Ébauche VS In-House – Šta je bolje?

    Danas se izuzetno ceni kada časovničarski brend može da se pohvali manufakturnim mehanizmom, popularno nazvanim in-house. Toliko je ta kovanica postala moćan izraz u marketingu, da se skoro sve kompanije na glasu trude da naznače da je srce njihovih modela napravljeno u kući, čak iako to baš i nije slučaj. 

    Sve ređe se koriste mehanizmi drugog proizvođača, koji polako postaju isključivo rezervisani za mikrobrendove. To insistiranje na in-house mehanizmu je dovelo do toga da ljudi generalno misle da su to mnogo bolji mehanizmi od onih koji se kupe od drugog proizvođača. Mogao bih i da se složim, donekle, ali to nije uvek slučaj.

    Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga ko je proizveo mehanizam u njihovom satu. Fenomen in-house je u velikoj meri moderan.

    Istorijski gledano, in-house mehanizmi su bili rezervisani za najznamenitija imena horologije, toliko da ni Rolex nije imao svoj manufakturni mehanizam sve do skoro. Relativno govoreći. Ali taj Rolex je i pre toga bio na glasu iako nije bilo mnogo delova proizvedenih u kući. Mehanizme su pravili pravi znalci i jaka imena u časovničarskom svetu. Tu dolazimo do drugog izraza – ébauche (eboš).

    Ébauche je pozajmica iz francuskog, što znači prazno, obris ili skica. To je termin koji se koristi u umetnosti da označi prvi preliminarni crtež ili brzu skicu neke slike. Horologija i časovničarstvo prisvojili su termin ébauche, a odnosi se na nekompletan ili nesastavljen mehanizam za sat i njegove povezane komponente. 

 

Nedovršeni – ébauche mehanizmi
bez brendinga i dekoracije

    Otprilike od 1850. godine, ébauche se sastojao od dve ploče sa stubovima i par delova i zupčanika, zajedno sa nekoliko vijaka za sklapanje. Svi ovi delovi su bili grubo završeni u radionici. Takav mehanizam je trebalo obraditi, polirati, ukrasiti i dodati mu ostale delove, što su radili časovničari u svojim postrojenjima tokom sklapanja modela satova brendova u kojima su zaposleni. Asortiman je naziv za delove sata koji nisu ébauche, posebno regulacioni delovi, balansa, razne opruge, spirala, anker i ostali delovi zaprečnog mehanizma, kao i rubini raznih veličina i namena u mehanizmu. Moderni ébauche imaju rubine, ali dolaze bez svojih regulacionih delova, glavne opruge, brojčanika i kazaljki.

    Istorijski proizvođači nedovršenih mehanizama uključivali su kompanije kao što su A. Schild, Peseux, Fabrique d'Horlogerie de Fontainemelon – FHF, Gallet & Cie Fabrique d’Horlogerie Electa, Landeron, Valjoux, Venus,  France Ébauches i Lemania. Mnogi od ovih proizvođača su ostali bez posla u poslednjih nekoliko decenija, podlegavši kvarcnoj revoluciji. Većina nije bila u stanju da se takmiči sa jeftinim kvarcnim elektronskim mehanizmima azijskih proizvođača, a koji su preplavili tržište tokom osamdesetih godina dvadesetog veka. Preostali proizvođači ébauche mehanizama danas su skoro svi u vlasništvu ETA-e, podružnice Swatch grupe.

 

FHF mehanzam

    Pre 1850. godine, većina satova se proizvodila ručno u jednoj ustanovi. Svaka komponenta bi bila proizvedena u kući, sastavljena i stavljena u završen sat. Nakon toga, kada su bile dostupne mehanizovane metode proizvodnje usled industrijske revolucije, proizvođači mehanizama počeli su da prave ébauche ili blanko kalibre. Trend se nastavlja u modernim vremenima sa proizvođačima kao što su ETA ili Sellita, koji suštinski prave ébauche mehanizme i prodaju ih velikom broju časovničara.

    To rade i Japanci. Seiko NH, Citizen Miyota, pa i Orient N5 mehanizmi su praktično nebrendirane verzije kalibara koji se mogu naći u satovima tih brendova. 

    Zbog toga što velika većina brendova koristi mehanizme drugih kompanija, smatra se da satovi time gube određenu dozu originalnosti, te da su in-house mehanizmi mnogo bolji izbor. Kada neupućena osoba pročita ovo, i vidi razliku u ceni između satova sa tuđim kalibrom i onog sa manufakturnim, lako će zaključiti da je in-house bolji izbor.

    Međutim, voleo bih da obratite pažnju na sledeću činjenicu: Seiko ima svoj in-house mehanizam 4R35. Zelos, popularni mikrobrend, u nekim svojim modelima koristi NH35, što je praktično ébauche Seiko kalibar 4R35! U ovom slučaju ja ne bih rekao da je in-house mehanizam bolji – oni su identični, samo sa drugačijim oznakama, brendingom i eventualno drugačijim ukrašavanjem.

