Minase: japanski mikrobrend visoke horologije

 

    U poređenju s velikim japanskim brendovima Minase ima mnogo manju proizvodnju, a ipak je brend stvorio ime i polako zauzima primetno mesto su svetu časovničarstva. To što nisu poznati široj publici i ne spadaju u svet klasičnih, nešto pristupačnijih mikrosa, ne znači da su njihovi satovi manje vredni vašeg novca, a kvalitet izrade je na izuzetno visokom nivou. Minase su luksuzni satovi čiji se mnogi delovi obrađuju i sklapaju ručno, a dizajn je prilično originalan. 

    Godine 2005. Kyowa i Co. – japanski proizvođač specijalnog alata – stvorili su svoj prvi sat i brendirali ga kao Minase. Naziv i nije toliko originalan kada se uzme u obzir da dolazi od imena mesta gde se nalazi radionica, u prefekturi Akita.

    Brend proizvodi manje od 500 satova godišnje, u maloj fabrici smeštenoj na severu Japana, a većina ih je dostupna samo u toj zemlji. Otuda ne čudi da nisu poznatiji na Zapadu. Sve komponente kućišta satova i narukvice kompanije Minase izrađene su in-house sa zapanjujućom završnom obradom. Jedino mehanizam nije rađen u njihovim radionicama, mada to niko ne bi shvatio kao manu. Naručuju se švajcarski mehanizmi, koji se dodatno regulišu i ukrašavaju ručno pre sklapanja celog sata. Tako nastaje izuzetno zanimljiv, kvalitetan sat sa odličnom završnom obradom.

Kratak video o proizvodnji Minase satova

 

    Trenutno imaju četiri različita sata u svojoj HiZ seriji: Seven Windows, Divido, Five Windows i Horizon. HiZ potiče od japanske reči Hiizu, što znači izvanredno. HiZ takođe potiče od Hi Izuru Kuni, što se prevodi kao Zemlja izlazećeg sunca. Kao što vidimo, poput Grand Seiko modela, Minase vuče inspiraciju iz prirode i koristi igru reči kako bi opisali i imenovali svoje modele, i ne samo to. Završna obrada je na isto tako visokom nivou kao kod ove ekskluzivne linije Seiko satova.

 

Minase Divido

    Ključna reč je zaratsu poliranje! Kućišta imaju oštre ivice, dovedene do savršenog sjaja, a narukvice su jedinstveno konstruisane. Nikakvi spoljni šrafovi ni igle se ne vide kada se sat nosi zahvaljujući upotrebi sitnih šrafova na donjoj strani svake karike narukvice. Narukvice su, takođe, dodatno poboljšane sjajnom zaratsu tehnikom poliranja, korišćenjem Sallaz mašine. Tehnika ručnog poliranja čelika, komad za komadom, koja zahteva impresivan nivo veštine, vremena i spretnosti, daje izvrstan rezultat.

 

    Minase brojčanici su inspirisani principom Suiboku-ga – Slika mastila i vode. Tehnika se ogleda u tome da slikar menja gustinu mastila razblaživanjem sa vodom prema potrebi, kao i položaj četkice, dubinu poteza, debljinu linije, oštrinu, i tako dobija različite nivoe jedne iste boje mastila. 

 

Minase Divido

 

    U suštini, majstori umetnici zaposleni u Minaseu su zamenili mastilo specijalnim lakom za cifere, ali su ostali verni istom principu. To je ono što brojčaniku daje tako impresivnu dubinu refleksije, igru senki i stalno menjanje u zavisnosti od svetlosti koja pada na njega, uz određenu vrstu originalnosti u svetu časovničarstva.

    Kod najekskluzivnijih modela koristi se urushi lak, veoma cenjen materijal koji se koristi u mnogim aspektima japanske kulture više od 700 godina. Lak dolazi od soka drveta urushi, koje raste u Japanu. U sirovom obliku, tečnost je veoma otrovna na dodir, tako da sa drvetom treba veoma pažljivo rukovati. Sakupljanje smole može se vršiti samo u vrlo malim količinama.

 

Prozori koji pružaju pogled u srce sata

Minase Five Windows

   

    Glavni i odgovorni ljudi u Minaseu želeli su da stvore sat koji će pokazati viziju budućnosti spojene sa prošlošću, prihvatajući oštrije geometrijske linije  kao filozofiju dizajna retko viđenog u satovima. U Japanu matematika i geometrija nisu samo za akademce, već se koriste za naglašavanje estetskih dimenzija lepote.

    Glavni dizajner Minase satova kaže: 

 

   Oštre linije simbolizuju nesavršenost i grubost sveta, dok okrugli oblik brojčanika simbolizuje savršenstvo, beskonačnost, smirenost. Prozori od safirnog kristala otkrivaju brojčanik i mehanizam, koji se mogu videti iz različitih uglova. Na prvi pogled, naš univerzum uvek će ostati nesavršen, a Minase je pronašao način da nam pomogne da gledamo dalje.

 

    Prihvatajući ovu filozofiju dizajna, vidimo mnogo lepih stvari koje će nam privući pažnju, dok će nedostaci biti manje važni.

    Visokokvalifikovani majstori provode više od 20 časova radeći na jednom satu. Rezultat je izvanredan. Besprekorno polirane površine poput ogledala stoje u savršenom kontrastu sa satenski brušenim delovima kućišta. Gornje safirno staklo je sferično i ima antirefleksni premaz sa obe strane. Poliedrična kruna nosi logotip brenda, bušilicu koja odaje počast poreklu matične kompanije Kyowa, koja se bavila proizvodnjom alata za satove.

