Reč-dve o magnetizmu – Školski čas X

    Magnetno polje je jedan od najčešćih faktora koji negativno utiču na tačnost mehaničkog sata. Mehanizam se sastoji od mnoštva metalnih delova koji se mogu namagnetisati ukoliko je sat izložen nekom magnetnom polju.

    Najčešća meta je balansna opruga: duga, uvijena metalna traka koja oscilira zajedno sa balansnim točkom, i na taj način reguliše otkucaje sata. Kada se opruga namagnetiše, lepi se za sebe pa joj se dužina efektivno skraćuje. To uzrokuje brže osciliranje, uzrokujući da sat žuri.

   Izlaganje magnetizmu takođe može ometati kompenzaciju temperature opruge balansa, uzrokujući da sat radi različitim tempom na različitim temperaturama.

 

 Zaštita od magnetizma

 

    Proizvođači satova se protiv magnetizma bore na dva načina. 

    Prvi način zaštite od magnetizma jeste da se ceo mehanizam stavi unutar kaveza od materijala koji se lako namagnetiše, najčešće je to gvožđe slabe tvrdoće. Zvuči nelogično, ali funkcioniše. Meko gvožđe se lako magnetiše, privlači talase magnetnog polja u sebe, i na taj način štiti osetljive delove mehanizma unutar kaveza. Za razliku od nekih materijala (poput čelika), meko gvožđe ne ostaje magnetizovano kada izvor magnetnog polja više nije prisutan.

   Drugi način zaštite jeste da se najosetljiviji delovi naprave od legura koje u sebi ne sadrže gvožđe. Tradicionalno su se balansne opruge pravile od čelika, jer je to najjeftiniji i najizdržljiviji materijal koji ne korodira. Da bi unapredili anti-magnetnu zaštitu, časovničari su počeli da koriste tzv. Nivorox – legura nikla i gvožđa koja je dosta rezistantna na magnetizam, ali nije u potpunosti otporna. Danas se najčešće koristi silikon, kao što je to slučaj kod Omega satova.

 

U fokusu je oznaka za antimagnetizam. Model Seiko SPB 157

     

    Ukoliko je sat otporan na megnetizam, on ima oznaku podvučenog obrnutog latiničnog slova U odmah do oznake mehanizma. Taj znak predstavlja magnet u obliku potkovice sa barijerom kroz koju ne može da prođe. Prema ISO 764 standardu, da bi proizvođač mogao da stavi ovu oznaku na kućište sata, mehanizam mora da izdrži do 4.800 A/m (ampera po metru), što je oko 60 gausa. Za referencu, Rolex Milgauss može da izdrži 80.000 A/m ili 1.000 gauss (Fr. un millier gauss – mil gauss – hiljadu gausa).

    Čak iako na kućištu ne postoji ova oznaka antimagnetizma, ne znači da je sat u potpunosti nezaštićen. Svi ronilački satovi, koji su ISO 6425 kompatibilni, tj. imaju vodootpornost od 200 m, rotirajući okvir sa oznakama minuta, dobru iluminaciju i sve što uz to ide, takođe su otporni na 4.800 A/m, a često nemaju standardnu oznaku za to.

    Međutim, ako neki nesertifikovani sat nema oznaku da je otporan na magnetizam, a to je velika većina mehaničkih ručnih satova, bilo bi bolje držati ih podalje od zvučnika, kompjutera, mobilnih telefona i kućnih aparata. Magnetizam koji zrače ovi uređaji mogu da poremete rad vašeg sata. 

 

Koliko su jaka magnetna polja uređaja u kući?

 

     Srećom, odgovor je – ne mnogo. Mikrotalasna pećnica na udaljenosti od 5 cm stvara magnetno polje od oko samo 2 gausa. Razni drugi električni uređaji mogu da stvaraju polje do 10 gausa, pa čak i šareni magnet za frižider stvara maksimalno do 50 gausa tako da je standardni antimagnetni sat bezbedno držati blizu ovih predmeta.

    Treba pomenuti i najveće proizvođače magnetnog polja u kući. Mobilni telefoni, tableti i kompjuteri mogu da dođu jako blizu granice od 60 gausa u slučaju kada se prima signal poziva ili konferencijskih sastanaka. ISO 764 modeli su bezbedni, ali obični satovi definitivno nisu. 

    Srećom, servis namagnetisanog sata nije skup i to je relativno lak i brz proces, ali zašto bi ste se mučili oko odlaska kod časovničara češće nego što je to potrebno. Pazite na vaš sat.

