiran, od privlačne simetrije od 12 do 6 na vrhu u distribuciji teksta na brojčaniku, do prekrasnog preplitanja brušenih i uglačanih faseta na kućištu.

Prostim jezikom, za pristupačan novac možete priuštiti delić istorije časovničarstva, bitan deo istorije Seiko satova. Praktično, Grand Seiko za mnogo manje novca nego kada bi na ciferu zaista stajala oznaka GS.

 

King Seiko 5626-7040

 

Specifikacije

Prečnik kućišta: 36,2 mm

Dužina sa ušicama: 42 mm

Debljina kućišta: 11 mm  

Debljina narukvice: 18 mm

Vodootpornost: 3 bar / 30 m

Mehanizam: automatik 56KS

Rezerva snage: 47 sati

Cena novog je bila: 30.000 jena ili oko 300 $
Cena polovnog danas je: 400-500 $ 

NOS modeli idu i do 1000 $

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Stari japanski satovi koji su postali traženi kolekcionarski primerci

    Japanska industrija satova u ovom ili onom obliku postoji više od 100 godina, ali se zaista oblikovala nakon Drugog svetskog rata. Prigodno je da za ovaj jubilarni, 100. tekst na blogu, razmotrimo neke stare kolekcionarske japanske satove.

    Sredinom pedesetih, satovi brendova kao što su Seiko ili Citizen ličili su na svoje švajcarske kolege i stoga im je nedostajao pravi dizajnerski identitet. Štaviše, Citizen je prvobitno bio osnovan u Švajcarskoj i prenet u Japan, kako bi Japanci imali dobre, pristupačne i pouzdane satove. Ovo je bio period ranog razvoja, pa čak i ako satovi nisu bili tako jedinstveni, brendovi su sticali iskustvo u pravljenju kvalitetnih satova. A onda je sve krenulo – sve zanimljiviji dizajn, mnogobrojne inovacije, bolji kvalitet izrade, pa čak i pobede u takmičenjima preciznosti.

 

Sertifikati Observatorije koje je Seiko osvojio 1967. godine
Slika iz Seiko muzeja, Ginza.

    Japanci su bili inovativni, a čak i kada nisu, pravili su zaista fantastične satove za pristojan novac. Naravno, nisu svi satovi kolekcionarski primerci. Stoga ću u ovom tekstu pomenuti kolekcionarski tražene modele, ali one koji možda nisu toliko poznati, a imali su određeni istorijski značaj i utisak.

    Sakupljanje starinskih japanskih satova je avantura u hobiju gde često osećam da nema mnogo toga da se otkrije. Međutim, kako zagrebemo površinu, otkriva se jedan novi svet, pun zanimljivih modela koji zaslužuju posebno mesto u nečijoj kolekciji.

    U tekstu će biti zastupljeni modeli tri brenda koji proizvode mehaničke satove, i mada smatram da i oni kvarcni mogu postati kolekcionarski primerci, ovde ću se zadržati samo na mehaničkim. To su satovi brendova Seiko, Citizen i Orient.

1. Seiko Astronomical Observatory Chronometer

 

    Sat koji je gotovo nemoguće pronaći!

    Godine 1968. Seiko je napravio samo 73 modela ovog zlatnog hronometra. Ne samo kućište, već i brojčanici, pa čak i kazaljke, napravljeni su od 18k zlata. Naravno da je ovo doprinelo da sat sigurno bude ukinut i da mu cena još sigurnije u budućnosti skoči do neba. Ovaj sat se retko pojavljuje na tržištu i nepoznato je koliko ih još uvek postoji. Sredinom 2010. godine jedan je prodat za 40.000 dolara, iako nije dolazio sa kutijom ili originalnim kaišem. Ako bi ovaj Seiko otišao na aukciju u odličnom originalnom stanju, verujem da bi to bio jedan od najskupljih japanskih satova svih vremena. 

    Da stvar bude još zanimljivija, Astronomical Observatory Chronometer nije bio napravljen sa namerom da bude sat za obične smrtnike.  Bio je dizajniran da pobedi Švajcarce!

 

    Seiko je tokom šezdesetih imao problema da se takmiči sa švajcarskim proizvođačima luksuznih ručnih satova, posebno u odeljenju za preciznost. U fabrisi Daini Seikosha, tim stručnjaka je otkrio da je problem Seiko sata bila magnetizovana opruga. Sat je bio vrlo dobro napravljen, ali u putu do Švajcarske, do takmičenja u preciznosti, mnogo faktora je moglo da utiče na preciznost sata – magnetizam među prvim. 

