Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Vintidž, antikvitet, ili samo jedan običan stari model – koja je razlika?

    Odmah u početku, da razbijemo iluzije: Ne može se svaki stari sat nazivati vintidž modelom!

    Ljudi generalno naginju ka tome da svaki iole stariji model tako predstavljaju, ali realnost je malo drugačija. Sama definicija termina glasi ovako: Vintidž (starinski) dizajn odnosi se na predmet iz drugog doba koji ima važnu i prepoznatljivu vrednost. 

    Ovaj stil se može primeniti na dizajn enterijera, dekor, nameštaj, ali i na nakit i satove. Kada se kaže vintidž, obično se misli na nešto što je staromodno, ali je ipak i više od toga. To je bezvremenski klasik koji ne izlazi nužno iz mode. To je nešto što je mnogo teže nabaviti, pa može značiti i ekskluzivnost koju samo retki poseduju.

 

Seiko Lordmatic
Foto: Sven Sven

    Svaki starinski sat treba da se proceni na osnovu nekoliko kriterijuma: 

1. starost sata;

2. originalni dizajn;

3. istorijski značaj;

4. kvalitet izrade;

5. stanje u kom se sat nalazi.

 

Полет Океан
Foto: Mladen Bako

    Šta sve ovo tačno znači?

    Prvo i osnovno je starost sata. Za različite predmete ta starosna granica je različita. Generalno, starost predmeta od najmanje 30 godina se najčešće uzima kao standard da bi dobio status oldtajmera ili vintidž modela. Međutim, u časovničarskom svetu ta granica je najčešće 25 godina. Iako neke asocijacije i organizacije daju status vintidž modela satovima od preko 30 godina, postoje i one koje priznaju kao vitidž satove stare bar 20 godina. 

 

Nivada GMT Chrono
Foto: Bojan Stojanović

    Druga stavka je originalnost dizajna. Vrlo je jednostavno... omaž ili kopija nikad neće imati status vintidž sata, pa mu cena neće skakati, i svakako takav sat neće biti investicija. Termin i definicija omaž satova su danas nedefinisani, zbog mnogih kineskih brendova koji štancuju modele u ogromnom broju i to često samo menjajući logo na ciferu i ništa drugo. Takav sat verovatno nikada neće dobiti status pravog vintidž modela. Sa druge strane, sat koji je omaž u pravom smislu reči, kao sat koji odaje poštu nekom drugom modelu, dizajnu ili umetničkom stilu, pozajmljujući stilska rešenja, ali ih ne kopira, može da se nađe na listi vintidž modela, ako ima dovoljno velik istorijski značaj. 

 

Слава
Foto: Dalibor Kušić

    Istorijski značaj je isto tako bitan. Značaj može biti veliki, u horološkom smislu, kao što je to prvi Breguet Tourbillon iz 1795. godine; ili u istoriji civilizacije, kao što to ima Omega Moon Watch. Značaj može da bude i mnogo manji u civilizacijskom ili horološkom smislu, mali kao što ga ima npr. Casio F91W. To je popularan model koji je praktično otvorio vrata pristupačnim digitalnim satovima široj populaciji, i ima kultni status među ljubiteljima satova.

Darwil
Foto: Oliver Sabol

    Da bi neki sat doživeo da dobije vintidž status, mora da ima određeni kvalitet, da traje i pouzdano radi mnogo duže od dvadeset ili trideset godina. Zbog toga je kvalitet izrade jako bitan i izdvaja dobre satove na tržištu.

 

Seiko 5
Foto: Nemanja Mjedenjak

    Stanje u kom se sat nalazi takođe igra ulogu. Očuvanost sata je bitna zbog toga što niko neće želeti da kupi unakažen sat koji ne radi. Popravke bi verovatno zahtevale nove, neoriginalne delove. Takav model ne može da održi status vintidž modela. S druge strane, mala oštećenja i patina mogu čak i da povećaju cenu modela u prodaji, jer dobro očuvan stari model vredi mnogo više, ne samo u novcu, već i zbog priče koju svaki zarez, tačkica i promena boje donose!

