Ronilački alat: Orient Triton (recenzija)

    Orient je brend o kojem sam mnogo pisao, i to iz opravdanih i valjanih razloga. Mogu da kažem da prave neke od najboljih pristupačnih satova u svom cenovnom rangu ako gledate na kvalitet, završnu obradu i izdržljivost.

    Pre nego što se udubimo, vredi znati da je Orient Triton poznat i kao Orient Neptune. Jedan sat, dva naziva. Razlog je taj što su prvi nadimak dali ljubitelji brenda, a kasnije je Orient isti taj model označio kao Neptune, uglavnom da bi izbegao tužbu, jer je neko već licencirao naziv Triton. 

    Ako se malo bolje upoznamo sa starom rimskom mitologijom, primetićemo da je Neptun bog mora, a Triton je njegov sin. Danas na tržištu postoji tzv. Baby Triton. Taj model je zadržao oblik kućišta, ali sve ostalo je, najjednostavnije rečeno, manje. Logično bi bilo da ozbiljniji, stariji, ISO sertifikovani ronilački sat zovem Neptun, a njegovog naslednika Triton, ali, zbog navike, ostaćemo pri nazivu iz naslova u daljem tekstu.

    Dakle, Orient Triton je napravljen kao ronilački sat i nudi sve što očekujete od ronilačkog sata. Dostupan je u tri različite verzije:

 

     Referenca EL0001B00A – crni model, koji će biti detaljnije opisan u ovoj recenziji u nastavku teksta:

 

     Referenca EL0002L00A – plavi model:

 

   Referenca EL0003B00A – crni model, sa zlatnim okvirom, markerima i kazaljkama:

 

 

    Ono što je na prvi pogled jasno jeste slična robustna estetika kao  kod modela Saturation Diver, koje možete dobiti za delić cene od pomenutog modela. Glavna konkurencija bi mu bili Seiko ronilački satovi u rasponu od 250 do 350 dolara, koje Triton može prosto da oduva. On ima safirno staklo, indikator rezerve snage, bolju narukvicu, bolju preciznost mehanizma na papiru, i dolazi u veličini sličnoj popularnom SKX007. Triton apsolutno može da postidi sve druge ronilačke satove u ovom cenovnom rangu, bili oni japanski, švajcarski ili brend iz neke druge zemlje porekla. Danas je, doduše, skuplji, jer ga nema u prodaji, pa mu je cena skočila na oko 450 evra. Međutim, i u tom cenovnom rangu teško da ima boljeg ronilačkog sata.

Kućište

 

Orient Neptune / Triton
EL0001B00A

    Kućište je od nerđajućeg čelika prečnika 43,4 mm i debljine 13,5 mm. Relativno je veliki sat, ali ne preterano ako se uzme u obzir da je to pravi sat za ronjenje. Ima sportski izgled na zglobu i najpogodniji je za muškarce sa srednjim do velikim zglobovima. Zahvaljujući kompaktnijoj dužini od ušica do ušica on dobro stoji na ruci, ali se čini da stoji previsoko, zbog svoje debljine. Praktičnije je da se nosi leti, uz kratke rukave.

    Na mom zglobu obima 18 cm je na granici nosivosti.

 

     

    Sve u svemu, sat ima klasičan dizajn inspirisan ronilačkim modelima, brušen je na vrhu i poliran sa strane. Ušice imaju zakošene ivice, polirane, a ovo samo pokazuje da je Orient zaista obratio pažnju na detalje i završnu obradu ovog sata, uprkos njegovoj pristupačnoj ceni.

    Krunica je postavljena na četiri sata umesto standardne pozicije na tri. Osim što mu daje poseban izgled, ovo ima jednu ključnu prednost, a to je poboljšanje udobnosti prilikom nošenja. Zbog takvog položaja, kruna ne zadire u zglob kada ga nosite.

