Bog mora protiv Barakude! Orient Triton VS Orient Kamasu

 

     Orient ima raznovrsnu ponudu satova ronilačkog stila, pa je mnogima teško da se opredele. Broj modela može i da odvrati potencijalnog kupca, jer je teško napraviti izbor, pogotovo kada se u obzir uzme da mnoge pokreće jedan isti mehanizam. Kućište je istih ili sličnih dimenzija i oblika, narukvice jedna nalik na drugu. Ispada da je izbor gotovo isključivo estetske prirode. 

    Međutim, nije sve tako jednostavo, Orient uvek ima šta da ponudi, i u ovom tekstu ću napraviti komparativnu analizu dva vrlo različita modela – Kamasu vs. Triton!

 

U levom uglu – Orient Kamasu!

Orient Kamasu
RA-AA0002L19A

    Jedan od najpopularnijih ronilačkih satova koje je Orient izbacio na tržište 2019. godine, Kamasu je omiljen sat za svaki dan mnogih. Vrlo sposoban alat, koji može da bude potpuno profesionalni ronilački sat, zbog dobre vodootpornosti od 20 bara, a to je pritisak vode na dubini od 200 metara, kao i zbog odlične iluminacije markera, koji svetle celu noć.

    Dimenzije kućišta su umnogome doprinele da sat bude deo kolekcije mnogih. Sa svojim prečnikom od 41,5 mm vrlo lepo stoji na ruci, a zakrivljeni držači narukvice lepo grle zglob, pa je i udoban za nošenje.

    Kamasu u prevodu znači barakuda, što je ime koje veoma odgovara ovom satu. Sat je kompaktan, markeri podsećaju na zube ove hitre ribe grabljivice, a voda mu je prirodno stanište.

    Za više detalja, kliknite na link: Orient Kamasu.

 

U desnom uglu – Orient Triton! 

Orient Triton (Neptune)

RA-EL0001B00A

 

    Drugi ronilački model kompanije Orient je sasvim druga zverka! Popularni Triton, ponekad nazivan i Neptune, možda podseća na neke druge modele iz postavke brenda, međutim, detalji dolaze do izražaja kada se sat uzme u ruke.

    Prvo što se oseti jeste težina sata. Osećaj je da tu još nešto postoji, što se ne vidi golim okom. Narukvica deluje kruto, ali pozamašna je i ozbiljno jaka. Celokupna završna obrada deluje da je na mnogo višem nivou nego što to sugeriše cenovni rang modela.

    Iako sat ima dimenzije većih ronilačkih satova, na zglobu stoji kao da je manjih dimenzija. To je zahvaljujući ne samo obliku kućišta i krunici, koja je na 4 sata i ne bode zglob, već i kraćem rastojanju od ušica do ušica. Međutim, težina od 220 i više grama neće nikog zavarati. Ovo je ozbiljan dajver. 

    Kućište je prečnika 43,4 mm, a debljine 13,5 mm. Vodootpornost je takođe 20 bara, a za više detalja, kliknite na link: Orient Triton.

 

Sličnosti i razlike

 

    Iako su i jedan i drugi vrlo sposobni ronilački satovi, koji mogu da izdrže visok pritisak čak i preko 20 bara, kako je dokazano testiranjem, jedan od njih je ipak pravi alat, koji bez šale služi svrsi. Dakle, osim dizajna, razlikuju se i po jednoj skraćenici – ISO.

    U pitanju je ISO 6425 standard, koji nije lako ispuniti i ne predstavlja sertifikat koji je nužno obavezan da bi neki sat bio ronilački. Rolex nikada ne podvrgava svoje satove proveri prema ISO standardu, već ima sopstvene testove i sertifikate. Ako pogledate ciferblate oba modela, primetićete da Orient Triton ima oznaku Diver's, koja nedostaje konkurentu. Ova oznaka označava da je sat testiran prema ovom standardu i to je svojevrstan dokaz da je Triton više nego sposoban da bude ronilački alat. 

 

Oznaka Diver's na ciferblatu obično znači da sat
ispunjava ISO standard za ronjenje

    Međutim, ni Kamasu nije mačji kašalj. Naime, u Japanu je tržišna inspekcija na izuzetno visokom nivou, i svaka oznaka, pa i ona gde piše Water Resist 20 bar, mora biti dokazana!

 

Water Resist 20 bar
Oznake prema JIS standardu

     Japanski produkti imaju obavezu da prođu JIS inspekciju – Japanese Industrial Standard. Najzanimljivije je to što je JIS komitet umnogome zaslužan za ISO standardizaciju, koja je priznata u svetu, i mnogi standardi su praktično prekopirani iz jednog u drugi. Postoji samo jedan manji detalj koji se razlikuje...

    Standardi

     Prema najnovijem ISO standardu za ronilačke satove, svi markeri moraju biti premazani luminescentnom bojom da bi bili vidljivi u tmini morskih dubina. JIS standard nije uveo tu novinu, tako da Orient Kamasu, koji nema svetleći marker na poziciji tri sata zbog komplikacije dana i datuma, ispunjava samo JIS propisane norme, ali ne i ISO. To naravno ne znači da Kamasu nije pravi dajver, jer ipak ispunjava neke norme i standardeza tu svrhu.