    Koja je razlika između antikviteta i vintidž sata?

A. Schild (1925-1935)
Foto: El Blondo

    

    Starinski sat ili antikvitet poseduje iste ili slične kvalitete kao vintidž sat, samo što mora biti bar 100 godina star! Jasno je da, ako sat funkcioniše posle jednog veka rada, on onda poseduje izuzetan kvalitet, kakav se zaista retko viđa.

    Posmatrajte situaciju na sledeći način. Stari sat koji ima prepoznatljivu vrednost može postati vintidž model nakon određenog vremena. Ako se vintidž sat pokaže i dokaže pouzdanim nakon 100 godina, on postaje antikvitet i tržišna vrednost mu mnogostruko skače.

 

Ракета (Big Zero)
Foto: Radovan Raičević

 

    Antikviteti nisu nužno skuplji od vintidž satova. Neki starinski satovi postižu zapanjujuće sume na aukcijama, jer su veoma traženi od strane kolekcionara koji žude za njihovim prestižem, istorijom ili jedinstvenim kvalitetima. Naime, džepni sat Patek Philippe Henry Graves Supercomplication iz 1925. prodat je za neverovatnih 24 miliona dolara na Sodebijevoj aukciji 2014. godine, a da nije dostigao status antikviteta. Kao vintidž model, on je prodat za mnogo više novca od nekih antikviteta na istoj aukciji. Naravno, za par godina Patek Philippe Henry Graves Supercomplication će napuniti 100 godina, pa će najverovatnije i cena skočiti.

 

Patek Philippe Henry Graves Supercomplication
Vrednost: 24.000.000 $

    Dakle, postoje jasne razlike između starog sata, starinskog i antikviteta. Ljubiteljima satova je svaki stariji model drag, bez obzira na tržišnu vrednost ili status koji uživa među kolekcionarima.

    Prilog ovome je mali konkurs koji sam objavio na grupi ljubitelja satova: Tik Tak. Zamolio sam ljude da slikaju i okače jedan ručni sat iz svoje kolekcije, da bude bar 30 godina star, misleći da neće biti mnogo fotografija. Prvobitna zamisao bila je da u ovaj tekst okačim do 5 fotografija koje su imale najviše lajkova, i njih možete videti nasumično postavljene kroz ovaj tekst, od najpopularnije na prvom mestu. Međutim, odaziv je bio bolji nego što sam očekivao, sa preko 40 fotografija zaista lepih i očuvanih satova. Nažalost, nisam bio u mogućnosti da ih okačim sve, pa sam odlučio da u tekst uđu samo oni satovi koji su imali deset i više lajkova u trenutku kada je tekst objavljen.

 

Dugena
Foto: Mislav Zidar

Orient
Foto: Жарко Чолак

Orion Seal
Foto: Ilija Blaževski

    Još jednom hvala kolegama i prijateljima iz Tik Tak Facebook grupe! Ostale fotografije možete videti na Facebook postu, na linku OVDE!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.
岩

Intervju: Tom Zapatta, kolekcionar starih mašina

    Tomislav je osoba koja je pronašla sebe u kolekcionarstvu satova, ali nije odabrao pravac koji bira većina. Mnogi od nas imaju problem: koji pravac pratiti, šta sakupljati, i mnogi prave onu kolekcionarima dobru poznatu grešku za koju postoji izreka: Sakupljanje bez sofisticiranosti je samo nered. 

    Posle par razmenjenih poruka sa poznatim Tomom Zapattom, ta sofisticiranost se mogla lako poznati, i znao sam da imam posla sa pravim ljubiteljem satova i ozbiljnim kolekcionarom koji tačno zna šta želi. 

