Dvostruki i trostruki mehanizmi Orienta

    Dvostruki i trostruki mehanizmi...? Kakav je to naslov i šta to treba da znači? Možda je autor teksta najzad pogubio klikere...

    Uveravam vas da nisam, i vrlo je jednostavno. To su satovi koji sadrže dva ili tri mehanizama unutar jednog kućišta, a mogu ispasti prilično fanki u dizajnerskom smilu. A Orient, kao brend koji se nikada nije ustručavao da postane fanki, definitivno je u nekoliko navrata pokušao da proizvede takve satove, sa različitim stepenom uspeha. Barem, sve do 2017. godine. 

    Otprilike tada, kada je Seiko kupio Epson, Orient je malo povukao kočnicu i, na žalost svih nas, prestao da rizikuje. Tako je to kada ozbiljniji veliki brat ima glavnu reč. No, mi, kao kupci, uvek imamo izbor kada je kupovina satova u pitanju. Niko nam ne može zabraniti da istražujemo i nabavljamo retke i zanimljive časovničarske primerke.

    Pa onda, da pogledamo šta je to Orient nekada pravio:

POČETAK

    Čudo kojim je Orient započeo ovaj trend još 2004. godine zvalo se Mecha-Trenics. Ono što je izazvalo nastanak ovakvog sata jesu poznati švajcarski i nemački satovi sa gotovo nemogućim komplikacijama na brojčaniku, originalnim i vrlo specifičnim dizajnom. Orient je želeo da učestvuje, i sam pogled na Mecha-Trenics model jasno pokazuje odakle dolazi inspiracija.

 

    Naravno, jedan mali japanski brend nije mogao da uloži ogromne količine novca u razvijanje mehanizama sa mnoštvom komplikacija, pa se rešenje prezentovalo samo od sebe – upotreba više mehanizama! 

    To je bio sat sa prečnikom kućišta od celih 50 mm, u kome su se nalazila tri nezavisna mehanička kalibra 55, što je bio prilično mali mehanizam, koji se prvenstveno koristio za ženske satove. To je bilo rešenje koje je Orient smislio kako bi napravio što manji sat... Da su koristili standardnije mehanizme, kućište bi sigurno prevazilazilo brojku od 60 mm.

 

Orient nije krio činjenicu da Mecha-Trenics ima tri mehanizma

 

    Veličinu na stranu, Mecha-Trenics zaista izgleda zanimljivo, sa jako dobrom završnom obradom cifera, markera i kazaljki, a postavka dosta podseća na neke mnogo skuplje nemačke satove, prvenstveno A. Lange & Sohne.

    Implementacija više mehanizama bila je prilično čudna, retko ko je radio ovo, mada postoji barem jedan brend za koji ste svi čuli a da je poznat po satovima sa više mehanizama – Jaeger LeCourtre model Reverso. Za razliku od JLC-a, Orient se držao tradicionalnog izgleda sata sa jednim brojčanikom. Takav pristup je naginjao ka tome da cifer sata bude pretrpan, no Orient je uradio vrlo dobar posao.

    Svaki mehanizam je pokretao jedan podbrojčanik. Jedan upravlja prvom zonom – 1st Zone, sa punim setom kazaljki za sate, minute i sekunde, kao i sa komplikacijom dana i datuma. Drugi mehanizam je pokretao drugu vremensku zonu – 2nd Zone, sa kazaljkom sata i minuta; a treća je pomerala samo kazaljku sata, predstavljajući treću zonu – 3rd Zone. Na kraju, druga i treća zona su takođe imale prozor koji prikazuje datum, što je možda suvišno, ali donekle i korisno ako se prate neke daleke vremenske zone gde se datum menja mnogo pre nego u zoni u kojoj se korisnik nalazi. Dodatni datumi nisu vizuelno upropastili sat, moram da priznam da su dizajneri uradili vrlo dobar posao za sat koji prati tri vremenske zone.

    Na kraju treba pomenuti da je Orient proizveo samo dva modela, svaki je bio ograničeno izdanje od po 999 komada. Referentna oznaka WV0011NT je imala crni brojčanik, dok je ref. WV0021NT imala beli brojčanik.

