Приказивање постова са ознаком Novčanici. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Novčanici. Прикажи све постове

6. 6. 2021.

Moj EDC

 
     
    Za neupućene, skraćenica EDC ne otkriva mnogo. Ako razrešimo ova tri slova, situacija postaje malo jasnija, međutim, ne dovoljno za onoga ko ne razmišlja o tome na isti način kao i entuzijasti. EDC je skraćeno od Everyday carry. To su stvari koje nosimo svaki dan, te su domaći zaljubljenici skovali i skraćenicu po naški: SDN – svaki dan nosim.
    Za mnoge ljude to su uglavnom ključevi, telefon, novčanik... sasvim obične stvari o kojima se i ne razmišlja mnogo. Ali postoji posebna sorta ljudi koji vrlo vode računa kako ti ključevi izgledaju, kako ih vezuju ili skladište, kakav novčanik imaju, a pritom u svoj EDC stavljaju i razne druge, jako korisne stvari, bez kojih izlazak iz kuće za njih ne bi bio... normalan.
    U suštini, ja sam oduvek imao svoj EDC, samo nisam znao da se to tako zove. Danas ću vam predstaviti šta volim da imam uz sebe u svakom trenutku!
    Ono bez čega ja ne izlazim napolje, pored klasičnih stvari koje mnoge osobe imaju sa sobom: ključevi, telefon, novčanik, jesu još i  lampica, nožić, multi alat, hemijska olovka i, naravno, sat. U poslednje vreme mi se svidela ideja tematske opreme, i u ovom trenutku je to kombinacija braon kože, drveta i metala, koji prosto nazivam Smeđi EDC. Samo čas, idemo redom:
 

Ključevi

 
    Neko jednostavno nosi ključeve sa priveskom ili čak bez njega, u džepu ili torbi, ne razmišljajući mnogo o tome. Na drugoj strani spektra, neki od nas traže što bolji i praktičniji način da ključevi ne lete na sve strane i ne zveckaju mnogo kad hodamo. Moje trenutno rešenje je minimalistički kožni novčanik za ključeve i kartice koje ne nosim u glavnom novčaniku (slika gore). Na ovaj način metalni ključevi ne oštećuju ostale predmete u torbi ili džepu, ne zveckaju i ne izgledaju budžasto u džepu.

     
    U poslednje vreme na netu viđam mnogo dobrih i pristupačnih rešenja, i verovatno će u bliskoj budućnosti nešto poput organizatora za ključeve, sa slike iznad, biti ubačeno u Smeđi EDC:
 

Telefon


    Danas je teško zamisliti život bez pametnog telefona. Priručni kompjuter, telefon, foto-aparat, beležnica, muzički plejer... sve ono što smo nekad nosili u torbi sada stane u jedan džep. Telefoni su dobro smanjili broj EDC opreme, a samim tim i težinu torbi.
    Telefone ne menjam često i uglavnom ih koristim za pozive i poruke, drugim rečima, za ono za šta su i namenjeni. Zato ih i ne menjam često. Međutim, kako sam pokrenuo blog i Instagram profil pre par godina, sve fotografije satova su rađene sa iPhone 6s, koji je u mom posedu od 2019. godine. Jasno je da ne volim ogromne telefone i retko koristim mobilni za surfovanje po netu, i skoro nikad za gledanje videa, pa je izbor pao na model manjih dimenzija.
    Uz telefon, ponekad nosim i eksterni punjač za bateriju, kada planiram duže putovanje.

Novčanik


    Sećam se svog prvog novčanika. Išao sam na ekskurziju u petom razredu osnovne škole i roditelji su mi kupili mali platneni novčanik koji se lepi čičak trakom. Do tada nisam ni smatrao da mi je bio potreban, i na neki način, novčanik je za mene tada bio simbol odrastanja. Sam plaćam ono što kupujem, vadim novac iz svog novčanika, drugim rečima, postao sam donekle samostalniji... osim kad je trebalo popuniti taj novčanik. Vremenom, počeo sam da zarađujem, a novčanik je postao nezamenjiv deo svakodnevne opreme.
    Novčanik sa slike je marke Iguana, domaći, kožni, koji sam dobio za rođendan prošle godine. 
 

    U njega može da stane dosta, 8 do 10 kartica, sitan novac u posebnoj pregradi na kopčanje, papirne novčanice u dve pregrade, pa čak i mini hemijska olovka, koju sam uspeo da zadenem u sredini, na preklopu. Jako korisna stvar.

Lampica


    Trenutno mi telefon služi kao izvor svetlosti kad zatreba, mada nosim i jednu lampicu, koja, nažalost, nije ni srebrna ni braon. Ne uklapa se u ovu temu, pa je neću prikazati u ovom tekstu. Ništa zato, potraga za opremom je zabavna i na nišanu mi je lampica sa slike. U pitanju je Olight i3. Moćna mala baterijska lampa.
    Od svih predmeta lampice najmanje koristim, ali ne mogu da osporim njihovu upotrebnu vrednost i korisnost. I sam sam se našao u situacijama kada je mnogo praktičnije izvaditi lampicu iz džepa nego vaditi telefon, otključavati ga i trošiti bateriju da bih osvetlio put.

