Intervju: Tom Zapatta, kolekcionar starih mašina

    Tomislav je osoba koja je pronašla sebe u kolekcionarstvu satova, ali nije odabrao pravac koji bira većina. Mnogi od nas imaju problem: koji pravac pratiti, šta sakupljati, i mnogi prave onu kolekcionarima dobru poznatu grešku za koju postoji izreka: Sakupljanje bez sofisticiranosti je samo nered. 

    Posle par razmenjenih poruka sa poznatim Tomom Zapattom, ta sofisticiranost se mogla lako poznati, i znao sam da imam posla sa pravim ljubiteljem satova i ozbiljnim kolekcionarom koji tačno zna šta želi. 

   Postavio sam par pitanja, na koja je on sa zadovoljstvom odgovorio, i pred vama je intervju koji je proistekao iz našeg razgovora.

 

Intervju

 

    Ljude uvek zanima kako je neko počeo da skuplja satove, koji je to prvi sat koji ih je uveo u ovaj naš hobi. Kada si ušao u svet kolekcionarstva satova?
 

   Oduvijek sam volio satove. Kao klinac sam dobio na poklon sportski Tissot i on mi je bio sve na svijetu do kraja srednje škole. Na početku faksa je pao malo ozbiljniji sat, a sve ostalo je povijest.
 
     Šta za tebe predstavlja kolekcionarstvo? 

 
    Uff, jedan od pojmova oko kojeg se lome koplja. Ja sam po tom pitanju dosta konzervativan, po meni, kolekcionarstvo znači skupljanje satova koji imaju određeni fokus, bilo da se radi o brendu, vremenskom periodu, stilu, povijesnom značaju ili nečem drugom. U to spada i skupljanje knjiga, kutija, brošura, starih cjenika, kao i originalnih kopči itd. Na kraju krajeva, sve se svodi na jednu veliku ljubav prema satovima, tako da je ta definicija više subjektivne naravi nego pravilo.
 

    Slažem se. Neminovno je da mnogi ljudi imaju različita shvatanja o toj temi. Zapravo, jedna ista osoba može menjati mišljenje i svoj ukus tokom godina, sa nekim iskustvom. Mnogi kolekcionari se u tome slažu, pa da postavim i to pitanje: Kako se vremenom tvoj ukus za satove menjao? 

 

    U početku sam nosio nove sportske satove, dok se danas ne mogu zamisliti sa 40 mm na ruci. Kako sam ulazio u svijet vintage satova, tako mi se mijenjala i percepcija što je idealna veličina sata.

 

    Nekada je bilo normalno da čovjek od 120 kg nosi 33 mm, dok bi mu se danas ljudi smijali na cesti. Nakon nekog vremena shvatio sam da mi se najviše sviđaju dress satovi i već se godinama ne mičem sa tog teritorija. Jedan od najvećih problema je taj što kako prolaze godine, rastu i apetiti, a samim time i opterećenje novčanika. Sva sreća što su mi svi satovi dosta slični, pa bolja polovica ne kuži kada dođe nešto novo. [smeh]
 

    Da se nadovežem na ovo, kako se tvoj pogled na kolekcionarstvo menjao tokom godina? 

 

    Drastično! Kada sam ulazio u svijet vintage Omega i Longines satova, nisam bio ni svjestan kakvo je to bojno polje. To je neprestana potraga te borba sa drugim kolekcionarima i nepoštenim prodavačima koji jedva čekaju da vas ožene za relativno velike novce. Po prirodi sam jako znatiželjan i volim učiti nove stvari tako da mi je cijela ta potraga i analiza tržišta sjela kao budali šamar. [smeh]

    Kroz godine stvoriš filter, tako da doslovno na prvi pogled znaš šta imaš ispred sebe. Dovoljno da krajičkom oka ugledam sitnicu koja ne odgovara i taj sat momentalno ide u zaborav. Nekada me uhvati faza da dnevno pregledam par tisuća oglasa (vjerujte mi, nije nikakva šala). To je zapravo krvav posao jer ljudi ne znaju šta se krije iza lijepe slike. Jako puno potrošenog vremena, znanja, riskiranja, logistike a na kraju i sreće.

    Da li tvoja kolekcija ima temu? 

     

    Kolekcija je primarno fokusirana na zlatno doba urarstva između tridesetih i šezdesetih godina, makar ne bježim od dobrog sata izvan tih okvira. Kao što većina zna, Omega je moja najveća ljubav a linija Constellation zauzima posebno mjesto u kolekciji. Ima tu svega, od Foibosa sa porculanskim brojčanikom do Seamastera sa rozim linen ili waffle brojčanikom. 

 

    U principu, skupljam rijetke verzije brojčanika u nepoliranim kučištima i sa svim originalnim dijelovima. Što se tiče Longinesa, u zadnje vrijeme sam poludio za coin edge modelima sa sector brojčanicima. 

 

    Oni su sami po sebi rijetki, ali nekako sam uspio nabaviti tri komada u jako kratkom periodu. Najveći je problem što previše kupujem, a malo prodajem, pa bi trebala cijela stranica da sve nabrojim, tako da ću se ovdje zaustaviti. [smeh] 

    Taj problem, verujem, imaju mnogi. Kako biraš koji sat ćeš da kupiš, kako ih pronalaziš? 