 

NASLEDNIK

 

    Možda uvidevši da je sat prečnika 50 milimetara verovatno malo veliki za prosečan zglob stanovnika Japana, a i šire, Orient se odlučio za nešto kompaktnije dimenzije naslednika. Naravno, to je značilo da će biti vrlo malo mesta za tri automatska mehanizma, pa je jedan morao da ode. Po mnogima, ovo je bio dobar potez.

 

    Godine 2013. Orient je predstavio Dual II, ovog puta u okruglom kućištu od 43 mm. Pre njega, postojeo je model jednostavno nazvan Dual, ali sa kombinacijom kvarcnih mehanizama, pa smatram da je tek druga generacija ovog modela pravi naslednih automatika sa tri mehanizma od pre. Novih satova sa tri mehanizma nije bilo do datuma pisanja ovog teksta.

    Proizvedena su četiri modela u različitim bojama. Pošteno je reći da je Dual II bio mnogo bolje dizajniran. Ne samo da je nova veličina praktičnija za nošenje, već su zanimljive funkcije i kombinacije boja davale posebnu draž.

 

    Pošto model ima dva mehanizma, brojčanik krase dva displeja, manji analogni s leve strane i veoma zanimljivi digitalni displej sa desne strane. 

    Danas, kada kažemo digitalni displej, prvo pomislimo na nešto modernije satove, ali to nije uvek tako. Digitalni prikaz vremena je postojao i mnogo pre razvitka elektronike, jer reč digital jednostavno znači da sadrži brojke. Dakle, slično kao kod modela Orient Cerak, kojeg sam kratko opisao u tekstu Neobični japanski satovi, digitalni displej pokazuje vreme bez upotrebi kazaljki, i u srži je u potpunosti mehanički. Umesto toga, vreme se prikazuje setom diskova na kojima su isprintovani brojevi, slično kao kod komplikacije prikaza datuma.

 

    Kao što se vidi na slici, prvi disk, sa najvećim brojevima, pokazuje sate, drugi minute, a na drugom kraju treći disk prikazuje datum. Sekundara je takođe tu, ali treba znati gde gledati. Centralni poklopac rotirajućih diskova ima jednu udubljenu tačku, koja se okreće i pokazuje sekunde na sitnim markerima oko sebe.

    To nije sve. Imajte na umu da se Orient neće zadovoljiti samo stiskanjem dva mehanizma i dva brojčanika u jedno kućište razumne veličine. Dodali su i unutrašnji rotirajući okvir, obeležen danima u mesecu i nedelji. To je kalendar koji uvek pokazuje tačan datum, bez obzira na godinu, samo je potrebno da poravnate dane u nedelji i datume na početku meseca, uz pomoć dodatne krunice na poziciji dva sata, i možete uživati u dnevnom kalendaru do kraja datog meseca.

    Najviše od svega, voleo bih da imam podatak da li Orient u ovom trenutku razmišlja o nekim novim modelima koji izlaze izvan okvira konzervativnog dizajna koji mnogi danas prate i da li ćemo ikada imati ovako zanimljive satove u budućnosti.

    Možda nisu za svakog, ukusi su različiti, ali lepo je imati izbor. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kraljevski problem

    Kralj se vratio... zapravo, već neko vreme je tu i zauzima visoko mesto u hijerarhiji satova japanskog brenda Seiko. Ali ne i najviše!

    Mnogi ljubitelji su bili uzbuđeni zbog povratka ove prestižne linije na scenu. Postojala su realna visoka očekivanja od imena King Seiko, koji je nekada bio rame uz rame po inovacijama, završnoj obradi, preciznosti i svemu ostalom sa danas već izuzetno poštovanim Grand Seiko bratom.

   A onda... tišina. King Seiko nije izazvao ni toliko interesovanja koliko jedan nešto zanimljiviji Presage. Posle nekog vremena, retko ko ga i pominje na forumima i grupama. Kako se iznenada pojavio na tržištu, ušavši na ogromna zlatna vrata uz fanfare, tako je još brže pao u senku, skoro pa zaboravljen.

    Zašto?

    Ukratko, kralj ima jedan problem. Jednom rečju – prošlost!

    ISTORIJA

 

    Naravno, bogata istorija koju King ima nije problem, to je velika prednost. Međutim, ignorisanje iste... jeste. 