    Budući da je sat za ronjenje, naravno, ima jednosmerno rotirajući okvir. Okvir ima crni aluminijumski umetak sa skalom od 60 minuta i svetlećom tačkom postavljenom na dvanaest sati. Okvir se rotira sa 120 klikova i ima vrlo dobre zupce oko ivica kako bi se poboljšalo prianjanje i olakšalo rukovanje. Napomenuću da se okvir okreće znatno teže nego kod drugih ronilačkih satova koje sam imao na recenziji, čak i u poređenju sa drugim modelima istog brenda. Moguće da je to do datuma proizvodnje, jer nisam imao nov model u rukama, međutim, i u ovom slučaju se oseća kvalitet i potpuna izdržljivost delova koje Triton poseduje.

 

Dva Orienta – Triton i Kamasu
Levi safir ima AR premaz, te ne reflektuje svetlost kao desni

    Cifer štiti safirno staklo sa dobrom količinom antirefleksnog premaza, takođe retko viđenom karakteristikom satova nižeg cenovnog ranga.

    Odličan sat za ronjenje takođe zahteva dobru vodootpornost, a Orient Triton je vodootporan do 200 metara. To znači da sa njim možete da plivate i ronite. U stvari, sat ispunjava dva standarda, pomenuti ISO i japanski industrijski standard JIS za sat klase 1 – Diver, što znači da je definitivno pogodan za  ronjenje. JIS standard zahteva merenje vodootpornosti u statičkim uslovima, na pritisku 20% većem od naznačenog na satu. Dakle, u slučaju modela sa recenzije, to znači da je sat bio zaranjan na dubini od 240 metara, ili bolje rečeno, sat je bio u vodi u kompresoru koji je stvarao pritisak od 24 bara.

 

Cifer

 

     Prelazimo na brojčanik. Orient Triton nudi upravo ono što očekujete od ronilačkog sata. Klasičan dizajn, odlična čitljivost i jasan kontrast. Krupni markeri sata su ispunjeni izdašnim količinama luminescentnog materijala koji svetli u mraku što je ključno za ronilački sat i pomaže pri čitljivosti u uslovima slabog osvetljenja, na primer kada ste ispod površine vode. Na 3, 6, 9 i 12, markeri su trapezoidni, a ostali markeri su okrugli.

 

 

    Kazaljka sata je široka, u obliku vrha strele, a kazaljka minuta je u obliku mača. Dizajnirani su na isti način kao i markeri, sa debelim slojem luminescentne boje. Uobičajeni problem sa pristupačnim satovima je to što je osvetljenje prilično slabo i ne traje dugo, ali na ovom satu je zapravo prilično dobro.

    Čak je i minijaturna kazaljka koja prikazuje rezervu snage osvetljena. To dalje dokazuje kojiko se Orient ozbiljno potrudio oko ovog modela. Iako bi mnogi ljudi kritikovali ovu komplikaciju, koja zatrpava cifer, ne može se poreći da je veoma zgodna i korisna. 

 

    U osnovi, indikator rezerve snage je merač koji govori koliko je energije ostalo u mehanizmu. Recimo, na primer, da ćete ostaviti sat nenošen nekoliko dana. Ovo vam može poslužiti kao podsetnik da ručno namotate sat kako biste izbegli podešavanje vremena kada mu ponestane snage. Funkcionalnost je definitivno jedan od glavnih prioriteta kod ovog modela.

 

Mehanizam

 

    Orient striktno koristi svoje manufakturne mehanizme, tako da možete očekivati samo najbolje. U ovom slučaju, to je izuzetno izdržljivi kalibar 40N5A, mehanizam koji takođe pokreće model Saturation Diver i druge satove u rasponu od 1.000 dolara, uključujući i Orient Star modele. Kada je reč o brojevima, ovaj automatski kalibar ima 22 rubina, radi na frekvenciji 3 Hz ili 21.600 bph, a rezerva snage je standardnih 40 sati. 