    Da bi satovi bili što precizniji kada se isporučuju u Švajcarsku radi takmičenja, Seiko je kreirao posebnu rutu za otpremu koja bi minimizirala magnetni efekat Zemlje na satove u tranzitu. Čak su napravili specijalne sanduke za transport od legure koja odbija magnetna polja! Koliko je Seiko ovo shvatao ozbiljno, svedoče razne nagrade i prva mesta koja su osvojili njihovi ultraprecizni satovi. 

 2. Citizen Glorious

 

 

 

    Kada se Citizen zainati, retko ko može da im stane na crtu. Brend je znatno manje popularan u odnosu na Seiko, ali istražujući stare satove ovog brenda, nailazio sam na razne podatke i statistiku u kojima jasno postoji dokaz kako je Citizen na svakom koraku pobedio Seiko u njihovim međusobnim bitkama. Najtanji japanski sat – Citizen Diamond Flake. Prvi japanski vodootporni sat – Citizen Parawater. Seiko je, naravno, imao Grand Seiko, najprecizniji sat na svetu, ali Citizen je imao Glorious, po mnogima model sa boljom završnom obradom, i nešto pouzdanijim mehanizmom izuzetne preciznosti.

    Brojčanik GC modela je jednostavan. Bez svetlećih materijala, bez suvišnog i beskorisnog teksta. Minimalistički i tako japanski… 

    Uglačani Citizen i GC metalni logo nalepljeni su na cifer, a crnom bojom je odštampano jednostavno: Automatic 36000. Na kraju krajeva, to je high-beat mehanizam koji ima 10 otkucaja u sekundi, te kazaljka glatko klizi po ciferu bez napora. Pokreće ga interni manufakturni kalibar 7750, pozlaćen, regulisan u 5 pozicija na nivo bolji i precizniji od današnjeg COSC-a. Citizen je garantovao i sertifikovao sat na -2/+3 sekundi na dan! 

 

Slika sa sajta Vintage Citizen Watches

   

    Završna obrada kućišta je na istom, ako ne i na višem nivou nego tadašnji GS satovi, jer su svi GC takođe bili obrađeni Sallatz mašinom. Zbog čega Glorious Citizen nema popularnost svog protivnika iz Grand Seiko radionice, pitanje je marketinga i možda nedostatka originalnosti oko imenovanja, dizajna logoa, pa čak i poklopca kućišta. Međutim, ovi satovi su izuzetno retki, veoma skupi, vrlo precizni i posle toliko godina rade i ne kvare se. Danas ova linija ne postoji, ali zna se ko je naslednik – veličanstveni Citizen Chronomaster!

 

 3. Orient Fineness

 

 

 

    Od pomenutih brendova, Orient je najmanje zanimljiv kolekcionarima, međutim, u svojoj bogatoj istoriji ima šta da ponudi. 

    Tokom šezdesetih godina, brend je pratio globalne trendove u industriji satova i kako su satovi prelazili sa praktičnih uređaja na nešto elegantnije modne dodatke, Orient je razvijao svoje dizajnerske mišiće sa nekim divljim, avangardnim dizajnom u upečatljivim bojama. U isto vreme, brend se fokusirao na tehnološki napredak u proizvodnji mehanizama. 

    Primer: Kalibar serije 3900, objavljen u kompaniji Orient, bio je u to vreme najtanji automatski mehanizam na svetu na satu sa prikazom dana i datuma, sa debljinom od samo 3,9 mm.

 

 

    Fineness automatski sat bio je jedan od najtanjih automatskih satova japanske proizvodnje nastalih između 1967. i 1974. godine, tokom perioda popularnosti jako tankih, svečanih modela. Imao je unikatan, tanji mehanizam od drugih Orient modela satova, uključujući korišćenje minijaturnih delova i minimalizovanog prostora između zupčanika. Da bi sat ostao tanji, brend je koristio jednodelnu konstrukciju kućišta bez posebnog poklopca pozadi.