   Postavio sam par pitanja, na koja je on sa zadovoljstvom odgovorio, i pred vama je intervju koji je proistekao iz našeg razgovora.

 

Intervju

 

    Ljude uvek zanima kako je neko počeo da skuplja satove, koji je to prvi sat koji ih je uveo u ovaj naš hobi. Kada si ušao u svet kolekcionarstva satova?
 

   Oduvijek sam volio satove. Kao klinac sam dobio na poklon sportski Tissot i on mi je bio sve na svijetu do kraja srednje škole. Na početku faksa je pao malo ozbiljniji sat, a sve ostalo je povijest.
 
     Šta za tebe predstavlja kolekcionarstvo? 

 
    Uff, jedan od pojmova oko kojeg se lome koplja. Ja sam po tom pitanju dosta konzervativan, po meni, kolekcionarstvo znači skupljanje satova koji imaju određeni fokus, bilo da se radi o brendu, vremenskom periodu, stilu, povijesnom značaju ili nečem drugom. U to spada i skupljanje knjiga, kutija, brošura, starih cjenika, kao i originalnih kopči itd. Na kraju krajeva, sve se svodi na jednu veliku ljubav prema satovima, tako da je ta definicija više subjektivne naravi nego pravilo.
 

    Slažem se. Neminovno je da mnogi ljudi imaju različita shvatanja o toj temi. Zapravo, jedna ista osoba može menjati mišljenje i svoj ukus tokom godina, sa nekim iskustvom. Mnogi kolekcionari se u tome slažu, pa da postavim i to pitanje: Kako se vremenom tvoj ukus za satove menjao? 

 

    U početku sam nosio nove sportske satove, dok se danas ne mogu zamisliti sa 40 mm na ruci. Kako sam ulazio u svijet vintage satova, tako mi se mijenjala i percepcija što je idealna veličina sata.

 

    Nekada je bilo normalno da čovjek od 120 kg nosi 33 mm, dok bi mu se danas ljudi smijali na cesti. Nakon nekog vremena shvatio sam da mi se najviše sviđaju dress satovi i već se godinama ne mičem sa tog teritorija. Jedan od najvećih problema je taj što kako prolaze godine, rastu i apetiti, a samim time i opterećenje novčanika. Sva sreća što su mi svi satovi dosta slični, pa bolja polovica ne kuži kada dođe nešto novo. [smeh]
 

    Da se nadovežem na ovo, kako se tvoj pogled na kolekcionarstvo menjao tokom godina? 

 

    Drastično! Kada sam ulazio u svijet vintage Omega i Longines satova, nisam bio ni svjestan kakvo je to bojno polje. To je neprestana potraga te borba sa drugim kolekcionarima i nepoštenim prodavačima koji jedva čekaju da vas ožene za relativno velike novce. Po prirodi sam jako znatiželjan i volim učiti nove stvari tako da mi je cijela ta potraga i analiza tržišta sjela kao budali šamar. [smeh]

    Kroz godine stvoriš filter, tako da doslovno na prvi pogled znaš šta imaš ispred sebe. Dovoljno da krajičkom oka ugledam sitnicu koja ne odgovara i taj sat momentalno ide u zaborav. Nekada me uhvati faza da dnevno pregledam par tisuća oglasa (vjerujte mi, nije nikakva šala). To je zapravo krvav posao jer ljudi ne znaju šta se krije iza lijepe slike. Jako puno potrošenog vremena, znanja, riskiranja, logistike a na kraju i sreće.

    Da li tvoja kolekcija ima temu? 

     

    Kolekcija je primarno fokusirana na zlatno doba urarstva između tridesetih i šezdesetih godina, makar ne bježim od dobrog sata izvan tih okvira. Kao što većina zna, Omega je moja najveća ljubav a linija Constellation zauzima posebno mjesto u kolekciji. Ima tu svega, od Foibosa sa porculanskim brojčanikom do Seamastera sa rozim linen ili waffle brojčanikom. 