 

Zbog komplikacije dana i datuma
nije bilo mesta da se stavi svetleći marker

    Oba standarda zahtevaju da se sat testira na 20% većem pritisku od onoga koji je naznačen na brojčaniku. To znači da su i Triton i Kamasu testirani na pritisku od 24 bara, ili 240 metara dubine, da bi bili obeleženi kao 20 bar ili 200 m vodootpornosti. Satovi vas neće ostaviti na cedilu tokom raznih aktivnosti u i na vodi, to je sigurno!

 

    Triton: ISO, 200 m, Diver's.
    Kamasu:  JIS, 200 m, Water Resistant.

 

    Rotirajući okvir

    Orient Triton ima klasičan rotirajući okvir od 120 klikova, svetleću tačku na 12 sati i svaki minut je označen na aluminijumskom umetku. Ivica je nazubljena, pa se okvir može vrlo lako okretati sa dva prsta, iako se ponekad čini da se ne okreće glatko. To, pak, već zavisi od zaprljanosti okvira, ili nekog drugog problema na koji sam naišao kod modela na recenziji.

    Orient Kamasu ima specifičan oblik rotirajućeg okvira, čija nazubljenost nije tako dobro urađena. Takođe ima 120 klikova, ali se mnogo teže okreće i često je potrebno koristiti nokte i veće žlebove na ivicama. U ronilačkim rukavicama bi to bio malo veći problem. 

    Pored toga, aluminijumski umetak je tanji. Ako bolje zagledate, na umetku su ispisani brojevi koji su prosto progutali minutne oznake, jer nije bilo mesta da se odštampaju. To ne predstavlja toliki problem prilikom ronjenja, ali ga čini manje profesionalnim satom za tu aktivnost.

 

    Triton:  aluminijumski umetak, 120 klikova u jednom pravcu.

    Kamasu:  aluminijumski umetak, 120 klikova u jednom pravcu.

    Narukvica

    Štedelo se na par stvari kod oba modela, međutim, i u ovom slučaju Triton je bolje urađen. 

    Orient Triton ima ronilački produžetak na kopči. Kako su obe kopče napravljene od presavijenog lima, prednost je ipak na onom koji ima više delova, korisnijih za određenu funkciju koju treba da obavlja.

 

Kopče su od presavijenog lima,
ali obe su kvalitetno urađene

 

    Krajni linkovi se takođe razlikuju. Triton ima pune linkove, a Kamasu šuplje, tj. od presavijenog lima. Linkovi su povezani iglicama, s tim što je kod Tritona posredi pin and collar sistem. To je malo komplikovaniji sistem kada je u pitanju skraćivanje narukvice, ali uz malo vežbe ni to neće predstavljati problem.

 

Orient Triton krajnji linkovi su bolje
odrađeni i imaju deblje iglice

 

   Iglice su kod oba modela deblje nego kod standardnih satova, ali Triton ima još dodatno deblje iglice, samim tim čvršće i bezbednije za upotrebu pod većim pritiskom.

    

    Triton: kopča na preklop sa ekstenzijom, pin and collar.

    Kamasu: kopča na preklop, push pins.

 

     Kristal

    Još jedna razlika je i u kristalu. Oba modela imaju safirno staklo, što je vrlo pohvalno, međutim, Kamasu nema AR premaz, pa je odsjaj nešto izraženiji nego kod konkurenta.

 

    Svakako da je safirno staklo u ovom cenovnom rangu dobra stvar i retko se sreće, ali i tu postoje razlike u kvalitetu. Tokom ronjenja ova razlika neće igrati bitnu ulogu, jer su oba modela pregledna. Ipak, prednost ima Triton.

    Triton: safirno staklo, AR premaz.

    Kamasu: safirno staklo.

    Mehanizam

    Mehanizam koji pokreće Barakudu je F6922, sa 40 sati rezerve snage i 22 rubina. Poseduje hakovanje sekunde, kao i mogućnost ručnog navijanja. U suštini, to je manufakturni mehanizam koji se najčešće upoređuje sa Seiko 4R serijom, samo što su F6 nešto precizniji na papiru, i rade u okviru -15/+25 sekundi na dan.

 

Kalibar F6922
Orientov manufakturni automatski mehanizam

  

    Nakon godina razvoja, Orient je usavršio ovaj automatski mehanizam 2016. godine. Napravljen je da nasledi stari 46943, koji je pouzdano pokretao Orient satove više od 40 godina. U to vreme, standard je bio niži, tako da 46943 nije imao hakovanje i ručno navijanje, a preciznost mu je bila slabija. Te opcije su bile rezervisane za nešto viši rang mehanizama.