    Zanimljivo rešenje kod većine modela je bio upravo prikaz komplikacija dana i datuma. Da bi se uštedelo na prostoru, bili su postavljeni tako da stoje vizuelno jedan ispod drugog, a ne jedan pored drugog. U tome pomaže činjenica da japanski naziv za dane ima samo jedan ideogram, ne širi ili duži od brojeva dana, pa je otvor za prikaz bio kvadratnog oblika. Iako postoje verzije i sa engleskim danima u nedelji, mislim da je pravi pogodak pronaći onaj koji ima kanđi.

Koji je moj izbor?

    Ovo su bili satovi koji su zaista prava retkost. Međutim, za ovaj stoti po redu tekst na blogu Samo čas, red je da vam predstavim svoj izbor sata koji bih voleo da imam u svojoj kolekciji. To je sat pomalo čudne kombinacije boja, netipičan model koji se nekako našao u središtu jednog značajnog naučno-istraživačkog poduhvata.

 

Seiko 6139 i pukovnik Poug pred poletanje,
sa satom na ruci

    Reč je, naravno, o modelu Seiko Pogue, za koji mnogi od vas čitalaca znaju. Priča je dobro poznata, i zaslužuje poseban tekst. No, ukratko:

    Početkom sedamdesetih, Nasin (NASA) astronaut pukovnik Vilijam Poug (William Pogue) postao je član posade prve američke svemirske stanicu, Skylab. Tokom testiranja, Poug nije imao pristup kosmonautskom izdanju modela Omega Speedmaster, jer oni nisu bili isporučeni astronautima sve do dana lansiranja. Kao alternativu, kupio je Seiko 6139 – prvi automatski hronograf brenda. Pougu se sat toliko dopalo da je u novembru 1973. godine, kada je došlo vreme da krene na Skajlab, spakovao svoj voljeni Seiko bez traženja odobrenja Nase. Tako je 6139 postao prvi automatski hronograf u svemiru, a nadimak je dobio upravo po pukovniku koji ga je prošvercovao gore.

    Postoji još mnogo jako zanimljivih modela japanskih satova, koji imaju istorijski značaj i priču iza sebe. Sto tekstova nije ni približno dovoljno da se svi pomenu. Zato, nastavljam istim tempom!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Vintidž, antikvitet, ili samo jedan običan stari model – koja je razlika?

    Odmah u početku, da razbijemo iluzije: Ne može se svaki stari sat nazivati vintidž modelom!

    Ljudi generalno naginju ka tome da svaki iole stariji model tako predstavljaju, ali realnost je malo drugačija. Sama definicija termina glasi ovako: Vintidž (starinski) dizajn odnosi se na predmet iz drugog doba koji ima važnu i prepoznatljivu vrednost. 

    Ovaj stil se može primeniti na dizajn enterijera, dekor, nameštaj, ali i na nakit i satove. Kada se kaže vintidž, obično se misli na nešto što je staromodno, ali je ipak i više od toga. To je bezvremenski klasik koji ne izlazi nužno iz mode. To je nešto što je mnogo teže nabaviti, pa može značiti i ekskluzivnost koju samo retki poseduju.

 

Seiko Lordmatic
Foto: Sven Sven

    Svaki starinski sat treba da se proceni na osnovu nekoliko kriterijuma: 

1. starost sata;

2. originalni dizajn;

3. istorijski značaj;

4. kvalitet izrade;

5. stanje u kom se sat nalazi.

 

Полет Океан
Foto: Mladen Bako

    Šta sve ovo tačno znači?

    Prvo i osnovno je starost sata. Za različite predmete ta starosna granica je različita. Generalno, starost predmeta od najmanje 30 godina se najčešće uzima kao standard da bi dobio status oldtajmera ili vintidž modela. Međutim, u časovničarskom svetu ta granica je najčešće 25 godina. Iako neke asocijacije i organizacije daju status vintidž modela satovima od preko 30 godina, postoje i one koje priznaju kao vitidž satove stare bar 20 godina. 

 

Nivada GMT Chrono
Foto: Bojan Stojanović

    Druga stavka je originalnost dizajna. Vrlo je jednostavno... omaž ili kopija nikad neće imati status vintidž sata, pa mu cena neće skakati, i svakako takav sat neće biti investicija. Termin i definicija omaž satova su danas nedefinisani, zbog mnogih kineskih brendova koji štancuju modele u ogromnom broju i to često samo menjajući logo na ciferu i ništa drugo. Takav sat verovatno nikada neće dobiti status pravog vintidž modela. Sa druge strane, sat koji je omaž u pravom smislu reči, kao sat koji odaje poštu nekom drugom modelu, dizajnu ili umetničkom stilu, pozajmljujući stilska rešenja, ali ih ne kopira, može da se nađe na listi vintidž modela, ako ima dovoljno velik istorijski značaj. 