 

    Nema tu nekih pravila. Znam okvirno što želim i kopam dok ne nađem. Konkurencija je ogromna pa se uveliko svodi na sreću i koliko brzo možeš reagirati kada ugledaš nešto zanimljivo. Najbolji satovi se ne prodaju javno nego u zatvorenim krugovima, a za to trebaju godine kako bi vas netko uopće razmotrio kao potencijalnog kupca koji neće isti sat prodat za duplo više novaca. Na primjer, prijatelj je tražio zlatno kučište za jednu Omegu a dobio ponudu za rijetki Constellation od bijelog zlata. To nećete vidjeti na stranicama kao Chrono24 ili Ebay. 

    Aukcije su dobra stvar, ali jako puno ljudi ih prati tako da je dosta teško uhvatiti dobar sat za neke normalne novce. Dovoljno je da netko želi pod svaku cijenu sat koji pratiš i ode cijena u nebo.
 

    Od svih satova u kolekciji, koji je najvredniji? Pritom, ne mislim na novčanu vrednost, već na sat koji ti najviše znači, ili ima najzanimljiviju priču iza sebe. Lično, najviše sam zainteresovan za dobru priču koju neki model donosi sa sobom u kolekciju, ali ti odaberi šta želiš da podeliš sa nama.

 

    Uff, teško pitanje. Ako gledamo iz perspektive najdražeg sata, onda je to zlatni Constellation ref. 2943 sa pie pan brojčanikom.

 

Omega Constellation ref. 2887

    Najluđu priču ima ref. 2887, koji se smatra svetim gralom među Constellation modelima. Za sada se zna za manje od 30 primjeraka u svetu. Njega mi je čovjek poslao umotanog u dva sloja WC papira u tankoj kuverti. Sva sreća što je čitav stigao do mene.

   

    To je krajnje... ne znam šta da kažem na ovo. Stvarno sreća da sat nije oštećen. Sa ljudima nikad ne znaš na čemu si. Međutim, kod satova je možda drugačije. Na šta sve treba obratiti pažnju kada se kupuju vintage satovi? 

 

    Teško je dati univerzalni odgovor na to pitanje. Najbolje je što bolje proučiti određeni model i na temelju slika originala raditi usporedbu. Uvijek treba paziti na izgled kučišta i da li je polirano, usporediti font slova na brojčaniku, provjeriti da li serijski brojevi odgovaraju periodu sata i puno sitnica koje lako mogu promaknuti. Ako niste potkovani sa znanjem da možete na temelju jako loše slike procijeniti originalnost sata, predlažem Chrono24. Cijene jesu napuhane ali se možete cjenkati, imate zaštitu i uvijek se možete predomisliti ako nešto ne bude u redu sa satom.

    Odličan savet. No, zaista treba biti pažljiv i misliti na sve te detalje. 

    Pošto je ovo prvenstveno blog o japanskim satovima, moram da navedem temu na tu stranu. Da li imaš neki stari japanski sat, ili ti je možda u planu neki? 

 

    Imao sam Grand Seiko ref. 5722 kojeg sam, nažalost, prodao. S druge strane, sve što mi se sviđa je ili preskupo ili van domašaja u Japanu.

 

Grand Seiko 5722

 

    Volio bih imati pilotski sat iz Drugog svjetskog rata, popularno zvani Kamikaze, jer je to jedan od povijesno najznačajnijih vojnih satova. IKAD! Iz očitih razloga su jako rijetki i teško ih je naći u dobrom stanju a da ne postižu astronomske cijene, ali zadovoljio bih se i sa klasičnim Seikom iz tridesetih i četrdesetih koji ima slično kućište kao Longines tre tacche. 

    Kad sam već pomenuo blog, priča se da je u pripremi sajt koji će se baviti vintage modelima, možda i blog o njima. Da li je to istina, i u kojoj fazi je? 

 

    Točno, uskoro dolazi stranica/blog čija će primarna svrha biti upoznavanje čitatelja sa dobrim i lošim stranama kolekcionarstva. Biti će hrpa korisnih savjeta, analiza i pdf-ova, a plan je da to bude polazna točka za svakog kolekcionara koji se želi malo ozbiljnije upustiti u ovaj svijet.

    Stranica je trenutno u izradi tako da, čim riješim tehnikalije, ide online. Meni je ovo hobi, tako da zarada nije na listi prioriteta, ali bih želio s vremena na vrijeme ljudima ponuditi zanimljive satove po cijenama manjim nego vani, a da ne moraju razbijati glavu oko autentičnosti. Ipak je reputacija broj jedan u ovom svijetu.

 

    Ideja mi se jako sviđa. Verujem da se mnogi ne upuštaju u potragu za starim satovima upravo iz slabijeg poznavanja materije i straha od kopija, neoriginalnih delova, lošeg poliranja i generalno lošeg stanja sata koje se možda ne vidi na slikama. Stoga verujem da će im takva stranica biti puno od pomoći.

    Dok sajt ne krene sa radom, da li bi za sad dao neki savet ljudima koji ulaze u svet vintage kolekcionarstva?

    Uvijek sam bio zagovaratelj što boljeg stanja sata. Bolje izdvojiti malo više novaca za sat u odličnom stanju nego se zadovoljiti sa više polovičnih, koji neće ništa vrijediti kada naletite na nešto što vas više zanima. Dobar sat se uvijek lako proda.