    Takav viši rang pokreće Triton, koji je kao model predstavljen pre nego što je Orient predstavio novu F6 seriju. Kalibar 40N5A je još od ranije imao sve funkcije koje su danas industrijski standard, uz dodatak komplikacije rezerve snage. Za jedan profesionalni ronilački sat mislim da je prikaz rezerve snage korisnija funkcija nego dan u nedelji.

    Preciznost, rezerva snage, broj rubina i frekvencija su iste kod oba kalibra.

 

     Triton: cal. 40N5A, 40 sati, 22 rubina, 21.600 bph.

Datum/rezerva snage.

     Kamasu: cal. F6922, 40 sati, 22 rubina, 21.600 bph.

Dan/datum.

    Cena

    Da li cena opravdava kvalitet? Orient kao brend nudi odličan odnos cene i kvaliteta, retko viđen u časovničarskom svetu. Do sada smo videli da Triton ima blagu prednost u svakom aspektu, međutim, treba uzeti u obzir još neke stvari, kao što je cena. Orient Kamasu košta, u ovom trenutku, duplo manje!

    Orient Triton se više ne može naći nov, a polovni polako prelaze cifru od 400 evra. Dok se Kamasu još uvek proizvodi, cene mu padaju i lako se može naći u prodaji za oko 200 evra.

    

    Zaključak

    Kupac mora da zna šta želi od sata. Bilo koji od modela iz teksta mogu da se nose u različitim situacijama. Dok je Triton nesumnjivo bolji od početka do kraja kao alat, Kamasu bolje stoji na ruci, lakši je i korisniji je za nošenje svaki dan.

    Na kraju dolazimo do proste istine. Ako se dvoumite, kupite onaj koji vam je lepši ili onaj koji možete da priuštite. Ako imate novca za oba, to je isto dobar izbor.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Pristupačne Casio alternative

    Časovničarstvo je širok pojam koji obuhvata ne samo satove i njihovu proizvodnju i održavanje, već podrazumeva i celokupnu istoriju satova, inovacije i tehničko-tehnološka rešenja, patente, popravke i servis, kao i razne tipove i modele satova svih brendova, kako tradicionalnih, tako i onih modnih. To je svet za sebe. U njemu postoji pregršt predivnih modela izuzetne završne obrade i intrigirajućeg dizajna. Međutim, treba se suočiti sa istinom – izuzetno mali procenat ljudi može sebi da priušti ova horološka umetnička dela. 

    Kopije postoje, ali one su nelegalne. Prodaja je zabranjena u skoro svim državama sveta, postoje zakonske mere koje vlasti primenjuju protiv onih koji prodaju i onih koji kupuju kopije. Dobro ste pročitali, u zakonu stoji da ne samo prodaja nego i kupovina kopija može i biće sankcionisana zakonskim merama, tako da kupujete na sopstvenu odgovornost. Stoga, mnogi pribegavaju kupovini nečega što se zove omaž – homage watch.

    Kopijama nema mesta u ovom blogu, pa neću o tome pisati u ovom tekstu. Kada kažem pristupačna alternativa za neki poznati model, mislim na omaž sat.

    Poslednjih godina, reč omaž je preširoko shvaćena, pogotovo kod kineskih proizvođača satova, pa tako svaki kopirani dizajn koji su drugačije brendirali u odnosu na original nosi ovaj epitet. Ali omaž ne znači i ne treba da bude prosto kopija nečega sa drugim logoom. To što se danas radi, to nije omaž sat u pravom smislu značenja reči, ali ne mogu ni da kudim kupovinu kvalitetnih satova koji nude dosta za relativno nisku cenu. Svako može da bira sat prema svom ukusu. Ono što nije prihvatljivo za nekoga – za druge jeste i tu ne treba imati suvišne komentare.

    Međutim, ima i onih koji ne žele takvu vrstu satova, a opet ih privlači dizajn najvećih časovničarskih brendova. U ovom tekstu ću vam predstaviti veoma pristupačne, a jako dobre Casio satove, koji dizajnom podsećaju na velikane horološke scene, ali imaju sopstvenu dizajnersku crtu – u pravom smislu reči omaž!

Pet Casio satova, model po model

 

Audemars Piguet Royal Oak alternativa

Audemars Piguet Royal Oak
sat koji košta od nekoliko desetina hiljada
do preko 100.000 evra, zavisno od modela i materijala!

   

    Izuzetno cenjeni švajcarski brend, jedan od tri kralja časovničarske industrije, Audemars Piguet ima prepoznatljiv stil i dizajn, pogotovo model Royal Oak, koji je, nažalost, jedan od najkopiranijih satova u svetu. Dok kopija i kineskih omaž modela ima koliko vam duša ište, pravi omaž je retko videti. 

    Casio Edifice EFR-S108D je jedan takav sat. Na originalan način odaje poštu i švajcarskom velikanu, ali i svojoj prošlosti, jer su mnogi Casio, kao i G-Shock modeli, dolazili sa osmougaonim okvirom ciferblata.