 

    Šta se sve krije iza imena King Seiko?

    Sigurno vam je poznato da je Seiko u jednom trenutku odlučio da pokaže svetu kako i oni imaju kvalitet i majstorstvo potrebno da se pobede švajcarski velikani časovničarskog sveta i da stave Japan na horološku mapu! Da bi u tome uspeo, čelnici japanskog brenda su napravili dva podbrenda koji bi nezavisno razvijali visoko precizne mehanizme i vrhunsku završnu obradu – King Seiko i Grand Seiko. Za što bolje rezultate, Seiko je izgradio dve fabrike koje će proizvoditi nove modele visoke horologije  – Daini Seikosha i Suwa Seikosha.

    Kada su Daini i Suwa delovale na svom vrhuncu, njihov odnos se često opisivao kao buran i rivalski. To je, naravno, bila pogrešna pretpostavka. Iako u aspektu rivalstva ima nešto istine, ono nikada nije bilo tako žestoko kao što su to neki izvori opisivali. 

 

    Od početka, Grand Seiko i King Seiko su pravljeni sa različitim namenama i pozicijama na tržištu. GS je rođen u prefekturi Nagano i napravljen je da bude oličenje vrhunskog časovničarstva. KS je rođen u Kameidou u Tokiju i napravljen je sa ciljem da ponudi visokokvalitetne satove nešto široj populaciji. Ova dva podbrenda su zahtevala različita razmatranja dizajna kako bi zadovoljili različite potrebe i Seiko ih je ponudio u različitim cenovnim segmentima. Obe linije su smatrane visokokvalitetnim kolekcijama i oslikavale su napredak brenda Seiko šezdesetih godina dvadesetog veka.

    Međusobni odnos i pomalo takmičarski duh između dve fabrike iznedrio je obostranu korist. Gospodin Imai iz Seiko Epson korporacije navodi da je taj odnos više naginjao ka porodičnom –  kompanija K. Hattori & Co. kao krovna institucija je bila roditelj, a Daini i Suwa postrojenja su bila kao deca. Prirodno je bilo da se braća takmiče jedan protiv drugog za naklonost svojih roditelja, gospodin Imai kaže, ali pošto su u osnovi bili porodica, imali su uzajamno poštovanje, razumevanje i podršku.

 

    Imai je, takođe, otkrio nekoliko primera kako je izgledao taj odnos između braće, posebno u tehnologiji i razmeni informacija. Do sada je bilo teško pronaći primere gde ove dve fabrike dele tehnologiju, ali gospodin Imai otkriva dva: Diashock i Magic Lever. Oba patenta su razvili inženjeri iz Suwa Seikosha postrojenja, ali su ih odmah podelili sa Dainijem. Tako je i King imao iste delove kao Grand.

    Imai je takođe otkrio da su tokom takmičenja preciznosti satova u Švajcarskoj svi mehanizmi sadržali Daini glavne opruge, uključujući i kalibre koje su pokretali satove Suwa postrojenja. Jedno je bilo sigurno, koja god fabrika da napravi deo koji je superiorniji, oba luksuzna brenda Grand i King Seiko delila su taj deo i napredak je bio zajednički.

    Ipak, Grand Seiko je i tada bio na nešto višem stepenu. Konkretno, 1960. godine Suwa je razvila sopstveni sistem internog testiranja mehanizama, u pokušaju da budu rigorozni i precizni kao Švajcarci. Grand Seiko kalibri su prolazili kroz serije testova, koji su zahtevali mnogo više vremena, veštine i stručnosti. Daini, bez takvog sistema testiranja, nije imao iste standarde kvaliteta koji bi se primenili na njihovu liniju King Seiko. Dakle, iako je King Seiko bio njihov vrhunski sat u to vreme, nije napravljen po istim visokim standardima. To je najverovatnije bilo i planski, kako bi cena King Seika bila niža od Granda, da bi se ponudila veća pristupačnost i raznolikost krajnjem potrošaču.

