Omega Speedmaster na naslovnici? Tema teksta je švajcarski materijal koji svetli u mraku – Super-LumiNova? Da li je ovo i dalje blog o japanskim satovima?
Za sve koji misle da je LumiNova švajcarska tehnologija – imam vesti za vas.
Luminescentne boje
Potreba sa osvetljenim markerima i kazaljkama na satovima se javlja kada su ručni satovi ušli u vojnu upotrebu. Pre toga nije bilo mnogo razloga da se gleda na sat tokom noći.
Inovativna supstanca – mešavina cink-sulfata i radijum-bromida koju je Panerai nazvao radiomir, izumljena 1910. godine, pokazala se kao veliki hit u industriji satova i šire. Posebno tokom Prvog svetskog rata, kada su Panerai, Rolex, Breitling i mnogi drugi zapošljavali hiljade žena da je pedantno ručno nanose na brojčanike satova, kako bi pomogle muškarcima u ratu.
Svetli kao Černobilj... ali bukvalno Panerai Radiomir |
Radiomir boja je svetlela poput neonskih znakova u noći, olakšavajući sinhronizaciju vojnih trupa tokom noćnih dejstava. Međutim, postojao je problem sa ovom popularnom supstancom koja svetli u mraku. Žene koje su farbale satove tom bojom potpisivale su sopstvenu smrtnu presudu.
Radijum, radioaktivna supstanca otkrivena nekoliko decenija ranije, imao je potencijalno razoran efekat na svakoga ko je redovno dolazio u kontakt sa njim.
Žene koje su radile na farbanju satova, poznate kao Radijum devojke, razboljevale su se usled trovanja radijacijom |
Radnice to nisu znale, jer su ih uveravali da je boja bezbedna, pa su mnoge njome farbale nokte i usne, koristile je kao senku za oči. Bila je to šminka opasna po život.
Mnogima je poznata ova horor priča, ja dalje neću pisati... toliko o Zapadu.
LumiNova
Vratimo se na Istok. Nakon što je otkriveno da radijum ubija, svet je prešao na korišćenje drugog, nešto manje radioaktivnog materijala zvanog tricijum.
Ovaj radioaktivni izotop vodonika svetli slabije od radijuma, ali nije opasan ako se nanese na kožu. Problemi nastaju ako se supstanca udahne ili proguta, za šta postoji realna opasnost dok se radi u fabrici.
Međutim, daleko na istoku, u Japanu, ljudi nisu želeli ništa da imaju sa radioaktivnim elementima. Uticaj radioaktivnosti iskusili su na svojoj koži 1945. godine.
Japanac po imenu Kenzo Nemoto, koji je 1941. godine bio pod ugovorom da opremi japanske vojne avione i podmornice svetlećim meračima i instrumentima tokom Drugog svetskog rata, osnovao je kompaniju koja je radila na tome da otkrije boju koja nije štetna po zdravlje.
Nemoto je razvijao novu tehnologiju fosforescentnih pigmenta koji su bili poznati svetu još od šezdesetih. Tehnologija je postojala, ali ništa nije moglo da zameni snagu radijuma. Bezbednu formulu koja dobro i dugo svetli u mraku zelenim sjajem razvili su 1993. godine, i nazvali je LumiNova.
Plavozeleni svetleći BGW9 Super-LumiNova na ronilačkom satu, koji će mnogi prepoznati i u mraku. |
Pronalazak je patentirao Nemoto i licenciran je za druge brendove i proizvođače satova. Danas, švajcarska časovničarska industrija koristi LumiNova pigment pod brendom Super-LumiNova, sa verzijama C3 ili BGW9, koje su najpopularnije.
Kako radi?
Super-LumiNova je brend koji koristi japansku tehnologiju neradioaktivnih i netoksičnih fotoluminescentnih pigmenata na bazi stroncijum aluminata, koji služe za osvetljavanje oznaka na brojčanicima, kazaljkama i okvirima u mraku.
Super-LumiNova se puni svetlošću. Veštačka svetlost će vršiti posao, ali prirodna sunčeva svetlost daje najbolje rezultate. Kada svetlosna energija dopre do materijala, elektroni se ubrzavaju, stvarajući fosforescentni sjaj. Kako se nivo energije elektrona usporava, nivo osvetljenosti se smanjuje.
Nemoto je takođe licencirao oblik svog proizvoda kompaniji Seiko za njihov LumiBrite, koji je Seiko dalje razvio u boju koja svetli najduže na tržištu.
Seiko LumiBrite postaje primetan i u senci. Ovde osvetljava model MarineMaster 300. |
Za razliku od tehnologija koje koriste baterije, Super-LumiNova se može puniti koliko god često želite i ne pokazuje znake istrošenosti čak ni nakon hiljada svetlosnih ciklusa. I u ovom pogledu, Super-LumiNova se razlikuje od radijuma i tricijuma, koji se, iako svetle konstantno, vremenom razgrađuju i slabe, jer svaki radioaktivni materijal ima period raspada i ne može se ponovo puniti.
Zbog ovih prednosti, LumiNova tehnologiju koriste redom svi časovničarski brendovi širom sveta, pod ovim ili onim nazivom, a sve je krenulo od nekolicine japanskih naučnika pod vođstvom Kenzoa Nemotoa.
Ivan R.
岩