Nož


    Nož je predmet za koji ljudi nisu radi da vide da ga neko nosi. Uvek su mi prigovarali za to, sve dok im ne zatreba oštar predmet da preseku nešto. Onda sam im odjednom najbolji prijatelj.
    Moj moto je sličan onom koji je izgovorio Vinston Čerčil, koji je isto tako imao problema što je nosio nož sa sobom na raznim samitima i sastancima: Čovek uvek treba da ima nož. Može da ti spase život u prirodi ili u slučaju napada, a nikad ne znaš kada će se iznenada pojaviti kolač. Moguće da sam parafrazirao tu Čerčilovu izjavu, ali u suštini, to je moj razlog zašto nosim nož.
    Na slici je Browning, koji se savršeno uklapa u temu, iako imam još... nekoliko noževa. 
 
*zaboravio sam na još jedan nož

    Sečivo je dugo 8 cm, što ga čini savršenim i legalnim za nošenje, može da obavi i malo teže zadatke, a da pritom policija neće imati ikakvog razloga da pravi problem.
 

Multi alat


    E sad, mnogi će reći da je ovo varanje. Nosim dva noža? Pa, možda da, a možda i ne. Iako je zvaničan naziv Swiss Army Knife – švajcarski nožić, ja ga ipak smatram za multi alat. Naravno da imam i klasičan crveni, ali ovaj sa drvenom drškom na kojoj je ugraviran logo Vojske Srbije je savršen za moj Smeđi EDC.
    Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je ova mala stvar korisna i koliko puta je u jednom danu koristim! Sve alatke upotrebljavam često, a čak sam i par puta koristio odvijač za pampur! Nigde ne izlazim bez njega, pa čak u trenucima kada je nezgodno nositi veći nož, malog švajcarca ne ostavljam.

Hemijska olovka

*novčić je za upoređivanje veličine

    Kao što smo već videli, hemijsku olovku nosim u novčaniku. Na taj način mi ne smeta, ne gubim je i uvek mi je pri ruci. A zaista je neophodno nositi olovku danas. Počeo sam da je nosim od pre nekoliko godina. Nisam smatrao da mi je potrebna, sve dok nisam shvatio da je nikad nema kada mi treba.
    Olovka je od nepoznatog proizvođača, kompaktnih dimenzija, i problem je što ne može da se zameni uložak. Kada se istroši, u planu je kupovina Fisher Space Pen olovke, koju koriste NASA kosmonauti. 
Kompaktnih dimenzija, piše u svim položajima,
pa čak i u nultoj gravitaciji i pod vodom.

     
    Danas živimo u svetu digitalnih tehnologija i sve manje zapisujemo stvari u knjižicu, ali i dalje nas muče u pošti i banci i prilikom potpisivanja raznih dokumenata. U ovo blesavo vreme pandemije, smatram da je mnogo pametnije imati svoju hemijsku olovku, nego dodirivati one sa šaltera, kojima su pisali nebrojeni korisnici.

Sat


    Bez sata nigde! Iako uvek mogu pogledati na telefon i videti tačno vreme, ipak taj digitalni displej visoke rezolucije nema dušu koju ima mehanički analogni sat. Ljubitelji satova znaju zašto!
    O ovom lepom Seiko 5 modelu sam pisao u tekstu Srebrni letač i klikom na naslov teksta možete pročitati tu recenziju. Sa ručno rađenim kožnim kaišom, tematski se savršeno uklapa sa ostalim stvarima koje trenutno nosim.
    Ovo jeste blog koji govori o satovima, ali sam odlučio da malo skrenem sa teme i pokažem svetu jednu širu sliku svog hobija. Ručni satovi su neizostavni deo stvari koje nosimo svaki dan, i otuda ideja za ovaj tekst.
   *
    To bi bilo predstavljanje mog EDC-a, u kom preovladava braon boja i srebrni odsjaj metala, ali kao i kod sakupljanja satova, unapređenjima nikad kraja. Oprema koju trenutno svakodnevno nosim dugo se stvarala, ali nije kompletirana onako kako sam je zamislio, mada je jako blizu. Međutim, dobio sam novu ideju, to tako ide. Kolekcije su žive i konstantno se menjaju. 
    Prošle i ove godine zelena boja postaje hit u časovničarskom svetu, a ja sam se odlučio da napravim jedan Zeleni EDC. Na samom kraju, jedna fotka koja otkriva dokle sam stigao u toj nameri!
 
*zaboravljeni nož iz prethodne slike noževa

Srdačan pozdrav,
Ivan R.