Danas se izuzetno ceni kada časovničarski brend može da se pohvali manufakturnim mehanizmom, popularno nazvanim in-house. Toliko je ta kovanica postala moćan izraz u marketingu, da se skoro sve kompanije na glasu trude da naznače da je srce njihovih modela napravljeno u kući, čak iako to baš i nije slučaj.
Sve ređe se koriste mehanizmi drugog proizvođača, koji polako postaju isključivo rezervisani za mikrobrendove. To insistiranje na in-house mehanizmu je dovelo do toga da ljudi generalno misle da su to mnogo bolji mehanizmi od onih koji se kupe od drugog proizvođača. Mogao bih i da se složim, donekle, ali to nije uvek slučaj.
Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga ko je proizveo mehanizam u njihovom satu. Fenomen in-house je u velikoj
meri moderan.
Istorijski gledano, in-house mehanizmi su bili rezervisani za najznamenitija imena horologije, toliko da ni Rolex nije imao svoj manufakturni mehanizam sve do skoro. Relativno govoreći. Ali taj Rolex je i pre toga bio na glasu iako nije bilo mnogo delova proizvedenih u kući. Mehanizme su pravili pravi znalci i jaka imena u časovničarskom svetu. Tu dolazimo do drugog izraza – ébauche (eboš).
Ébauche je pozajmica iz francuskog, što znači prazno, obris ili skica. To je
termin koji se koristi u umetnosti da označi prvi preliminarni crtež
ili brzu skicu neke slike. Horologija i
časovničarstvo prisvojili su termin ébauche, a odnosi se na nekompletan
ili nesastavljen mehanizam za sat i njegove povezane komponente.
Otprilike od 1850. godine, ébauche se sastojao od dve ploče sa
stubovima i par delova i zupčanika,
zajedno sa nekoliko vijaka za sklapanje. Svi ovi delovi su bili grubo završeni u radionici.
Takav mehanizam je trebalo obraditi, polirati, ukrasiti i dodati mu ostale delove, što su radili časovničari u svojim postrojenjima tokom sklapanja modela satova brendova u kojima su zaposleni. Asortiman je naziv za delove sata koji nisu ébauche, posebno
regulacioni delovi, balansa, razne opruge, spirala, anker i ostali delovi zaprečnog mehanizma, kao i rubini raznih veličina i namena u mehanizmu.
Moderni ébauche imaju rubine, ali dolaze bez svojih regulacionih delova,
glavne opruge, brojčanika i kazaljki.
Istorijski proizvođači nedovršenih mehanizama uključivali su kompanije kao što su A. Schild, Peseux, Fabrique d'Horlogerie de Fontainemelon – FHF, Gallet & Cie Fabrique
d’Horlogerie Electa, Landeron, Valjoux, Venus, France Ébauches i
Lemania. Mnogi od ovih proizvođača su ostali bez posla u poslednjih
nekoliko decenija, podlegavši kvarcnoj revoluciji. Većina nije bila u
stanju da se takmiči sa jeftinim kvarcnim elektronskim mehanizmima azijskih proizvođača, a koji su preplavili tržište tokom osamdesetih godina dvadesetog veka. Preostali proizvođači ébauche mehanizama danas su skoro svi u vlasništvu
ETA-e, podružnice Swatch grupe.
Pre 1850. godine, većina satova se proizvodila ručno u jednoj ustanovi.
Svaka komponenta bi bila proizvedena u kući, sastavljena i stavljena u
završen sat. Nakon toga, kada su bile dostupne mehanizovane metode
proizvodnje usled industrijske revolucije, proizvođači mehanizama počeli su da prave ébauche ili blanko kalibre. Trend se nastavlja u modernim vremenima sa proizvođačima kao
što su ETA ili Sellita, koji suštinski prave ébauche mehanizme i prodaju
ih velikom broju časovničara.
To rade i Japanci. Seiko NH, Citizen Miyota, pa i Orient N5 mehanizmi su praktično nebrendirane verzije kalibara koji se mogu naći u satovima tih brendova.
Zbog toga što velika većina brendova koristi mehanizme drugih kompanija, smatra se da satovi time gube određenu dozu originalnosti, te da su in-house mehanizmi mnogo bolji izbor. Kada neupućena osoba pročita ovo, i vidi razliku u ceni između satova sa tuđim kalibrom i onog sa manufakturnim, lako će zaključiti da je in-house bolji izbor.
Međutim, voleo bih da obratite pažnju na sledeću činjenicu: Seiko ima svoj in-house mehanizam 4R35. Zelos, popularni mikrobrend, u nekim svojim modelima koristi NH35, što je praktično ébauche Seiko kalibar 4R35! U ovom slučaju ja ne bih rekao da je in-house mehanizam bolji – oni su identični, samo sa drugačijim oznakama, brendingom i eventualno drugačijim ukrašavanjem.
Zapravo, u mnogo slučajeva, NH35 mehanizmi su bolje regulisani i lepše ukrašeni nego 4R35, koje Seiko stavlja, upravo zato što mikrobrendovi imaju manju proizvodnju, a ozbiljnije firme proveravaju i šteluju mehanizme. Zbog izuzetno masivne proizvodnje Seiko to nije u stanju da uradi za cenovno pristupačnije kalibre.
Ako odem korak dalje, proizvođač klasičnik flieger satova iz Nemačke – Laco koristi Miyota mehanizme u svojim modelima. Imaju pristupačnije satove koje pokreće manje-više neprerađena Miyota, ali u skupljim, bolja regulacija i produžena rezerva snage mi govore da je taj ébauche malo bolji izbor od klasičnog kalibra koji bi Citizen stavio kao in-house u svoje modele.
Da sumiramo, ne možemo sa sigurnošću reći šta je od dva tipa mehanizama bolje imati. Mnogo drugih faktora igra ulogu u tome da li će sat pouzdano raditi, ali prestiž termina in-house danas je toliko marketinški bitan da mnogi brendovi insistiraju da njihov prerađeni ébauche zapravo jeste manufakturni kalibar... U najboljem slučaju, imate isti mehanizam, a u najgorem, imaćete plastični in-house anker u svom Powermatic 80.
Srdačan pozdrav,
Ivan R.
Ivan R.
Нема коментара:
Постави коментар