 

 Ko je bio prvi, a ko je najbolji?

    Prvi zabeleženi eksperimenti u izradi antimagnetnih satova dokumentovani su 1846. godine. Časovničari iz Vacheron Constantin kompanije bili su među prvima koji su eksperimentisali sa antimagnetnim materijalima i karakteristikama satova.

    Tek 1915. godine, Vacheron Constantin je napravio prvi džepni sat koji je bio u potpunosti otporan na magnetizam.

    Prvi ručni sat koji je imao antimagnetne karakteristike napravio je Tissot, 1930. godine. Model je izdržao gustinu magnetnog fluksa od 60 gausa. I tada je trka krenula.

    Ball i Hamilton su jako brzo, zajedničkim snagama proizveli modele za Američku železnicu, koji su trpeli čitavih 500 gausa ili 40.000 A/m.

    Godine 1954. Rolex je ušao u trku sa već pomenutim modelom Milgauss, koji je bio napravljen za one koji rade u nuklearnim, vojnim i medicinskim ustanovama povezanim sa jakim magnetnim poljima. Sat ima oglašenu otpornost na gustinu magnetnog fluksa od 1.000 gausa unutar magnetnih polja od 80.000 A/m.

    Sledeći pretedent na presto je čuveni IWC Schaffhausen. Godine 1989. je prvi put proizveo Ingenieur Reference 3508  koji je bio u stanju da izdrži ogromna magnetna polja do 6.270 gausa, odnosno do 500.000 A/m.

    Međutim, neprikosloveni šampion je Omega, sa modelom Aqua Terra. Model je prvi put prikazan 2013. godine a na testiranju je izdržao čitavih 15.000 gausa, ili približno 1.200.000 A/m! To je u skladu za zahtevima METAS N001.

   Švajcarski savezni metrološki institut (METAS) organizuje testiranje za mehaničke satove otporne na magnetna polja od 1,5 Tesli (15.000 gausa). Sertifikacija METAS N001 zahteva niz testova gde su satovi izloženi jakom magnetnom polju. Testirani modeli ne smeju da stanu niti da imaju dnevno odstupanje više 5 sekundi u odnosu na fabrički iznete podatke. Imajući ovo u vidu, Omega je predstavila zaista moćan alat za merenje vremena koji će raditi u zaista teškim uslovima pod izuzetnim uticajem magnetnog polja bez bojazni da će biti neprecizan.

Japanski antimagnetni satovi

    Japan je poznat po svojim brzim prugama i izuzetno strogim zahtevima koje moraju da ispunjavaju kako oprema, tako i osoblje. JR – Japan Railways se diči time da su najpreciznija železnica u svetu, a njihovi Shinkansen superbrzi vozovi nikad nisu zakasnili. Od nastanka ove brze pruge 1960. godine do danas, nije se desio ni jedan nesrećan slučaj. Sve zahvaljujući preciznim Seiko satovima koji su otporni na magnetizam.

    Strogi zahtevi Japanske železnice nalažu da mašinovođa nikad ne sme da skrene pogled sa instrumenata ispred sebe i sa pruge dok vozi. Ručni sat u tom slučaju ne dolazi u obzir. Japanske mašinovođe i danas koriste džepne satove, koji stoje zakačeni na instrument tabli. Na kraju radnog vremena skidaju ih i nose sa sobom.

 

Seiko Railway Watch na instrument tabli ispred mašinovođe

 

    Zvanični sat Japanske železnice je Seiko Railway Watch, koji je otporan na 200 gausa ili 16.000 A/m. To je standardni minimum koji nalaže JR. 

    Seiko nije hteo da zaostaje za velikim imenima iz horološkog sveta, te u svojoj ponudi imaju i modele za jačom otpornošču. U pitanju su Grand Seiko SBGR077 i SBGR079 koji poput Rolex Milgauss modela izdržavaju 1.000 gausa.

 

Anti-magnetski Grand Seiko ćete prepoznati
po crvenom znaku GS

 

    Mnoge druge kompanije u svojoj ponudi imaju satove otporne na magnetizam. To su uglavnom standardni antimagnetni modeli, koji su ISO 764 kompatibilni, tj. izdržavaju dovoljnih 60 gausa, ili 4.800 A/h. Na poklopcu kućišta potražite oznaku, kako bi ste bili sigurni da je vaš sat bezbedan od uticaja magnetnog polja.

Srdačno,
Ivan R.