 

 

    Što se tiče preciznosti, prijavljeno je da ima rejting od +25/-15 sekundi dnevno. U međuvremenu, neki izveštaji čak sugerišu da može dostići ocenu od +1 sekundu dnevno, što je veoma zadovoljavajuće. Sat sa testa je donekle spreman za servis, ali i posle nekoliko godina rada bez servisa i dalje zna da iznenadi sa rezultatom od +12 do +18 sekundi na dan. Ali to nije sve. 

    Kalibar 40N ima funkciju hakovanja tako da možete da sinhronizujete vreme u sekundu i može se ručno navijati. Iskreno, ove funkcije dodaju mnogo pogodnosti, ali se nisam našao u situacijama da ih često koristim.

     

Narukvica

 

    Orient Triton dolazi sa narukvicom od nerđajućeg čelika širine 22 mm. To je odlična stvar jer je ta veličina veoma česta, pa narukvicu možete lako promeniti u skladu sa vašim raspoloženjem, a poznato nam je da Orient ponekad voli da izvoljeva sa neparnim brojevima. 

    Narukvica je tipa Oyster, sa izraženijim centralnim delom, ali nema tri individualna linka, i sama artikulacija nije posebno dobra. Oseća se krutost prilikom nošenja, ali odaje sigurnost da će pouzdano držati sat na vašem zglobu u bilo kakvoj situaciji. Linkovi su povezani omraženim pin and collar sistemom... no, to nije toliko strašno kada uvežbate da ih vadite. Bitno je da budete pažljivi i ne zagubite kragnicu, kao ja više puta. Prosto ih je nemoguće pronaći u prodaji u odgovarajućoj veličini. Još bolje rešenje je odneti sat u servis, kako bi vam stručno lice skratilo dužinu za koji link.

    Neke od prednosti narukvice su to što ima produžetak za ronjenje. Fiziologija čoveka nam može objasniti zašto se zglob ponekad naduje, ali će vam produžetak omogućiti da lako prilagodite veličinu narukvice u takvim situacijama. Naravno, ronilački produžetak je prvenstveno namenjen da se sat lako stavi preko rukava ronilačkog odela, i da se tokom ronjenja lako pritegne po potrebi, kada se zglob skupi usled hladnoće i pritiska.

 

    I na kraju, za zatvaranje koristi kopču sa dva dugmeta i preklopom, koja je potpisana logoom brenda. Da zaključim, iako to nije najbolja narukvica, svakako nije najgora. Kome smeta, lako se da zameniti, jer na tržištu postoji mnogo metalnih narukvica u veličini 22 mm. Predlažem da zadržite metalnu narukvicu ako želite da sat izgleda moćnije, ali za neku laganiju letnju varijantu, gumeni kaiš je više nego dobar izbor.

 

Specifikacije

 

Prečnik kućišta: 43,4 mm

Dužina sa ušicama: 51,1 mm

Debljina kućišta: 13,5 mm  

Debljina narukvice: 22 mm

Vodootpornost: 20 bar / 200 m

Mehanizam: Automatik 40N5A

Rezerva snage: 40 sati

Težina: 210 g

Cena novog je bila: 300–350 $
Cena polovnog danas je: 400–450 $

 

     Specijalno se zahvaljujem kolegi Dejanu, ljubitelju satova, na Instagramu poznatiji kao qi.unit. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

VEST: Pet novih Seiko satova militarističkog stilа, manjih dimenzija

 

     

    Manji satovi su trend među proizvođačima satova, i to već neko vreme. Možda možemo da krivimo Rolex kao najuticajniji brend na planeti, međutim, iskreno mislim da su se ljudi vrlo brzo zasitili satelitskih antena na zglobovima. Osim toga, u modu se vraćaju stari stilovi, odeća, obuća i nakit, pa satovi prate taj trend oživljavanja nekih romatničnijih vremena kada svet nije bio toliko komplikovan. Umerenost, suptilnost i pre svega manje dimenzije su nešto ka čemu odskoro teži i Seiko.