    Zapravo, u mnogo slučajeva, NH35 mehanizmi su bolje regulisani i lepše ukrašeni nego 4R35, koje Seiko stavlja, upravo zato što mikrobrendovi imaju manju proizvodnju, a ozbiljnije firme proveravaju i šteluju mehanizme. Zbog izuzetno masivne proizvodnje Seiko to nije u stanju da uradi za cenovno pristupačnije kalibre.

 

Laco 31 kalibar, malo utegnuta Miyota 8315

 

    Ako odem korak dalje, proizvođač klasičnik flieger satova iz Nemačke – Laco koristi Miyota mehanizme u svojim modelima. Imaju pristupačnije satove koje pokreće manje-više neprerađena Miyota, ali u skupljim, bolja regulacija i produžena rezerva snage mi govore da je taj ébauche malo bolji izbor od klasičnog kalibra koji bi Citizen stavio kao in-house u svoje modele. 

    Da sumiramo, ne možemo sa sigurnošću reći šta je od dva tipa mehanizama bolje imati. Mnogo drugih faktora igra ulogu u tome da li će sat pouzdano raditi, ali prestiž termina in-house danas je toliko marketinški bitan da mnogi brendovi insistiraju da njihov prerađeni ébauche zapravo jeste manufakturni kalibar... U najboljem slučaju, imate isti mehanizam, a u najgorem, imaćete plastični in-house anker u svom Powermatic 80.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

 

 

Reč-dve o magnetizmu – Školski čas X

    Magnetno polje je jedan od najčešćih faktora koji negativno utiču na tačnost mehaničkog sata. Mehanizam se sastoji od mnoštva metalnih delova koji se mogu namagnetisati ukoliko je sat izložen nekom magnetnom polju.

    Najčešća meta je balansna opruga: duga, uvijena metalna traka koja oscilira zajedno sa balansnim točkom, i na taj način reguliše otkucaje sata. Kada se opruga namagnetiše, lepi se za sebe pa joj se dužina efektivno skraćuje. To uzrokuje brže osciliranje, uzrokujući da sat žuri.

   Izlaganje magnetizmu takođe može ometati kompenzaciju temperature opruge balansa, uzrokujući da sat radi različitim tempom na različitim temperaturama.

 

 Zaštita od magnetizma

 

    Proizvođači satova se protiv magnetizma bore na dva načina. 

    Prvi način zaštite od magnetizma jeste da se ceo mehanizam stavi unutar kaveza od materijala koji se lako namagnetiše, najčešće je to gvožđe slabe tvrdoće. Zvuči nelogično, ali funkcioniše. Meko gvožđe se lako magnetiše, privlači talase magnetnog polja u sebe, i na taj način štiti osetljive delove mehanizma unutar kaveza. Za razliku od nekih materijala (poput čelika), meko gvožđe ne ostaje magnetizovano kada izvor magnetnog polja više nije prisutan.

   Drugi način zaštite jeste da se najosetljiviji delovi naprave od legura koje u sebi ne sadrže gvožđe. Tradicionalno su se balansne opruge pravile od čelika, jer je to najjeftiniji i najizdržljiviji materijal koji ne korodira. Da bi unapredili anti-magnetnu zaštitu, časovničari su počeli da koriste tzv. Nivorox – legura nikla i gvožđa koja je dosta rezistantna na magnetizam, ali nije u potpunosti otporna. Danas se najčešće koristi silikon, kao što je to slučaj kod Omega satova.

 

U fokusu je oznaka za antimagnetizam. Model Seiko SPB 157

     

    Ukoliko je sat otporan na megnetizam, on ima oznaku podvučenog obrnutog latiničnog slova U odmah do oznake mehanizma. Taj znak predstavlja magnet u obliku potkovice sa barijerom kroz koju ne može da prođe. Prema ISO 764 standardu, da bi proizvođač mogao da stavi ovu oznaku na kućište sata, mehanizam mora da izdrži do 4.800 A/m (ampera po metru), što je oko 60 gausa. Za referencu, Rolex Milgauss može da izdrži 80.000 A/m ili 1.000 gauss (Fr. un millier gauss – mil gauss – hiljadu gausa).

    Čak iako na kućištu ne postoji ova oznaka antimagnetizma, ne znači da je sat u potpunosti nezaštićen. Svi ronilački satovi, koji su ISO 6425 kompatibilni, tj. imaju vodootpornost od 200 m, rotirajući okvir sa oznakama minuta, dobru iluminaciju i sve što uz to ide, takođe su otporni na 4.800 A/m, a često nemaju standardnu oznaku za to.

    Međutim, ako neki nesertifikovani sat nema oznaku da je otporan na magnetizam, a to je velika većina mehaničkih ručnih satova, bilo bi bolje držati ih podalje od zvučnika, kompjutera, mobilnih telefona i kućnih aparata. Magnetizam koji zrače ovi uređaji mogu da poremete rad vašeg sata. 

 

Koliko su jaka magnetna polja uređaja u kući?

 

     Srećom, odgovor je – ne mnogo. Mikrotalasna pećnica na udaljenosti od 5 cm stvara magnetno polje od oko samo 2 gausa. Razni drugi električni uređaji mogu da stvaraju polje do 10 gausa, pa čak i šareni magnet za frižider stvara maksimalno do 50 gausa tako da je standardni antimagnetni sat bezbedno držati blizu ovih predmeta.