    Međutim, nije sve to bilo tako jednostavno. Bilo je situacija da se Grand proizvodio u postrojenjima Kinga! Jednom prilikom, od Daini Seikosha inženjera je traženo da proizvedu Grand Seiko zbog jednog njihovog posebno preciznog King Seiko modela. Model broj 44KS sa mehanizmom na ručno navijenje 4402 bio je evolucija Daini originalnog kalibra 54, stvorenog mnogo godina ranije. Mehanizam 4402 bio je toliko dobar da je od Dainija zatraženo da ga koristi za proizvodnju Grand Seika 44GS, koji se sada ceni kao jedan od najboljih Seiko modela svih vremena.

     Ako je King Seiko bio tako jak nekad, zašto je danas pomalo ignorisan?

    DANAS

 

    Svako ima svoje mišljenje, pa ni ovde to nije drugačije. Moj lični stav kao blogera, entuzijaste i kolekcionara o onome što sam video svojim očima i osetio svojim rukama ću pokušati što bolje da prenesem u ovaj tekst. Ako se ne slažete sa mnom, to je sasvim u redu. 

    Seiko je predstavio prelepu seriju King, relativno skoro. Divni modeli, u raznim bojama i sa vrlo lepim narukvicama, mogli su se videti na slikama kao što je ova dole, ali ja sam morao lično da ih pogledam, uživo.

 

    Zaista, ovi modeli jesu lepi, ali ljudi uglavnom traže nešto opipljivo kada vide u koji cenovni rang je Seiko stavio Kralja. Kako se to kaže, konkurencija je jaka u rangu od 2.000 evra, a priča se u gradu da Seiko izgleda više nema najbolji odnos cene i kvaliteta.

 

    Da li je King opravdao cenu?

    Kućište sata je urađeno po najvišim standardima, slično onako kako to i sam Grand Seiko zna. Identičan kvalitet, oštrina ivica, čisti prelazi između svilenkasto brušenih i kao ogledalo glatkih površina. Čista desetka!

 

    

    Narukvica je netipično dobra. Znam da mnogi misle da Seiko ne zna da napravi dobru narukvicu, ali koliko njih se žali da je ona pukla ili propala? Naprotiv, Seiko narukvice su jako dobre... ali zaostaju za konkurencijom po nekim aspektima. Malo jeftinija kopča, pinovi umesto šrafova, malo više lufta ili jednostavno zaostaju u udobnosti. Kod King modela toga nema. Po mom mišljenju, ove metalne narukvice koje King Seiko ima nadmašuju i one koje ima Grand Seiko. Čista desetka, opet!

 

    Cifer je, ponovo, savršenstvo. Pogodili su boje, suptilne, a opet upadljive. Neki modeli imaju čistije površine sa jasnim i lepim efektom radijalnih zraka, a neki modeli imaju i lepu teksturu tkanine. Svi detalji ožive kada se sat gleda izbliza, te se mane ne mogu primetiti ni tad. Još jednom, čista desetka!

    Na prvi pogled, King Seiko je opravdao ime, ima kvalitet... sve je savršeno. Pa zašto se onda ne prodaju na kilo? 

 

    Šta ljudi imaju protiv Kinga?

    Odgovor leži u specifikacijama. Kao što smo već rekli, ime King je vezano za luksuz i inovacije. Sinonim za preciznost i visoku horologiju. Rame uz rame sa Grand Seiko satovima. Međutim, novi King to nije. Ono u čemu zaostaje jeste mehanizam:

    King Seiko pokreće jedan standardni, ne toliko precizni kalibar iz serije 6R! 

    Još jednom se pozivam na priču o poreklu Kralja. Nekada je to bio sat kreiran sa preciznošću na umu. Na kraju krajeva, trebalo je da parira Grand Seiku, koji je zauzvrat bio naprednija, preciznija i luksuznija alternativa Seiko satovima tog doba. Zašto onda sa dugo očekivanim povratkom King Seika dobijamo mehanizam čija se preciznost kreće na +25/-15 sekundi dnevno? Zar to ne ide direktno protiv same prirode loze Kralja Seika? 

    Ne želim da kažem da je 6R31 koji se koristi u novoj kolekciji loš kalibar, ali ako želite da uhvatite pravi duh King Seika, to jednostavno neće uspeti sa mehanizmom nižeg ranga. Kalibar 6L35 koji se koristi u SJE083 i SJE087 takođe nije baš najprecizniji, ali je barem korak bliže onome što sam očekivao da ću videti u tom cenovnom rangu. Seiko je propustio dobru šansu...