 

Mirne ruke umetnika slikaju jedne od najlepših cifera u industriji
Minase Seven Windows

    Svaki Minase sat nema prosto brojčanik u tradicionalnom smislu. Gornja strana mehanizma jeste ploča koju vidimo kada pogledamo na sat i koja predstavlja cifer. Na krajevima mehanizma je zatim pričvršćen odvojeni indeksni prsten, dodate su kazaljke i ostali delovi koji čine jedan brojčanik. Tako opremljen mehanizam podseća na već gotovo kućište koje je pokriveno drugim kućištem. To je tzv. Case in Case Concept, jedinstven za satove Minase.

 

 Mehanizam

 

Automatski mehanizam Minase KT7002

    Mehanizam je nešto pomalo nesvakidašnje kod japanskih proizvođača. Nije Citizen Miyota, nije ni Seiko NH. Koriste automatski mehanizam iz Švajcarske, sa oznakom KT7002. To je, zapravo, eboš mehanizam – tačnije, modifikovana i zanimljivo ukrašena ETA 2892. Ručno obrađene površine sa perlažom, termički obrađeni plavi šrafovi, mostovi sa dijamantski poliranim ivicama i drugi detalji ga estetski izdvajaju od sličnih mehanizama. 

    Modifikacije nisu samo estetske prirode. Rezerva snage iznosi dobrih 50 sati. Sa svojim sistemom za regulaciju ETACHRON, ovo je vrlo precizan Hi-Beat mehanizam koji ima 21 rubin i radi na frekvenciji od 4 Hz, ili 28.800 bph. U Minaseu tvrde da njihovi modifikovani i regulisani mehanizmi rade u opsegu od -4 do +15 sekundi na dan, što znači da je ETA 2892 koju ugrađuju Top Grade nivoa, s obzirom na to da mnogi mehanizmi ovog proizvođača dolaze u tri nivoa: Elaborate, Top Grade i COSC.

Zaključak

Minase Horizon

    

    Minase ubrzanim koracima grabi ka vrhu, ali za sada ga je prosto nemoguće naći van Japana. Međutim, nivo obrade i umetnost pravljenja i ukrašavanja cifera su na potpuno drugom nivou u odnosu na sve što smo viđali u ovom cenovnom rangu. Od retkih materijala koji se koriste do ručno slikanih detalja iz prirode, malo koji brend može da parira ovoj časovničarskoj kompaniji sa severa Japana.

    Brend je odskoro otvorio i online shop, tako da i ostatak sveta može da uživa u lepotama ovih umetničkih dela koje mere vreme.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Da li se mehanički satovi prave ručno?

     Citiram većinu zaljubljenika u satove: Za razliku od kvarcnih satova, mehanički imaju dušu. Pravi ih majstor časovničar, služeći se tradicionalnom tehnikom proizvodnje. Nema mašina, robota, kompjutera... Nekada sam i ja delio ovo mišljenje. Međutim, to je mala zabluda.

    Iako je ovo nekada važilo kao sušta istina, danas i mehaničke satove mahom proizvode mašine, roboti i kompjuteri. Ipak, nije sve tako jednostavno.

 

    Pre nekoliko stotina godina, svaki deo sata pravljen je ručno. Vešte zanatlije bi mukotrpno isklesali svaku komponentu koristeći alate za časovničarstvo i ručne strugove, a zatim bi majstori časovničari ručno sastavljali ove komponente u jedan izuzetno skupocen sat. U ono vreme, jedan džepni sat bi mogao da košta koliko i kuća. Uostalom, to je i danas slučaj sa cenama nekih brendova...

    Danas se mnogi satovi i dalje delimično ručno izrađuju, ali potpuno ručno rađeni satovi skoro da i ne postoje. Izrada satova isključivo ručno jednostavno više ne služi ciljevima većine proizvođača satova. Fino napravljen mehanički sat kombinuje dva elementa: preciznu tehnologiju i atraktivan dizajn. Atraktivan dizajn je nešto što se sigurno još uvek može postići ručno rađenim materijalima. Međutim, hiperpreciznu tehnologiju koja se nalazi u najboljim vrhunskim satovima danas je skoro nemoguće postići korišćenjem samo ručnih alata.

    To i nije tako loše. Do pre sto godina sat koji radi u okviru od -10 do +15 sekundi na dan se smatrao veoma preciznim. Do pre pedeset godina retki su mogli da priušte preciznost u okviru COSC sertifikata od -4 do +6 sekundi na dan, a danas imamo Grand Seiko modele koji rade u okviru od -3 do +5 sekundi na dan, Rolex satove koji rade od -2 do +2, ili neku Omegu koja radi od 0 do +2 sekunde na dan. I sve to bez upotrebe čipova, radio-tranzistora ili neke druge moderne tehnologije koja poboljšava preciznost.

    Savremena tehnologija je, ipak, u velikoj meri uticala na današnje časovničarstvo. CAD, CAM i CNC tehnologija, posebno, gotovo je preuzela način na koji se dizajniraju satovi. Džepni sat švajcarske proizvodnje iz osamnaestog ili devetnaestog veka dizajnirao bi časovničar koji je svoje ideje nacrtao na papiru. Ali ručni sat iz 2023. godine verovatno je osmislio tim sastavljen od digitalnih dizajnera, časovničara, inženjera i programera.

 

Minase 7 Windows
moderan dizajn, moderne tehnologije, klasičan automatik

 

    Još jedan razlog zašto su mašinski napravljeni delovi postali toliko uobičajeni je novootkrivena važnost oznake in-house. Proizvođači satova i potrošači satova sada smatraju da je manufakturna proizvodnja prestižna i poželjna, tako da se sve više brendova prebacuje na vlastitu proizvodnju. Korišćenje više mašina jednostavno ima smisla za brend koji pokušava da stvori sat bez upotrebe delova sa strane, jer bi bilo potrebno celo jedno selo da se ručno napravi svaki deo visokokvalitetnog sata u razumnom vremenskom okviru. Ako bi brend satova želeo da ručno izradi svaki deo sata, morali bi da angažuju individualne zanatlije koji su se specijalizovali za ručnu izradu safirnih kristala, brojčanika, mehanizama ili delova mehanizama, okvira, narukvica od nerđajućeg čelika i desetina drugih komponenti satova. To je sve neisplativo danas...