    Treba pomenuti i najveće proizvođače magnetnog polja u kući. Mobilni telefoni, tableti i kompjuteri mogu da dođu jako blizu granice od 60 gausa u slučaju kada se prima signal poziva ili konferencijskih sastanaka. ISO 764 modeli su bezbedni, ali obični satovi definitivno nisu. 

    Srećom, servis namagnetisanog sata nije skup i to je relativno lak i brz proces, ali zašto bi ste se mučili oko odlaska kod časovničara češće nego što je to potrebno. Pazite na vaš sat.

 

 Ko je bio prvi, a ko je najbolji?

    Prvi zabeleženi eksperimenti u izradi antimagnetnih satova dokumentovani su 1846. godine. Časovničari iz Vacheron Constantin kompanije bili su među prvima koji su eksperimentisali sa antimagnetnim materijalima i karakteristikama satova.

    Tek 1915. godine, Vacheron Constantin je napravio prvi džepni sat koji je bio u potpunosti otporan na magnetizam.

    Prvi ručni sat koji je imao antimagnetne karakteristike napravio je Tissot, 1930. godine. Model je izdržao gustinu magnetnog fluksa od 60 gausa. I tada je trka krenula.

    Ball i Hamilton su jako brzo, zajedničkim snagama proizveli modele za Američku železnicu, koji su trpeli čitavih 500 gausa ili 40.000 A/m.

    Godine 1954. Rolex je ušao u trku sa već pomenutim modelom Milgauss, koji je bio napravljen za one koji rade u nuklearnim, vojnim i medicinskim ustanovama povezanim sa jakim magnetnim poljima. Sat ima oglašenu otpornost na gustinu magnetnog fluksa od 1.000 gausa unutar magnetnih polja od 80.000 A/m.

    Sledeći pretedent na presto je čuveni IWC Schaffhausen. Godine 1989. je prvi put proizveo Ingenieur Reference 3508  koji je bio u stanju da izdrži ogromna magnetna polja do 6.270 gausa, odnosno do 500.000 A/m.

    Međutim, neprikosloveni šampion je Omega, sa modelom Aqua Terra. Model je prvi put prikazan 2013. godine a na testiranju je izdržao čitavih 15.000 gausa, ili približno 1.200.000 A/m! To je u skladu za zahtevima METAS N001.

   Švajcarski savezni metrološki institut (METAS) organizuje testiranje za mehaničke satove otporne na magnetna polja od 1,5 Tesli (15.000 gausa). Sertifikacija METAS N001 zahteva niz testova gde su satovi izloženi jakom magnetnom polju. Testirani modeli ne smeju da stanu niti da imaju dnevno odstupanje više 5 sekundi u odnosu na fabrički iznete podatke. Imajući ovo u vidu, Omega je predstavila zaista moćan alat za merenje vremena koji će raditi u zaista teškim uslovima pod izuzetnim uticajem magnetnog polja bez bojazni da će biti neprecizan.

Japanski antimagnetni satovi

    Japan je poznat po svojim brzim prugama i izuzetno strogim zahtevima koje moraju da ispunjavaju kako oprema, tako i osoblje. JR – Japan Railways se diči time da su najpreciznija železnica u svetu, a njihovi Shinkansen superbrzi vozovi nikad nisu zakasnili. Od nastanka ove brze pruge 1960. godine do danas, nije se desio ni jedan nesrećan slučaj. Sve zahvaljujući preciznim Seiko satovima koji su otporni na magnetizam.

    Strogi zahtevi Japanske železnice nalažu da mašinovođa nikad ne sme da skrene pogled sa instrumenata ispred sebe i sa pruge dok vozi. Ručni sat u tom slučaju ne dolazi u obzir. Japanske mašinovođe i danas koriste džepne satove, koji stoje zakačeni na instrument tabli. Na kraju radnog vremena skidaju ih i nose sa sobom.

 

Seiko Railway Watch na instrument tabli ispred mašinovođe

 

    Zvanični sat Japanske železnice je Seiko Railway Watch, koji je otporan na 200 gausa ili 16.000 A/m. To je standardni minimum koji nalaže JR. 

    Seiko nije hteo da zaostaje za velikim imenima iz horološkog sveta, te u svojoj ponudi imaju i modele za jačom otpornošču. U pitanju su Grand Seiko SBGR077 i SBGR079 koji poput Rolex Milgauss modela izdržavaju 1.000 gausa.

 

Anti-magnetski Grand Seiko ćete prepoznati
po crvenom znaku GS

 

    Mnoge druge kompanije u svojoj ponudi imaju satove otporne na magnetizam. To su uglavnom standardni antimagnetni modeli, koji su ISO 764 kompatibilni, tj. izdržavaju dovoljnih 60 gausa, ili 4.800 A/h. Na poklopcu kućišta potražite oznaku, kako bi ste bili sigurni da je vaš sat bezbedan od uticaja magnetnog polja.

Srdačno,
Ivan R.