Osoba koja stoji iza svojih reči, voli satove i da se upušta u male noćne priče sa drugim ljubiteljima i kolekcionarima na svom You Tube kanalu, moj je današnji sagovornik – Jovica Lančuški!
On je svestrana osoba. Mi ga poznajemo zahvaljujući raznim grupama zaljubljenika u satove i horologiju uopšte, ali ko god prati njegov kanal zna da Jovica ima i druge hobije i više interesantnih tema kojima voli da pristupa filozofski. Ko voli i želi da mu pruži podršku, ovde može kliknuti na link: Male noćne priče. Prelazimo na intervju:
1. Ako neko ima specifičan ukus kada su u pitanju satovi, onda si to ti. Šta je na to uticalo?
Prosto, od svega pomalo! Uglavnom animirani filmovi i serijali. Volim da ih gledam, jer oni, po nekom mom shvatanju i filozofiji, imaju dušu i karakter. Utiču na dobro raspoloženje, kako moje, tako i na ljude u okruženju.
2. Tu možemo da se složimo. Sada me zanima, kada si i kako ušao u svet satova? Šta te je na to navelo, koliko dugo se time baviš?
Kao mali, voleo sam da se igram sa malim budilnikom na navijanje, kockica marke Iskra, sa odličnom iluminacijom. To je realno za mene tako maloga bilo nešto sasvim novo i čarobno. A deda je imao jedan zidni sat koji je otkucavao svakih sat vremena, ali ne sa suviše glasnim zvukom, već finim. Boja tog zvuka je bila prosto fantastična.
Sve me je to jako fasciniralno, i kad sam imao deset godina, moja majka mi je sa pijace donela i prvi ručni sat – Levis, sa plavom sabljarkom. Digitalan sat koji prikazuje sate i minute, sa metalnom narukvicom! Bio sam u najmanju ruku oduševljen, iako to nije bio skupocen kolekcionarski primerak, on se meni veoma svideo.
3. Da li je taj prvi sat uticao na to kakve satove voliš da nosiš, ili ti se ukus menjao tokom godina?
Ukusi se uvek menjaju, to se realno dešava. To je nešto sasvim normalno. Kad si mali, i ukus po pitanju simpatija ti se promeni, a kamoli za satove... i to više puta!
4. Satove voliš, znamo da si veliki ljubitelj, a da li sebe smatraš i kolekcionarom? Da li si ti ozbiljan kolekcionar neozbiljnih satova... ili to zapravo i jesu izuzetno ozbiljni satovi?
Sve što mi je bitno uvek sam skupljao i čuvao. To su za mene bili kao danas folderi u kompjuterima. Svaka stvar nosi sa sobom i informacije poput, na primer, kakav je bio dan kada sam to kupio ili dobio, lepe uspomene u svakom slučaju. Ako se to naziva kolekcionarstvom, onda da, može se reći da sam kolekcionar.
Sad, da li su to ozbiljni satovi ili ne, mislim da je tu sve stvar doživljaja. Za nekoga to deluje neozbiljno, a za nekoga ne... stvar percepcije, valjda?
5. Mislim da to zavisi od osobe do osobe, a to da li je sat šaren, crn, metalan ili plastičan, ozbiljan ili neozbiljan, nema mnogo veze sa subjektivnim osećajem. Ako kupujemo ono što nam se sviđa, i to volimo da čuvamo, to je onda fina kolekcija, ma šta drugi o tome govorili. A da li tvoja kolekcija ima temu?
Voleo bih da ima temu, međutim, to određuje mnogo faktora, a ponajviše finansijski, nažalost. Volim satove sa karakterom, ali i sa pričom. Tako u kolekciji imam železnicki sat Mondaine, sjajan model, odlična istorija, i to je sat koji bih uvek nosio na ruci kad negde putujem, pogotovo vozom.
