9. 6. 2021.

Tri razloga zašto treba izbegavati kopije satova – Školski čas VIII

 

    Danas pišem o jednoj zaista ozbiljnoj temi, koju mnogi olako shvataju. Većina ljudi nije upoznata sa činjenicama vezanim za ovu vrstu ilegalne trgovine, a reč je naravno o prodaji kopija satova poznatih brendova. 
    Mnogima je više nego jasno da je kupovina plagijata loša ideja, a prodaja fejk satova zabranjena je zakonom u skoro svim državama sveta, a u nekim se može čak ići u zatvor ako kupite lažan sat. U Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim zemljama u zakonu jasno stoji da je prodaja plagijata i falsifikata strogo zabranjena, i određene su kazne za taj prekršaj. Mnogi sajtovi za onjaln prodaju dodatno štite prava potrošača, pa ne dozvoljavaju ni oglašavanje predmeta čija je prodaja zabranjena, a među kojima su određena hrana, lekovi, duvan, lažan softver, naravno, droga, ali i plagijati robnih marki. U plagijate robnih marki jasno i nepobitno spadaju i kopije satova!
    Međutim, na ovom našem brdovitom Balkanu svedoci smo da se kopije prodaju pod lažnom izjavom da su originali, a oni malo pošteniji čak se, bez pardona i bojazni, diče kvalitetom kopije koju prodaju. Zakon i kazne na stranu, jer Balkanca to ne plaši i ne brine, u ovom tekstu ću navesti tri druga razloga zašto ne treba kupovati kopije!

   1. Laž

    Predstavljanje kopija i klonova kao da su original svakako je prosto laž i ništa drugo. Od te laži nema nikakve koristi, a vlasnik kopije zna da je sat na njegovoj ruci plagijat originala i nema pravu vrednost. Verovatno ne vredi ni uloženi novac.
    Najtužnije od svega je što taj plagijat verovatno nikoga nije uspeo da impresionira. Oni koji ne znaju mnogo o satovima neće previše razmišljati o ceni, i o tome kako je vlasnik uspešan i bogat. To nije sfera njihovog interesovanja. Oni koji se razumeju neće tako lako biti prevareni.
    Ako nosite kopije, na ruci vam piše: laž!

    2. Krađa

    Prelazimo na malo teži prekršaj. Laž nikoga ne košta, osim ako želite nekoga da prevarite i prodate mu običnu kopiju pod izgovorom da je original. To već prerasta u krađu. Rasprava može da se vodi da li je to zaista krađa u pravom smislu reči, ali prodavac kopije je potkrao kupca, prosledivši mu jeftiniji plagijat po ceni originala. 
    Što se tiče zakona, prodaja kopija se smatra potkradanjem države i brenda koji se kopira. Štete od plagijata danas su osobito prisutne na području industrijskog dizajna. Pretpostavlja se da oko 10% svih svetskih proizvoda predstavljaju krivotvorine i/ili plagijati, mahom s Dalekog istoka, koji svetskoj ekonomiji nanose godišnje štete od oko 300 milijardi evra. – Wikipedija
    Falsifikovanje proizvoda predstavlja ozbiljan problem u globalnom poslovanju. Ono je vodeći ilegalan način smanjenja finansijskog blagostanja jedne kompanije i integriteta njene marke.  Opširan naučni rad tri profesora sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu možete pročitati ovde:
    Rad, između ostalog, objašnjava da plagijati štete ne samo brendu koji se kopira, već prave problem i konkurenciji. Skupi brendirani proizvodi podstiču konkurenciju da uđe na tržište po nešto nižoj ceni. Tada je konkurencija u problemu – niti može da podigne cenu iznad one za originalnu marku, niti može da konkuriše cenama falsifikata, jer su one suviše niske.
    S obzirom na zaradu koju donosi, prodaja falsifikovanih proizvoda je danas na četvrtom mestu u svetu, i to posle prodaje oružja, narkotika i prostitucije. Što nas dovodi i do trećeg, ključnog razloga za izbegavanje kopija.
 

    3. Teror

    Dramatični podnaslov teksta je stavljen s namerom, jer me je moje istraživanje o ovoj temi dovelo do zvaničnih dokumenata koji dokazuju da je prodaja kopija usko povezana sa mafijom, pa čak i sa terorističkim grupama.
   Zdrav razum nalaže da se moralno ispravni ljudi neće drznuti da kopiraju druge i kradu deo prodaje poznatih brendova, tako da se čini da uopšte nije ni potrebno dublje ispitati ovu stvar i ponuditi dokaze. Situacija deluje prilično jasno jer se zna ko ima korist od kopiranja poznatih i ko zarađuje koristeći se lažima i krađom.
   Poenta mafije i jeste da se lako dođe do novca, a ne da se radi pošteno, plate dizajneri, inženjeri, tehničari, radna snaga i sve što ide uz to. Teroristi, pak, ne biraju sredstva kako da dođu do novca, ali legalni putevi nisu nešto čime oni mogu da se podiče.
    Međutim, postoje ljudi koji misle da je ova izjava neosnovana, ne vide logiku i zahtevaju neke opipljive dokaze. Srećom, dokaza ima, samo treba da se pretraži net.
 
    - Koga ne mrzi da čita:
    Trends in
Trade in Counterfeit and Pirated Goods
    - Ko hoće baš, baš skraćenu verziju:
    AWA:
Evils of Counterfeit Watches
    - Ko hoće da pročita još razloga za izbegavanje kopija:
 
    Sada znate zašto mnoge grupe ljubitelja satova i razni sajtovi za onlajn prodaju ne dozvoljavaju kopije satova na svojim stranama. Oni nisu nekakvi snobovi, već jednostavno ne žele da budu loši ljudi.
 
 
Budite originalni, kupite original!
 
Ivan R.
 

Нема коментара:

Постави коментар