 

    Sa druge strane, za oko 2.000 evra postoji vrlo opaka konkurencija iz Nemačke i Švajcarske! To su satovi koji imaju veoma dobre mehanizme, daleko preciznije i pouzdanije od 6R.

    Mislim da je to najveći razlog što retko ko govori o ovom lepom modelu i prestižnom imenu. Ljudi nisu zaboravili šta znači ime King Seiko, ali u Japanu su tu bogatu istoriju sklonili sa strane. Seiko je definitivno promašio pravac kada je reč o King liniji, bar za sad.

    Bojim se, jedino, da zbog ove male greške kralj ponovo ne abdicira, kao što je to već bio slučaj u istoriji brenda...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Zlatna zvezda na nebu: Seiko Pogue

    Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe. Kao strastvenim sakupljačima zastarele tehnologije za merenje vremena, jednostavno nam je u prirodi da dodamo i istorijsku vrednost naših cenjenih mehaničkih satova na već postojeći kvalitet i umeće potrebno da bi se napravili. Zato nam satovi koji su učestvovali u raznim podvizima ljudske izdržljivosti i genijalnosti toliko znače. To je ono što daje dušu određenom modelu, daje mu nešto više od onoga što već naveliko cenimo. To su legendarne priče koje prodaju Rolex Submariner ili Omega Seamaster satove u ogromnim količinama, iako koštaju pravo malo bogatstvo.

    I mada svi koriste legendarne priče kako bi prodali svoje satove, jedan brend praktično ignoriše određeni događaj koji bi ih mogao vinuti među zvezde...

    Ovo je priča iza modela Seiko Speedtimer 6139 – sata zlata vrednog.

 

Jedini, pravi, originalni Seiko Pogue
Foto: The Seiko Muzeum Ginza

    Trening

    Obuka astronauta obuhvata složen proces pripreme u regionima širom sveta za njihove svemirske misije pre, za vreme i posle leta, koji uključuje medicinske testove, fizičku obuku, obuku za aktivnosti van letelice, procedurnu obuku, proces rehabilitacije, kao i obuku za eksperimente koje će izvoditi tokom boravka u svemiru. 

    Objekti za virtuelnu i fizičku obuku su integrisani kako bi se astronauti upoznali sa uslovima sa kojima će se susresti tokom svih faza leta i pripremili se za okruženje mikrogravitacije.

    Pored toga, oprema koju koriste u svemirskoj letelici, kao i oprema koju nose, moraju biti savršeni. Kvalitet izrade, izdržljivost, preciznost – to su odlike koje beskompromisno moraju biti na najvišem mogućem nivou. Od toga zavise njihovi životi.

    Možete onda zamisliti koje procedure i testove prolaze razni predmeti koji su potrebni gore, među zvezdama. Zaboravite ISO standarde, COSC sertifikate, jer ono što se zahteva daleko je iznad onoga što je za zemaljsku upotrebu. Sat koji će posada nositi mora da izdrži uslove vakuuma, solarnog zračenja, magnetnih smetnji, električnih pražnjenja i izuzetno niskih temperatura u kosmosu. Čak je i prašina izuzetno opasna po mehanički sat u bestežinskom stanju.

    Ne čudi onda što su najbolji časovničarski brendovi činili sve da bi baš njihovi satovi postali deo jednog svemirskog leta. Omega Speedmaster – prvi sat nošen na Mesecu, može se pohvaliti kvalitetom kojem do tada niko nije mogao da parira. NASA je ovaj švajcarski brend čak i nagradila nagradom Silver Snoopy.  

 

Značka Srebrni Snupi
za sve koji dobiju ovu prestižnu nagradu

    Od svih SFA nagrada, Srebrni Snupi najbolje simbolizuje nameru i principe svemirskih letova. To je nagrada za izvanredne performanse, bezbednost leta i uspeh misije. Manje od 1% radne snage u vazduhoplovnom programu dobija je godišnje, što pokazuje da je posebna čast dobiti ovu nagradu. Nagrada se uglavnom daje astronautima i osoblju koji su spasili misiju od propasti, spasivši, pritom, i živote onih koji su leteli u svemir. U retkim slučajevima, nagrada se dodeljuje i timovima ili kompanijama koje sarađuju sa Svemirskom agencijom. Omega ima čime da se ponosi, i ima čast da bude nosilac ove nagrade.