     Nova serija Seiko Sports modela koji su zamenili dobre stare Petice upotpunjena je satovima vojničkog stila već neko vreme, ali kupci i ljubitelji satova su tražili nešto što bi zaista predstavljalo pravi omaž vojničkim satovima iz davnina. Naime, nekada su muški satovi bili uglavnom od 34 do 36 milimetara. Takođe, Seiko je želeo da kapitalizuje popularnost već postojećih modela, i tako je nastala nova serija SRPJ satova u dimenzijama iz tog vremenskog perioda.

    Kolekcija Seiko Sports Mid-Field kao da se vraća u onaj dobro poznati, originalni SNK083 oblik. Taj popularan model bio je manjih dimenzija kućišta od 37 mm, sa rastojanjem od ušica do ušica od oko 43 mm – što je moguće bliže savršenim proporcijama, ako mene pitate. Nova paleta terenskih satova koja je dodata liniji pogodila je u centar, u smislu kako tradicionalni terenski sat treba da bude napravljen. Od nerđajućeg čelika su, sa krunom postavljenom na tri sata, u kućištu koje meri 36,4 mm u širinu, 44,4 mm od ušica do ušica i 12,5 mm od hardlex kristala do zadnjeg poklopca kućišta. 

    Upravo zbog nešto dužeg rastojanja ušica novi modeli će možda i bolje stajati od starog SNK-a, tj. nosiće se više kao 37 ili 38 milimetara, pre nego što je to bio slučaj kod prethodnika. Dodao bih da će bilo koji terenski sat sa fiksnim čeličnim okvirom uvek izgledati najbolje u ovim ili sličnim proporcijama  i uvek ću se toga pridržavati. Pogledajte samo Hamilton Khaki ili Rolex Explorer. Sami klasici u istoj veličini. Prednost Seika je što je jeftiniji od svih gorepomenutih modela iz Švajcarske.

 

SRPJ81

    Od modela, imamo dve različite varijacije brojčanika. Prvu seriju čine SRPJ81, SRPJ83 i SRPJ85. Raspored brojčanika je ono što biste očekivali od standardnog terenskog sata – veliki arapski brojevi za oznake sata, drugi set malih brojeva koji upotpunjuju dvadesetčetvoročasovni prikaz, i, u ovom slučaju, funkcija dan–datum. Model SRPJ81 dolazi sa konzervativnim crnim brojčanikom i belim akcentima. Arapski brojevi su od metala, zalepljeni na ciferblat, fino brušeni da lepo reflektuju svetlost pod raznim uglovima. 

 

SRPJ83

    Seiko SRPJ83 je pravi naslednik originalnog SNK083, sa brojčanikom boje peska. Od svih modela, ovaj pustinjski vojni sat je možda i najčitljiviji. Nalepljeni indeksi su crne boje, kao i kazaljke, i daju odličan kontrast u odnosu na cifer, bez suvišnih refleksija. Model dolazi na bež nato kaišu, koji kompletira pustinjsku temu sata.

 

SRPJ85

    Možda najbliži duhu starih vremena, SRPJ85 dobija teksturirani crni brojčanik sa dozom tretmana lažne patine na markerima i kazaljkama. Ovaj model dolazi na maslinastozelenom nato kaišu.

    

SRPJ87

    Druga dva modela, SRPJ87 i SRPJ89, imaju cifer koji više pripada pilotskom stilu, i to tipa navigator, ili tip B. Pilotskim navigatorima najbitniji su minuti u izračunavanju distance i brzine, te satovi koje oni koriste, umesto uobičajenih markera od jedan do dvanaest, imaju istaknute minute ili sekunde u intervalima od pet kao glavni prikaz brojeva, pri čemu su brojke od jedan do dvanaest prebačene u unutrašnji prsten. 

    Obe verzije ovog modela imaju svoje boje, SRPJ87 u šampanjskoj, a SRPJ89 u smaragdnoj zelenoj. Boju i utisak još više pojačavaju brojčanici sa efektom radijalnih sunčevih zraka – sunburst.