    Drugo, ako imate bilo kakvih sumnji u sat koji želite kupiti, pitajte za savjet. Bolje pitati i otkloniti sumnje na vrijeme nego se zaletit sa kupnjom i plakati nad prolivenim mlijekom.

    Sretno u lovu!

 

    Zahvaljujem Tomislavu na izvanrednim odgovorima. Svakako ću se mnogo puta posavetovati sa njim ako budem ulazio u potragu za vintage modelima. Posebno me raduje sajt koji je najavio, i činjenica da se u ovom našem hobiju ljudi nesebično pomažu!

    Za kraj, još malo slika prelepih starih satova iz njegove kolekcije:

 

    To bi bilo sve za ovaj intervju.

    Srdačan pozdrav,
Ivan R.

     

Intervju: Čovek. Mit. Legenda – Attila!

   Kratko i jasno – on je iskreni ljubitelj japanskih satova. Kolekcija ove osobe jedna je od najvećih i najzanimljivijih na ovim prostorima. To su modeli koje ćete videti jednom u životu... retki, limitirani, a bogami i unikatni. Mnogi sakupljaju satove, ali malo njih je kolekcionarstvo satova pretvorilo u umetnost. Ljubitelji satova ga dobro znaju – on je Attila!

 

Deo Shogun i Samurai kolekcije

    Na društvenim mrežama sam često video pozitivne komentare na fotografije tvojih satova i oduševljenje ljubitelja brojem modela u tvojoj kolekciji. Ne mogu a da se ne zapitam, od kada si počeo da se ozbiljnije baviš kolekcionarstvom?

 

    Ozbiljnije sam počeo da se bavim kolekcionarstvom relativno skoro, od 2019 godine. Da budem iskren, sat sam imao na ruci od svoje petnaeste godine i od tada ga ne skidam. Sad imam 43 godine, pa vi računajte [smeh]. 

    Prvi sat koji sam kupio je bio Casio, ne sećam se reference, međutim, dugo sam nosio ovaj brend. Jedan od prvih je bio Casio EF-126D-2AVEF, kojeg i danas posedujem i nosim s vremena na vreme. I tako, godinama sam imao jedan sat i to mi je bilo dovoljno.

    Otac je imao jedan Seiko 5 automatik sa mehanizmom 7009, i preko tog modela sam se prvi put susreo sa ovim japanskim proizvođačem. Zbog izdržljivosti i dugotrajnosti uvek sam imao respekt prema Seiko satovima, da ne govorim o poštovanju prema svom ocu. Nekako sam taj brend povezao s njim, a njegov sat sam nasledio i sačuvao u svojoj kolekciji.

    I posle dugog niza godina i jednog sata u vlasništvu, te 2019. godine odlučim da se ponovim novim satom. Pa onda drugim, trećim... i tako je krenula ta priča koja traje i dan danas. Moja kolekcija je sastavljena pretežno od Seiko i Orient satova, ali to već i sami znate.

    Šta za tebe predstavlja kolekcionarstvo?

 

    Kolekcionarstvo... mogu da ispričam kako sam ja razmišljao kad sam ušao u taj svet. 

    Isprva sam želeo da napravim neku vrstu kolekcije satova, iako nisam imao tačan broj modela u glavi. Da li će to biti tri, pet ili deset komada? Znao sam samo da težim ka Seiko satovima iz sada poznatih razloga. Prvi model koji sam kupio bio je SUN 015P1 – kinetički sat. S njim sam krenuo u proširenje kolekcije. 

    Interesovanje mi se sve više budilo. Počeo sam da se učlanjujem u razne grupe i forume na internetu, i tada mi se otvara skroz novi svet! Svet limitiranih modela, starih – vintage modela, svet različitih stilova, ronilački, sportski, elegantni... iz prve sam se zaljubio.

    Poenta kolekcionarstva za mene je da nađem sat koji mi se sviđa i taj isti imam u svojoj kolekciji. Nije bitno da li košta 5.000 dinara ili mnogostruko više. Kad prvi put vidim neki model, odmah znam da li je moj ili nije za mene [smeh]. Probaću bolje da se izrazim, prvo i osnovno – poenta kolekcionarstva je ljubav prema satovima. Svako treba da proba da održi tu ljubav kroz satove koje ima u kolekciji i kroz potragu za modelima koje će nabaviti u budućnosti. I tako ukrug.

 

    Da li bi mogao da nam objasniš kako se tvoj pogled na kolekcionarstvo menjao tokom godina?

    Vremenom sam sticao iskustvo, pa je neminovno da se moj pogled malo promenio. Ne mnogo, jedino što sam krenuo u ozbiljniju potragu za limitiranim izdanjima. Neke je bilo lakše pronaći, a neke mnogo teže. Ta potraga je veliki plus u kolekcionarstvu, ta neizvesnost potrage ima šarma, a kada na kraju pronađeš i kupiš taj sat, zadovoljstvo i sreća su potpuni.

    Shvatio sam da poenta kolekcionarstva nije zarada, jer većinu modela čuvam i nisu na prodaju, ali može se reći da limitiranim izdanjima cena vremenom raste, pa se to može shvatiti kao neka vrsta investicije.

