Приказивање постова са ознаком Bronza. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Bronza. Прикажи све постове

18. 11. 2022.

Materijali od kojih se prave satovi


    Danas smo praktično razmaženi izborom kada su u pitanju materijali kućišta sata, a pored tradicionalnih opcija kao što su nerđajući čelik i zlato, sada imamo niz modernih sintetičkih materijala kao što su keramika i ugljenični kompoziti.
    Nekada nije bilo tako. Zlato, platina i slični plemeniti metali su uvek bili skupi, ali i čelik nije bio toliko dostupan kao danas. Proizvođači su radije koristili mesing, bakar ili neki drugi jeftiniji metal, prekriven hromom da bi se dao utisak lepo poliranog čelika. Pogotovo je to bio slučaj u vreme posle Drugog svetskog rata, gde nije bilo lako nabaviti čelik bilo kakvog kvaliteta. Radije, koristili su tzv. pot metal, materijal slabijeg kvaliteta dobijen pretapanjem limenih lonaca, starog alata i koječega.
    Danas takođe možemo pronaći jeftine satove od mesinga, međutim, sa napretkom industrije i tehnologije, nerđajući čelik oznake 316L je postao standard. Do pre deset ili petnaest godina, to je bio redak tip čelika, koji se nije koristio u časovničarskoj industriji, već u mašinskoj, za pravljenje delova motora za razna vozila.
        Koji se, dakle, sve to materijali koriste u izradi satova?

MESING

 

    Mesing je legura napravljena od bakra i cinka. Zbog jedinstvenih svojstava mesinga, to je jedna od najčešće korišćenih legura u bilo kojoj industriji, pa tako i u časovničarstvu.
    Mnogi će odmah odbaciti mesing kao jeftinu alternativu čeliku i lošu kopiju bronze, ali to je jedna vrlo zanimljiva legura ako se pravilno i kvalitetno upotrebi.
 
    Prednosti:
    Proporcije cinka i bakra u mesingu mogu da variraju, stvarajući niz varijanti mesinga sa različitim svojstvima. Zbog razlika u leguri, svojstva mesinga nisu univerzalna. Međutim, ove legure su poznate po tome što se lako formiraju (tj. po obradivosti) i zadržavaju visoku čvrstoću nakon formiranja. Viši kvalitet mesinga donosi izuzetno izdržljiv i fin materijal koji ima puno prednosti, a ne košta mnogo.
    Slično bakru, mesing je loše tlo za razmnožavanje bakterija. Ovaj kvalitet ga čini idealnim materijalom za kupatilo i kvake, za medicinske aplikacije, a istom ovom logikom i za satove, koji su u direktnom dodiru sa kožom. 
    Pored antimikrobnih svojstava, estetska vrednost mesinga čini ga popularnim izborom za dekorativne aplikacije. Njegova boja može da varira od svetlozlatne i srebrne pa sve do skoro crvene. Mesing je takođe vrlo otporan na rđu i može fino da patinira. 
 
    Mane:
    Sposobnost da se razvije patina se takođe može posmatrati i kao nedostatak, jer mnogi ne vole kada sat počne da gubi boju i sjaj. Mesing patinira najčešće crno, mada su i druge tamne nijanse prisutne. Da bi se patina izbegla, mnogi brendovi pribegavaju hromiranju mesinga, ali se najčešće taj sloj lako izliže tokom nošenja, pogotovo na ivicama, ili se ogrebe, otkrivajući žućkaste ožiljke na srebrnoj površini.
    Druga mana je ta što je mekši i teži od nerđajućeg čelika. 
 

BRONZA

 
Panerai Submersible 300 Bronze

    Sa istorijom ljudske upotrebe, koja datira nekoliko hiljada godina unazad, bronza teško da je nov materijal, ali je doživela ogroman porast popularnosti tokom poslednjih nekoliko godina.
    To je legura tradicionalno sastavljena od bakra i kalaja u razmeri otprilike 88 procenata bakra i 12 procenata kalaja. Bronza je veoma podložna koroziji i stoga su je časovničari odbacivali kao materijal za kućišta dugi niz decenija. Sada je bronza postala popularna iz istog razloga. 
 