 

The Silver Snoopy Omega Speedmaster

 

    Sličan kvalitet za put u svemir ima i Sinn, koji je zvanično bio sat koji nose nemački astronauti. Ne treba trošiti reči na kvalitet ovog brenda, a dugo je bio poznat i kao prvi automatski hronograf u svemiru... sve dok nije otkriveno da je jedan japanski sat, zlatne boje cifera, pretekao Sinn Modell 140 ST za nekoliko godina. Sat koji nije bio testiran i sertifikovan za let u svemir, ali je ipak preživeo put do tamo i nazad.

    Svi već znate, bio je to Seiko Speedtimer 6139, popularno nazvan Pogue!

    Kako je do toga došlo?

    Glavni akteri su ponovo NASA-ini kosmonauti, misija Skylab i Omega. 

    Skylab je bila prva svemirska stanica Sjedinjenih Država, koju je lansirala NASA, u funkciji je bila  oko 24 nedelje između maja 1973. i februara 1974. Njome su upravljale tri odvojene posade od po tri astronauta: Skylab 1, Skylab 2, i Skylab 3. Glavne operacije su uključivale orbitalnu radionicu, solarnu opservatoriju, posmatranje Zemlje i stotine eksperimenata. 

 

Značke pojedinačnih Skylab misija

    Misijom Skylab 3 upravljao je Pukovnik Poug, zajedno sa astronautima Džeraldom Karom i Edvardom Gibsonom, a bila je to poslednja misija sa posadom na prvoj i poslednjoj svemirskoj stanici Sjedinjenih Država. Kako Spejs-šatl program nije bio spreman do 1981. godine, NASA nije mogla da ga iskoristi da popravi orbitu stanice na vreme. Skajlabova orbita se na kraju skratila i stanica se raspala u atmosferi 11. jula 1979, razbacujući krhotine po Indijskom okeanu i Zapadnoj Australiji.

    No, za nas je bitno šta je to moćna Omega uradila, pa da jedan veoma pristupačni Seiko dobije mesto u raketi. Zapravo, bitno je šta to Omega nije uradila.

    Za period rigoroznih treninga astronauta – Omega nije dala svoje satove. Iako je razlog samo njima jasan, astronauti su bili uskraćeni za mogućnost da se bolje upoznaju sa satom i njegovima funkcijama. Pritom, i na treninzima je bilo potrebno meriti vreme. Zbog toga je pukovnik Poug kupio Seiko, ni manje ni više nego u zlatnoj boji, evocirajući boju Sunca, koje je bilo jedan od istraživačkih zadataka misije Skajlab. 

    Pougu se sat zaista svideo i toliko dobro se upoznao sa štopericom, rotirajućim okvirom i ostalim funkcijama sata da je prosto želeo da ponese sat sa sobom na stanicu, pogotovo što se Speedtimer pokazao jako pouzdanim. Ne, bolje je reći da pukovnik je znao da je pametno poneti sat koji zna da koristi i kom veruje.

    Samo nekoliko sati pred poletanje, tim je dobio svoje Omega satove, ali pukovnik nije hteo da rizikuje. Među svoje lične stvari koje je smeo da ponese na let, on je stavio i Seiko Speedtimer.

 

Fotografije tima astronauta sa misije Skylab 4
Seiko Speedtimer na slici zapravo i nije isti model
koji je nosio Pogue, nema beli rotirajući okvir

  

    Na levoj ruci nosio je Seiko, a na desnoj Omegu, koja, kao što znamo nije bila automatik. Tako je Seiko Speedtimer, kasnije nazvan Pogue, postao prvi automatski hronograf u svemiru. 