 

     Da li tvoja kolekcija ima određenu temu?

    Iskren da budem, moja kolekcija nema neku posebnu temu... Sakupljam satove koji mi se sviđaju, jedino mogu da kažem da su većina Limited ili Special Edition modeli.

 

    Najveći broj modela u tvojoj kolekciji su ronilački satovi. Da li su ti oni bili oduvek najomiljeniji, ili se tvoj ukus s godinama menjao?   

 

    Ne. Ukus za satove mi se nije mnogo menjao. Bilo mi je bitno samo da je Seiko sat... Vremenom sam se upoznao i sa Orient satovima, koji potpada pod istu Seiko-Epson korporaciju. Eto, to mogu da dodam, da sam uz Seiko u kolekciju počeo da dodajem i Orient.

    Od svih satova u kolekciji, koji ti je najvredniji?

   Vrednost satova uglavnom ne rangiram po ceni. Meni lično najvredniji sat u kolekciji je Seiko Sumo SBDC017 LE, napravljen samo u 750 primeraka. 

 

 

    Najvredniji mi je ne samo zato što je redak, već i zato što sam ga, bezmalo, godinu dana tražio. Bukvalno svaki dan – potraga za tim modelom. Listao sam i udruživao se u grupe ljubitelja satova onlajn, upoznao sam dosta ljudi u Srbiji i inostranstvu. Pa čak i uz pomoć prijatelja, ta moja potraga je trajala godinu dana. Za to vreme, uspeo sam da pronađem samo tri modela, ali sve tri ponude su bile pokušaj prevare! Generičku sliku sata na oglasu vidiš, ali dodatne slike niko nije hteo da podeli, a na dodatna pitanja o modelu nisu davali konkretne odgovore.

    Jednog dana, sasvim slučajno naletim na oglas u Tajlandu. Odmah sam kontaktirao prodavca i poznanika koga imam u toj dalekoj zemlji. Krenuli smo u proveru sata. Prodavac nam je pokazao dodatne slike, odgovorio na sva pitanja koja smo imali u vezi sa satom. Dogovorili smo se za cenu, pa je moj prijatelj izvršio kupoprodaju u Tajlandu i sat poslao meni. Možete da zamislite mene, koji kao da sam Sveti Gral našao u tom trenutku! [smeh]

    To je dakle bio tvoj Grail Watch? 

    Tako je.

   U tom slučaju, potraga za tim jednim najvrednijim satom je završena. U kom pravcu onda ide tvoja kolekcija?

    Moja kolekcija u ovom trenutku ide u pravcu: što više satova! Od jeftinijih do skupljih, važno da kolekcija raste vremenom.

     Iskreno, kad sam imao samo dva sata želeo sam dvadeset dva. Kad sam imao dvadeset dva, razmišljao sam da imam dva... A sad sam stigao do trenutka gde nema nazad i nema prodaje satova iz kolekcije. Ljubav prema satovima se održava i nema rastanka.

 

    Znači, ne bi mogao da prodaš sve satove i ostaviš samo taj jedan poseban?

 

    Ne. 

    Na kraju, koji savet možeš da daš ljudima koji tek ulaze u svet kolekcionarstva?

    Moj savet ljudima koji ulaze u kolekcionarstvo... kupite sat koji se vama sviđa, a ne zato što ga drugi žele! Dešava se da je neki model u nekom trenutku popularan, ali treba uzeti sat koji će vam se sviđati i posle kupovine, posle tog hajpa. 

    Drugi savet je da dobro pretražite cene. Kada pronađete sat koji želite, razgledajte, istražujte i kako se kreću cene polovnih satova. Bitno je da imate sve informacije o satu pre kupovine. Što kažu – tri puta meri, jednom seci.

    Bilo da imate dva sata ili dvadeset dva, svi ti satovi vas predstavljaju.

    Naravno, srećan lov svima koji ste već u kolekcionarstvu i onima koji tek kreću! 

    PS: Ko me poznaje – poznaje, ko me ne poznaje, nek zna da sam uvek tu za pomoć oko informacija, ako zatreba 👊🍻

 

    Zahvaljujem Atili na zanimljivom razgovoru. Njegova kolekcija Seiko satova je zaista impresivna, pa u nastavku možete videti još neke zanimljive modele koje sam izdvojio iz njegove kolekcije:

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

 

 

Intervju: Filip, autor sajta Hronometar.net

    Mnogi od vas to ne znaju, ali naša časovničarska scena je sve bogatija i sve je više i više You Tube kanala, kao i Instagram stranica, koji se bave tom temom. Osim slika i videa, tu je i pisana reč. Blogovi nisu popularni kao nekada, pogotovo što je ljudima mnogo lakše da odgledaju video-recenzije nekog sata, ali u tekstovima se često krije pravo bogatstvo tema koje možda nisu zanimljive autorima video-zapisa.

     Stoga bih vam preporučio još jedan zanimljiv sajt – Hronometar.

   U ovom tekstu imaćete prilike da pročitate kratak intervju sa Filipom, tvorcem ove veb-strane.

 

Intervju

 

    Ovo pitanje postavljam svima, jer me je uvek interesovalo kako ljudi ulaze u ovu priču. Kada si počeo da se interesuješ za satove i koji je tvoj prvi sat?