 

    U principu, skupljam rijetke verzije brojčanika u nepoliranim kučištima i sa svim originalnim dijelovima. Što se tiče Longinesa, u zadnje vrijeme sam poludio za coin edge modelima sa sector brojčanicima. 

 

    Oni su sami po sebi rijetki, ali nekako sam uspio nabaviti tri komada u jako kratkom periodu. Najveći je problem što previše kupujem, a malo prodajem, pa bi trebala cijela stranica da sve nabrojim, tako da ću se ovdje zaustaviti. [smeh] 

    Taj problem, verujem, imaju mnogi. Kako biraš koji sat ćeš da kupiš, kako ih pronalaziš? 

 

    Nema tu nekih pravila. Znam okvirno što želim i kopam dok ne nađem. Konkurencija je ogromna pa se uveliko svodi na sreću i koliko brzo možeš reagirati kada ugledaš nešto zanimljivo. Najbolji satovi se ne prodaju javno nego u zatvorenim krugovima, a za to trebaju godine kako bi vas netko uopće razmotrio kao potencijalnog kupca koji neće isti sat prodat za duplo više novaca. Na primjer, prijatelj je tražio zlatno kučište za jednu Omegu a dobio ponudu za rijetki Constellation od bijelog zlata. To nećete vidjeti na stranicama kao Chrono24 ili Ebay. 

    Aukcije su dobra stvar, ali jako puno ljudi ih prati tako da je dosta teško uhvatiti dobar sat za neke normalne novce. Dovoljno je da netko želi pod svaku cijenu sat koji pratiš i ode cijena u nebo.
 

    Od svih satova u kolekciji, koji je najvredniji? Pritom, ne mislim na novčanu vrednost, već na sat koji ti najviše znači, ili ima najzanimljiviju priču iza sebe. Lično, najviše sam zainteresovan za dobru priču koju neki model donosi sa sobom u kolekciju, ali ti odaberi šta želiš da podeliš sa nama.

 

    Uff, teško pitanje. Ako gledamo iz perspektive najdražeg sata, onda je to zlatni Constellation ref. 2943 sa pie pan brojčanikom.

 

Omega Constellation ref. 2887

    Najluđu priču ima ref. 2887, koji se smatra svetim gralom među Constellation modelima. Za sada se zna za manje od 30 primjeraka u svetu. Njega mi je čovjek poslao umotanog u dva sloja WC papira u tankoj kuverti. Sva sreća što je čitav stigao do mene.

   

    To je krajnje... ne znam šta da kažem na ovo. Stvarno sreća da sat nije oštećen. Sa ljudima nikad ne znaš na čemu si. Međutim, kod satova je možda drugačije. Na šta sve treba obratiti pažnju kada se kupuju vintage satovi? 

 

    Teško je dati univerzalni odgovor na to pitanje. Najbolje je što bolje proučiti određeni model i na temelju slika originala raditi usporedbu. Uvijek treba paziti na izgled kučišta i da li je polirano, usporediti font slova na brojčaniku, provjeriti da li serijski brojevi odgovaraju periodu sata i puno sitnica koje lako mogu promaknuti. Ako niste potkovani sa znanjem da možete na temelju jako loše slike procijeniti originalnost sata, predlažem Chrono24. Cijene jesu napuhane ali se možete cjenkati, imate zaštitu i uvijek se možete predomisliti ako nešto ne bude u redu sa satom.

    Odličan savet. No, zaista treba biti pažljiv i misliti na sve te detalje. 

    Pošto je ovo prvenstveno blog o japanskim satovima, moram da navedem temu na tu stranu. Da li imaš neki stari japanski sat, ili ti je možda u planu neki? 

 

    Imao sam Grand Seiko ref. 5722 kojeg sam, nažalost, prodao. S druge strane, sve što mi se sviđa je ili preskupo ili van domašaja u Japanu.