 

Слава
Foto: Dalibor Kušić

    Istorijski značaj je isto tako bitan. Značaj može biti veliki, u horološkom smislu, kao što je to prvi Breguet Tourbillon iz 1795. godine; ili u istoriji civilizacije, kao što to ima Omega Moon Watch. Značaj može da bude i mnogo manji u civilizacijskom ili horološkom smislu, mali kao što ga ima npr. Casio F91W. To je popularan model koji je praktično otvorio vrata pristupačnim digitalnim satovima široj populaciji, i ima kultni status među ljubiteljima satova.

Darwil
Foto: Oliver Sabol

    Da bi neki sat doživeo da dobije vintidž status, mora da ima određeni kvalitet, da traje i pouzdano radi mnogo duže od dvadeset ili trideset godina. Zbog toga je kvalitet izrade jako bitan i izdvaja dobre satove na tržištu.

 

Seiko 5
Foto: Nemanja Mjedenjak

    Stanje u kom se sat nalazi takođe igra ulogu. Očuvanost sata je bitna zbog toga što niko neće želeti da kupi unakažen sat koji ne radi. Popravke bi verovatno zahtevale nove, neoriginalne delove. Takav model ne može da održi status vintidž modela. S druge strane, mala oštećenja i patina mogu čak i da povećaju cenu modela u prodaji, jer dobro očuvan stari model vredi mnogo više, ne samo u novcu, već i zbog priče koju svaki zarez, tačkica i promena boje donose!

    Koja je razlika između antikviteta i vintidž sata?

A. Schild (1925-1935)
Foto: El Blondo

    

    Starinski sat ili antikvitet poseduje iste ili slične kvalitete kao vintidž sat, samo što mora biti bar 100 godina star! Jasno je da, ako sat funkcioniše posle jednog veka rada, on onda poseduje izuzetan kvalitet, kakav se zaista retko viđa.

    Posmatrajte situaciju na sledeći način. Stari sat koji ima prepoznatljivu vrednost može postati vintidž model nakon određenog vremena. Ako se vintidž sat pokaže i dokaže pouzdanim nakon 100 godina, on postaje antikvitet i tržišna vrednost mu mnogostruko skače.

 

Ракета (Big Zero)
Foto: Radovan Raičević

 

    Antikviteti nisu nužno skuplji od vintidž satova. Neki starinski satovi postižu zapanjujuće sume na aukcijama, jer su veoma traženi od strane kolekcionara koji žude za njihovim prestižem, istorijom ili jedinstvenim kvalitetima. Naime, džepni sat Patek Philippe Henry Graves Supercomplication iz 1925. prodat je za neverovatnih 24 miliona dolara na Sodebijevoj aukciji 2014. godine, a da nije dostigao status antikviteta. Kao vintidž model, on je prodat za mnogo više novca od nekih antikviteta na istoj aukciji. Naravno, za par godina Patek Philippe Henry Graves Supercomplication će napuniti 100 godina, pa će najverovatnije i cena skočiti.

 

Patek Philippe Henry Graves Supercomplication
Vrednost: 24.000.000 $

    Dakle, postoje jasne razlike između starog sata, starinskog i antikviteta. Ljubiteljima satova je svaki stariji model drag, bez obzira na tržišnu vrednost ili status koji uživa među kolekcionarima.

    Prilog ovome je mali konkurs koji sam objavio na grupi ljubitelja satova: Tik Tak. Zamolio sam ljude da slikaju i okače jedan ručni sat iz svoje kolekcije, da bude bar 30 godina star, misleći da neće biti mnogo fotografija. Prvobitna zamisao bila je da u ovaj tekst okačim do 5 fotografija koje su imale najviše lajkova, i njih možete videti nasumično postavljene kroz ovaj tekst, od najpopularnije na prvom mestu. Međutim, odaziv je bio bolji nego što sam očekivao, sa preko 40 fotografija zaista lepih i očuvanih satova. Nažalost, nisam bio u mogućnosti da ih okačim sve, pa sam odlučio da u tekst uđu samo oni satovi koji su imali deset i više lajkova u trenutku kada je tekst objavljen.