    Satovi su me oduvek fascinirali, jos od kad sam bio dete. Prvi sat sam dobio od roditelja kao rođendanski poklon i to brend pod nazivom Nice Cool.  Bio je plastičan i u potpunosti providan. Tada me je to oduševljavalo, taj sat i dan danas imam. 

 

    Tada sam već osetio da me vuče ta priča sa satovima. Posle nekog vremena počeo sam da menjam satove i uzeo od oca Fossil Blue, koji je i dan danas, kao i prvog dana, u odličnom stanju. Tako je ujedno i počela moja ljubav prema satovima.

 

 

    S obzirom na to da si se odlučio da pišeš o satovima, da li imaš omiljeni brend, ili nekoliko brendova, koje bi izdvojio ispred ostalih?

    Omiljeni brend, hm... jako mi je teško da dam odgovor na to pitanje jer stvarno nemam neki omiljeni brend. Imam jako širok pogled na satove u svakom smislu te reči. Ali kad bi baš morao da biram, izdvojio bih dva brenda – Omega i Rolex. Možda nije ono što ste očekivali, ali tako je. Ronilačke satove najviše gotivim, mada, kao što sam rekao, nisam striktan što se tiče brenda i kategorije sata.

    Da li se ozbiljnije baviš kolekcionarstvom i koji si cilj postavio za svoju kolekciju?

    Da! Smatram da je svako ko provede više od dva sata dnevno  izučavajući svoj hobi, u ovom slučaju satove, jako ozbiljan u kolekcionarstvu i sticanju znanja vezano za isti. Iskren da budem, težim ka tome da sastavim kolekciju od pet ili šest satova koja će biti jako raznolika po pitanju brendova i stila. Od Breguet-a do El primera. Mada, nikad se ne zna. Kad su u pitanju satovi, jako sam neodlučan i želim sve modele, tako da ce biti teško, ali potrudiću se da istrajem.

 

    Kolekcionar koji uvek ima želju za novim satom održava kolekciju živom. To je tako. A kada govorimo o tvojoj trenutnoj kolekciji, koji je tvoj omiljeni sat?

    Omiljeni sat iz moje kolekcije je Tissot Seastar Quartz, kalibar 2031. 

 

To je jedan od prvih vintage satova koje sam kupio svojim novcem i koji je u mint stanju. Kalibar 2031, proizvođen krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, poznat je po tome što mu je osnova ista kao i kod kalibra 1370, koji je koristila veličanstvena Omega.

    Kao dodatak prethodnom pitanju, koji sat želiš da vidiš u svojoj kolekciji u budućnosti?

    Satovi koje bih voleo da kupim u bliskoj budućnosti su svakako Tudor Black Bay 58, Rolex Date Just, kalibar 1601 ili 1603, ili Longines Legend Diver, stari ili reizdanje, nije mi toliko bitno. Potrudiću se da ispratim oglase i vidim šta će od pomenutih modela  da se pojavi povoljnije i u boljem stanju. Ne želim da žurim i napravim grešku. Trudim se da budem strpljiv i napravim dobar deal. [smeh]

 

    Naravno, pretraživanje mreže je jako bitno ako želimo da ugrabimo dobar sat pre drugih, i to ponekad zna da bude zamoran posao. Koiko mi je poznato, trenutno si u Nemačkoj. Koja je razlika u nabavci satova tamo i ovde?

    Jako kompleksno pitanje. Cene su u Nemačkoj povoljnije za novije modele dok su stariji modeli jeftiniji u Srbiji. Reč upozorenja odmah na početku: mnogo je prevaranata i tamo i ovde, treba biti jako oprezan pri kupovini satova, pogotovo onih skupljih.

    Teško je doći do prave stvari preko oglasa, dobri poslovi se sklapaju isključivo preko poznanstva ili čoveka koji zna čoveka. [smeh]. Sve što dođe na oglase uglavnom je već probrano ili su cene visoke. Jedino mesto gde se mogu naći dobri satovi po normalnim cenama jeste na forumima, tamo uvek ima dobrih ponuda. To mi se sviđa, jer su i članovi uvek spremni za neku zamenu i tako nešto. U Nemačkoj je prednost u tome što je ponuda veća, veoma raznolika i ima svašta i za svačiji džep. Tako npr. možete kupiti Seiko Pogue od 400 pa do 1000 evra, zavisno od stanja.

 

    Sada prelazimo na specifičniju temu. Zbog čega si se odlučio da napraviš sajt koja se bavi temom satova, i u kom pravcu ide ta priča?

 

    U vreme kada sam ulazio u svet satova, shvatio sam da skoro nema ili ima jako malo novosti i tekstova o satovima na našem jeziku. To me je navelo da razmišljam o tome kako bi trebalo napraviti nekakav portal koji bi širio novosti i saznanja iz časovničarskog sveta i rodila se ideja o pokretanju sajta Hronometar.net.

     Postoji par foruma tu i tamo, ali nije to ta priča na koju sam ciljao. Cilj Hronometra jeste širenje novosti i edukacija publike zainteresovane za satove i horologiju. Sajt me primorava da se edukujem i konstantno unapređujem svoje znanje kako bih mogao da pišem. Na taj način radim na svom znanju i pomažem drugima.