 

Grand Seiko 5722

 

    Volio bih imati pilotski sat iz Drugog svjetskog rata, popularno zvani Kamikaze, jer je to jedan od povijesno najznačajnijih vojnih satova. IKAD! Iz očitih razloga su jako rijetki i teško ih je naći u dobrom stanju a da ne postižu astronomske cijene, ali zadovoljio bih se i sa klasičnim Seikom iz tridesetih i četrdesetih koji ima slično kućište kao Longines tre tacche. 

    Kad sam već pomenuo blog, priča se da je u pripremi sajt koji će se baviti vintage modelima, možda i blog o njima. Da li je to istina, i u kojoj fazi je? 

 

    Točno, uskoro dolazi stranica/blog čija će primarna svrha biti upoznavanje čitatelja sa dobrim i lošim stranama kolekcionarstva. Biti će hrpa korisnih savjeta, analiza i pdf-ova, a plan je da to bude polazna točka za svakog kolekcionara koji se želi malo ozbiljnije upustiti u ovaj svijet.

    Stranica je trenutno u izradi tako da, čim riješim tehnikalije, ide online. Meni je ovo hobi, tako da zarada nije na listi prioriteta, ali bih želio s vremena na vrijeme ljudima ponuditi zanimljive satove po cijenama manjim nego vani, a da ne moraju razbijati glavu oko autentičnosti. Ipak je reputacija broj jedan u ovom svijetu.

 

    Ideja mi se jako sviđa. Verujem da se mnogi ne upuštaju u potragu za starim satovima upravo iz slabijeg poznavanja materije i straha od kopija, neoriginalnih delova, lošeg poliranja i generalno lošeg stanja sata koje se možda ne vidi na slikama. Stoga verujem da će im takva stranica biti puno od pomoći.

    Dok sajt ne krene sa radom, da li bi za sad dao neki savet ljudima koji ulaze u svet vintage kolekcionarstva?

    Uvijek sam bio zagovaratelj što boljeg stanja sata. Bolje izdvojiti malo više novaca za sat u odličnom stanju nego se zadovoljiti sa više polovičnih, koji neće ništa vrijediti kada naletite na nešto što vas više zanima. Dobar sat se uvijek lako proda.

    Drugo, ako imate bilo kakvih sumnji u sat koji želite kupiti, pitajte za savjet. Bolje pitati i otkloniti sumnje na vrijeme nego se zaletit sa kupnjom i plakati nad prolivenim mlijekom.

    Sretno u lovu!

 

    Zahvaljujem Tomislavu na izvanrednim odgovorima. Svakako ću se mnogo puta posavetovati sa njim ako budem ulazio u potragu za vintage modelima. Posebno me raduje sajt koji je najavio, i činjenica da se u ovom našem hobiju ljudi nesebično pomažu!

    Za kraj, još malo slika prelepih starih satova iz njegove kolekcije:

 

    To bi bilo sve za ovaj intervju.

    Srdačan pozdrav,
Ivan R.

     

Intervju: Čovek. Mit. Legenda – Attila!

   Kratko i jasno – on je iskreni ljubitelj japanskih satova. Kolekcija ove osobe jedna je od najvećih i najzanimljivijih na ovim prostorima. To su modeli koje ćete videti jednom u životu... retki, limitirani, a bogami i unikatni. Mnogi sakupljaju satove, ali malo njih je kolekcionarstvo satova pretvorilo u umetnost. Ljubitelji satova ga dobro znaju – on je Attila!

 

Deo Shogun i Samurai kolekcije

    Na društvenim mrežama sam često video pozitivne komentare na fotografije tvojih satova i oduševljenje ljubitelja brojem modela u tvojoj kolekciji. Ne mogu a da se ne zapitam, od kada si počeo da se ozbiljnije baviš kolekcionarstvom?