 

 

    Lako je uvideti sličnosti sa čuvenim švajcarskim sportskim satom, ali ovom modelu ne nedostaje originalnosti. Dimenzije su vrlo dobre. Kućište je prečnika 40 mm, mada to varira do 42 mm zbog oblika okvira. Debljine je tik ispod 8 mm, a od krajeva držača narukvice ima 44,6 mm. Ono što Edifice modele izdvaja od klasičnih Casio modela, pored nešto bolje završne obrade, jeste i safirno staklo.

    Vodootpornost je dobra i iznosi 100 metara ili 10 bara pritiska.

 

 

    U prodaji su dva modela, svetli i tamni. Namerno nisam napisao beli i crni, jer to nije tako prosto. Ciferblat ima fino brušenu teksturu sa naznakama vertikalnih linija, zbog čega se boja ciferblata menja prema intenzitetu svetlosti. Cena ovog modela je oko 130–150 EUR. Dakle, fragment cene sata na koji liči.

 

     Mane: 

    1. Narukvica i kopča nisu odrađene na nivou kućišta, a teško im je naći zamenu jer je narukvica integrisana. 

   2. Dok su kazaljke veoma vidljive, sa puno iluminirajuće boje, markeri slabo svetle i teško ih je videti noću.

 

Breitling Navitimer alternativa

Breitling Navitimer 1884
Limitirana edicija od oko 8.000 evra

   

    Ima li kultnijeg sata od Navija? To je diskutabilno, ali taj model je odmah prepoznatljiv i od prvog dana je postao neverovatno popularan u svetu. Navitimer je pokrenuo čitav novi dizajnerski pravac pilotskih satova, sa podbrojčanicima i matematičkom skalom na okviru brojčanika.

    Još jednom je Casio Edifice odradio ozbiljno dobar posao preuzevši ono najbolje i najprepoznatljivije od kultnog pilotskog modela Navitimer, ali je stvorio originalan dizajn, za koji se ne može reći da ikoga kopira.

 

 

    U pitanju je model sa referentnom oznakom EF-527D. Dolazi u kućištu od poliranog čelika. Relativno je većih dimenzija – veličina kućišta je 45,5 mm, a debljina 11,4 mm.

    Celokupni raspored na brojčaniku je klasičan za pilotski hronograf – dva drukera i kruna na desnoj strani plus dodatna krunica za unutrašnji rotirajući okvir sa skalom. Glavna kruna, zaštićena gardovima sa obe strane, zapravo je zašrafljujuća, što je prijatno iznenađenje, i ona omogućuje prilično dobru vodootpornost sata od 100 m.

 

 

    Uz pristupačnu cenu od oko 110–130 EUR ne možemo očekivati posebno dobru narukvicu, međutim, sama kopča je znatno bolja nego kod prethodnog modela, a narukvica se čini udobnija.

 

     Mane:

   1. Sat je većih dimenzija, pa neće dobro stajati na manjim i zglobovima prosečne širine.

    2. Mineralno staklo može da bude mana, samo zato što postoje Edifice modeli u istom cenovnom rangu koji imaju safirno staklo.

Cartier Tank alternativa

Cartier Tank Solo
Kućište od roze zlata, plavi safir na kruni

  

    Čuveni švajcarski juvelir, među najpoznatijim dizajnerima nakita, ima i svoju liniju prestižnih satova. Po ovom opisu brend pripada redu modnih satova, ali ne treba mešati Cartier sa današnjim modnim satovima koji su jednostavno jeftino pomodarstvo koje se nosi jednu sezonu i onda baci u kantu.

    Cartier ima dugu istoriju, tradiciju, izuzetno visok nivo završne obrade i pripada redu najluksuznijih satova na svetu. Prvi pilotski sat je napravio upravo Cartier, nekoliko godina pre nego što je Rolex nastao, i tako dalje. Ne treba trošiti reči, već štedeti novac, ali pošto to nisu jeftini satovi, postoji mnogo pristupačnija alternativa u vidu modela Casio LTP-V007L.

    

    Za samo 30 i kusur evra dobijate vrlo pouzdan japanski kvarcni sat sa prepoznatljivim pravougaonim oblikom, rimskim markerima i finom kožnom narukvicom.

 

    

    Jasno je da dizajn nije prosta kopija modela Tank, čak se može razaznati i blag dizajnerski uticaj drugog poznatog pravougaonog sata – Jaeger LeCourtre Reverso, ali se mora priznati da Casio ipak ima prilično originalan model. Pošto oba sata – Cartier i JLC koštaju po nekoliko hiljada evra, mislim da je lako zaključiti koliko vrednosti pruža mali Casio za uložen novac.

    Mane:

    1. Sat je prilično mali, i na mnogim sajtovima je označen kao ženski. Mada na slikama možete videti da lepo stoji i na muškom zglobu, ipak postoji i nešto skuplji i mnogo veći model Casio Tank Solo – MTP-TW101 (90 evra).