 

SRPJ89

    Svih pet modela pokreće Seiko 4R36 automatski kalibar, koji dolazi sa tipičnom funkcijom hakovanja, komplikacijama dana i datuma, sa približno 40 sati rezerve snage – bliže 42 sata, zapravo. Pored toga, svi satovi dolaze opremljeni sa vodootpornošću od 100 metara, LumiBrite bojom na kazaljkama i indeksima i narukvicom širine 18 mm, što čini proporcije kućišta još bolje izbalansiranim.

    Nadam se da će Seiko zadržati ovu liniju inspirisanu vojnim satovima iz prošlosti, ali da će i doneti neka već okasnela poboljšanja. Novi mehanizam, bar sa 50 sati rezerve, jer nije teško oživeti stari 6R15 i koristiti ga kao kalibar početnog nivoa. Zatim safirno staklo, bolju iluminaciju indeksa i eventualno malo duže kazaljke, jer satovi vojničkog i pilotskog stila uglavnom imaju kazaljke koje dodiruju markere zbog bolje jasnoće i preciznosti.

    Seiko Sports Mid-Field će koštati oko 270 eura. 

 

    Moj savet – sačekajte još malo, cene ovog modela će vrlo brzo pasti na vrlo pristupačan nivo. Seiko je poznat po tome da cena na početku bude dosta visoka, a za manje od godinu dana padne za dobrih 20-30 procenata. Kupovinom onlajn možete uštedeti i još malo više, tako da će cene ovog modela biti jako konkurentne, za jedan vrlo pouzdan i zanimljiv model. Ne zalećite se.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Minase: japanski mikrobrend visoke horologije

 

    U poređenju s velikim japanskim brendovima Minase ima mnogo manju proizvodnju, a ipak je brend stvorio ime i polako zauzima primetno mesto su svetu časovničarstva. To što nisu poznati široj publici i ne spadaju u svet klasičnih, nešto pristupačnijih mikrosa, ne znači da su njihovi satovi manje vredni vašeg novca, a kvalitet izrade je na izuzetno visokom nivou. Minase su luksuzni satovi čiji se mnogi delovi obrađuju i sklapaju ručno, a dizajn je prilično originalan. 

    Godine 2005. Kyowa i Co. – japanski proizvođač specijalnog alata – stvorili su svoj prvi sat i brendirali ga kao Minase. Naziv i nije toliko originalan kada se uzme u obzir da dolazi od imena mesta gde se nalazi radionica, u prefekturi Akita.

    Brend proizvodi manje od 500 satova godišnje, u maloj fabrici smeštenoj na severu Japana, a većina ih je dostupna samo u toj zemlji. Otuda ne čudi da nisu poznatiji na Zapadu. Sve komponente kućišta satova i narukvice kompanije Minase izrađene su in-house sa zapanjujućom završnom obradom. Jedino mehanizam nije rađen u njihovim radionicama, mada to niko ne bi shvatio kao manu. Naručuju se švajcarski mehanizmi, koji se dodatno regulišu i ukrašavaju ručno pre sklapanja celog sata. Tako nastaje izuzetno zanimljiv, kvalitetan sat sa odličnom završnom obradom.

Kratak video o proizvodnji Minase satova

 

    Trenutno imaju četiri različita sata u svojoj HiZ seriji: Seven Windows, Divido, Five Windows i Horizon. HiZ potiče od japanske reči Hiizu, što znači izvanredno. HiZ takođe potiče od Hi Izuru Kuni, što se prevodi kao Zemlja izlazećeg sunca. Kao što vidimo, poput Grand Seiko modela, Minase vuče inspiraciju iz prirode i koristi igru reči kako bi opisali i imenovali svoje modele, i ne samo to. Završna obrada je na isto tako visokom nivou kao kod ove ekskluzivne linije Seiko satova.