 

    Ozbiljnije sam počeo da se bavim kolekcionarstvom relativno skoro, od 2019 godine. Da budem iskren, sat sam imao na ruci od svoje petnaeste godine i od tada ga ne skidam. Sad imam 43 godine, pa vi računajte [smeh]. 

    Prvi sat koji sam kupio je bio Casio, ne sećam se reference, međutim, dugo sam nosio ovaj brend. Jedan od prvih je bio Casio EF-126D-2AVEF, kojeg i danas posedujem i nosim s vremena na vreme. I tako, godinama sam imao jedan sat i to mi je bilo dovoljno.

    Otac je imao jedan Seiko 5 automatik sa mehanizmom 7009, i preko tog modela sam se prvi put susreo sa ovim japanskim proizvođačem. Zbog izdržljivosti i dugotrajnosti uvek sam imao respekt prema Seiko satovima, da ne govorim o poštovanju prema svom ocu. Nekako sam taj brend povezao s njim, a njegov sat sam nasledio i sačuvao u svojoj kolekciji.

    I posle dugog niza godina i jednog sata u vlasništvu, te 2019. godine odlučim da se ponovim novim satom. Pa onda drugim, trećim... i tako je krenula ta priča koja traje i dan danas. Moja kolekcija je sastavljena pretežno od Seiko i Orient satova, ali to već i sami znate.

    Šta za tebe predstavlja kolekcionarstvo?

 

    Kolekcionarstvo... mogu da ispričam kako sam ja razmišljao kad sam ušao u taj svet. 

    Isprva sam želeo da napravim neku vrstu kolekcije satova, iako nisam imao tačan broj modela u glavi. Da li će to biti tri, pet ili deset komada? Znao sam samo da težim ka Seiko satovima iz sada poznatih razloga. Prvi model koji sam kupio bio je SUN 015P1 – kinetički sat. S njim sam krenuo u proširenje kolekcije. 

    Interesovanje mi se sve više budilo. Počeo sam da se učlanjujem u razne grupe i forume na internetu, i tada mi se otvara skroz novi svet! Svet limitiranih modela, starih – vintage modela, svet različitih stilova, ronilački, sportski, elegantni... iz prve sam se zaljubio.

    Poenta kolekcionarstva za mene je da nađem sat koji mi se sviđa i taj isti imam u svojoj kolekciji. Nije bitno da li košta 5.000 dinara ili mnogostruko više. Kad prvi put vidim neki model, odmah znam da li je moj ili nije za mene [smeh]. Probaću bolje da se izrazim, prvo i osnovno – poenta kolekcionarstva je ljubav prema satovima. Svako treba da proba da održi tu ljubav kroz satove koje ima u kolekciji i kroz potragu za modelima koje će nabaviti u budućnosti. I tako ukrug.

 

    Da li bi mogao da nam objasniš kako se tvoj pogled na kolekcionarstvo menjao tokom godina?

    Vremenom sam sticao iskustvo, pa je neminovno da se moj pogled malo promenio. Ne mnogo, jedino što sam krenuo u ozbiljniju potragu za limitiranim izdanjima. Neke je bilo lakše pronaći, a neke mnogo teže. Ta potraga je veliki plus u kolekcionarstvu, ta neizvesnost potrage ima šarma, a kada na kraju pronađeš i kupiš taj sat, zadovoljstvo i sreća su potpuni.

    Shvatio sam da poenta kolekcionarstva nije zarada, jer većinu modela čuvam i nisu na prodaju, ali može se reći da limitiranim izdanjima cena vremenom raste, pa se to može shvatiti kao neka vrsta investicije.

 

     Da li tvoja kolekcija ima određenu temu?

    Iskren da budem, moja kolekcija nema neku posebnu temu... Sakupljam satove koji mi se sviđaju, jedino mogu da kažem da su većina Limited ili Special Edition modeli.

 

    Najveći broj modela u tvojoj kolekciji su ronilački satovi. Da li su ti oni bili oduvek najomiljeniji, ili se tvoj ukus s godinama menjao?   