    Teško je pokazati ljudima šta je i kako je u svetu u kom postoje kanali koji ih uče da sat nose na desnoj ruci, ali na meni je da predstavim ono što znam i što mogu, a na ljudima je da procene koje su im informacije bitne, vredne i filtriraju šta je vredno zapamtiti, a šta ne. Sajt je trenutno u stagnaciji, ali imam par ideja koje će biti realizovane uskoro i mislim da će doprineti popularnosti Hronometra.

 

    Kad smo se dotakli te teme... kakvo je tvoje mišljenje o horološkoj sceni na teritoriji Balkana?

    Horološka scena na Balkanu je vrlo raznolika. Ako uzmemo u obzir You Tube scenu, ima zanimljivih kanala koje treba pogurati i koji nude dobar sadržaj. Jedan od njih je Shone Style Watches. S druge strane, ima i mnogo neozbiljnih ljudi koji You Tube koriste za ličnu promociju, a ne za širenje horološkog znanja. Tu se prodaju satovi u lošem stanju po duploj, a nekad čak i trostruko većoj ceni od realne. Cilj im je zarada pre svega...

    Opet kažem, ljudi treba sami da ocene šta je kvalitetno i edukativno, a šta je biznis. Od domaćih sajtova pratim tvoj blog Samo čas, i želim da te pohvalim ovom prilikom, jer je sadržaj jako obiman i kvalitetan. Odlično štivo za svakog ljubitelja satova.

    Takođe, postoje i dve Viber grupe koje preporučujem svima koji hoće da nauče nešto više o satovima, a to su WatchLovers i Watches&Horology. Viber grupe su možda i najbolja prilika za razmenu iskustva. Uvek možete da pitate šta vas zanima i svako od članova će vam rado pomoći, posavetovati i uputiti vas. Ne znam šta bih još istakao, neka bude da je to to!

 

    Hvala na komplimentu. Tvoj odgovor me je naveo na razmišljanje, pa ću postaviti pitanje... Da li ima šanse da na ovim prostorima postoji jedan veliki, jedinstveni portal za satove?

    Teško! Kod nas je problem mentalitet ljudi – nek komšiji crkne krava. Lično bih voleo da se tako nešto desi i da se svi okupimo na jednom mestu. Tako bismo mogli da ponudimo daleko kvalitetniji i obimniji sadržaj. Bilo bi jako fino, jer bi svaka tema bila temeljnije obrađena i imali bismo objektivniju sliku iz više uglova na iste stvari.

    Ponavljam, teško, ali možda se tako nešto i realizuje... nikad se ne zna...

 

    Možda jedinstveni portal nema mnogo izgleda, ali da li ima nade za neki mikrobrend sa ovih prostora?

    Da! Svakako da ima nade. Naši ljudi su jako kreativni i uporni. Mislim da je potreban tim od pet do deset osoba sa širokim spektrom znanja iz horologije. Trebalo bi lepo da se ispita tržište i da se vidi šta je to što se traži. Treba ponuditi nešto što je kvalitetno, ali takođe treba imati u vidu prosečne plate naših ljudi. Uzalud sav trud ako neko treba da štedi mesecima kako bi kupio novi sat. 

    Verujem da bi naši ljudi kreirali nešto jako zanimljivo, nešto što bi privuklo pažnju ljudi iz celog sveta i što bi se istaklo. Šta znam, možda neki budget beater – sat za svaki dan, mislim da je to prava priča.

 

    To je bio Filip sa sajta Hronometar.net.

    Gajim nadu da će na ovom prostoru nastati jedan jedinstveni portal za sve ljubitelje satova, ne samo kao Viber grupe ili Facebook strane kojih ima podosta, a ista publika ih prati. Možda je za neki mikrobrend i dalje prerano, ali vidim dosta časovničara, poznavaoca i ljubitelja sa velikim znanjem koji bi se nekad usudili na takav potez, pre ili kasnije. Ostaje da vidimo!

Intervju vodio: Ivan R.

Intervju: Nenad Aranđelović sa kanala Shone Style Watches

    Ljubitelji horologije i kolekcionari satova su interesantan svet. Ljudima koji nisu u toj priči neshvatljivo je šta ih to privlači u malim spravama čiji je jedini posao da meri vreme. Na ovo pitanje svako će dati drugačiji odgovor, imaće ove ili one razloge, ali i dalje će svima biti nelogično da neko ima više satova, ponekad i više desetina satova u svom vlasništvu. Otuda ideja da se napravi serija intervjua sa pravim zaljubljenicima, kolekcionarima, časovničarima, blogerima i vlogerima iz ovog zanimljivog sveta.

    Prva osoba koja će nam se predstaviti odgovorima na neka moja pitanja je Nenad Aranđelović. On je pravi entuzijasta i kolekcionar satova, a poznat je široj publici kao urednik You Tube kanala koji se bavi satovima: Shone Style Watches.

    Krenimo od početka. Svi smo mi imali trenutak u životu koji nas je uveo u svet satova. Koji je tvoj prvi sat?

 

    Moj prvi sat je bila ruska Pobeda. Na ciferu je bio Diznijev lik Paja Patak, a mehanizam je bio na ručno navijanje. Toliko mi se svideo da sam na unutrašnjem delu kaiša napisao svoje ime i prezime. [smeh] U tim godinama, klinačkim, dosta sam obilazio buvljake sa dedom. Otuda i ljubav prema satovima. On je mahom kupovao ruske satove, Amfibije i Komandirce.

