Ma koliko to danas zvučalo čudno, Japan je nekada bio poprilično zaostala zemlja, koja kaska za svetom u tehničkom, tehnološkom i ekonomskom pogledu. Nemojte pogrešno da me shvatite, kulturološki gledano, Japan je zanimljiva i bogata zemlja. Unikatna, misteriozna i nesvakidašnji lepa, ova ostrvska zemlja je više od 200 godina bila u potpunosti zatvorena za strance. Niko nije mnogo znao o Japanu, ali ni Japan nije mnogo znao o tome šta se dešava u svetu, niti koliki su napredak doživele svetske sile tokom industrijske revolucije. Kada su u Evropi već uveliko prugama jurile parne lokomotive i otvarale se fabrike za masovnu proizvodnju, Japan je još uvek bio u režimu feudalizma, gde su carevi vladali a samuraji čuvali njegove granice.
Međutim, Japanci su se probudili 1853. godine kada je na njihove obale stiglo pet parnih brodova Američke ratne mornarice, kojom je komandovao komodor Metju Peri. Naređenje je bilo: milom ili silom naterati Japan da otvori svoje granice.
U tipičnom američkom maniru, Peri je zaustavio brodove pred Edoom – kako se nekada zvao glavni grad Japana – i naredio da se iz svih topova ćorcima puca ka naselju. To je izazvalo strah i paniku kod stanovništva i šogun Tokugava je odaslao dva zvaničnika, koji su po povratku doneli vest: Sjedinjene Američke Države zahtevaju da Japan otvori granice i dozvoli izgradnju američkog konzulata na japanskom tlu. Komodor Peri je kasnije objasnio da nasilni ulazak u teritorijalne vode i pucanje iz topova nije bio napad na suverenitet Japana, niti pretnja pokazivanjem sile, nego su mornari jednostavno slavili Dan nezavisnosti sa malim zakašnjenjem od nekih pet dana.
Uvidevši koliko zaostaje za svetom, i nemajući druge, Japan kreće u svoju industrijsku revoluciju! Morali su sami da se izvuku iz izuzetno nepovoljne trgovine sa Amerikancima u uslovima gde su jeftino prodavali svoje resurse a papreno plaćali svaku mašinu, spravu ili oružje. Težilo se ka tome da se zapadne civilizacije sustignu i prestignu, prvobitno u tehnološkom smislu.
U svetu časovničarstva je poznato da su japanski brendovi prvenstveno težili ka tome da budu precizniji od konkurencije iz Švajcarske. U početku su se kupovale i uvozile zastarele mašine iz ove alpske zemlje u srcu Evrope, prevaziđena tehnologija koju niko nije hteo. A onda su vazda inovativni Japanci toliko unapredili tu tehnologiju da su u nekoliko navrata skoro uništili švajcarsku časovničarsku industriju.
Seiko je pogotovo bio uspešan u tom poduhvatu sa svojim podbrendovima Grand Seiko i King Seiko. Manje je poznato da se i Orient na sličan način borio za svoje mesto pod suncem.
Iako koreni kompanije datiraju još od 1901. godine, Orient se kao proizvođač satova utvrdio 1950. Sedam godina kasnije nastao je prvi Orient Star, koji
predstavlja finiji i precizniji rad ove kompanije, a 1958. godine predstavljen je
Royal Orient, sledeći u nizu vrhunskih modela sa boljom završnom obradom, preciznijim mehanizmom, boljim i skupljim materijalima, kao i za to vreme neverovatno naprednom tehnologijom – vodootpornost i antišok sistem zaštite mehanizma.
Prvi Royal Orient model iz 1958. godine mehanizam sa 19 rubina i antišok zaštitom |
Ovaj model nije doživeo slavu koju je kompanija očekivala, ali se linija najboljih satova koje Orient može da ponudi zadržala još neko vreme.
