Danas smo praktično razmaženi izborom kada su u pitanju materijali kućišta
sata, a pored tradicionalnih opcija kao što su nerđajući čelik i zlato,
sada imamo niz modernih sintetičkih materijala kao što su keramika i
ugljenični kompoziti.
Nekada nije bilo tako. Zlato, platina i slični plemeniti metali su uvek bili skupi, ali i čelik nije bio toliko dostupan kao danas. Proizvođači su radije koristili mesing, bakar ili neki drugi jeftiniji metal, prekriven hromom da bi se dao utisak lepo poliranog čelika. Pogotovo je to bio slučaj u vreme posle Drugog svetskog rata, gde nije bilo lako nabaviti čelik bilo kakvog kvaliteta. Radije, koristili su tzv. pot metal, materijal slabijeg kvaliteta dobijen pretapanjem limenih lonaca, starog alata i koječega.
Danas takođe možemo pronaći jeftine satove od mesinga, međutim, sa napretkom industrije i tehnologije, nerđajući čelik oznake 316L je postao standard. Do pre deset ili petnaest godina, to je bio redak tip čelika, koji se nije koristio u časovničarskoj industriji, već u mašinskoj, za pravljenje delova motora za razna vozila.
Koji se, dakle, sve to materijali koriste u izradi satova?
MESING
Mesing je legura napravljena od bakra i cinka. Zbog
jedinstvenih svojstava mesinga, to je jedna od najčešće korišćenih legura u bilo kojoj industriji, pa tako i u časovničarstvu.
Mnogi će odmah odbaciti mesing kao jeftinu alternativu čeliku i lošu kopiju bronze, ali to je jedna vrlo zanimljiva legura ako se pravilno i kvalitetno upotrebi.
Prednosti:
Proporcije cinka i bakra u mesingu mogu da variraju, stvarajući niz varijanti mesinga sa različitim svojstvima. Zbog razlika u leguri, svojstva
mesinga nisu univerzalna. Međutim, ove legure su poznate po tome što se lako
formiraju (tj. po obradivosti) i zadržavaju visoku čvrstoću nakon
formiranja. Viši kvalitet mesinga donosi izuzetno izdržljiv i fin materijal koji ima puno prednosti, a ne košta mnogo.
Slično bakru, mesing je loše tlo za razmnožavanje bakterija. Ovaj
kvalitet ga čini idealnim materijalom za kupatilo i kvake, za
medicinske aplikacije, a istom ovom logikom i za satove, koji su u direktnom dodiru sa kožom.
Pored antimikrobnih svojstava, estetska vrednost mesinga čini
ga popularnim izborom za dekorativne aplikacije. Njegova boja može da
varira od svetlozlatne i srebrne pa sve do skoro crvene. Mesing je takođe vrlo otporan na rđu i može fino da patinira.
Mane:
Sposobnost da se razvije patina se takođe može posmatrati i kao nedostatak, jer mnogi ne vole kada sat počne da gubi boju i sjaj. Mesing patinira najčešće crno, mada su i druge tamne nijanse prisutne. Da bi se patina izbegla, mnogi brendovi pribegavaju hromiranju mesinga, ali se najčešće taj sloj lako izliže tokom nošenja, pogotovo na ivicama, ili se ogrebe, otkrivajući žućkaste ožiljke na srebrnoj površini.
Druga mana je ta što je mekši i teži od nerđajućeg čelika.
BRONZA
Sa istorijom ljudske upotrebe, koja datira nekoliko hiljada godina
unazad, bronza teško da je nov materijal, ali je doživela ogroman porast
popularnosti tokom poslednjih nekoliko godina.
To je legura tradicionalno sastavljena od bakra i kalaja u razmeri otprilike 88 procenata bakra i 12 procenata kalaja. Bronza je veoma podložna koroziji i stoga su je časovničari odbacivali
kao materijal za kućišta dugi niz decenija. Sada je bronza postala
popularna iz istog razloga.