 

     Šta danas znači izraz ručno rađeno?

     Mnogi moderni luksuzni satovi su opisani kao handmade, ali ovaj opis retko znači da je sat u potpunosti ručno rađen. Češće, to znači da je sat ručno sastavljen, ručno dovršen ili oboje.

    Da se vratim na citat s početka teksta i otkrijem da nisu samo mehanički satovi sastavljani i ukrašavani ručno. Neki kvarcni mehanizmi se, takođe,  ručno sastavljaju od mehanički obrađenih delova, i ručno se ukrašavaju i dovršavaju. Dakle, nemojte odmah uzimati zdravo za gotovo kada neko kaže da kvarcni satovi nemaju dušu jer ih sklapa robot... Pogledajte Grand Seiko 9F mehanizme, način proizvodnje gotovo liči na ono što Rolex radi sa svojim automatskim mehanizmima. 

 

Grand Seiko 9F kvarcni mehanizam,
ručno polirane ivice, ručno urađene šare i gravura logoa
i ručno brunirani – termički plavljeni šrafovi

   

    Ručna izrada delova za satove je retka u modernoj industriji, ali brojne kompanije za luksuzne satove koriste neke tehnike ručne izrade prilikom proizvodnje svojih satova. Uobičajeno je da brendovi luksuznih satova ručno sklapaju svoje modele, bilo delimično ili u potpunosti. Primeri brendova koji ručno sklapaju bar deo svojih časovnika su Rolex, Omega, Patek Philippe, Audemars Piguet, Breitling, Jaeger-LeCoultre, Longines, Vacheron Constantin, Breguet, IWC Schaffhausen, TAG Heuer i mnogi drugi, a među njima i japanski brendovi Seiko i Orient. Neki od ovih brendova satova, poput luksuznog brenda Patek Philippe, ručno sklapaju svaki deo svojih satova. Drugi koriste mašinsku pomoć. Na primer, Rolex satovi se uglavnom ručno sklapaju, ali mašina pomaže u poravnanju i pritisku tokom sklapanja.

 

Uz pomoć mašina sve ide mnogo brže

 

    Ručna završna obrada je takođe uobičajena među vrhunskim brendovima satova, toliko da se smatra prilično standardnom. Opet, međutim, završna obrada može biti uz pomoć mašine. Rolex satovi dobijaju početno poliranje od mašine, ali se ručno dorađuju i poliraju nakon toga. Istu tehniku ima Grand Seiko, kada proizvodi sve svoje tipove mehanizama – kvarcne, automatske i Spring Drive. To je minimalna upotreba ručnog rada, ali ipak postoji. Uz to, neki brendovi satova ne koriste mašine tokom završne obrade. Kao primer, Patek Philippe i Vacheron Constantin su dobro poznati po visokom kvalitetu svojih tradicionalnih tehnika ručne završne obrade. 

    Slično njima, japanski brend Credor, koji predstavlja najluksuzniju varijantu Seiko satova, može se pohvaliti tradicionalnom upotrebom ručnih tehnika obrade, kako mehanizma, tako i drugih delova.

 

Umetnik ručno crta indekse na ciferu budućeg Credora
Preciznost linija su prosto zadivljujuće

    U Japanu poznati su još Hajime Asaoka i Naoya Hida, koji tako dobro obrađuju i sređuju svoje satove, sasvim ručno, da pariraju velikoj švajcarskoj trojci, ako ih i ne prevazilaze. Oni, naravno, zavise od ébauche mehanizama i dobavljanju kućišta sa strane, ali ih onda ukrase i srede do neprepoznatljivosti i dovedu do umetničke perfekcije.

 

Indeksi na ovom satu su rezbareni ručnim alatom
i veštim prstima majstora časovničara

 

     Da li postoje potpuno ručno rađeni satovi?

    Ukratko, da! Nekoliko švajcarskih brendova ih i dalje rade ručno, ali pošto je ovo blog o japanskim satovima, držaću se teme!

    Masahiro Kikuno – 菊野 昌宏 – japanski je časovničar i najmlađi član Académie Horlogère des Créateurs Indépendants. Ko zna nešto o ovoj akademiji i koji su njeni članovi, onda može i da pretpostavi koji genije je Kikuno. Studirao je u časovničarskoj školi Hiko Mizuno, u grupi fokusiranoj na popravke satova, međutim, to se vrlo brzo promenilo.

 

Masahiro Kikuno u radionici

    Počeo je da unapređuje svoje znanje i tehniku časovničarstva i napravio je sat koji ima večni kalendar i turbijon, ni manje ni više, i sve to dok je bio polaznik časovničarske škole. Možete zamisliti da jedan student konstruiše dve najprestižnije i najteže komplikacije u jednom satu, a to je nešto što šačica ljudi u svetu zna da napravi.    

  

Sat Masahiroa Kikunoa,
svaki deo, od početka do kraja rađen rukom

     

    Kao što smo videli, ručno rađeni satovi se i dalje prave, međutim, oni su, u najmanju ruku, neuobičajeni. Zbog stručnosti i vremena potrebnog za pravljenje , oni su takođe izuzetno skupi. Po pravilu, što je više ručnog rada, cena je viša. Ta cena uglavnom ili u potpunosti ručno rađenog sata imaće šest ili sedam cifara.

    Nekada su bili norma, a danas su potpuno ručno rađeni satovi luksuz u kojem retki ljubitelji horologije mogu da uživaju. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

 

 

Dvostruki i trostruki mehanizmi Orienta

    Dvostruki i trostruki mehanizmi...? Kakav je to naslov i šta to treba da znači? Možda je autor teksta najzad pogubio klikere...

