U moru časovničarskih termina, nekolicina se ponavlja kada stručnjaci govore o mehanizmu sata i njegovoj preciznosti. Postoje razne aplikacije na pametnim telefonima koje možete skinuti i koristiti ih da izmerite preciznost svog sata, ali i tu se pominju nekakva amplituda i beat error – neujednačenost koja se javlja tokom otkucaja zaprečnog mehanizma.
Za one ozbiljnije, postoji sprava koja se naziva vibrograf – timegrapher.
Nadam se da ste na nekom od videa časovničarskih kanala već videli plavi ekran vibrografa koji prikazuje razne parametre rada sata u realnom vremenu.
Sat kod časovničara, na merenju parametara vibrografom |
Vibrograf je deo horološke opreme koja može da meri vitalnu statistiku rada mehanizma. Koristi osetljiv mikrofon kako bi osluškivao zvuk koji proizvodi pokret mehanizma dok radi. Preciznom analizom tih zvukova meri blaga odstupanja u otkucajima, frekvenciji i amplitudi balanse.
Odstupanje
Gornja linija na ekranu daje numeričke podatke, dok se ispod nalazi grafički prikaz rada, koji često daje bolju predstavu o zdravlju mehanizma. Na kraju krajeva, kako kažu, slika govori više od hiljadu reči.
Gornja linija ekrana vibrografa, prikazuje dnevno odstupanje, amplitudu, neujednačenost i frekvenciju |
Sleva nadesno, prvi broj je trenutno odstupanje u preciznosti i to izraženo u sekundama po danu. Cifra od +1s/d iznad pokazuje da sat trenutno minimalno žuri i da se očekuje da će dobiti 1 sekundu u naredna 24 sata. To je za mehanički sat gotovo pa savršeno, i podatak na vibrografu koji je lako razumeti.
Ono što je teže razumeti su sledeća dva broja, koji prikazuju amplitudu i neujednačenost otkucaja.
Amplituda
Sledeći broj na vibrografu je amplituda koja je mera koliko stepeni balansa rotira od jedne krajnje do druge krajnje pozicije – napred-nazad.
Balansni točak se rotira napred-nazad, a potez od jedne do druge krajnje tačke rotacije je amplituda |
Amplituda balanse je različita od proizvođača do proizvođača mehanizama. Na primer, mnogi švajcarski mehanizmi rade na visokoj amplitudi, uglavnom oko ili čak iznad 300° kada dobro rade, dok moderni Seiko mehanizam može raditi na 230° bez ikakvih problema, mada sam najčešće viđao amplitude od oko 270°.
Da bi se doneo sud na osnovu merenja amplitude, važno je znati šta je normalno za mehanizam koji se testira. Amplituda će takođe biti veća pri punoj rezervi snage nego što će biti nakon što sat radi satima, pri kraju rezerve. Međutim, uopšteno govoreći, ako znate normalni opseg, očitavanje amplitude vam može reći koliki obrtni moment balansa dobija od glavne opruge, prema tome, obezbediti kvalitativnu indikaciju zdravlja mehanizma.
Nedavno servisirani mehanizam će imati višu amplitudu za svoj domet, dok će sat kome je potrebno podmazivanje imati žalosno nisku amplitudu, koja bi mogla da bude i ispod 150°, što znači da se balansni točak jedva njiše.
Ako nešto treba da zapamtite iz ovog članka, to je da mala amplituda – definitivno bilo šta ispod 200° – znači da je vašem satu potrebno servisiranje.
Neujednačenost otkucaja
Broj desno od amplitude na vibrografu je neujednačenost otkucaja – beat error.
Balansa treba da se okreće jednako ulevo i udesno, a ako ima male razlike na jednoj strani, to je beat error |
Neujednačenost otkucaja je razlika u milisekundama između vremena koje balansni točak provede na levoj strani u odnosu na vreme koje provede na desnoj. Drugim rečima, to je vremenska razlika između tik i tak.
Idealno, razlike ne bi trebalo da bude, pa sat koji lepo radi treba da ima vrednost 0,0 ms. To bi značilo da se balansa okreće tačno toliko ulevo koliko i udesno.
Često se dešava da sat ima očitavanje koje nije sasvim jednako nuli, ali nema mnogo uticaja na preciznost samog sata. Međutim, veći broj, na primer više od 0,4 ms, može ukazivati na loše regulisan sat, a sve više od 0,8 ms zaista može ukazivati na problem sa balansom.
Frekvencija
Na kraju, ostaje frekvencija sata. Kod mehaničkih satova jedan zamah balansnog točka je jedna vibracija ili poluoscilacija. Kada balansni točak zamahne u oba pravca – napred-nazad, to su dve vibracije ili jedna cela oscilacija.
Jedna oscilacija pomera sekundaru za jedan otkucaj unapred!
Frekvencija mehanizma se izražava u hercima (Hz) – broju oscilacija u sekundi, ili otkucajima po satu (bph), koji se dobija kada se broj oscilacija u sekundi pomnoži sa 3.600 (broj sekundi u jednom satu). Najčešće frekvencije ručnih satova danas su:
5 Hz – 10 otkucaja u sekundi – 36.000 bph.
Na snimku se vidi sat čija sekundara kuca 6 puta u sekundi, dakle, frekvencija iznosi 21.600 bph |
Nadam se da je ovaj stručniji deo horologije sada malo jasniji ljubiteljima satova, i da će mnogi još malo više ceniti zanatsko umeće i preciznost mehaničkih satova.
Ivan R.
岩
Нема коментара:
Постави коментар