    2. Kaiš je vrlo loš, nije prava koža, ali to se bar lako može zameniti.

Omega Aqua-Terra alternativa

Omega Seamaster Aqua-Terra
Co-axial Master Chronometer
Ove oznake mnogo govore

 

    Omega u svojoj postavci ima jedan od najboljih satova za sve prilike i sve uslove. Sam naziv Aqua-Terra govori o tome gde se ovaj sat može nositi bez bojazni da se ošteti. Ima odličnu vodootpornost, neverovatno je otporan na magnetizam, poseduje METAS sertifikat, a ono što mnoge privlači je i dizajn.

 

    

    Casio Edifice EFV-140D dizajnom dosta podseća na Omegu, što privlači mnoge. Ciferblat ima sličnu teksturu, sa vertikalnim linijama koje predstavljaju brodske daske. Kućište je 42 mm u prečniku, tik ispod 50 mm od ušica do ušica, a debljina je 11 mm.

     

    Casio je ovaj model prvobitno predstavio sa cenom od oko 130 evra, međutim, danas se vrlo lako mogu naći za oko 70–90 EUR. Modeli dolaze u tri boje, plavi, crni i tamnozeleni, i svi imaju radijalni efekat sunčevih zraka – sunburst.

    Mane:

    1. Narukvica, kao i obično, nema neki kvalitet, a dolazi u veličini od 21 mm. To znači da će vam biti malo teže da pronađete alternativu.

    2. Mineralno staklo je slabijeg kvaliteta i jako se presijava. Nema AR premaz.

    3. Markeri uopšte ne svetle u mraku.

 

Rolex Day-Date alternativa

Rolex Day-Date
Ice-Blue M228206-0002
Platina, dijamanti i cena od tričavih 60.000 evra

 

    Tekst je nemoguće završiti a da se ne pomene sat koji nosi krunu – Rolex. Postoje mnogobrojni razlozi zašto se taj brend najviše kopira na svetu, ali bih pomenuo samo dva: vrhunski dizajn koji odiše praktičnošću i izuzetan kvalitet izrade.

  Na scenu stupa Casio MTP-1370D!

 

    Iako je samo mali procenat cene Rolex modela, Casio pruža iste komplikacije i funkcije – prikaz datuma, veoma lepo smešten na poziciji od šest sati kako bi se održala simetričnost brojčanika, i prikaz dana, takođe u varijanti punog teksta na poziciji od dvanaest sati.

 

 

    Sat vrlo lepo stoji na zglobu, jer je finih dimenzija. Prečnik iznosi 40 mm, debljina je 9 mm, a narukvica 20 mm. Cena je oko 40 evra, tako da je zaista pristupačan, a nudi dobar kvalitet.

    Mane:
    1. Loša narukvica.
    2. Premala krunica, koja se teško izvlači.

    3. Iluminacija je slaba.

    Ponuda Casio satova je neverovatno velika, pa verujem da mnogi čitaoci znaju za još poneki omaž sat koji ovaj japanski brend ima da u kolekciji. Istraživanje bi odnelo mnogo vremena, ali koga zanima, može da se potrudi i pronađe još neki skriveni biser.

    Napomenuo bih da sam svaki od navedenih modela pronašao u prodaji kod nas, ako ne kod zvaničnih distributera i po buticima u gradu, onda na portalu Kupujem Prodajem. Cene malo variraju, pa predlažem da istražujete prema referenci modela iz ovog teksta kako biste pronašli što bolju ponudu.

    Ono što mogu da zaključim jeste da svaki Casio sat vredi više nego što je tražena cena.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Hardlex je ipak bolji!

 

    Seiko je brend sa dugom listom inovacija i originalnih tehničkih rešenja u časovničarstvu. Jedna od bitnijih stavki u tehničko-tehnološkoj trci jesu novi materijali, a ovaj japanski gigant je dobro poznat kao lider u tom polju. Seiko u svojim postrojenjima proizvodi sintetičke rubine, safire, ali je poznat i po manufakturnom izumu koji se zove Hardlex Crystal.

    Hardlex se koristi kao staklo koje pokriva brojčanik, a mišljenja oko toga kakvog kvaliteta je to staklo su i te kako podeljena. Tačno je da danas mnogi brendovi koriste safirno staklo, čak i u nekom nižem cenovnom rangu. Tehnologija je znatno napredovala i cena proizvodnje više nije tako visoka. Safir jeste dosta otporniji na grebanje od bilo kog drugog minerala, jer posle dijamanta ne postoji čvršći materijal na planeti. Međutim, mnogi odbacuju Hardlex kao inovativan materijal i predstavljaju ga kao komercijalni naziv za običan mineral prosečne tvrdoće. 

    Da li je to tačno, ili ne, probaću da dokažem u ovom tekstu.

Šta je Hardlex?

 

    Mnogi su znaju da Seiko notorno ne želi da stavi safirno staklo u svoje pristupačnije ili relativno pristupačne modele, pogotovo u one iz linije Prospex. Za njih je rezervisan Hardlex. Često se i sreće taj naziv po tekstovima raznih blogova, ali se ne nudi neko detaljnije pojašnjenje. Čak je i Seiko škrt u objašnjenju, kad god neko postavi to pitanje. To sam zapravo i uradio. Direktno, preko mejla.