    Uveravam vas da nisam, i vrlo je jednostavno. To su satovi koji sadrže dva ili tri mehanizama unutar jednog kućišta, a mogu ispasti prilično fanki u dizajnerskom smilu. A Orient, kao brend koji se nikada nije ustručavao da postane fanki, definitivno je u nekoliko navrata pokušao da proizvede takve satove, sa različitim stepenom uspeha. Barem, sve do 2017. godine. 

    Otprilike tada, kada je Seiko kupio Epson, Orient je malo povukao kočnicu i, na žalost svih nas, prestao da rizikuje. Tako je to kada ozbiljniji veliki brat ima glavnu reč. No, mi, kao kupci, uvek imamo izbor kada je kupovina satova u pitanju. Niko nam ne može zabraniti da istražujemo i nabavljamo retke i zanimljive časovničarske primerke.

    Pa onda, da pogledamo šta je to Orient nekada pravio:

POČETAK

    Čudo kojim je Orient započeo ovaj trend još 2004. godine zvalo se Mecha-Trenics. Ono što je izazvalo nastanak ovakvog sata jesu poznati švajcarski i nemački satovi sa gotovo nemogućim komplikacijama na brojčaniku, originalnim i vrlo specifičnim dizajnom. Orient je želeo da učestvuje, i sam pogled na Mecha-Trenics model jasno pokazuje odakle dolazi inspiracija.

 

    Naravno, jedan mali japanski brend nije mogao da uloži ogromne količine novca u razvijanje mehanizama sa mnoštvom komplikacija, pa se rešenje prezentovalo samo od sebe – upotreba više mehanizama! 

    To je bio sat sa prečnikom kućišta od celih 50 mm, u kome su se nalazila tri nezavisna mehanička kalibra 55, što je bio prilično mali mehanizam, koji se prvenstveno koristio za ženske satove. To je bilo rešenje koje je Orient smislio kako bi napravio što manji sat... Da su koristili standardnije mehanizme, kućište bi sigurno prevazilazilo brojku od 60 mm.

 

Orient nije krio činjenicu da Mecha-Trenics ima tri mehanizma

 

    Veličinu na stranu, Mecha-Trenics zaista izgleda zanimljivo, sa jako dobrom završnom obradom cifera, markera i kazaljki, a postavka dosta podseća na neke mnogo skuplje nemačke satove, prvenstveno A. Lange & Sohne.

    Implementacija više mehanizama bila je prilično čudna, retko ko je radio ovo, mada postoji barem jedan brend za koji ste svi čuli a da je poznat po satovima sa više mehanizama – Jaeger LeCourtre model Reverso. Za razliku od JLC-a, Orient se držao tradicionalnog izgleda sata sa jednim brojčanikom. Takav pristup je naginjao ka tome da cifer sata bude pretrpan, no Orient je uradio vrlo dobar posao.

    Svaki mehanizam je pokretao jedan podbrojčanik. Jedan upravlja prvom zonom – 1st Zone, sa punim setom kazaljki za sate, minute i sekunde, kao i sa komplikacijom dana i datuma. Drugi mehanizam je pokretao drugu vremensku zonu – 2nd Zone, sa kazaljkom sata i minuta; a treća je pomerala samo kazaljku sata, predstavljajući treću zonu – 3rd Zone. Na kraju, druga i treća zona su takođe imale prozor koji prikazuje datum, što je možda suvišno, ali donekle i korisno ako se prate neke daleke vremenske zone gde se datum menja mnogo pre nego u zoni u kojoj se korisnik nalazi. Dodatni datumi nisu vizuelno upropastili sat, moram da priznam da su dizajneri uradili vrlo dobar posao za sat koji prati tri vremenske zone.

    Na kraju treba pomenuti da je Orient proizveo samo dva modela, svaki je bio ograničeno izdanje od po 999 komada. Referentna oznaka WV0011NT je imala crni brojčanik, dok je ref. WV0021NT imala beli brojčanik.

 

NASLEDNIK

 

    Možda uvidevši da je sat prečnika 50 milimetara verovatno malo veliki za prosečan zglob stanovnika Japana, a i šire, Orient se odlučio za nešto kompaktnije dimenzije naslednika. Naravno, to je značilo da će biti vrlo malo mesta za tri automatska mehanizma, pa je jedan morao da ode. Po mnogima, ovo je bio dobar potez.

 

    Godine 2013. Orient je predstavio Dual II, ovog puta u okruglom kućištu od 43 mm. Pre njega, postojeo je model jednostavno nazvan Dual, ali sa kombinacijom kvarcnih mehanizama, pa smatram da je tek druga generacija ovog modela pravi naslednih automatika sa tri mehanizma od pre. Novih satova sa tri mehanizma nije bilo do datuma pisanja ovog teksta.

    Proizvedena su četiri modela u različitim bojama. Pošteno je reći da je Dual II bio mnogo bolje dizajniran. Ne samo da je nova veličina praktičnija za nošenje, već su zanimljive funkcije i kombinacije boja davale posebnu draž.

 

    Pošto model ima dva mehanizma, brojčanik krase dva displeja, manji analogni s leve strane i veoma zanimljivi digitalni displej sa desne strane. 

    Danas, kada kažemo digitalni displej, prvo pomislimo na nešto modernije satove, ali to nije uvek tako. Digitalni prikaz vremena je postojao i mnogo pre razvitka elektronike, jer reč digital jednostavno znači da sadrži brojke. Dakle, slično kao kod modela Orient Cerak, kojeg sam kratko opisao u tekstu Neobični japanski satovi, digitalni displej pokazuje vreme bez upotrebi kazaljki, i u srži je u potpunosti mehanički. Umesto toga, vreme se prikazuje setom diskova na kojima su isprintovani brojevi, slično kao kod komplikacije prikaza datuma.