Prednosti:
Visok sadržaj bakra u bronzi je odgovoran za njenu toplu boju, koja mnoge privlači, ali to
takođe znači da će oksidirati na sličan način. Ovaj neobičan kvalitet daje bronzanim
satovima inherentnu vintidž estetiku, dok im istovremeno
omogućava da steknu patinu koja odražava jedinstveno okruženje i način
života njihovih vlasnika. Kada se pojavi patina, dešava se šarena hemijska reakcija, zahvaljujući kojoj
svaki sat ima jedinstvenu boju i šaru. Ovo je idealno za one koji žele
sat koji se ističe.
Čisti bakar je relativno mekan i lako se udubljuje dok je kalaj krhak i
lomi se. Međutim, kada se kombinuju, dobijena bronza je otpornija na habanje,
zadržava svoj oblik i ima antimagnetna svojstva, što je vrlo korisno u časovničarskoj industriji.
Najistaknutije svojstvo bronze
je njegova sposobnost da se odupre koroziji u morskoj vodi, pa su stoga vekovima unazad brodograditelji koristili ovu leguru za oplatu brodova. Prateći ovu temu, danas, većina bronzanih satova su upravo ronilački.
Mane:
Kao i u slučaju mesinga, sposobnost da se razvije patina se takođe može posmatrati i kao nedostatak, jer se nikad ne zna kako će da ispadne.
Bronza je takođe nekih 10 procenata teža od čelika, a relativno mekša i lako se grebe.
Pored toga, bronza ima daleko veći potencijal da iritira osobe sa
osetljivom kožom, zbog čega je toliko mnogo bronzanih satova na tržištu
opremljeno poklopcima od nerđajućeg čelika, a sam metal ima slab, ali
jasan miris koji podseća na prljave novčiće.
NERĐAJUĆI ČELIK
Nerđajući čelik je legura hroma i gvožđa (10% : 90%), lako je dostupan i sa njim
se lako radi. Nalik srebru, nerđajući čelik ima atraktivan izgled, uz
dodatnu prednost što je veoma otporan na ogrebotine. Zahteva minimalnu
negu i neće rđati kao rezultat kontakta sa vodom. Zbog svog dugog veka
trajanja i izdržljivosti, nerđajući čelik se često koristi za sportske
satove.
Prednosti:
Iako postoji više različitih vrsta nerđajućeg čelika koji se koriste u časovničarskoj industriji, najpopularniji su 316L i 904L, od kojih je drugi znatno sjajniji, nalik srebru, ali je mekši. Oba imaju svoje prednosti i mane.
Čelik je u celini neverovatno isplativ i predstavlja lep
balans brojnih različitih važnih karakteristika. Nerđajući čelik je
znatno lakši od zlata, ali je takođe veoma otporan na koroziju.
Pored
toga što može lako da preuzme mnoge različite vrste površinske obrade,
nerđajući čelik je takođe veoma izdržljiv, i mada se može savijati i
deformisati pod jakim udarom, kućište sata napravljeno od nerđajućeg
čelika može da izdrži prilično oštećenja pre nego što će potpuno
propasti.
Mane:
Iako dosta čvršći od mesinga i bronze, čelik se takođe može lako ogrebati, pogotovo 904L. Poliranje nije komplikovano, ali ko od nas želi toliko često da nosi sat u servis radi poliranja? To takođe jede materijal, pa će sa puno poliranja doći do gubitka oblika, linije i celokupne debljine zidova kućišta.
Iako dosta čvršći od mesinga i bronze, čelik se takođe može lako ogrebati, pogotovo 904L. Poliranje nije komplikovano, ali ko od nas želi toliko često da nosi sat u servis radi poliranja? To takođe jede materijal, pa će sa puno poliranja doći do gubitka oblika, linije i celokupne debljine zidova kućišta.
Čelik je uvek jedne boje, nema legura koje imaju toplinu i estetsku originalnost. Nema patine, čelik je sasvim običan i većina ljudi ima sat od čelika... pomalo dosadno. Može se bojiti, ali ta boja se lako grebe i skida, dok DLC nanos može puno da košta.
TITANIJUM
Titanijum je tamnosivi metal koji je po svojim karakteristikama sličan
nerđajućem čeliku, ali je do 30% lakši. Slično čeliku, titanijum je savršen za sportske i terenske
satove. Nudi tvrđi sastav, koji obezbeđuje još veću izdržljivost pri
manjoj težini.