 

    Ne. Ukus za satove mi se nije mnogo menjao. Bilo mi je bitno samo da je Seiko sat... Vremenom sam se upoznao i sa Orient satovima, koji potpada pod istu Seiko-Epson korporaciju. Eto, to mogu da dodam, da sam uz Seiko u kolekciju počeo da dodajem i Orient.

    Od svih satova u kolekciji, koji ti je najvredniji?

   Vrednost satova uglavnom ne rangiram po ceni. Meni lično najvredniji sat u kolekciji je Seiko Sumo SBDC017 LE, napravljen samo u 750 primeraka. 

 

 

    Najvredniji mi je ne samo zato što je redak, već i zato što sam ga, bezmalo, godinu dana tražio. Bukvalno svaki dan – potraga za tim modelom. Listao sam i udruživao se u grupe ljubitelja satova onlajn, upoznao sam dosta ljudi u Srbiji i inostranstvu. Pa čak i uz pomoć prijatelja, ta moja potraga je trajala godinu dana. Za to vreme, uspeo sam da pronađem samo tri modela, ali sve tri ponude su bile pokušaj prevare! Generičku sliku sata na oglasu vidiš, ali dodatne slike niko nije hteo da podeli, a na dodatna pitanja o modelu nisu davali konkretne odgovore.

    Jednog dana, sasvim slučajno naletim na oglas u Tajlandu. Odmah sam kontaktirao prodavca i poznanika koga imam u toj dalekoj zemlji. Krenuli smo u proveru sata. Prodavac nam je pokazao dodatne slike, odgovorio na sva pitanja koja smo imali u vezi sa satom. Dogovorili smo se za cenu, pa je moj prijatelj izvršio kupoprodaju u Tajlandu i sat poslao meni. Možete da zamislite mene, koji kao da sam Sveti Gral našao u tom trenutku! [smeh]

    To je dakle bio tvoj Grail Watch? 

    Tako je.

   U tom slučaju, potraga za tim jednim najvrednijim satom je završena. U kom pravcu onda ide tvoja kolekcija?

    Moja kolekcija u ovom trenutku ide u pravcu: što više satova! Od jeftinijih do skupljih, važno da kolekcija raste vremenom.

     Iskreno, kad sam imao samo dva sata želeo sam dvadeset dva. Kad sam imao dvadeset dva, razmišljao sam da imam dva... A sad sam stigao do trenutka gde nema nazad i nema prodaje satova iz kolekcije. Ljubav prema satovima se održava i nema rastanka.

 

    Znači, ne bi mogao da prodaš sve satove i ostaviš samo taj jedan poseban?

 

    Ne. 

    Na kraju, koji savet možeš da daš ljudima koji tek ulaze u svet kolekcionarstva?

    Moj savet ljudima koji ulaze u kolekcionarstvo... kupite sat koji se vama sviđa, a ne zato što ga drugi žele! Dešava se da je neki model u nekom trenutku popularan, ali treba uzeti sat koji će vam se sviđati i posle kupovine, posle tog hajpa. 

    Drugi savet je da dobro pretražite cene. Kada pronađete sat koji želite, razgledajte, istražujte i kako se kreću cene polovnih satova. Bitno je da imate sve informacije o satu pre kupovine. Što kažu – tri puta meri, jednom seci.

    Bilo da imate dva sata ili dvadeset dva, svi ti satovi vas predstavljaju.

    Naravno, srećan lov svima koji ste već u kolekcionarstvu i onima koji tek kreću! 

    PS: Ko me poznaje – poznaje, ko me ne poznaje, nek zna da sam uvek tu za pomoć oko informacija, ako zatreba 👊🍻

 

    Zahvaljujem Atili na zanimljivom razgovoru. Njegova kolekcija Seiko satova je zaista impresivna, pa u nastavku možete videti još neke zanimljive modele koje sam izdvojio iz njegove kolekcije:

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.