 

    Kao što se vidi na slici, prvi disk, sa najvećim brojevima, pokazuje sate, drugi minute, a na drugom kraju treći disk prikazuje datum. Sekundara je takođe tu, ali treba znati gde gledati. Centralni poklopac rotirajućih diskova ima jednu udubljenu tačku, koja se okreće i pokazuje sekunde na sitnim markerima oko sebe.

    To nije sve. Imajte na umu da se Orient neće zadovoljiti samo stiskanjem dva mehanizma i dva brojčanika u jedno kućište razumne veličine. Dodali su i unutrašnji rotirajući okvir, obeležen danima u mesecu i nedelji. To je kalendar koji uvek pokazuje tačan datum, bez obzira na godinu, samo je potrebno da poravnate dane u nedelji i datume na početku meseca, uz pomoć dodatne krunice na poziciji dva sata, i možete uživati u dnevnom kalendaru do kraja datog meseca.

    Najviše od svega, voleo bih da imam podatak da li Orient u ovom trenutku razmišlja o nekim novim modelima koji izlaze izvan okvira konzervativnog dizajna koji mnogi danas prate i da li ćemo ikada imati ovako zanimljive satove u budućnosti.

    Možda nisu za svakog, ukusi su različiti, ali lepo je imati izbor. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kraljevski problem

    Kralj se vratio... zapravo, već neko vreme je tu i zauzima visoko mesto u hijerarhiji satova japanskog brenda Seiko. Ali ne i najviše!

    Mnogi ljubitelji su bili uzbuđeni zbog povratka ove prestižne linije na scenu. Postojala su realna visoka očekivanja od imena King Seiko, koji je nekada bio rame uz rame po inovacijama, završnoj obradi, preciznosti i svemu ostalom sa danas već izuzetno poštovanim Grand Seiko bratom.

   A onda... tišina. King Seiko nije izazvao ni toliko interesovanja koliko jedan nešto zanimljiviji Presage. Posle nekog vremena, retko ko ga i pominje na forumima i grupama. Kako se iznenada pojavio na tržištu, ušavši na ogromna zlatna vrata uz fanfare, tako je još brže pao u senku, skoro pa zaboravljen.

    Zašto?

    Ukratko, kralj ima jedan problem. Jednom rečju – prošlost!

    ISTORIJA

 

    Naravno, bogata istorija koju King ima nije problem, to je velika prednost. Međutim, ignorisanje iste... jeste. 

 

    Šta se sve krije iza imena King Seiko?

    Sigurno vam je poznato da je Seiko u jednom trenutku odlučio da pokaže svetu kako i oni imaju kvalitet i majstorstvo potrebno da se pobede švajcarski velikani časovničarskog sveta i da stave Japan na horološku mapu! Da bi u tome uspeo, čelnici japanskog brenda su napravili dva podbrenda koji bi nezavisno razvijali visoko precizne mehanizme i vrhunsku završnu obradu – King Seiko i Grand Seiko. Za što bolje rezultate, Seiko je izgradio dve fabrike koje će proizvoditi nove modele visoke horologije  – Daini Seikosha i Suwa Seikosha.

    Kada su Daini i Suwa delovale na svom vrhuncu, njihov odnos se često opisivao kao buran i rivalski. To je, naravno, bila pogrešna pretpostavka. Iako u aspektu rivalstva ima nešto istine, ono nikada nije bilo tako žestoko kao što su to neki izvori opisivali. 

 

    Od početka, Grand Seiko i King Seiko su pravljeni sa različitim namenama i pozicijama na tržištu. GS je rođen u prefekturi Nagano i napravljen je da bude oličenje vrhunskog časovničarstva. KS je rođen u Kameidou u Tokiju i napravljen je sa ciljem da ponudi visokokvalitetne satove nešto široj populaciji. Ova dva podbrenda su zahtevala različita razmatranja dizajna kako bi zadovoljili različite potrebe i Seiko ih je ponudio u različitim cenovnim segmentima. Obe linije su smatrane visokokvalitetnim kolekcijama i oslikavale su napredak brenda Seiko šezdesetih godina dvadesetog veka.

    Međusobni odnos i pomalo takmičarski duh između dve fabrike iznedrio je obostranu korist. Gospodin Imai iz Seiko Epson korporacije navodi da je taj odnos više naginjao ka porodičnom –  kompanija K. Hattori & Co. kao krovna institucija je bila roditelj, a Daini i Suwa postrojenja su bila kao deca. Prirodno je bilo da se braća takmiče jedan protiv drugog za naklonost svojih roditelja, gospodin Imai kaže, ali pošto su u osnovi bili porodica, imali su uzajamno poštovanje, razumevanje i podršku.

 

    Imai je, takođe, otkrio nekoliko primera kako je izgledao taj odnos između braće, posebno u tehnologiji i razmeni informacija. Do sada je bilo teško pronaći primere gde ove dve fabrike dele tehnologiju, ali gospodin Imai otkriva dva: Diashock i Magic Lever. Oba patenta su razvili inženjeri iz Suwa Seikosha postrojenja, ali su ih odmah podelili sa Dainijem. Tako je i King imao iste delove kao Grand.

    Imai je takođe otkrio da su tokom takmičenja preciznosti satova u Švajcarskoj svi mehanizmi sadržali Daini glavne opruge, uključujući i kalibre koje su pokretali satove Suwa postrojenja. Jedno je bilo sigurno, koja god fabrika da napravi deo koji je superiorniji, oba luksuzna brenda Grand i King Seiko delila su taj deo i napredak je bio zajednički.

    Ipak, Grand Seiko je i tada bio na nešto višem stepenu. Konkretno, 1960. godine Suwa je razvila sopstveni sistem internog testiranja mehanizama, u pokušaju da budu rigorozni i precizni kao Švajcarci. Grand Seiko kalibri su prolazili kroz serije testova, koji su zahtevali mnogo više vremena, veštine i stručnosti. Daini, bez takvog sistema testiranja, nije imao iste standarde kvaliteta koji bi se primenili na njihovu liniju King Seiko. Dakle, iako je King Seiko bio njihov vrhunski sat u to vreme, nije napravljen po istim visokim standardima. To je najverovatnije bilo i planski, kako bi cena King Seika bila niža od Granda, da bi se ponudila veća pristupačnost i raznolikost krajnjem potrošaču.