    Prednosti: 
     Visok sadržaj bakra u bronzi je odgovoran za njenu toplu boju, koja mnoge privlači, ali to takođe znači da će oksidirati na sličan način. Ovaj neobičan kvalitet daje bronzanim satovima inherentnu vintidž estetiku, dok im istovremeno omogućava da steknu patinu koja odražava jedinstveno okruženje i način života njihovih vlasnika. Kada se pojavi patina, dešava se šarena hemijska reakcija, zahvaljujući kojoj svaki sat ima jedinstvenu boju i šaru. Ovo je idealno za one koji žele sat koji se ističe.
    Čisti bakar je relativno mekan i lako se udubljuje dok je kalaj krhak i lomi se. Međutim, kada se kombinuju, dobijena bronza je otpornija na habanje, zadržava svoj oblik i ima antimagnetna svojstva, što je vrlo korisno u časovničarskoj industriji. 
    Najistaknutije svojstvo bronze je njegova sposobnost da se odupre koroziji u morskoj vodi, pa su stoga vekovima unazad brodograditelji koristili ovu leguru za oplatu brodova. Prateći ovu temu, danas, većina bronzanih satova su upravo ronilački.
 
Patina na bronzi: Oris Diver Carl Brashear

    Mane:
    Kao i u slučaju mesinga, sposobnost da se razvije patina se takođe može posmatrati i kao nedostatak, jer se nikad ne zna kako će da ispadne. 
    Bronza je takođe nekih 10 procenata teža od čelika, a relativno mekša i lako se grebe.
    Pored toga, bronza ima daleko veći potencijal da iritira osobe sa osetljivom kožom, zbog čega je toliko mnogo bronzanih satova na tržištu opremljeno poklopcima od nerđajućeg čelika, a sam metal ima slab, ali jasan miris koji podseća na prljave novčiće.
 

NERĐAJUĆI ČELIK

 
Seiko 5 Sector Dial

    Nerđajući čelik je legura hroma i gvožđa (10% : 90%), lako je dostupan i sa njim se lako radi. Nalik srebru, nerđajući čelik ima atraktivan izgled, uz dodatnu prednost što je veoma otporan na ogrebotine. Zahteva minimalnu negu i neće rđati kao rezultat kontakta sa vodom. Zbog svog dugog veka trajanja i izdržljivosti, nerđajući čelik se često koristi za sportske satove.
 
    Prednosti:
    Iako postoji više različitih vrsta nerđajućeg čelika koji se koriste u časovničarskoj industriji, najpopularniji su 316L i 904L, od kojih je drugi znatno sjajniji, nalik srebru, ali je mekši. Oba imaju svoje prednosti i mane.
    Čelik je u celini neverovatno isplativ i predstavlja lep balans brojnih različitih važnih karakteristika. Nerđajući čelik je znatno lakši od zlata, ali je takođe veoma otporan na koroziju. 
    Pored toga što može lako da preuzme mnoge različite vrste površinske obrade, nerđajući čelik je takođe veoma izdržljiv, i mada se može savijati i deformisati pod jakim udarom, kućište sata napravljeno od nerđajućeg čelika može da izdrži prilično oštećenja pre nego što će potpuno propasti.
 
    Mane:
    Iako dosta čvršći od mesinga i bronze, čelik se takođe može lako ogrebati, pogotovo 904L. Poliranje nije komplikovano, ali ko od nas želi toliko često da nosi sat u servis radi poliranja? To takođe jede materijal, pa će sa puno poliranja doći do gubitka oblika, linije i celokupne debljine zidova kućišta. 
    Čelik je uvek jedne boje, nema legura koje imaju toplinu i estetsku originalnost. Nema patine, čelik je sasvim običan i većina ljudi ima sat od čelika... pomalo dosadno. Može se bojiti, ali ta boja se lako grebe i skida, dok DLC nanos može puno da košta.

TITANIJUM

 
Citizen SuperTitanium Chronograph
CA7090-87L

    Titanijum je tamnosivi metal koji je po svojim karakteristikama sličan nerđajućem čeliku, ali je do 30% lakši. Slično čeliku, titanijum je savršen za sportske i terenske satove. Nudi tvrđi sastav, koji obezbeđuje još veću izdržljivost pri manjoj težini. 
    Postoji mnogo različitih tipova titanijuma, ali najčešće varijante koje se koriste u modernim kućištima satova su Grade 2 i Grade 5. Viši nivo titanijuma košta više, ali je dosta čvršći i otporniji na grebanje.
 