 

Minase Divido

    Ključna reč je zaratsu poliranje! Kućišta imaju oštre ivice, dovedene do savršenog sjaja, a narukvice su jedinstveno konstruisane. Nikakvi spoljni šrafovi ni igle se ne vide kada se sat nosi zahvaljujući upotrebi sitnih šrafova na donjoj strani svake karike narukvice. Narukvice su, takođe, dodatno poboljšane sjajnom zaratsu tehnikom poliranja, korišćenjem Sallaz mašine. Tehnika ručnog poliranja čelika, komad za komadom, koja zahteva impresivan nivo veštine, vremena i spretnosti, daje izvrstan rezultat.

 

    Minase brojčanici su inspirisani principom Suiboku-ga – Slika mastila i vode. Tehnika se ogleda u tome da slikar menja gustinu mastila razblaživanjem sa vodom prema potrebi, kao i položaj četkice, dubinu poteza, debljinu linije, oštrinu, i tako dobija različite nivoe jedne iste boje mastila. 

 

Minase Divido

 

    U suštini, majstori umetnici zaposleni u Minaseu su zamenili mastilo specijalnim lakom za cifere, ali su ostali verni istom principu. To je ono što brojčaniku daje tako impresivnu dubinu refleksije, igru senki i stalno menjanje u zavisnosti od svetlosti koja pada na njega, uz određenu vrstu originalnosti u svetu časovničarstva.

    Kod najekskluzivnijih modela koristi se urushi lak, veoma cenjen materijal koji se koristi u mnogim aspektima japanske kulture više od 700 godina. Lak dolazi od soka drveta urushi, koje raste u Japanu. U sirovom obliku, tečnost je veoma otrovna na dodir, tako da sa drvetom treba veoma pažljivo rukovati. Sakupljanje smole može se vršiti samo u vrlo malim količinama.

 

Prozori koji pružaju pogled u srce sata

Minase Five Windows

   

    Glavni i odgovorni ljudi u Minaseu želeli su da stvore sat koji će pokazati viziju budućnosti spojene sa prošlošću, prihvatajući oštrije geometrijske linije  kao filozofiju dizajna retko viđenog u satovima. U Japanu matematika i geometrija nisu samo za akademce, već se koriste za naglašavanje estetskih dimenzija lepote.

    Glavni dizajner Minase satova kaže: 

 

   Oštre linije simbolizuju nesavršenost i grubost sveta, dok okrugli oblik brojčanika simbolizuje savršenstvo, beskonačnost, smirenost. Prozori od safirnog kristala otkrivaju brojčanik i mehanizam, koji se mogu videti iz različitih uglova. Na prvi pogled, naš univerzum uvek će ostati nesavršen, a Minase je pronašao način da nam pomogne da gledamo dalje.

 

    Prihvatajući ovu filozofiju dizajna, vidimo mnogo lepih stvari koje će nam privući pažnju, dok će nedostaci biti manje važni.

    Visokokvalifikovani majstori provode više od 20 časova radeći na jednom satu. Rezultat je izvanredan. Besprekorno polirane površine poput ogledala stoje u savršenom kontrastu sa satenski brušenim delovima kućišta. Gornje safirno staklo je sferično i ima antirefleksni premaz sa obe strane. Poliedrična kruna nosi logotip brenda, bušilicu koja odaje počast poreklu matične kompanije Kyowa, koja se bavila proizvodnjom alata za satove.

 

Mirne ruke umetnika slikaju jedne od najlepših cifera u industriji
Minase Seven Windows

    Svaki Minase sat nema prosto brojčanik u tradicionalnom smislu. Gornja strana mehanizma jeste ploča koju vidimo kada pogledamo na sat i koja predstavlja cifer. Na krajevima mehanizma je zatim pričvršćen odvojeni indeksni prsten, dodate su kazaljke i ostali delovi koji čine jedan brojčanik. Tako opremljen mehanizam podseća na već gotovo kućište koje je pokriveno drugim kućištem. To je tzv. Case in Case Concept, jedinstven za satove Minase.