    Međutim, nije sve to bilo tako jednostavno. Bilo je situacija da se Grand proizvodio u postrojenjima Kinga! Jednom prilikom, od Daini Seikosha inženjera je traženo da proizvedu Grand Seiko zbog jednog njihovog posebno preciznog King Seiko modela. Model broj 44KS sa mehanizmom na ručno navijenje 4402 bio je evolucija Daini originalnog kalibra 54, stvorenog mnogo godina ranije. Mehanizam 4402 bio je toliko dobar da je od Dainija zatraženo da ga koristi za proizvodnju Grand Seika 44GS, koji se sada ceni kao jedan od najboljih Seiko modela svih vremena.

     Ako je King Seiko bio tako jak nekad, zašto je danas pomalo ignorisan?

    DANAS

 

    Svako ima svoje mišljenje, pa ni ovde to nije drugačije. Moj lični stav kao blogera, entuzijaste i kolekcionara o onome što sam video svojim očima i osetio svojim rukama ću pokušati što bolje da prenesem u ovaj tekst. Ako se ne slažete sa mnom, to je sasvim u redu. 

    Seiko je predstavio prelepu seriju King, relativno skoro. Divni modeli, u raznim bojama i sa vrlo lepim narukvicama, mogli su se videti na slikama kao što je ova dole, ali ja sam morao lično da ih pogledam, uživo.

 

    Zaista, ovi modeli jesu lepi, ali ljudi uglavnom traže nešto opipljivo kada vide u koji cenovni rang je Seiko stavio Kralja. Kako se to kaže, konkurencija je jaka u rangu od 2.000 evra, a priča se u gradu da Seiko izgleda više nema najbolji odnos cene i kvaliteta.

 

    Da li je King opravdao cenu?

    Kućište sata je urađeno po najvišim standardima, slično onako kako to i sam Grand Seiko zna. Identičan kvalitet, oštrina ivica, čisti prelazi između svilenkasto brušenih i kao ogledalo glatkih površina. Čista desetka!

 

    

    Narukvica je netipično dobra. Znam da mnogi misle da Seiko ne zna da napravi dobru narukvicu, ali koliko njih se žali da je ona pukla ili propala? Naprotiv, Seiko narukvice su jako dobre... ali zaostaju za konkurencijom po nekim aspektima. Malo jeftinija kopča, pinovi umesto šrafova, malo više lufta ili jednostavno zaostaju u udobnosti. Kod King modela toga nema. Po mom mišljenju, ove metalne narukvice koje King Seiko ima nadmašuju i one koje ima Grand Seiko. Čista desetka, opet!

 

    Cifer je, ponovo, savršenstvo. Pogodili su boje, suptilne, a opet upadljive. Neki modeli imaju čistije površine sa jasnim i lepim efektom radijalnih zraka, a neki modeli imaju i lepu teksturu tkanine. Svi detalji ožive kada se sat gleda izbliza, te se mane ne mogu primetiti ni tad. Još jednom, čista desetka!

    Na prvi pogled, King Seiko je opravdao ime, ima kvalitet... sve je savršeno. Pa zašto se onda ne prodaju na kilo? 

 

    Šta ljudi imaju protiv Kinga?

    Odgovor leži u specifikacijama. Kao što smo već rekli, ime King je vezano za luksuz i inovacije. Sinonim za preciznost i visoku horologiju. Rame uz rame sa Grand Seiko satovima. Međutim, novi King to nije. Ono u čemu zaostaje jeste mehanizam:

    King Seiko pokreće jedan standardni, ne toliko precizni kalibar iz serije 6R! 

    Još jednom se pozivam na priču o poreklu Kralja. Nekada je to bio sat kreiran sa preciznošću na umu. Na kraju krajeva, trebalo je da parira Grand Seiku, koji je zauzvrat bio naprednija, preciznija i luksuznija alternativa Seiko satovima tog doba. Zašto onda sa dugo očekivanim povratkom King Seika dobijamo mehanizam čija se preciznost kreće na +25/-15 sekundi dnevno? Zar to ne ide direktno protiv same prirode loze Kralja Seika? 

    Ne želim da kažem da je 6R31 koji se koristi u novoj kolekciji loš kalibar, ali ako želite da uhvatite pravi duh King Seika, to jednostavno neće uspeti sa mehanizmom nižeg ranga. Kalibar 6L35 koji se koristi u SJE083 i SJE087 takođe nije baš najprecizniji, ali je barem korak bliže onome što sam očekivao da ću videti u tom cenovnom rangu. Seiko je propustio dobru šansu...

 

    Sa druge strane, za oko 2.000 evra postoji vrlo opaka konkurencija iz Nemačke i Švajcarske! To su satovi koji imaju veoma dobre mehanizme, daleko preciznije i pouzdanije od 6R.

    Mislim da je to najveći razlog što retko ko govori o ovom lepom modelu i prestižnom imenu. Ljudi nisu zaboravili šta znači ime King Seiko, ali u Japanu su tu bogatu istoriju sklonili sa strane. Seiko je definitivno promašio pravac kada je reč o King liniji, bar za sad.

    Bojim se, jedino, da zbog ove male greške kralj ponovo ne abdicira, kao što je to već bio slučaj u istoriji brenda...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Stanje kolekcije 2022

    Mnogi ulaze u kolekcionarstvo misleći da je to trka na sto metara – sprint svom snagom do nekog cilja. Vidim to toliko često na mnogim forumima i grupama. Postoje ljudi koji su juče počeli da kupuju satove i već imaju ogromne kolekcije svega i svačega. Neke su čak i vrlo dobre kolekcije, moram da priznam... ali uglavnom su to kopije tuđih kolekcija raznih influensera, blogera i vlogera, poznatih ličnosti sa interneta i tako dalje. Nije ni to nužno loše, mnogi najpopularniji satovi su popularni zbog toga što su vrlo dobri, ali gde je nestala individualnost?