   Odgovor je bio prilično škrt, iako ne sporim da su rekli sve kao što jeste: Hardlex je naša vlastita formula neorganskog kaljenog mineralnog stakla, koje je čvršće od standardnog mineralnog stakla ili akrilnog stakla.

    Dobro... Uz malo više istraživanja, dobio sam konkretniji odgovor: Hardlex se proizvodi zagrevanjem mešavine barijuma i silicijuma. Temperatura, razmera i proces proizvodnje su korporativna tajna. Ovaj materijal dolazi u nekoliko nivoa kvaliteta i tvrdoće, i otporniji je na ogrebotine od uobičajenog mineralnog stakla.

 

    Dakle, čak i Hardlex ima više nivoa tvrdoće, pa je to možda razlog što neki veruju da je to odličan izbor za profesionalni ronilački sat ili alat koji pokazuje vreme, dok se drugi nose mišlju da Hardlex nije ništa drugo do fensi naziv za obično mineralno staklo i ne zaslužuje da bude u satovima iznad 200 ili 300 evra. To zavisi od iskustva ljudi, godišta i cene sata, i drugih uslova.

    Što se mene tiče, nikada nisam izgrebao Hardlex, i pored nekih ozbiljnijih udaraca, koji su ostavljali tragove na mineralnim staklima drugih brendova u mojoj kolekciji. Slika dole možda dokazuje koliko je Hardlex otporan:

 

Ogrebotina se nalazi ispod nivoa stakla

        Običan udarac o tvrdu površinu u prolazu je ostavio traga na nerđajućem čeliku, ali ne i na Hardlex staklu. To nije bio neki ko zna kako jak udarac, ali za najveći broj osoba, to je najčešći i jedini razlog grebanja stakla na satu. Većini ljudi ovo je dovoljno da upropaste staklo. Samo što neki ljudi zaista ogrebu Hardlex, do te mere da mi je nepojmivo šta oni rade sa satom!

Koliko je hardlex zaista otporan?

    Hardlex kristal jeste otporan do određene tačke. Seiko nije specifično odredio tvrdoću ni prema jednoj skali koja se za to koristi. Najčešće korišćena je Mohsova skala tvrdoće materijala, koja broji od jedan do deset.

    Dijamant je najtvrđi materijal na planeti i on je prema Mohsu označen cifrom 10. Talk je najmekši sa tvrdoćom 1, gips je 2... i tako dalje. Naravno, postoje i materijali koji ne mogu biti označeni celim brojem, pa tako imamo razne minerale od 4,5 do legura čelika od kojih se prave ekseri od 6,5 i da ne nabrajam.

    Mohsova skala je bitna za potrebe ovog teksta zbog merenja tvrdoće raznih tipova stakala, upravo zbog toga što su mnogi uvereni da im je tvrdoća identična. 

    Kaljeno staklo, koje možemo naći kod jeftinijih Casio satova, nalazi se na broju 4 na Mohsovoj skali. Mineralno staklo je 5, mada neki brendovi u opisu svojih satova navode čvrstoću 6 za isti tip stakla. Pretpostavljam da i tu nalazimo varijante različite tvrdoće. Problem je što Seiko samo naznačava da je Hardlex tvrđi od toga, ali ne i koliko. 

    Istraživanjem na ovu temu, došao sam do zanimljivih otkrića. Jedan video mi je posebno privukao pažnju, i uz odobrenje autora tog videa, kratko ću vam predstaviti i komentarisati rezultate testiranja tvrdoće kristala.

    U pitanju je Ben's Watch Club, gde je autor videa, Ben Artur, koristio poseban alat za testiranje tvrdoće materijala, sa slike dole.

 

Specijalan alat za testiranje tvrdoće materijala:
Mohs' Hardness Test Kit
Foto: Ben's Watch Club

    Ukratko, alatke imaju na krajevima ušrafljene različite materijale, određene tvrdoće. Najmekši je platični vrh, i njime, naravno, ne možete izgrebati nijedno od vrste stakala koje se nalaze na satovima, bez obzira na silu koju primenite. Test, naravno, nije potpuno naučan, ali predstavlja odličnu referencu na realne uslove kada zakačimo staklo sata o određeni materijal.

 

Plastičan vrh je obeležen brojem 2, a gvozdeni je broj 6
Foto: Ben's Watch Club

 

    Različiti vrhovi alatki su obeleženi brojevima od dva do devet, predstavljajući samu tvrdoću materijala prema Mohsovoj skali. Prema objašnjenju napisanom na kutiji alata, da bi određeni vrh ogrebao staklo, mora imati veći broj, tj. veću tvrdoću od testiranog stakla. Poslednja alatka ima oznaku 9, i napravljena je od volframa, najtvrđeg metala, ali je s njim izuzetno teško izgrebati safirno staklo, koje je slične tvrdoće. 

