Budući
neutralna, Švajcarska je inkasirala ogroman industrijski potencijal
posle Drugog svetskog rata, kada su mnoge ratom zahvaćene države
premeštale svoje fabrike, postrojenja i lokale u tu alpsku državu, kako
bi spasli šta se spasti može. Švajcarska takođe nije bila sistematski
bombardovana, nije spaljivana, sve je ostalo manje-više netaknuto, i to
je trenutak kada švajcarska časovničarska industrija preuzima primat na
tržištu sveta. Niko drugi nije imao mogućnosti...
Do
šezdesetih godina XX veka, Švajcarska je već dobrano bila poznata kao
zemlja najpreciznijih i najboljih satova u svetu. Japan nije bio ni na
mapi časovničarske scene. Ova ostrvska zemlja, devastirana vatrenom i
nuklearnom odmazdom, nije imala ništa čime bi se pokazala svetu.
Industrija, privreda, ekonomija i tehnologija su bili unazađeni do
neprepoznatljivosti, sve dok jedna kompanija nije odlučila da to
promeni.
Seiko
je verovao da su u stanju da proizvedu satove istog kvaliteta kao
Švajcarci. Ukratko, Grand Seiko je rezultat tog verovanja.
Istorija
O svakom satu imamo mišljenje, sudimo mu po izgledu, ali često i po njegovoj preciznosti. Od samog
početka, ova istina je inspirisala razvoj Grand Seiko satova. Standard tačnosti
za Grand Seiko je sredinom šezdesetih godina XX veka bio od +5 do -3 sekunde dnevno. Da
biste ovo stavili u perspektivu, razmislite o tome u odnosu na 86.400
sekundi koje čine svaki dan; Grand Seiko iz šezdesetih je bio tačan na
najmanje 1/10.000 ovog broja. Ovaj izuzetan nivo preciznosti u
mehaničkom satu zahtevao je vrhunski dizajn, delove koji su proizvedeni
po najvišim standardima i sastavljeni i prilagođeni skoro
do savršenstva.
U to vreme, mnogi proizvođači satova učestvovali su u takmičenjima u
preciznosti koje su održavale opservatorije i druge institucije za testiranje,
kako bi dalje unapredili svoje tehnologije i stekli priznanje svoje
stručnosti u izradi satova. Krajem pedesetih godina XX veka, Seiko je učestvovao i
pobedio na svim takmičenjima u preciznosti u Japanu, tako da je tražio
međunarodnu scenu za svoj sledeći izazov.
Od 1964. godine, Seiko je
učestvovao u kategoriji mehaničkih ručnih satova na takmičenjima koja su
održana u Švajcarskoj. Suwa Seikosha (danas Seiko Epson) i Daini
Seikosha (danas Seiko Instruments) razvili su mehanizme za ova testiranja.
Jedna
od bitnih tehnologija bio je kalibar visoke frekvencije. Što je veća
brzina otkucaja, to je manja podložnost mehanizma spoljnim uticajima,
što
omogućava časovniku da zadrži svoju visoku preciznost. Grand Seiko je u
ovome briljirao. Toliko da je posramio mnoge tada veće i mnogo iskusnije
Swiss Made brendove. Japan je najzad stavljen na časovničarsku mapu
sveta!
Pored
tradicije, bogatog nasleđa, pune vitrine nagrada, diploma i medalja,
Grand Seiko ima šta da ponudi i danas. Mnogi znaju da je to skupocen
luksuzni brend, ali retko ko zaista zna – zašto je skupocen?
Gramatika dizajna
Japansko
zanatsko umeće oduvek je fasciniralo Zapad. Precizne finese ručnog rada
koje nas zadivljuju možemo razumeti i pronaći u zen filozofiji, ali to
bi oduzelno mnogo vremena i prostora u ovom tekstu. Važno je reći samo da je majstorska
završna obrada visoko cenjena, ne samo na onaj način na koji je cene
sofisticirani ljubitelji umetnosti, već i na neki, nama teško razumljiv,
duhovni način. Dobro odrađen posao pokazuje poštovanje prema učitelju,
prema precima, prema božanstvima šinto religije, pa iako je današnji
Japanac uglavnom ateista, taj kulturološki aspekt je duboko ukorenjen u
njihovo ponašanje. To se odražava na njihov rad.
Grand Seiko je drugo ime za to gotovo fanatično umetničko i zanatsko umeće! Za ovo je zaslužan pravi umetnik, Taro Tanaka, koji je i uveo čuvenu Gramatiku dizajna kojom se brend vodi i dan-danas. Kao što gramatika jezika ima stroga pravila, tako i ovaj dizajnerski pravac ne odstupa od pravila koje je Tanaka uveo – satovi moraju biti izrađeni po najvišim standardima u časovničarskoj industriji!
Prvo po čemu se brend ističe kada ugledate neki od modela, jeste čuveno zaratsu
poliranje kućišta. Mnogi su čuli za ovaj termin, kao najviši nivo završne obrade kućišta i narukvice japanskih satova, nenadmašan u svetu. Mnogi će se i razočarati kada pojasnim termin. Nije
to nikakva samurajska tehnika poliranja sečiva mača, prenesena na
metalne ivice sata, kao što sam saznao da mnogi veruju. Termin zaratsu prosto potiče od nemačkog imena Sallaz.
Na ranim mašinama za poliranje koje je Seiko nabavio za svoju fabriku
Hayashi Seiki pedesetih godina bilo je ugravirano ime proizvođača mašina GEBR.SALLAZ, što je dovelo do naziva tehnike
poliranja koju danas poznajemo. Naime, Sallaz se na nemačkom čita zalac, a japanski jezik sa svojim fonološkim ograničenjima ovo ime izgovara – zaracu.
Glavna razlika između mašine za poliranje GEBR.SALLAZ i drugih je
upotreba prednje strane rotirajućeg diska za poliranje, a ne bočne, što
omogućava veću uniformnost u primeni i bolji efekat polirane površine. Dok tehnika zaracu koristi
mašinu za postizanje ujednačenog poliranja, to svakako nije lak
zadatak. Potrebne su godine da se savlada tehnika korišćenja te mašine pre nego što majstoru
bude dozvoljeno da radi na kućištima koja će biti iskorišćena za sat koji se prodaje.
Onda,
tu su izvanredni i originalno dizajnirani brojčanici, kakve nijedan
brend nema u ponudi. Ne samo da su proizvedeni sa pažnjom i neverovatno
preciznim i jasnim detaljima, već sama tekstura, boje i dizajn mogu da
nađu mesto na umetničkoj izložbi neke svetski poznate galerije. Fotografije teško mogu da dočaraju pravu lepotu.
Kada na sve to dodamo izvrsne i skupocene materijale koji se koriste u izradi GS satova, jasan je krajnji rezultat. Nema
prečica. Sve je na najvišem mogućem nivou, a ta gornja granica
izvrsnosti se konstantno pomera naviše. Kada se sve to uzme u obzir,
jasno je zašto je svet poludeo kada je Grand Seiko u pitanju, i zašto
svake godine rastu i proizvodnja i prodaja.
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
Ivan R.
Odličan tekst, bravo 👏
ОдговориИзбришиHvala! :)
Избриши