Postoji mnogo različitih tipova titanijuma,
ali najčešće varijante koje se koriste u modernim kućištima satova su
Grade 2 i Grade 5. Viši nivo titanijuma košta više, ali je dosta čvršći i otporniji na grebanje.
Prednosti:
U poređenju sa nerđajućim čelikom ili zlatom,
titanijum je neverovatno lagan i nudi fenomenalan odnos snage i težine,
koji se može dodatno poboljšati stvaranjem različitih legura ili
upotrebom različitih površinskih tretmana.
Pored toga, baš kao i zlato,
titanijum je hipoalergen, ne izaziva reakcije na koži, neverovatno je otporan na koroziju i na njega nimalo ne utiče magnetizam.
Najveća zanimljivost u vezi sa ovim metalom jeste da, jednom kada se ogrebe, površinski sloj reaguje sa kiseonikom iz vazduha i oksidira, postepeno popunjavajući ogrebotinu dok ona ne nestane. Dakle, titanijum je materijal koji lagano leči svoje povrede.
Mane:
Iako je sam titanijum prilično tvrd, on razvija taj površinski oksidni sloj koji ga štiti
od korozije, a koji se može ogrebati prilično lakše od samog metala. Iako
će ovi tragovi na kraju izbledeti kako se sloj oksida obnavlja, nije
neuobičajeno da imate sat od titanijuma koji se često nosi i na kome se vide brojne ogrebotine.
Zbog ovog površinskog oksidirajućeg sloja, bliski kontakt između dve titanijumske površine može da stvori adheziju i spreči klizanje između njih. To je loše za delove narukvice i rotirajući okvir, pa se ti delovi često prave od nerđajućeg čelika, ili bar pinovi, iglice i drugi delovi koji se spolja ne vide.
Tudor koristi poklopac kućišta i krune od nerđajućeg čelika na
satovima od titanijuma kao što je Pelagos, dok drugi, kao Citizen, koriste
specijalizovani premaz na navojima kako bi sprečili njihovo lepljenje.
ZLATO
Zlato je istorijski bilo omiljeni materijal za kućišta kod ljubitelja
satova. Iako je njegova popularnost opala poslednjih godina
zahvaljujući proboju alternativnih metala, jedinstvene karakteristike
zlata su učvrstile njegovo mesto u industriji satova.
Žuto zlato je
tradicionalni standard i zahteva najmanju količinu održavanja. Belo
zlato je postalo veoma omiljeno zbog svoje izdržljivosti i uglađenosti.
Roze zlato je još jedna moderna opcija, a mnogi brendovi ga koriste za
ženske satove.
Danas postoji dosta satova koji nisu od punog zlata, već imaju nanos zlata od oko 5 do 20 mikrona. To je jeftinija alternativa, mada je poznato da se taj sloj može skinuti dugim nošenjem.
Prednosti:
Pre širenja upotrebe nerđajućeg čelika, zlato je bilo čest izbor za
kućišta satova jer je bilo visoko otporno na koroziju i lako se
obrađivalo u detaljne oblike.
U svom elementarnom obliku, čisto zlato je
hipoalergeno i pošto je zlato jedan od jedinih prirodno toplih metala,
nudi jedinstvenu estetiku koja ga odvaja od skoro svih drugih materijala
kućišta sata. Pored toga, pošto samo zlato ima visoku tržišnu
vrednost, zlatni sat je univerzalno tražen predmet koji je sinonim za
luksuz i ekskluzivnost.
Mane:
Iako je zlato i otporno na koroziju i ne izaziva alergije, u svom čistom obliku od 24 karata previše je mekano za nakit, a kamoli za kućišta satova.
Zbog toga mora biti legiran sa drugim metalima, kako bi se povećala
njegova izdržljivost, a to ga često može učiniti podložnijim koroziji
nego kada je u čistom obliku, a takođe i povećati mogućnost za neželjene
reakcije kod osoba sa osetljivom kožom.
Pored toga, uprkos činjenici da
su legure zlata znatno jače od samog čistog zlata, zlatni satovi su i
dalje znatno manje izdržljivi od onih od nerđajućeg čelika, a
takođe su i teži za zglob i skuplji za popravku.