Tokom narednih godina ime Royal koristilo se prilično nedosledno,
kao što je to bio slučaj sa mnogim japanskim proizvođačima. Seiko je
često bio jednako neodređen u upotrebi podbrendova i linija modela. U
jednom trenutku, Orient Star je zauzeo centralno mesto i Orient Star
Royal je bio neka vrsta linije satova koja označava skuplje modele ovog podbrenda.
Početkom XXI veka, kompanija se potrudila da oživi podbrend Royal Orient kao zaseban. Godine 2003, pred kraj poglavlja samostalnog života kompanije, redovni
modeli su imali cenu do 50.000 jena (500$), Star modeli imali su cene do 100.000 jena (1.000$), dok su kraljevski modeli imali cene iznad 100.000 jena.
Sledeće godine, zaživela je poslednja reinkarnacija najboljeg modela. Povod za slavlje bio je potpuno novi vrhunski kalibar 88700. Ovo je bio ručno napravljen, izuzetno lepo ukrašen, COSC sertifikovan in-house mehanizam sa 30 rubina, koji radi na 28.800 otkucaja na sat, ili 8 otkucaja u sekundi.
Na slici je kalibar 88A00, COSC +6/-4, 28.800 bph; poboljšana verzija 88700 sa 45 sati rezerve snage |
Mehanizam koji pokreće liniju kraljevskih modela nije bio isti kao oni koje možemo pronaći u redovnim Orient i nešto boljim Orient Star satovima. Od početka do kraja, to je bio nov mehanizam kompanije, ukrašen ženevskim prugama, sa ispoliranim ivicama visokog sjaja, regulisan u pet položaja i sertifikovan u Švajcarskoj kao izuzetno precizan. Sat je zaista bio dostojan kralja, a cena mu se kretala oko 300.000 jena (3.000$).
Zašto onda ova linija satova nije toliko poznata?
Mnogi će na ovo pitanje tražiti odgovor logičnim razmišljanjem. U tom cenovnom rangu postoje izuzetni nemački, švajcarski pa i japanski satovi poznatih brendova koji su se prodavali bolje. Sigurno je tačno i da kompanija nije mnogo uložila u marketing. Royal je bilo jako teško pronaći, čak i za one koji su znali gde i šta da traže, i 2017. godine Orient je prestao sa proizvodnjom ove prestižne linije satova.
Oni koji su skloni teorijama zavere pronalaze da je 2017. godina jako interesantna. Naime, te godine Seiko Epson u potpunosti preuzima Orient i sve nade u razvoj ekskluzivnog modela ove kompanije padaju u vodu. U stilu komodora Perija, prikazivanjem sile, Seiko preuzima monopol nad proizvodnjom i trgovinom male kompanije, štiteći sebe od konkurencije.
Srećom, podbrend Orient Star je polako preuzeo ulogu koju je imao Royal, iako je kvalitet ipak malo zaostajao.
Da me ne razumete pogrešno, mehanizmi koji pokreću Star modele jesu jako dobri, fabrički rade na nivou +10 / -5, a neki imaju i do 50 sati rezerve snage, ali nedostaje preciznost, kvalitet i izgled 88700 kalibra koji je krasio Royal modele. Kvalitet i preciznost zahteva visoku cenu, a potrošači nisu bili spremni da izdvoje tražene sume. Orient Star satovi su se približili najvišim cenama koje su potrošači bili spremni da plate za jedan Orient.
Vanjski
izgled satova je jako sličan, ako izuzmemo narukvice, što je bio logičan potez brenda da ponudi
dobar sat, sličnog izgleda ali po pristupačnijoj ceni.
Dolazim do zaključka da bez većih ulaganja u rebrendiranje, marketing i
logistiku nije imalo smisla održavati liniju Royal Orient u životu.
Niti je bilo logično da Seiko, kao glavni entitet ove japanske časovničarske konglomeracije, dozvoli da potkompanije izađu iz senke i potencijalno ih ugroze.
Srećni smo, međutim, što je Orient Star veoma živ i nastavlja da
proizvodi divne nove modele! Vreme će reći da li vladar sa Istoka možda ipak ima svog naslednika.
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
Ivan R.
Нема коментара:
Постави коментар