    Prednosti:
   U poređenju sa nerđajućim čelikom ili zlatom, titanijum je neverovatno lagan i nudi fenomenalan odnos snage i težine, koji se može dodatno poboljšati stvaranjem različitih legura ili upotrebom različitih površinskih tretmana. 
    Pored toga, baš kao i zlato, titanijum je hipoalergen, ne izaziva reakcije na koži, neverovatno je otporan na koroziju i na njega nimalo ne utiče magnetizam.
    Najveća zanimljivost u vezi sa ovim metalom jeste da, jednom kada se ogrebe, površinski sloj reaguje sa kiseonikom iz vazduha i oksidira, postepeno popunjavajući ogrebotinu dok ona ne nestane. Dakle, titanijum je materijal koji lagano leči svoje povrede.
 
    Mane:
    Iako je sam titanijum prilično tvrd, on razvija taj površinski  oksidni sloj koji ga štiti od korozije, a koji se može ogrebati prilično lakše od samog metala. Iako će ovi tragovi na kraju izbledeti kako se sloj oksida obnavlja, nije neuobičajeno da imate sat od titanijuma koji se često nosi i na kome se vide brojne ogrebotine.
    Zbog ovog površinskog oksidirajućeg sloja, bliski kontakt između dve titanijumske površine može da stvori adheziju i spreči klizanje između njih. To je loše za delove narukvice i rotirajući okvir, pa se ti delovi često prave od nerđajućeg čelika, ili bar pinovi, iglice i drugi delovi koji se spolja ne vide.
 
Tudor Pelagos
 
    Tudor koristi poklopac kućišta i krune od nerđajućeg čelika na satovima od titanijuma kao što je Pelagos, dok drugi, kao Citizen, koriste specijalizovani premaz na navojima kako bi sprečili njihovo lepljenje.
 

ZLATO

 
Vacheron Constantin 222

    Zlato je istorijski bilo omiljeni materijal za kućišta kod ljubitelja satova. Iako je njegova popularnost opala poslednjih godina zahvaljujući proboju alternativnih metala, jedinstvene karakteristike zlata su učvrstile njegovo mesto u industriji satova. 
    Žuto zlato je tradicionalni standard i zahteva najmanju količinu održavanja. Belo zlato je postalo veoma omiljeno zbog svoje izdržljivosti i uglađenosti. Roze zlato je još jedna moderna opcija, a mnogi brendovi ga koriste za ženske satove.
    Danas postoji dosta satova koji nisu od punog zlata, već imaju nanos zlata od oko 5 do 20 mikrona. To je jeftinija alternativa, mada je poznato da se taj sloj može skinuti dugim nošenjem.
 
    Prednosti:
    Pre širenja upotrebe nerđajućeg čelika, zlato je bilo čest izbor za kućišta satova jer je bilo visoko otporno na koroziju i lako se obrađivalo u detaljne oblike. 
    U svom elementarnom obliku, čisto zlato je hipoalergeno i pošto je zlato jedan od jedinih prirodno toplih metala, nudi jedinstvenu estetiku koja ga odvaja od skoro svih drugih materijala kućišta sata. Pored toga, pošto samo zlato ima visoku tržišnu vrednost, zlatni sat je univerzalno tražen predmet koji je sinonim za luksuz i ekskluzivnost. 

    Mane:
    Iako je zlato i otporno na koroziju i ne izaziva alergije, u svom čistom obliku od 24 karata previše je mekano za nakit, a kamoli za kućišta satova. Zbog toga mora biti legiran sa drugim metalima, kako bi se povećala njegova izdržljivost, a to ga često može učiniti podložnijim koroziji nego kada je u čistom obliku, a takođe i povećati mogućnost za neželjene reakcije kod osoba sa osetljivom kožom.
    Pored toga, uprkos činjenici da su legure zlata znatno jače od samog čistog zlata, zlatni satovi su i dalje znatno manje izdržljivi od onih od nerđajućeg čelika, a takođe su i teži za zglob i skuplji za popravku.
 