 

Dugena
Foto: Mislav Zidar

Orient
Foto: Жарко Чолак

Orion Seal
Foto: Ilija Blaževski

    Još jednom hvala kolegama i prijateljima iz Tik Tak Facebook grupe! Ostale fotografije možete videti na Facebook postu, na linku OVDE!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩

Šarm koji osvaja: Seiko 5 Sector Dial (recenzija)

    Vintidž Seiko 5 automatici su generalno odlična vrednost za novac. Oni su robustni i dugotrajni, a cene su im zaista niske. Neki ljudi ih ne shvataju ozbiljno jer su jeftini, ali oni jednostavno propuštaju mnogo toga. Pogotovo kada se zna kako je bio izuzetan kvalitet izrade ovih satova.

    Lista modela ove linije je ogromna. Sigurno možete pronaći neki model sa vama interesantnim ciferom i lepim oblikom kućišta. U stvari, kupite ih nekoliko, nikad se ne zna kada će se u vama promeniti mišljenje o njima i ukus tokom godina. Ali kada nađete onaj pravi, zadržite ga.

     Seiko 5 nije samo jedan sat. O, ne. Umesto toga, stotine satova različitog dizajna, namenjenih za različite svrhe, nose simbolični logo štita sa brojem pet u sredini, odmah ispod imena brenda.

    Legendarna Petica uživa status sata za svakodnevno nošenje, koji mnogi nazivaju beater. Međutim, model sa recenzije definitivno neće biti lupan i udaran, već dugo čuvan i sa pažnjom nošen. To je zato što je bio poklon i čuva sećanje na dragu osobu.

 

Specifikacije

 

 

Dimenzije:

 

Prečnik kućišta: 37,2 mm

Dužina sa ušicama: 41 mm

Debljina kućišta: 10,6 mm  

Debljina narukvice: 18 mm

Vodootpornost: 30 m

Mehanizam: automatik 7S26

  

Cena: N/A

 

    Veruje se da su dimenzije svih klasičnih Petica identične. Ipak, postoje sitne, milimetarske razlike, koje se možda ne vide golim okom, ali i te kako znače kada se sat stavi na ruku.
    Datum proizvodnje, prema serijskom broju na poklopcu kućišta (892xxx), bio je septembar 1998. godine. Odavno je zaboravljena referentna oznaka, ali to nije ni mnogo bitno. Odavno se ne proizvodi i nije na prodaju.

    Kućište je od nerđajućeg čelika, oblika specifičnog za osamdesete godine. Međutim, pokreće ga noviji kalibar 7s26, koji je prvi put predstavljen 1996. godine, pa nam to govori preciznije o godištu ovog modela.

 

     

    Cifer je, za razliku od novijih modela iz linije 5, zanimljivo urađen. Sektorisan je u tri dela, svaki sa drugačijim pravcem brušenih linija, pa se tako dobija utisak da je svaki deo druge boje. To, naravno, nije slučaj, cifer je ipak urađen iz jednog komada istog materijala, iste boje. Delovi su odvojeni kružnim žlebom zlatne boje, koji se lepo slaže sa markerima i kazaljkama dauphine stila.

    Sitni detalji se tu ne završavaju. Logo Seiko 5 je takođe zlatne boje, što se na današnjim modelima retko viđa, a čak je i komplikacija dana i datuma uokvirena zlatnim ramom.

 

 

    Ovaj model, takođe, poseduje i iluminaciju, kako na kazaljkama, tako i na markerima za sate. Iako te oznake dugo svetle, sitne su i teže ih je uočiti, ali ovde nije reč o ronilačkom modelu, tako da to ne predstavlja problem. Ako bolje pogledate, svaki kružić fosfoluminiscentne boje je uramljen crnom bojom. Preciznost u radu kakva se samo poželeti može. Plus, svi markeri su poravnati!

    Staklo je ono dobro poznato – hardlex. Seiko proizvodi ovaj tip svog manufakturnog tvrdog mineralnog stakla još od sedamdesetih godina, tako da ga i ovaj model ima. Postoji, ipak, još jedan detalj, koji ne nalazim na novijim Peticama:

 

    Primetićete na fotografiji iznad, mali logo Seiko 5, izgraviran na samom staklu, odmah ispod natpisa Automatic. Ovakvi sitni detalji, skoro neprimetni, čine sve stare Seiko satove zaista zanimljivim, i ostaje žal što se danas to ne sreće. Ljubitelji brenda zaista cene ovakve stvari.