    Kada je u pitanju tržište satova, postoji nekoliko različitih stilova, bilo da su to pilotski, ronilački, elegantni ili drugi. Da li ti je neki stil satova omiljen i zašto?

    Veoma teško pitanje... Poznato je da volim dress satove. Međutim, Bulova iz lične kolekcije mi je omiljeni sat, upravo zato što izgleda kao dress, ali je u pitanju jedan hronograf. Ako bih baš morao da se odlučim za određeni stil, to bi ipak bio hronograf. Smatram da svaka kolekcija treba da ima jedan dobar mehanički sat ovog stila.

  Kada i zbog čega si ozbiljnije počeo da se baviš kolekcionarstvom?

    Na staze kolekcionarstva se vraćam 2007. godine, kada sam kupio prvi sat od svojih para. U pitanju je bio Swatch hronograf, sa kvarcnim mehanizmom iz kolekcije Wildly, koji je još uvek u mom vlasništvu i u funkciji je... naravno. Naredne godine, za osamnaesti rođendan, po svom izboru, dobio sam još jedan Swatch, ali daleko ozbiljniji. Bio je to još jedan hronograf sa kvarcnim mehanizmom, ali iz Irony Chrono Retrograde kolekcije, za koji imam čak tri originalne narukvice. Sat je zaista odlično urađen za cenovni rang kojem pripada.

    Kako rastemo i razvijamo se, prirodno je da nam se menjaju interesovanja. Kako se tvoj ukus za satove menjao tokom godina?

    Fascinantno je to kako se čovek s godinama menja. Od Paje Patka, preko Swatch satova, ogromnog Vostok Europe N1 Rocket modela, prelazim na manje Orient modele kao što su Bambino, Ray 2, pa sve do Bulova modela sa auto-chrono mehanizmom. Put je dug, ali upravo je putovanje zanimljivije od same destinacije. [smeh] Na kraju sam stigao do toga da mi se najviše sviđaju satovi sa tri kazaljke, do 40 milimetara prečnika kućišta, u nekom sport-dress fazonu. Tako nekako će izgledati i moj sledeći sat u kolekciji.

 

    Teško je izdvojiti ljubimca, zato ću postaviti nešto drugačije pitanje. Koji sat iz kolekcije najviše nosiš, a koji ima najbolju priču iza sebe? 

    Trenutno najviše nosim Orient Kamasu sa plavim ciferom i to na čeliku. To je model koji mi po svemu odgovara.

   Najvredniji sat je ujedno i priča za sebe. Stigao je iz Njujorka za samo 36 sati, a onda je proces carinjenja trajao čitavih 14 dana! Morao sam da dokazujem legalnost sata ili bi u protivnom bio tretiran kao kopija i uništen. Pored svih papira i dokaza o postojanju i vrednosti sata, jedva sam uspeo da ga se dokopam. Verovatno ste pogodili, radi se od modelu Bulova AccuSwiss 63C112, za koji sam uradio veoma detaljnu recenziju na svom kanalu: link.

 

Foto: Shone Style Watches

    Šta je za tebe kolekcionarstvo satova i kakvi su ti planovi u vezi sa tvojom kolekcijom?

    Kolekcionarstvo predstavlja skupljanje nečega, u ovom našem slučaju, satova. Mnogi ljudi skupljaju satove po vrstama, neki po dobu iz kog potiču, dok su neki verni određenom brendu, kao što je to prijatelj i kolega Atila, koji je vremenom postao veliki ljubitelj, kolekcionar i poznavalac Seiko satova. Njemu želim puno uspeha u daljem širenju kolekcije.

    Što se tiče lične kolekcije, za sada sam zadovoljan. Sledeća godina je veoma bitna, zato što se pripremam da sebe obradujem prvim luksuznim satom i ujedno krunišem svoju kolekciju nečim zaista posebnim i ekskluzivnim. Problematika je u činjenici da što više znamo o satovima, sve je teže odlučiti se za neki novi. To je zbog toga što podižemo lestvicu sve više i više, a ovo je skup hobi, pa čak i u ovo vreme kada su satovi sa Dalekog istoka sve bolji i pristupačniji.

 

    Mnogi entuzijasti govore o onom jednom satu, ka kojem teže i koji bi čak mogao da zameni sve iz kolekcije. Da li misliš da postoji taj Grail Watch?

    Upravo je Holy Grail sat u planu za sledeću godinu, zato što sam odlučio da preskočim sve kompromise i predrasude. Znanje o satovima mi je najveći saveznik u tome.

    Svako ima taj Holy Grail sat. Najbitnije je istrajati u svojoj nameri i uzeti sat koji zaista zadovoljava sve potrebe, standarde i estetski godi našem oku. To je bitno jer ćemo ga mi nositi, a ne neko sa strane.

    Kakva je ovdašnja You Tube scena i zašto si se ti odlučio da otvoriš svoj kanal?