    Što se mene tiče, kolekcionarstvo je maraton. Sporiji tempo je prijatniji za vaš novčanik, pravite manje grešaka, jer nema ishitrenih kupovina prekomerno nahvaljenih satova potplaćenih internet zvezda i zvezdica. Na kraju krajeva, uz malo strpljenja možete sačekati pad cena određenih modela koji su trenutno popularni, a biće zaboravljeni za nekoliko meseci.

    Ove godine su u mojoj kolekciji bile tri prinove. Možda je ovo prekomeran broj novih satova za nekog ko nije kolekcionar, ali toj osobi nisu ni zanimljivi časovničarski blogovi, sajtovi i grupe. S druge strane, nekim ljubiteljima satova biće to manje od mesečnog pazara. Kako god bilo, predstavljam vam stanje moje kolekcije za 2022. godinu!

slika

Stari satovi

    Neću gubiti vaše vreme sa opisom satova koje ste već imali prilike da vidite ranijih godina. Kratko ću ih nabrojati, i možda navesti poneku manu ili dobru stranu koje mogu da se istaknu posle godinu ili više godina nošenja.

 

1. Orient Envoy Open Heart

 

    Klasičan dizajn nikada neće izaći iz mode, a ovaj poklon moje supruge nikada neće napustiti kolekciju. 

    Recenziju možete pročitati klikom na: Orient Envoy Open Heart.

  

    Mana: iako je dizajn bezvremenski, a cifer vrlo pregledan, kazaljke deluju kraće u odnosu na cifer. Zapravo, kada bi sam prečnik sata i sam cifer bili nekoliko milimetara manji, a kazaljke iste dužine, sat bi bio savršenih proporcija.

 

2. Seiko 5 SNKK 87

 

    Ovaj model je manje-više klasična Seiko Petica, sa vrlo dobrim kućištem, i ne tako dobrom narukvicom. Ali jeste tzv. Strap Monster, svi tipovi kaiševa mu dobro stoje. Ono što ga  posebno izdvaja od drugih Petica jeste način na koji sam dobio sat. Osvojio sam ga na kvizu! 

    Recenzija je dostupna klikom na: Seiko SNKK 87.

 

    Mana:  Narukvica je stvarno tanka i čupa dlake sa zgloba kao besni terijer. Proporcije kućišta su savršene, ali malo više detalja nije naodmet.

3. Casio MTP 1183

 

    Stari drug. Kupljen još 2004. godine od ušteđevine, kako bih imao pouzdan sat na predavanjima na fakultetu. Šta je sve ovaj mali sat doživeo i preživeo ne bi moglo da se ispriča u jednom tekstu.

    Recenziju nisam pisao... mada ovaj mali sat to zaslužuje.

    Mana: Ne radi. Potrebna mu nova krunica. Stara je polomljena i deo je ostao zaglavljen u mehanizmu. To svakako nije problem servisirati, ali takav servis već prevazilazi cenu sata. Za sad, ostaje kao memento...

4. Casio G-Shock – Green Casioak

 

    Prosto, G-Shock satovi su pravljeni da izdrže sve, a dizajnirani su da mogu da budu deo jednog urbanog stila oblačenja. Recenziju ovog modela možete pročitati klikom na: Casioak.

 

    Mana: Za tako veliki sat, prečnika 45 mm, analogni displej na njemu je veoma mali i jako je teško čitati sa njega, s obzirom na to da je urađen u negativu.

 

5. Orient Kamasu

 

    Orient Kamasu, izuzetan ronilački sat ovog meni dragog japanskog brenda. Kupljen u januaru 2021. godine, i dalje je najviše nošen od svih satova u kolekciji. Teško mu je naći manu, ali doći ćemo i do toga...

    Recenziju sam takođe pisao i za ovaj model, a možete je pročitati klikom na link: Kamasu.

 

    Mana: Navoji na ušrafljujućoj krunici nisu urađeni po najvišim standardima, što je verovatno jedan od razloga zbog čega jedan tako izdržljivi dobar sat nema ISO sertifikat. Za ove dve godine nije bilo problema, ali su već primetna oštećenja na navojima. Takođe, sama krunica je premala i teško se njom upravlja.

 

6. Seiko Alpinist

 

    Specifikacije sata su savršene: dizajn kućišta, safirno staklo, vodootpornost od 200 metara, manufakturni automatski mehanizam sa 70 sati rezerve... zvuči bajno. Međutim, sat me je namučio kao nijedan do sad!

 

    Recenzija: Mali Alpinista.

    Mane: 6R35 mehanizam i njegova čuvena nepouzdanost. Naime, problem je u balansi mehanizma. Iako ima diashock sistem zaštite od udaraca, nešto tu nije kako treba. Prema rečima servisera – neki proizvedeni delovi imaju falinku, pa ih mogu oštetiti manji udarci i vibracije, čak i žustriji aplauz. Sat će tom prilikom raditi, ali će biti jasno da kasni ili žuri više nego što treba.

    Servis je posle nekoliko dolazaka i reklamacija odrađen, i nakon 8 meseci cimanja, sat sada radi kako treba. Skidam kapu Seiko Japan ogranku, koji je besplatno poslao novu balansu i prateće delove i hvala Vitanov Servisu koji ih je bez naknade ugradio i posle isteka garancije. Alpinista sad radi kao zmaj: +2 sekunde na dan. (nema aplauza)

 

Novi satovi

      

    Predstavljam vam ovogodišnje prinove u kolekciji. Sve sami Japanci, narafski. Idu po redu kako sam ih pazario, od početka godine pa do samog kraja:

1. G-Shock Square

 

    Legendaran dizajn! Možda se mnogima neće svideti, ali ovo je kultni dizajn, star više od 35 godina, s obzirom na to da je prvi G nastao 1985. godine, upravo u ovom obliku kućišta. A dizajn koji se ne menja znači da je uspeo!