 

     Kako je test izgledao?

    Ben je na običnom papiru odštampao naziv kristala, a ispod toga je označio brojeve od dva do devet. Ispod svakog broja je koristio alatku odgovarajuće tvrdoće i posmatrao je rezultat, tj. da li će se javiti oštećenje na staklu.

     Bez ikakvog iznenađenja, akrilno staklo na tom testu je izgrebano već alatkom broj tri, čiji je vrh od bakra. Ali kako su se pokazali mineralno staklo i Hardlex?

 

Foto: Ben's Watch Club

     

    Obe vrste stakla su izdržale prva grebanja, ali na broju šest su se pojavili prvi plitki tragovi na mineralu. Staklo je popustilo, iako se to teško može videti golim okom.

 

Sitni tragovi na mineralnom staklu na broju šest
Foto: Ben's Watch Club

    

    S druge strane, Hardlex je ipak preživeo šesti nivo bez packica, kao i sedmi nivo, što potvrđuje ono što mi je Seiko odgovorio u mejlu. U nastavku smo došli i do odgovora kolika je tvdroća manufakturnog kristala iz Japana.

 

Hardlex je popustio tek na testu broj 8
Foto: Ben's Watch Club

 

    Lično, nisam očekivao veliku razliku, međutim, slika govori više od reči. Izuzimajući dijamant, određena vrsta relacije se primenjuje na Mohsove standarde i izračunato je da je svaki nivo na skali za oko 60% tvrđi od prethodnog. Dva broja razmaka je prilična razlika u tvrdoći ova dva materijala.

    Na ovom linku možete videti ceo test koji je Ben Artur uradio na mnogim tipovima kristala: Scratching Every Watch Crystal To See Which Brands Are Lying! - Ultimate Crystal Scratch Test

 

Zaključak

    Seiko Hardlex nije isto što i obično mineralno staklo. Očigledno je bar duplo tvrđi materijal, dobijen tehnologijom koju Seiko poseduje a ne želi javno da deli svima. Svakako je to bila njihova velika prednost u pristupačnom cenovnom rangu. Međutim, danas je i sam safir postao prilično jeftin za proizvodnju, pa je pitanje zašto Seiko ipak ne koristi safir, koji je dodatnih 60% tvrđi od njihovog manufakturnog kristala, potpuno legitimno. 

 

Hardlex ipak nije tako lako oštetiti, kao što se priča

 

    Možemo da spekulišemo, ali nijedan odgovor nije definitivan, i poznat je samo čelnicima ovog japanskog časovničarskog giganta. Oni znaju šta rade i sigurno imaju valjane razloge. U to ne treba sumnjati.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

VEST: 40 godina G-Shocka i novi limitirani modeli!

 

    Kada je nešto zaista dobro, to traje. Casio ove godine proslavlja četrdeset godina postojanja linije popularnih satova G-Shock. To dosta govori.

    Prilikom lansiranja 1983. godine, G-Shock model DW-5000C, sa svojom revolucionarnom strukturom otpornom na udarce, postao je prvi ručni sat koji negira konvencionalnu ideju o satu kao lomljivom predmetu. Na taj način, uspostavio je novi žanr ručnih satova. Možete da ne volite modele koji rade na baterije, da ne podnosite digitalan displej, ali jedno je sigurno, G-Shock je osigurao mesto u horološkoj istoriji, za vek vekova.

 

     

    Šta ga to čini tako posebnim? Kao podbrend, G-Shock se fokusira na četiri faktora u potrazi za najvišom mogućom otpornošću na udarce, pritisak, gravitacione sile i temperaturu, pa izdržava sve vremenske uslove, ili bolje reći nepogode. 

    Primarni ciljevi su robustnost, koja obezbeđuje pouzdano nošenje u bilo kom okruženju, i praktičnost, koja obezbeđuje pouzdan rad u svim okolnostima. Ovi ciljevi uslovljavaju i sam dizajn sata. To je ujedno i razlog zbog čega se klasični pravougaoni dizajn nije promenio punih četrdeset godina.

    Novi limitirani modeli se dele u tri potkategorije i dva samostalna modela. U ponudi su linije Recrystallized, Adventurer's Stone i Red Flare, kao i samostalni limitirani modeli Gassan i Eric Haze.

    Fokusiraću se na modele koji zaista otelotvoravaju filozofiju i izgled prvog G-Shock modela ikada nastalog. To su tri zanimljiva modela iz Recrystallized serije.

RECRYSTALLIZED

 

    Casio je poznat po tome da obeležava svakih pet godina postojanja G-Shock linije sa novim limitiranim modelima. Cene su uvek više, ali je dizajn unikatan i ljubitelji uvek imaju nešto novo i zanimljivo da otkriju.

    Ovaj put, u završnoj obradi se kombinuje tzv. rekristalizacija nerđajućeg čelika i tehnologija dubokog očvršćavanja. Inventivni dizajn ovih satova pruža neuporedivu čvrstoću i lepotu.

