Prvi kvarcni sat bez baterije – Seiko AGS

    Od početka revolucije i prvih modela koje pokreće baterija, kvarcni satovi su napredovali i osvajali tržište u tolikoj meri da su časovničari stare škole ovaj događaj nazvali Kvarcna kriza.

    Ipak, nije sve bilo tako jednostavno. U početku je ova tehnologija bila izuzetno skupa, međutim, taj problem je brzo prevaziđen otvaranjem novih fabrika i razvojem industrije. Iako su kvarcni satovi bili precizniji i praktičniji, imali su baterije, koje je trebalo često menjati. Ovo oslanjanje na baterije bilo je problem od početka razvoja kvarcnih satova, jer je bilo zabrinutosti oko pitanja kao što je praktičnost u regijama i državama u kojima bi bilo teško nabaviti ih ili je bezbedno odlaganje istrošenih baterija bilo komplikovano.

    U svetlu ovog problema, Epson se trudio da razvije proizvod koji će prevazići ove prepreke. Kompanija je radila na tehnologiji koja bi produžila vek baterija, ali to nije rešavalo problem koji je polako postajao i ekološki. Naime, baterije se ne recikliraju tako lako i otrovne su po zemljište.

 

Seiko AGS Cal. 5M22

 

   Uporedo s tim, Epson je počeo da se fokusira na sat sa automatskim sistemom za generisanje energije – Automatic Generating System, koji bi spojio sistem pogona sa automatskim namotavanjem sa preciznošću kvarcnog mehanizma.

    Već 1985. godine prototip ovog sata je završen, a sledeće godine je bio izložen na evropskom sajmu satova i nakita u Bazelu, koji se održava svake godine. Konačno, u januaru 1988. godine u Nemačkoj predstavljen je Seiko AGS, prvi kvarcni sat u svetu opremljen automatskim sistemom za proizvodnju energije – preteča današnjeg Kinetic sistema.

 

Tehnologija

    Šta to u sebi krije AGS?

    U mehanizam je ugrađen ultrakompaktni generator energije, tako da se baterija u potpunosti izbacila iz upotrebe. Do tada nijedan drugi kvarcni sat nije uspeo da ne bude zavisan od tog malog elektrohemijskog predmeta u kome se skladišti potencijalna enegrija.

    Automatic Generating System je predstavljen u vreme kada su globalna ekološka pitanja bila u žiži javnosti, i bio je istaknut kao revolucionaran mehanizam koji će pokrenuti novu eru kvarcnih satova.

 

Prvi Seiko Epson AGS mehanizam

 

    Mehanizam radi u osnovi na istom principu kao i lampa za bicikl sa dinamom koji se pokreće okretanjem točka. Pokret ruke na kojoj se nosi sat uzrokuje rotiranje ugrađenog rotora, a sistem zupčanika uvećava brzinu rotacije za približno sto puta. Ovo je odličan sistem, koji ubrzava okretanje motora za proizvodnju energije. Struja koju generiše ovaj motor puni električni kondenzator. Kondenzator snabdeva električnom energijom mehanizam koji pokreće kazaljke.

    AGS je opremljen malim generatorom visokih performansi, koji je modifikovan tako da proizvodi snagu čak i kada su pokreti ruku spori, a ipak je u stanju da izdrži oštre pokrete bez lomljenja. Osim toga, Epson je smanjio potrošnju struje razvijanjem brojnih novih komponenti, uključujući CMOS IC – motor i kondenzator, kao i uspostavljanjem tehnologije za namotavanje sitnih zavojnica sa žicom prečnika 13 mikrometara. Dizajnerski tim je uspeo da smanji ukupnu potrošnju energije na samo 0,7 μW, te je rezerva snage produžena do 75 sati sa jednim punjenjem.

 

Uticaj

    Dok se u Evropi i Americi prodavao pod pomenutim imenom, u Japanu je izašao na tržište pod imenom Seiko Auto-Quartz. Koji god od ovih naziva da nosi na ciferu, ovaj mehanizam je proizvod napora da se stvori sat bez baterija i sačuva priroda naše zagađene planete. Mehanizam je osvojio široko priznanje u Sjedinjenim Državama i Evropi, gde je interesovanje za globalna ekološka pitanja bilo posebno veliko. Čak je i sertifikovan pod rigoroznim nemačkim sertifikatom Blue Angel Ecolabel kao ekološki proizvod.

 

Seiko AGS Spirit

 

     Razvoj AGS mehanizma je priznat i nagrađivan i u Japanu, zemlji porekla. Godine 1996. je dobio prestižnu nagradu Okochi Memorial Technology. Osvojiti ovu nagradu nije bio jednostavan poduhvat, jer se dodeljuje tehnološkim inovacijama i pronalascima iz svih sfera nauke i industrije u Japanu, pa je konkurencija svake godine sve veća. Među pobednicima nalaze se velika imena poput Toyota, Honda, Hitachi, Sony, Toshiba, Fujitsu... pa čak i velike farmaceutske kompanije kao Otsuka Pharmaceutical.

    Fondacija Okochi Memorial osnovana je 1954. u čast dr Masatošija Okočija, trećeg predsednika Instituta za fizička i hemijska istraživanja. Fondacija je počela da dodeljuje nagrade u cilju promovisanja upotrebe nauke i tehnologije za praktične primene. Nagrade se dodeljuju svake godine pojedincima, grupama pojedinaca ili kompanijama kao priznanje za njihov doprinos japanskoj industrijskoj tehnologiji. 

    Danas se ovaj tip mehanizma i dalje proizvodi, naravno, unapređen. Godine 1997. naziv mu je promenjen u svima poznati Kinetic. Koristi se u velikom broju različitih modela. Osim u satovima, koristio se i u raznim drugim uređajima, uključujući i telemetarski sistem za praćenje i proučavanje kitova u njihovim migracijama.

    Epson nije stao sa razvojem ove tehnologije i 1999. godine je stvorio Kinetic Auto Relay, novi sat sa inovativnim funkcijama, uključujući sistem uštede energije koja privremeno zaustavlja kazaljke, ali zadržava merenje vremena u memoriji. Kada se sat ponovo pokrene, kazaljke se nameste na tačno vreme i nastavljaju sa normalnim radom u samo par sekundi. 

 

Seiko AGS Flightmaster Titanium

    Modeli sa oznakom AGS su danas jako retki. Originalnog dizajna i inovativnog mehanizma, bili su pravi hit osamdesetih i devedesetih. Međutim, danas se čini da Kinetic modeli nemaju toliku popularnost, a obični kvarcni satovi na baterije i danas opstaju i najviše se prodaju.

    Razlog tome su komplikacije prilikom popravke i skupocen servis. Tehnologija je skuplja, delovi su komplikovaniji i mislim da se ljudi pre odlučuju za staru dobru mehaniku, ili jeftiniji kvarcni sat, nego za novotariju koja se zove Seiko Kinetic. 

    Ipak, pronaći dobro očuvan AGS model je jako teško i mnogima je zanimljivo da jure ove bisere horologije. Mnogima je i sama potraga za retkim modelima zanimljiviji deo kolekcionarstva, pa ako vam se da – pokušajte.

Srdačan pozdrav,

Ivan R.