    Narukvica mu je originalna i savršeno očuvana. Napravljena je od presavijenih linkova, svima jako dobro poznata po čupanju dlaka na zglobu. Mora se priznati da lepo izgleda, jubilee stila je i savršeno pasuje ovom modelu. Treba napomenuti da krajnji linkovi nemaju nimalo lufta i u milimetar pristaju u kućište, tako da sat izgleda kao da ima integrisanu narukvicu.

   

    Vintidž model

    

    Svaki starinski sat treba da se proceni na osnovu nekoliko kriterijuma, da bi bio nešto više od pukog starog sata. 

    To su: istorijski značaj; originalnost i kvalitet izrade; stanje u kom se sat nalazi; početna i sadašnja cena, troškovi popravke i održavanja... i, naravno, godište proizvodnje. Ovo poslednje je prvi kriterijum na koji se obraća pažnja.

    Prema različitim podacima, različita starost satova se uzima za granicu kada neki model postaje starinski ili popularno nazvano vintidž (od engleske reči vintage). Prva i ujedno najslobodnija teorija je da je to svaki sat star bar 20 godina. Drugi pak misle da sat mora da ima 25 godina, a treći, najstroži, da sat mora biti star bar 30 godina.

    Kao što smo zaključili, model o kome pišem star je 24 godine, tako da ispunjava ovaj kriterijum prema najslobodnije prihvaćenom pravilu, a fali mu još jedna godina da bi bio prihvaćen i od većine horoloških stručnjaka. Po meni, ovaj sat je već vintage, jer se zaista teško nalaze ovako dobro očuvani i sa pažnjom o detaljima napravljeni satovi. Možda nema neki veliki istorijski značaj, ali sat ima drugu vrednost, koja se ne može opisati novcem!

    Pre nego što sam ga nasledio, krasio je zglob jednog našeg čuvenog pisca, za čija ste dela sigurno čuli, ako ih niste i čitali. Možda ste gledali neki domaći film, ekranizaciju neke od njegovih romana i dela: Lajanje na zvezde, Vuk Karadžić, Šešir profesora Koste Vujića, Gde cveta limun žut, Čarape kralja Petra....

 

   

    Seiko 5 su generalno dobri satovi i po svojoj ceni imaju neverovatnu vrednost, ali se oko njih lome koplja. Pojedinačno, oni nemaju veliki istorijski značaj, mnogi se slažu. Međutim, kao jedna linija pristupačnih automatika, Seiko 5 je legenda u svetu ljubitelja satova. Veliki broj ljudi je ušao u kolekcionarstvo i pronašao ljubav prema mehaničkim satovima upravo zahvaljujući Peticama, i zato one uživaju status sata koji je rado viđen u mnogim kolekcijama!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

Pravi naslednik? – Citizen Bullhead (predstavljanje)

  Hipi šezdesete i vesele sedamdesete su bile zlatno doba automatskih hronografa i industrijskog dizajna. Seiko je polako počeo da postavlja svoje ime visoko na lestvici istorije. Drugi proizvođači satova iz Japana su morali da urade nešto povodom toga. Odgovor koji je Citizen smislio na sve traženije i popularnije hronografe sa Seiko 6139 kalibrom bio je Challenge Timer, cal. 8110; ali ga mi poznajemo po daleko čuvenijem nadimku – Bullhead!

    Kompaktnih dimenzija, zanimljivog dizajna sa pušerima na vrhu, poput glave sa rogovima – po čemu je dobio nadimak – sat je bio pouzdan i izuzetno popularan sedamdesetih. Da sećanje na model ne izbledi u potpunosti, postarao se Tarantinov film Bilo jednom u Holivudu u kome poznati glumac Bred Pit nosi zlatni Bullhead.

 

Scena iz filma Once Upon a Time in Hollywood

    Citizen Cal. 8110, koji je pokretao Bullhead, bio je mehanički hronograf kojeg je kompanija lansirala ranih sedamdesetih. Ovaj mehanizam je pokretao mnoge različite modele u to vreme, sve do otprilike 1980. godine. Bio je to odličan mehanizam, dobrih performansi, kompaktnih dimenzija, koji je radio na visokoj frekvenciji – hi-beat – od 28.800 bph. Povrh toga, bio je to tzv. Flyback hronograf, što je značilo da se štoperica može trenutno vratiti na nulu dok još radi, bez potrebe zaustavljanja i resetovanja. Prostim pritiskom desnog pušera, velika sekundara leti nazad na nulu i istovremeno kreće da meri drugo vreme. Ovi podaci ga čine superiornijim od glavnog konkurenta – Seiko 6139. Međutim, Citizen nikad nije imao popularnost zemljaka.

 

    Što se tiče dimenzija, Citizen je iskoristio svoj sitan mehanizam da napravi kompaktan sat. Prečnik Bullheada je samo 38 milimetara. Ta veličina je prilično u skladu s vremenom kad je nastao, međutim, Seiko 6139 hronografi su išli i do ogromnih 44 mm. Pošto Bullhead nema istaknute držače za narukvicu, sat deluje još manji kada je na zglobu. 

    Danas, reizdanja popularnih satova su veoma tražena u časovničarskoj industriji. Da li je to nostalgija starih kupaca, ili pak neka želja da se ponovo dožive one zlatne godine, sve više brendova daje svojim dizajnerima priliku da kopaju po starim katalozima.

    Citizen nije propustio priliku da predstavi novi Bullhead – Chrono AN3660!

 

Novi Citizen Bullhead

    Novi model je naizgled identičan starom. Čini se da je, za razliku od mnogih, Citizen je napravio verno reizdanje. Međutim, kada se malo bolje zagleda, primećuju se drugačija dizajnerska rešenja i jedna krupna razlika zbog koje su mnogi otpisali ovaj sat, odmah u startu.

    Primetili ste, novi model pokreće kvarcni mehanizam. To je krupna razlika u odnosu na automatski mehanizam iz prošlosti. Zagriženi ljubitelji brenda su osudili ovaj potez, međutim, većini ovo i ne predstavlja neki problem. Kvarcni satovi su tačniji, pouzdaniji i mnogo jeftiniji, pa će mnogi moći da uživaju u nošenju ovog sata. Cena, pak, i nije toliko niska, i iznosi oko 300 dolara. Svakako, mnogo niže nego što bi koštala mehanika...

 

     Ostale razlike su suptilne i uglavnom uslovljene mehanizmom i rasporedom komplikacija. Tako imamo datum na drugom mestu, nedostaje prikaz dana, natpisi su, prirodno, drugačiji. Novi model ima tri funkcionalna podbrojčanika i oznake u razmaku od po pet minuta na unutrašnjem okviru.

    Citizen je, prvobitno, na tržište izbacio dva modela, samo za japansko tržište, mada se mogu naći onlajn, ako se neko odluči za kupovinu van ove ostrvske zemlje. To su Panda i Navy sa slike iznad.

    Velika sekundara narandžaste boje je upečatljiva. Jarko narandžaste kazaljke su prisutne i na podbrojčanicima. Sama narukvica dolazi pravo iz sedamdesetih. U stilu tog doba, napravljena je od linkova od presavijenog lima, pa će skoro sigurno da neprijatno čupa dlake na ruci. Ne čudi izbor Breda Pita da sat nosi na kožnoj narukvici u filmu. Ako ste gledali film i ako vam se svideo, teško da ćete nositi ovaj sat na bilo čemu osim na toj narukvici.

    Nešto kasnije, pored ova dva modela, Citizen je predstavio i dva limitirana modela: Reverse Panda i Gold, koji ne samo da su bili limitirani, već su se i prodavali samo u određenim buticima u Tokiju, Osaki, Kjotou, Saporou i Fukuoki, a ne širom Japana. 

    Onda su usledile nove verzije, koje možete videti na slici:

Verzija u zlatnoj boji na koži je najvernija modelu iz filma.

     

    Citizen je ovim napravio zaista dobro reizdanje, i sasvim dostojnog naslednika, čak i ako se u obzir uzme kvarcni mehanizam. Napominjem, Challenge Timer, cal. 8110 je u ono vreme bio pristupačan sat. Danas kvarcni satovi pripadaju rangu pristupačnih modela bilo koje kompanije, tako da je karakteristika pristupačnosti novog Bullhead modela u duhu modela iz sedamdesetih.

    Nadam se da će se Citizen uskoro odlučiti da prodaje ovaj model širom sveta i da će se naći i na našem tržištu.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.