    Tehnikalija, sigurno... ali ipak, jasno je zato je Seiko toliko poštovan brend, jer kao što napisah na početku: Svi entuzijasti cene sat koji ima dobru priču iza sebe.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

GMT funkcija – razlika između Office i Traveler GMT

    Radoznalog uma, čovek ima jaku težnju da istražuje i da otkriva nova mesta. Kako je svet postao dovoljno istražen, ta težnja se pretvorila u želju za putovanjem. U toj želji čovek je vremenom smišljao brže i praktičnije načine da stigne iz tačke A u tačku B.

    Ne tako davno, 2. maja 1952. godine, 36 ljudi se ukrcalo u avion De Havilland Comet u vlasništvu British Overseas Airways Corporation i letelo bez prestanka iz Londona za Johanesburg. Era mlaznih aviona je zvanično počela. Kao nikad do tada u istoriji čovečanstva, ljudi su mogli da prelete nepregledne okeane i mnogo vremenskih zona za samo jedan dan!

    Vremenom, ljudi su shvatili da imaju jedan problem. Pilotima koji su leteli na ovim dugim rutama bio je potreban način da prate vreme, kako lokalno, tako i vreme u mestu odakle su poleteli. Tada inženjeri u časovničarskoj kompaniji Glycene dolaze na ideju da naprave prvi sat koji može da meri više od jedne vremenske zone.

 

Glycene Airman iz 1953. godine

    Koncept srednjeg vremena po Griniču – GMT nije bio nov pedesetih godina u eri komercijalnih letova. U stvari, ideja datira iz 1884. godine, kada je međunarodna konvencija proglasila Grinič u Engleskoj kao mesto sa srednjim vremenom sa kojim bi se poredile ostale vremenske zone Zemlje. Međutim, to srednje vreme je uspostavljeno u eri sporog putovanja brodom, kada su se vremenske zone prelazile danima i nedeljama, a ne satima. Mlazni avioni su sve to promenili.

    Do 1955, izmišljen je atomski sat, a 1960. godine SAD i Velika Britanija su sinhronizovale svoje atomske radio-signale vremena u ono što će postati Univerzalno koordinisano vreme – UTC, što je suštinski zamenilo tu meridijansku liniju koja prolazi kroz Kraljevsku opservatoriju u Griniču. Ali naziv GMT se zadržao, više zbog tradicije i nostalgije.

 

Sinn Modell 856 UTC

    Razlog zbog koga neki od nas vole GMT satove nije zbog dodatne funkcije ili zbog složenosti, već zbog njegove genijalne jednostavnosti. Klasičan sat ima sekundaru, malu i veliku kazaljku, a GMT ima još jednu dodatnu, obično drugačije obojenu od ostalih. Mala kazaljka koja pokazuje sate napravi dva kruga po 12 sati tokom jednog dana. Sve što je potrebno da jedan sat bude GMT jeste jednostavno da se doda kazaljka koja je podešena da radi upola brže u odnosu na malu, i dodatnu vremensku skalu sa dvadeset četiri podeoka. Drugim rečima, kazaljka za 24 sata kruži oko brojčanika jednom dnevno umesto dvaput, njen vrh pokazuje na odgovarajući sat, ne ostavljajući zabunu oko toga da li je pre podne ili posle podne.

 

Tipovi GMT satova

 

Najraniji GMT satovi bili su jednostavne mašine – kazaljka koja pokazuje 24 sata bila je usidrena za osovinu mehanizma, tako da se, dok podešavate svoje lokalno vreme, GMT kazaljka pomera u tandemu, i stoga prati i lokalno vreme, ali na skali sa 24 podeoka. Da biste postavili drugu vremensku zonu, bilo je potrebno okrenuti rotirajući okvir. 

    Primera radi, ako putujete u zemlju koja se nalazi u vremenskoj zoni +1 u odnosu na vas, okrenućete okvir za jedan sat ulevo. Na taj način GMT kazaljka pokazuje vreme u mestu vaše destinacije.

    Danas postoje sofisticiraniji mehanizmi i oni se generalno mogu podeliti na dva tipa – Office GMT i Traveler GMT.