    Legendarna izdržljivost! Šta još mogu da napišem, a da se ne ponavljam. G-Shock satovi su pravi tenkovi: vodootpornost 200 m, otpornost na magnetizam, otpornost na udarce i gravitacione šokove... a najbolji test je moja ćerka. Ako sat radi i dalje, posle igre jednogodišnjeg deteta s njim, iz dana u dan, onda više ne treba trošiti reči.

 

    Na kraju, pročitajte recenziju: G-Shock DW-M5610U.

2. Seiko 5 Sector Dial

 

    Pet, pa opet. Prosto je nemoguće ne voleti klasične Seiko Petice, pogotovo one koje imaju dosta godina iza sebe, a još uvek rade. Ova Petica je poklon nasledstvo, što znači da ostaje zauvek u mojoj kolekciji.

    Ono zbog čega volim stare Seiko 5 satove jesu zanimljivo urađeni brojčanici, sa mnogo više detalja nego što su kod novijih modela. Kod ovog modela cifer je sektorisan u tri dela, svaki sa drugačijim pravcem brušenih linija, pa se tako dobija utisak da je svaki deo druge boje.

    Zlatne linije nisu farbane, to je prirodna boja materijala ploče brojčanika – mesinga. Linije su zapravo žlebovi, urezani u ploču, a boja se lepo slaže sa markerima i kazaljkama dauphine stila.

 

    Recenzija: Seiko 5 Sector Dial.

3. Seiko 5 GMT

 

    Vrlo verovatno je ovo sat godine, bar što se tiče pristupačnijih satova. Toliko galame i prašine je podigao da se našao na meti svih poznatih recenzenata i blogera, a u raznim grupama se dugo o njemu govorilo. Mišljenja su, naravno, bila podeljena.

    Što se mene tiče, sat ima vrlo dobar dizajn, odlično osvetljene luminescentne markere koji sijaju duboko u noć, vrlo korisnu GMT funkciju za moje potrebe, mnogo bolju narukvicu nego braća mu iz Seiko Sports serije i više nego dovoljnih 100 m vodootpornosti. To je sasvim dovoljno za jedan GMT sat koji u suštini pripada rangu pilotskih satova, bez obzira na to što je ovo modifikovani sat ronilačkog stila.

 

    Recenzija: Seiko Sports GMT.

Satovi koji više nisu deo kolekcije

    Da bi se napravilo mesta za nove satove, neki stari su morali da odu. Ne treba to gledati kao neku bezosećajnu preprodaju satova, kako bi se finansirala zavisnost koju kolekcionarstvo stvara... jednostavno, ti satovi nisu kliknuli, nisam ih nosio, a na ovaj način su usrećili nekog drugog.   

    Zapravo, prodao sam samo jedan sat, a drugi sam poklonio bratu.

1. Citizen Eco-Drive Chronograph

 

    Bilo bi zaista neprikladno prodati ovaj sat nekome kada se mom mlađem bratu zaista dopao. Kupio sam ga u butiku još 2017. godine, da bih proslavio zaposlenje na novom radnom mestu. U poslednje vreme sam ga malo nosio, a ispalo je jako dobro što je kao poklon usrećio člana porodice. Nije sve u novcu!

    Citizen je promenio vlasnika i ostavio mesto za neki drugi sat ovog japanskog brenda u kolekciji...

    Dok novi ne stigne: Citizen Chronograph.

    

2. Seiko 5 SNKL43

 

    Jedan od poslednjih modela stare klase Seiko 5 satova, sa dobrim i pouzdanim 7s26c mehanizmom. U tom periodu hvatala me je nostalgija za ovim modelima, i bojao sam se da će nestati sa lica zemlje kada Seiko zameni ovu sa novom linijom Sports. Smena generacije je došla, ali ovih starih dobrih Petica i dalje ima na svakom koraku. 

    U početku, nisam imao drugih Seiko 5 modela u vlasništvu, ali to se izmenilo sa dva poklona. Pošto u kolekciji sada imam dve, treća se činila viškom. 

    Recenzija: Seiko 5 SNKL43.

 Statistika bloga

 

    Sada već tradicionalno, prikazujem statistiku pregleda bloga Samo čas. Brojke su ove godine mnogo bolje, ali videćemo kako će se stvari razvijati. Danas već ima dosta blogova, sajtova i You Tube kanala koji se bave tematikom satova, postoji i nekoliko jakih Facebook grupa, pa se oseća blaga zasićenost publike ovom temom. Pogotovo u poslednja dva meseca, pred Novu godinu, ni manje ni više.

    Prošlu godinu sam završio sa ukupno oko 20.200 pregleda, a ova se završava sa preko 46.300! Ove brojke pokazuju, nadam se, moj napredak kao pisca tekstova, kao i napredak u kvalitetu fotografija i satova u mojoj kolekciji.

 

     

     Broj komentara se takođe povećao, i uglavnom su... pozitivni. Ne može se izbeći i pokoji negativan. Kao što kažu, ako nemaš neistomišljenike, ne radiš posao dobro. Komentari su uvek dobrodošli, a statistika pokazuje 102 u trenutku pisanja teksta.

    Iz ovih zemalja se najviše čitalo:

 

    U narednom periodu vas očekuju redizajniranje izgleda bloga, nove recenzije, novi tekstovi, i, naravno, uvek popularni intervjui!

    Zahvaljujem svima iz zemlje i okruženja na podršci, kao i svima iz inostranstva koje nije mrzelo da provode vreme uz moje tekstove! Želim svima srećne praznike, srećnu Novu godinu i sve najbolje u životu!

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