Satove sa strip junacima, koje isto tako mnogo volim, malo je teže naći. Specifični su, ali nije nemoguće. Skoro sam video na netu jedan sa Asteriksom! Fenomenalan je, mehanički na ručno navijanje. Mislim da je bio na Aliju? Nisam siguran...
6. Kako biraš koji sat ćeš da kupiš, kako ih pronalaziš?
Uglavnom lovim preko oglasa i čekam priliku, tj. cenu koja odgovara mom budžetu. Ne zalećem se na one satove koji su preko 150 evra, prosto pustim da vreme radi za mene, i jednom moraju upasti u visinu mog budžeta. Samo treba biti strpljiv, kako inače kažu: strpljen-spašen, zar ne?
7. Tako je. To je dobar savet za sve koji ulaze u svet satova. Sad, ako bi mogao da izdvojiš jedan sat iz kolekcije, koji bi to bio i zbog čega?
Pa to bar svi znaju: SNOOPY TIMEX definitivno!
Taj sat me je potpuno i skroz kupio svojom lepotom. Ne bih mogao ostvariti san da ga posedujem bez nesebične pomoći i podrške mog velikog prijatelja, i našeg člana grupe, Dragana Milovića, kojem sam zbog toga zahvalan dok sam živ!
Kad je sat stigao, to je bilo oduševljenje ogromno, ne mogu opisati. Taj Snupi je sat koji vrh moje kolekcije, nema prigovora.
9. Osim tog Timexa, koji je ostvaren san, koji sat sa temom crtanih junaka ti je sveti gral? Da li sad imaš tako nešto, i da to nije Omega Snoopy? [smeh]
Kao što često govorim, ta Omega je daleko od mojih mogućnosti, ali definitivno bih baš takav i odabrao – Snupi! Kada govorimo o tom liku i seriji, to je nešto što prosto u ljudima budi neku pozitivu, bez teških tema, nasilja, osim kad se Snupi potuče sa Lucijom [smeh], jer obično ona njega promaši, a on nju poljubi, nema bolje poruke koju treba poslati svetu. Kako da ne voliš tu seriju i te likove?
10. S tim na umu, navedi nam po jedan zanimljiv, lep sat razdraganog dizajna od svakog od časovničarskih giganata.
Seiko ima podbrend Lorus, koji je radio dosta satova za Dizni kompaniju, pa i sam Seiko takođe. Međutim, to nije baš dugo trajalo. Bilo je čak i ruskih modela koji su na svom ciferu imali likove iz Diznijevih crtanih filmova. Swatch takođe ima dosta modela koje je radio i radi i dalje, a spadaju pod grupu satova sa crtanim junacima. Međutim, Unodone to radi na višem nivou. To je mikro brend, a u poslu zabavnih šarenih satova daleko su bolji od svih!
11. Hajde onda ovako: Japanac,
Švajcarac, Nemac, Rus, Amerikanac ili Kinez? Koja časovničarska zemlja
ima prednost kod tebe i zašto?
Amer – Timex je na prvom mestu, pa Japanac zbog
brendova Seiko; Alba; Lorus, pa Švajcarac, zbog meni omiljenog brenda Darwil, koji sam dugo nosio na ruci i
dok sam bio u vojsci '95, na odsluženju vojnog roka u Gnjilanu. Zatim slede Kinezi, jer mnogi se čak i Japanci prave u Kini. Nemca nisam imao, ali mi
se jako sviđa taj njihov minimalizam u dizajnu, i na kraju Rus, ali
uglavnom retro satovi...
12. Polako počinjemo da stvaramo sliku o tebi. Imam osećaj da, osim satova, ima tu još nečeg što te zanima. Koji još hobi imaš?
Slikarstvo, crtanje olovkom, ulje na platnu, kombinovana tehnika, uglavnom likovna umetnost.