    Zajedničko im je to što je GMT kazaljka odovojena od male kazaljke i može se štelovati nezavisno od nje. Razlike između ova dva tipa su sledeće:

 

Office GMT

 

Seiko Sports GMT SSK001

   Ovaj tip ima GMT kazaljku koja se podešava nezavisno od drugih kazaljki. Kada izvučete krunu na prvu poziciju, rotiranjem u smeru kazaljke na satu možete da je podesite u koracima od sat vremena, na skali od 24 sata. Pomeranjem krunice na drugu poziciju, možete podesiti vreme prikazano glavnim kazaljkama sata i minuta. Dok to radite, GMT kazaljka će se pomerati zajedno sa njima kako bi uvek pokazivala tačno vreme u drugoj zoni.

    Otkud ovaj naziv?

    Za nekoga ko radi u kancelariji, ova office funkcija je savršena. Bitno vam je da pratite samo vreme na jednoj drugoj lokaciji. Retko ćete menjati vreme koje prikazuje glavne kazaljke. I tako, ako neko radi u međunarodnoj kompaniji, korisno mu je da iz svoje kancelarije prati vreme u kancelarijama predstavništava u drugim državama.

    U mom slučaju, koristim GMT za praćenje vremena u Tokiju, pa je kazaljka podešena na +8 sati. Na taj način, kad god pogledam na sat, mogu odmah da znam koliko je sati ovde i u Japanu. Međutim, to mi nije bitno zbog kancelarijskog posla, već zbog treninga, da znam kada mogu da pozovem prijatelje i učitelja iz Japana. Ljudi često koriste ovu funkciju kako bi znali kada nekoga da pozovu, i zbog toga se ovaj tip još naziva i Caller GMT.

 

Traveler GMT

 

Rolex GMT Master

  

    Često se naziva i Pravi – True GMT. Za ovaj tip funkcionalnost je malo drugačija, jer su se potrebe korisnika promenile. Oni koji traže pravi GMT nisu vezani za jedno radno mesto u kancelariji, i nije im potrebno da prate drugo vreme na jednom mestu. Oni su stalno u pokretu i potreban im je sat koji može lako da prati korak. Zato se i naziva Putnički – Traveler GMT.

    Dakle, umesto da imaju nezavisnu GMT kazaljku, oni imaju nezavisnu malu kazaljku koja pokazuje sate. Logika iza toga jeste da smo mi svi navikli da gledamo u standardne kazaljke kada određujemo koliko je sati u lokalu, pa nam ovaj tip sata omogućava da brzo i jednostavno štelujemo lokalno vreme gde god se nalazili, dok dodatna GMT kazaljka uvek stoji usidrena na kućno vreme.

    To je sat koji je kreiran imajući na umu pilote. Pošto su piloti stalno putovali između više vremenskih zona, bio im je potreban alat koji bi mogao da prikaže njihovo vreme kod kuće (ili referentno vreme, kao što je UTC/ZULU). Takođe im je bio potreban sat koji se lako može podesiti na novo lokalno vreme kada slete, bez ometanja prikazanog kućnog vremena. Imajući nezavisnu glavnu kazaljku sata, koja se može podesiti u koracima od sata, pravi GMT najbolje je zadovoljio njihove potrebe.

 

Rolex GMT Master za Pan Am pilote

    U ovom trenutku se verovatno pitate zašto se ova vrsta funkcionalnosti smatra pravom. Ima li nešto lažno u Office/Caller GMT satu? Nadimak True je zapravo zbog svoje rane popularnosti među pilotima. Zbog toga se GMT funkcionalnost modela Rolex GMT Master na mnogo načina smatra najčistijim ili najistinitijim oblikom komplikacije koja pokazuje više od jedne vremenske zone. Ovaj Rolex jeste i napravljen po zahtevu avio-kompanije Pan Am, koja je tražila dobar i pouzdan sat specifično i isključivo za svoje pilote. Čak i boje rotirajućeg okvira – plava i crvena – osim što označavaju prepodnevne i popodnevne sate, predstavljaju i boje ove avio-kompanije.

    Realno govoreći, oba tipa GMT satova poseduju funkciju pokazivanja dodatne ili više vremenskih zona. Oba su po tome pravi. Razlika je u tome koja kazaljka pokazuje koju vremensku zonu. Ono što treba imati na umu jeste da True GMT satovi imaju premijum cenu i koštaju mnogo puta više od Office GMT modela.

    Uskoro, jedan Office GMT dolazi na recenziju, i ovaj tekst je na neki način najava tog teksta. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