    Sama tehnika ojačanja čelika svakako pristaje jednom robustnom satu kakav je G-Shock, ali ta tehnika dodaje i jedan zanimljiv estetski aspekt dizajnu. Rekristalizacija nerđajućeg čelika i očvršćavanje u dubokom sloju omogućava spoljašnji dizajn sa izuzetno originalnim izgledom sjaja. Dodatne primene jonske obloge (IP), titanijum karbida (TiC) i drugih premaza daju prelepe boje i neverovatan kristalni odsjaj.

 

Kristalizacija čelika na kućištu i narukvici

     

    Ova tehnologija stvara tvrdi sloj unošenjem ugljenika u površinu čelika. Za razliku od premaza, proces daje povećanu čvrstoću očvršćavanjem samog materijala. Dakle, Casio uvek dizajnira sa idejom da finalni produkt bude izdržljiv. Liniju predstavljaju tri modela: DW-5040PG, GMW-B5000PS i GMW-B5000PG.

    DW-5040PG

    Osnovni model za 40. godišnjicu je DW-5040PG, i dolazi u crnom gumiranom kućištu, koje se na prvi pogled mnogo ne razlikuje od drugih osnovnih modela. Međutim, lepota je u detaljima.

 

    Odajući počast originalnom modelu iz 1983. godine, ovaj sat karakteriše proces rekristalizacije i dubokog očvršćavanja koji se primenjuje na poleđini, na poklopcu kućišta, kao i na kopči i metalnoj gajki. Metalni kristalizovani detalji su u zlatnoj boji.

 

    Pored toga, okvir kućišta i kaiš su napravljeni od smola na biološkoj bazi kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Reči Project Team Tough krase brojčanik, a na poleđini kućišta je ugraviran logo godišnjice. Na zlatnoj gajki su ugravirane četiri zvezdice u znak sećanja na četiri decenije postojanja podbrenda. Još jedna zvezdica je ugravirana na dugme na donjoj levoj strani kućišta, kao još jedan zanimljiv mali detalj koji nije odmah uočljiv.

    Natpis Project Team Tough je ime tima koji je radio sa Ibe Kikuom, tvorcem podbrenda G-Shock, na razvoju prvog modela 1983. godine. Tim je otelotvorio Ibeovu viziju o izgradnji izdržljivog sata koji se ne bi pokvario čak i ako bi pao sa veće visine u delo sa satom koji ima strukturu otpornu na udarce bez premca. Više o tome možete pročitati ovde: G-Shock, istorija legende.

    Prateći temu prvog sata, modul je onaj osnovni – 3421. Nema ekstra tehničko-tehnoloških rešenja, samo jednostavan, pouzdan G-Shock kvarcni modul sa LCD displejem, ali u zlatnoj boji. Kao što rekoh, Casio je pazio na detalje.

 

    GMW-B5000PS

 

    Tekstura nerđajućeg čelika za ovaj model je poboljšana ne samo procesima rekristalizacije i dubokog očvršćavanja, već i dodatnim TiC premazom. Na zadnjoj strani kućišta, na poklopcu, takođe je nanesen TiC premaz i ugraviran je logo 40. godišnjice. Zvezdica je ugravirana na dugmetu na donjoj levoj strani kućišta, a fraza SINCE 1983 krasi brojčanik.

    Ovaj model ima i drugačiji modul. Ne samo da je odrađen u negativu, već ima napajanje na solarni pogon, Bluetooth® i radio-kontrolu za neprikosnovenu tačnost i pouzdanost – Multiband 6. Pored toga, modul sadrži i Super illuminator – puno automatsko LED pozadinsko osvetljenje visoke iluminacije za najbolju moguću čitljivost u mraku.

    Narukvica je metalna, i takođe kristalizovana kako bi se dizajnerski ujednačila sa ostatkom sata.

 

GMW-B5000PG

 

    Ovaj model ima identične specifikacije kao prethodni, ali dolazi u zlatnoj boji. Modul je sličan i dolazi u klasičnoj pozitivnoj varijatni, sa sivim LCD displejem.  

    Za ovaj model, sve spoljašnje komponente od nerđajućeg čelika se tretiraju procesima rekristalizacije i dubokog očvršćavanja, a zatim se primenjuje IP boje zlata. Poleđina kućišta takođe ima premaz sa gravurom logoa 40. godišnjice. Praktično, sve je isto osim boje.

Za one koje interesuje, kutije će izgledati ovako:

 

 

 

    Casio je napravio nešto posebno za godišnjicu, a da li vredi izdvajati dva do tri puta veću cenu u odnosu na slične, nazovimo obične modele, ostaje na kupcu da odluči. Jedno je sigurno, ove modele je teško pronaći i kupiti, a cene im vrtoglavo skaču kako vreme prolazi. Od vih Casio modela, limitirani G-Shock satovi, izdati za 25, 30, 35. i 40. godišnjicu ne samo da drže cenu, nego poskupljuju do neslućenih visina. Probajte da ih pretražite onlajn, bićete iznenađeni...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