    Domaću You Tube scenu mogu okarakterisati kao prosečnu. Pored mog kanala, koji se bavi satovima i horologijom uopšte, koji je mesto za sve ljubitelje satova, mogu izdvojiti nekolicinu dobrih kanala, kao što je to Holokron. Preporučujem i da zapratite ovaj kanal, jer jedino naša dva kanala nisu zahvaćena virusom hajpa i trgovine. Bojim se da svi ostali gledaju kako će hvaliti satove koje prezentuju, samo da bi kasnije to iskoristili radi maksimiziranja profita prodajom satova iz svojih recenzija.

    Takođe, mogu spomenuti Facebook i Viber grupe kao veoma opasna mesta za početnike i naivne zaljubljenike u satove. Ovakve grupe mogu da postanu kanali dezinformisanja ljudi koji nisu toliko iskusni, koji nisu duboko zašli u svet satova. Još veća opasnost je što mogu postati i žrtve prevare iskusnih trgovaca, kojima je samo profit u planu, a ne poštena i fer trgovina između ljubitelja satova.

    Inostrana You Tube scena je daleko naprednija i, moram da priznam, objektivnija. Tamo nećemo moći da vidimo influensere koji ručno navijaju lažne Seiko 5 modele, koji, uzgred budi rečeno, nisu imali tu opciju ručnog navijanja, ili ne umeju da prepoznaju vezu između Seiko in-house i NH mehanizma. Da ne govorim o favorizovanju luksuznih Swiss satova bez prethodnog znanja i iskustva u sferi istih.

    Cela priča da otvorim svoj You Tube kanal je krenula od Instagram profila, gde sam postavljao slike i snimke svojih satova u opštem, ali i makro režimu. Taj sadržaj se dopao ljudima i u kombinaciji sa mojim znanjem i bogatim iskustvom sa satovima, rezultat je bio kanal Shone Style Watches.

    Primetio sam da nisi toliko aktivan na svom kanalu kao nekad i kao kolege. Kakva je budućnost tvog hobija u vezi sa horologijom? Da li You Tube kanal opstaje ili menjaš platformu i način rada?

    Planiram da napredujem u horološkom smislu, zato sam se odlučio da se još više posvetim učenju o samoj horologiji – nauci o satovima i merenju vremena. Tome će i najavljeni luksuzni sat dosta doprineti, jer naše kupovine govore o nama više nego što možemo i da naslutimo.

    Što se kanala tiče, tu je sve više prisutna svojevrsna klackalica. S jedne strane, želim da pomognem ljudima kako bi nešto naučili i za svoj novac kupili što bolji sat, da ne moraju da prave iste greške kao ja. S druge strane, gubim volju kada dođem u situaciju da se ubeđujem s ljudima kako, na primer, Seiko SKX vredi 500 evra, jer se više ne proizvodi. To je legendaran model i donosi određeno prihvatanje među ljubiteljima satova. Svakako da ostajem na You Tube platformi, ali ću izabrati pravi trenutak za povratak na istu.

    Na kraju, postavljam popularno pitanje koje se provlači sve češće na raznim forumima i grupama. Kakvo je tvoje mišljenje o modnim satovima, a šta misliš o kineskim omaž modelima?

    Modni satovi su za one koji prate modu i služe im kao aksesoar. To mogu da razumem i poštujem. Međutim, i tu treba voditi računa. Jaguar satovi su dobro urađeni, ali im je i cena visoka, dok neki Calvin Klein modeli imaju i mehaničke ETA mehanizme, što je stvarno za svaku pohvalu. Najviše kritika ide na račun modnog brenda Diesel! Modeli im koštaju previše, a po kvalitetu zaostaju i za prosečnim satovima sa Ali Expressa.

    To me dovodi do kineskih omaž satova. To je veoma osetljiv i klizav teren, jer je linija između omaža i kopije veoma tanka. Najlakše je to objasniti na primeru sata čiji se dizajn najviše kopira ili imitira. Pogodili ste, to je Rolex Submariner. Imamo sat, koji je po izgledu u većoj ili manjoj meri isti kao original, ali ne poseduje Rolex logo na ciferu, već natpis nekog drugog brenda, mahom kineskog, i unutra je u većini slučajeva kalibar NH35, što je ekvivalent za Seiko 4R35, koji pokazuje vreme i datum kao Submariner.

    Iskreno, nisam ljubitelj omaž satova. Volim originalnost, međutim, nosio sam Seiko SRP773, reizdanje originalne Kornjače iz 1977. godine. To se svakako može tumačiti i kao omaž, ali unutar jednog istog brenda, a to daje skroz drugu notu satu u odnosu na kineski omaž istom modelu.

 

Foto: Shone Style Watches

 

    Savet za kraj?

    Na kraju bih dodao da tržište u Srbiji svakog dana napreduje. Odskoro smo dobili i zvaničnog uvoznika Orient satova, koji su godinama unazad mogli da se nabave samo onlajn. Iako su u buticima kod nas cene nešto više, ipak se satovi mogu nabaviti u zemlji.

   Međutim, trgovinu sa nekim iskusnim i namazanim trgovcima sa domaćih sajtova, Facebook i Viber grupa treba donekle i zaobići, jer je bilo dosta negativnih iskustava. Pa ipak, nije sve tako crno, postoje i pošteni trgovci koji će trgovinu pretvoriti u odlično iskustvo. U svakom slučaju, treba se dobro informisati pre bilo koje kupovine novog ili polovnog sata. Prirpema je ključ svake dobre kupovine!

 

Intervju vodio: Ivan R.