Pored toga, zanimljiva mi je i astronomija. To je fenomenalna stvar, preporučujem svima da se oprobaju u tome. Moguće je nabaviti teleskop veoma povoljno, a onaj osećaj kad prvi put svojim očima vidite neko nebesko telo je neprocenjiv. Zaista, jedno je to videti na slici, na TV-u, ali drugo je to videti i uživo, a pogotovo shvatiti taj ogroman prostor oko nas i naše mesto u njemu. Nažalost, filmovi su u ljude usadili strah od svemira, a on nije strašan. To je nešto prelepo, teško ga je opisati rečima. Neko ko se bavi poezijom bi to mnogo lepše opisao umesto mene...
13. Mislio sam da ćeš pomenuti svoj You Tube kanal kao dodatni hobi. Kao što sam video, na tom kanalu ne govoriš samo o satovima, već i o raznim životnim i socijalnim temama, filozofiraš o mnogo čemu, pa i o slatkišima!
Da, naravno... imam i You Tube kanal. [smeh]
14. Kad si ga već pomenuo, [smeh] reci nam nešto o tvom kanalu. Kako je do toga došlo, zašto si započeo Male noćne priče?
To je počelo prilično spontano, pomalo i iz znatiželje, da li ja to mogu i umem. Takođe, želeo sam malo da i drugima prenesem neke svoje filozofije, misli i razmišljanja, stavove. Dosta sam i lutao sa sadržajima i formama videa, tražio sam i temu i pravac, učio nove načine snimanja i obrade videa. Zanimljivo je to raditi, u neku ruku...
15. Koliko je komplikovano imati jedan kanal na YT, i koliko je popularna tema o satovima?
Sam kanal kao takav nije komplikovano imati, teško je, međutim, privući publiku sa sadržajem koji bi im bio zanimljiv. Što se tiče teme o satovima, to je već više za nas ljubitelje nego za druge...
Mnogima je sat samo, eto, nužna potreba koja ne mora čak ni da bude neki brend, samo da kuca i radi i da znaju koliko je sati.
16. Kako nalaziš inspiraciju i snagu da teraš dalje?
Ni sam ne znam gde i kako pronalazim inspiraciju. U svakom slučaju, mislim da najveću inspiraciju dobijam od vas koji me pratite, jer da nije vas, nisam ni siguran da bih i dalje snimao. Mnogo mi znači to što ljudi gledaju, komentarišu i reaguju na ovo što radim.
17. Čuli ste čoveka, trk na You Tube! S tim u vezi, koja je budućnost tvog kanala?
Vrlo je teško odrediti sudbinu nečega... i pravac u kome će se nešto kretati. Moj kanal, iako nema puno pratilaca, sad je već postao jedan živi organizam, koji svakim novim danom dobija nov karakter. Kao kad u belu, kap po kap, dodaješ neku novu boju, tako i ovde, svakim novim članom taj kanal ima i malo tog nečeg novog.
Ne znam šta će biti u danima koji nam predstoje, ali se nadam samo nekim lepim stvarima i da će kanal samo rasti i da će biti još mnogo godina novih i sve boljih sadržaja!
18. Nadam se i ja, i želim puno sreće u nastavku rada. Imaš li neki poučan savet za kraj, za sve koji vole satove?
Ono što bih poručio, posavetovao sve, jeste to da je svaki sat lako kupiti, ali je vreme to koje ne možemo novcem da platimo. Stoga, uvek neka budu dobri jedni prema drugima, neka uvek čine ono što bi i sebi želeli da im se čini.
Materijalno je prolazno, a dobra dela se računaju i čine nas onim što treba da budemo, a to je, pre svega, ljudi! Sve ostalo se da i popraviti i napraviti. Bez sekiracija, opustite svoja srca i samo hrabro napred... biće sve u redu!
Hvala ti na ovim rečima i na zaista zanimljivom intervjuu.
Sa vama je bio Jovica Lančuški, vloger, ljubitelj horologije i kolekcionar zanimljivih satova.
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩
