Šta čini Grand Seiko tako grandioznim?

    Budući neutralna, Švajcarska je inkasirala ogroman industrijski potencijal posle Drugog svetskog rata, kada su mnoge ratom zahvaćene države premeštale svoje fabrike, postrojenja i lokale u tu alpsku državu, kako bi spasli šta se spasti može. Švajcarska takođe nije bila sistematski bombardovana, nije spaljivana, sve je ostalo manje-više netaknuto, i to je trenutak kada švajcarska časovničarska industrija preuzima primat na tržištu sveta. Niko drugi nije imao mogućnosti...

    Do šezdesetih godina XX veka, Švajcarska je već dobrano bila poznata kao zemlja najpreciznijih i najboljih satova u svetu. Japan nije bio ni na mapi časovničarske scene. Ova ostrvska zemlja, devastirana vatrenom i nuklearnom odmazdom, nije imala ništa čime bi se pokazala svetu. Industrija, privreda, ekonomija i tehnologija su bili unazađeni do neprepoznatljivosti, sve dok jedna kompanija nije odlučila da to promeni.

    Seiko je verovao da su u stanju da proizvedu satove istog kvaliteta kao Švajcarci. Ukratko, Grand Seiko je rezultat tog verovanja. 

 

Istorija

 

    O svakom satu imamo mišljenje, sudimo mu po izgledu, ali često i po njegovoj preciznosti. Od samog početka, ova istina je inspirisala razvoj Grand Seiko satova. Standard tačnosti za Grand Seiko je sredinom šezdesetih godina XX veka bio od +5 do -3 sekunde dnevno. Da biste ovo stavili u perspektivu, razmislite o tome u odnosu na 86.400 sekundi koje čine svaki dan; Grand Seiko iz šezdesetih je bio tačan na najmanje 1/10.000 ovog broja. Ovaj izuzetan nivo preciznosti u mehaničkom satu zahtevao je vrhunski dizajn, delove koji su proizvedeni po najvišim standardima i sastavljeni i prilagođeni skoro do savršenstva.

    U to vreme, mnogi proizvođači satova učestvovali su u takmičenjima u preciznosti koje su održavale opservatorije i druge institucije za testiranje, kako bi dalje unapredili svoje tehnologije i stekli priznanje svoje stručnosti u izradi satova. Krajem pedesetih godina XX veka, Seiko je učestvovao i pobedio na svim takmičenjima u preciznosti u Japanu, tako da je tražio međunarodnu scenu za svoj sledeći izazov.

    Od 1964. godine, Seiko je učestvovao u kategoriji mehaničkih ručnih satova na takmičenjima koja su održana u Švajcarskoj. Suwa Seikosha (danas Seiko Epson) i Daini Seikosha (danas Seiko Instruments) razvili su mehanizme za ova testiranja.

    Jedna od bitnih tehnologija bio je kalibar visoke frekvencije. Što je veća brzina otkucaja, to je manja podložnost mehanizma spoljnim uticajima, što omogućava časovniku da zadrži svoju visoku preciznost. Grand Seiko je u ovome briljirao. Toliko da je posramio mnoge tada veće i mnogo iskusnije Swiss Made brendove. Japan je najzad stavljen na časovničarsku mapu sveta! 

    Pored tradicije, bogatog nasleđa, pune vitrine nagrada, diploma i medalja, Grand Seiko ima šta da ponudi i danas. Mnogi znaju da je to skupocen luksuzni brend, ali retko ko zaista zna – zašto je skupocen? 

 

Gramatika dizajna

    Japansko zanatsko umeće oduvek je fasciniralo Zapad. Precizne finese ručnog rada koje nas zadivljuju možemo razumeti i pronaći u zen filozofiji, ali to bi oduzelno mnogo vremena i prostora u ovom tekstu. Važno je reći samo da je majstorska završna obrada visoko cenjena, ne samo na onaj način na koji je cene sofisticirani ljubitelji umetnosti, već i na neki, nama teško razumljiv, duhovni način. Dobro odrađen posao pokazuje poštovanje prema učitelju, prema precima, prema božanstvima šinto religije, pa iako je današnji Japanac uglavnom ateista, taj kulturološki aspekt je duboko ukorenjen u njihovo ponašanje. To se odražava na njihov rad.

    Grand Seiko je drugo ime za to gotovo fanatično umetničko i zanatsko umeće! Za ovo je zaslužan pravi umetnik, Taro Tanaka, koji je i uveo čuvenu Gramatiku dizajna kojom se brend vodi i dan-danas. Kao što gramatika jezika ima stroga pravila, tako i ovaj dizajnerski pravac ne odstupa od pravila koje je Tanaka uveo – satovi moraju biti izrađeni po najvišim standardima u časovničarskoj industriji!

    Prvo po čemu se brend ističe kada ugledate neki od modela, jeste čuveno zaratsu poliranje kućišta. Mnogi su čuli za ovaj termin, kao najviši nivo završne obrade kućišta i narukvice japanskih satova, nenadmašan u svetu. Mnogi će se i razočarati kada pojasnim termin. Nije to nikakva samurajska tehnika poliranja sečiva mača, prenesena na metalne ivice sata, kao što sam saznao da mnogi veruju. Termin zaratsu prosto potiče od nemačkog imena Sallaz.

    Na ranim mašinama za poliranje koje je Seiko nabavio za svoju fabriku Hayashi Seiki pedesetih godina bilo je ugravirano ime proizvođača mašina GEBR.SALLAZ, što je dovelo do naziva tehnike poliranja koju danas poznajemo. Naime, Sallaz se na nemačkom čita zalac, a japanski jezik sa svojim fonološkim ograničenjima ovo ime izgovara – zaracu.

    Glavna razlika između mašine za poliranje GEBR.SALLAZ i drugih je upotreba prednje strane rotirajućeg diska za poliranje, a ne bočne, što omogućava veću uniformnost u primeni i bolji efekat polirane površine. Dok tehnika zaracu koristi mašinu za postizanje ujednačenog poliranja, to svakako nije lak zadatak. Potrebne su godine da se savlada tehnika korišćenja te mašine pre nego što majstoru bude dozvoljeno da radi na kućištima koja će biti iskorišćena za sat koji se prodaje.

 

    Onda, tu su izvanredni i originalno dizajnirani brojčanici, kakve nijedan brend nema u ponudi. Ne samo da su proizvedeni sa pažnjom i neverovatno preciznim i jasnim detaljima, već sama tekstura, boje i dizajn mogu da nađu mesto na umetničkoj izložbi neke svetski poznate galerije. Fotografije teško mogu da dočaraju pravu lepotu.

    Kada na sve to dodamo izvrsne i skupocene materijale koji se koriste u izradi GS satova, jasan je krajnji rezultat. Nema prečica. Sve je na najvišem mogućem nivou, a ta gornja granica izvrsnosti se konstantno pomera naviše. Kada se sve to uzme u obzir, jasno je zašto je svet poludeo kada je Grand Seiko u pitanju, i zašto svake godine rastu i proizvodnja i prodaja.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.