PLATINA
Kućište od platine zaista podiže luksuzni sat na viši nivo. Časovničari imaju tendenciju da štedljivo koriste platinu, jer je sa njom
teško raditi i izuzetno je skupa. Ipak, neki od vrhunskih brendova u industriji uvek će
uključiti neke platinaste ponude u svoje kataloge.
Prednosti:
Platina je jedan od načvršćih metala u čistom obliku i zbog toga se neće tako lako ogrebati. Zbog ekskluzivnosti i retkosti upotrebe platine takvi satovi su vrlo retki, vredni i zadržavaju jako visoku cenu, pa se takvi modeli najčešće mogu koristiti kao investicija.
Mane:
Cena metala, proizvodnje kao i popravke je najviša u časovničarskom svetu, a izgled i boja platine je nalik nerđajućem čeliku.
Da je u pitanju platina a ne čelik, odmah ćete zaključiti pošto sat uzmete u ruke. Platina jeste dosta otporna na grebanje, ali je to jako težak plemeniti metal, teži i od zlata, pa sat od platine nije komotno nositi.
KERAMIKA
Keramika je prilično nov materijal za industriju satova. Može biti donekle opšti termin koji se koristi za
opisivanje raznih različitih neorganskih materijala koji se koriste u
industriji satova, ali sve njih karakteriše super tvrda i kruta
struktura. Vrsta keramike o
kojoj govorimo je slična onoj koja se koristi u medicini i koju koristi NASA. Ne govorimo o plastičnoj biokeramici koju koristi Swatch, jer taj materijal nije ni prineti onome što nude neki premijum brendovi.
Prednosti:
Keramiku je neverovatno
teško ogrebati, te je, zajedno sa visokom otpornošću na habanje i koroziju, materijal gotovo neuništiv.
Pošto se koristi u medicini, jasno je da ne izaziva nikakve alergijske reakcije, niti iritira kožu. Pored toga, to je jako lagan materijal, vrlo pogodan za sportske satove.
Laganija po težini od najčešće korišćenih metala, keramika može da se boji
na brojne različite načine kako bi se postigla neobična estetika koja
nije moguća sa tradicionalnim metalnim legurama.
Mane:
Iako su keramička kućišta za satove veoma tvrda i gotovo ih je
nemoguće ogrebati, oni takođe mogu biti podložniji katastrofalnom lomljenju
usled jačine udara. Dok će se sat od zlata ili nerđajućeg
čelika udubiti ili deformisati kada se udari, keramički sat može zapravo
da pukne ili da se razbije ako pretrpi dovoljno jak udarac o tvrdu površinu.
Štaviše, pošto je sam materijal malo krhkiji i neumoljiviji od
tradicionalnih metala, potrebno je posvetiti dodatnu pažnju prilikom
promene kaiša ili uklanjanja karika, jer je krzanje vrlo moguće.
UGLJENIK
Baš kao i keramika, ugljenik je još jedan krovni termin koji se koristi
za opisivanje modernih sintetičkih kompozitnih materijala koji sadrže
ugljenična vlakna ili fragmente ugrađene u čvrstu strukturu smole. Često
korišćen u automobilskoj trkačkoj industriji, materijal poseduje inherentno moderan i
visokotehnološki izgled koji je potpuno drugačiji od bilo kog drugog
materijala koji se nalazi u časovničarstvu.
Prednosti:
Karbon je neverovatno
jak, ali lagan materijal koji je savršen za sportske i ronilačke satove. Postoje dva načina pravljenja satova od ugljenika: kovani i pleteni (forged carbon; carbon fiber).
Satovi od ugljeničnih vlakana su takođe jako interesantni sa estetske tačke gledišta, savršeni za moderno dizajnirane satove.
Mane:
Iako je ugljenik veoma jak materijal kada je u pitanju ukupna
izdržljivost, on se na kraju i dalje oslanja na polimernu smolu da
poveže pojedinačne delove ugljenika, i stoga je manje otporan na
ogrebotine od keramike ili većine tradicionalnih metalnih
legura.
Povrh toga, ne možete zaista polirati ili refinirati ugljenik
da biste otklonili štetu, a jedinstveni izgled materijala ne voli svako, pogotovo ne tradicionalisti.
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
Ivan R.
岩