PLATINA

 
Jedan jedini Patek Philippe Nautilus od platine

    Kućište od platine zaista podiže luksuzni sat na viši nivo. Časovničari imaju tendenciju da štedljivo koriste platinu, jer je sa njom teško raditi i izuzetno je skupa. Ipak, neki od vrhunskih brendova u industriji uvek će uključiti neke platinaste ponude u svoje kataloge.
 
    Prednosti:
    Platina je jedan od načvršćih metala u čistom obliku i zbog toga se neće tako lako ogrebati. Zbog ekskluzivnosti i retkosti upotrebe platine takvi satovi su vrlo retki, vredni i zadržavaju jako visoku cenu, pa se takvi modeli najčešće mogu koristiti kao investicija.

    Mane:
  Cena metala, proizvodnje kao i popravke je najviša u časovničarskom svetu, a izgled i boja platine je nalik nerđajućem čeliku. 
    Da je u pitanju platina a ne čelik, odmah ćete zaključiti pošto sat uzmete u ruke. Platina jeste dosta otporna na grebanje, ali je to jako težak plemeniti metal, teži i od zlata, pa sat od platine nije komotno nositi.

KERAMIKA

 
Omega Seamaster GMT Ceramic

    Keramika je prilično nov materijal za industriju satova. Može biti donekle opšti termin koji se koristi za opisivanje raznih različitih neorganskih materijala koji se koriste u industriji satova, ali sve njih karakteriše super tvrda i kruta struktura. Vrsta keramike o kojoj govorimo je slična onoj koja se koristi u medicini i koju koristi NASA. Ne govorimo o plastičnoj biokeramici koju koristi Swatch, jer taj materijal nije ni prineti onome što nude neki premijum brendovi.
 
    Prednosti:
    Keramiku je neverovatno teško ogrebati, te je, zajedno sa visokom otpornošću na habanje i koroziju, materijal gotovo neuništiv. 
    Pošto se koristi u medicini, jasno je da ne izaziva nikakve alergijske reakcije, niti iritira kožu. Pored toga, to je jako lagan materijal, vrlo pogodan za sportske satove.
     Laganija po težini od najčešće korišćenih metala, keramika može da se boji na brojne različite načine kako bi se postigla neobična estetika koja nije moguća sa tradicionalnim metalnim legurama.

    Mane:
    Iako su keramička kućišta za satove veoma tvrda i gotovo ih je nemoguće ogrebati, oni takođe mogu biti podložniji katastrofalnom lomljenju usled jačine udara. Dok će se sat od zlata ili nerđajućeg čelika udubiti ili deformisati kada se udari, keramički sat može zapravo da pukne ili da se razbije ako pretrpi dovoljno jak udarac o tvrdu površinu.
    Štaviše, pošto je sam materijal malo krhkiji i neumoljiviji od tradicionalnih metala, potrebno je posvetiti dodatnu pažnju prilikom promene kaiša ili uklanjanja karika, jer je krzanje vrlo moguće.
 
UGLJENIK
 
Pletena ugljenična vlakna moćnog IWC

    Baš kao i keramika, ugljenik je još jedan krovni termin koji se koristi za opisivanje modernih sintetičkih kompozitnih materijala koji sadrže ugljenična vlakna ili fragmente ugrađene u čvrstu strukturu smole. Često korišćen u automobilskoj trkačkoj industriji, materijal poseduje inherentno moderan i visokotehnološki izgled koji je potpuno drugačiji od bilo kog drugog materijala koji se nalazi u časovničarstvu.
 
    Prednosti:
    Karbon je neverovatno jak, ali lagan materijal koji je savršen za sportske i ronilačke satove. Postoje dva načina pravljenja satova od ugljenika: kovani i pleteni (forged carbon; carbon fiber).
    Satovi od ugljeničnih vlakana su takođe jako interesantni sa estetske tačke gledišta, savršeni za moderno dizajnirane satove.
 
Forged Carbon

    Mane:
    Iako je ugljenik veoma jak materijal kada je u pitanju ukupna izdržljivost, on se na kraju i dalje oslanja na polimernu smolu da poveže pojedinačne delove ugljenika, i stoga je manje otporan na ogrebotine od keramike ili većine tradicionalnih metalnih legura.
    Povrh toga, ne možete zaista polirati ili refinirati ugljenik da biste otklonili štetu, a jedinstveni izgled materijala ne voli svako, pogotovo ne tradicionalisti.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.