 

 Mehanizam

 

Automatski mehanizam Minase KT7002

    Mehanizam je nešto pomalo nesvakidašnje kod japanskih proizvođača. Nije Citizen Miyota, nije ni Seiko NH. Koriste automatski mehanizam iz Švajcarske, sa oznakom KT7002. To je, zapravo, eboš mehanizam – tačnije, modifikovana i zanimljivo ukrašena ETA 2892. Ručno obrađene površine sa perlažom, termički obrađeni plavi šrafovi, mostovi sa dijamantski poliranim ivicama i drugi detalji ga estetski izdvajaju od sličnih mehanizama. 

    Modifikacije nisu samo estetske prirode. Rezerva snage iznosi dobrih 50 sati. Sa svojim sistemom za regulaciju ETACHRON, ovo je vrlo precizan Hi-Beat mehanizam koji ima 21 rubin i radi na frekvenciji od 4 Hz, ili 28.800 bph. U Minaseu tvrde da njihovi modifikovani i regulisani mehanizmi rade u opsegu od -4 do +15 sekundi na dan, što znači da je ETA 2892 koju ugrađuju Top Grade nivoa, s obzirom na to da mnogi mehanizmi ovog proizvođača dolaze u tri nivoa: Elaborate, Top Grade i COSC.

Zaključak

Minase Horizon

    

    Minase ubrzanim koracima grabi ka vrhu, ali za sada ga je prosto nemoguće naći van Japana. Međutim, nivo obrade i umetnost pravljenja i ukrašavanja cifera su na potpuno drugom nivou u odnosu na sve što smo viđali u ovom cenovnom rangu. Od retkih materijala koji se koriste do ručno slikanih detalja iz prirode, malo koji brend može da parira ovoj časovničarskoj kompaniji sa severa Japana.

    Brend je odskoro otvorio i online shop, tako da i ostatak sveta može da uživa u lepotama ovih umetničkih dela koje mere vreme.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Da li se mehanički satovi prave ručno?

     Citiram većinu zaljubljenika u satove: Za razliku od kvarcnih satova, mehanički imaju dušu. Pravi ih majstor časovničar, služeći se tradicionalnom tehnikom proizvodnje. Nema mašina, robota, kompjutera... Nekada sam i ja delio ovo mišljenje. Međutim, to je mala zabluda.

    Iako je ovo nekada važilo kao sušta istina, danas i mehaničke satove mahom proizvode mašine, roboti i kompjuteri. Ipak, nije sve tako jednostavno.

 

    Pre nekoliko stotina godina, svaki deo sata pravljen je ručno. Vešte zanatlije bi mukotrpno isklesali svaku komponentu koristeći alate za časovničarstvo i ručne strugove, a zatim bi majstori časovničari ručno sastavljali ove komponente u jedan izuzetno skupocen sat. U ono vreme, jedan džepni sat bi mogao da košta koliko i kuća. Uostalom, to je i danas slučaj sa cenama nekih brendova...

    Danas se mnogi satovi i dalje delimično ručno izrađuju, ali potpuno ručno rađeni satovi skoro da i ne postoje. Izrada satova isključivo ručno jednostavno više ne služi ciljevima većine proizvođača satova. Fino napravljen mehanički sat kombinuje dva elementa: preciznu tehnologiju i atraktivan dizajn. Atraktivan dizajn je nešto što se sigurno još uvek može postići ručno rađenim materijalima. Međutim, hiperpreciznu tehnologiju koja se nalazi u najboljim vrhunskim satovima danas je skoro nemoguće postići korišćenjem samo ručnih alata.

    To i nije tako loše. Do pre sto godina sat koji radi u okviru od -10 do +15 sekundi na dan se smatrao veoma preciznim. Do pre pedeset godina retki su mogli da priušte preciznost u okviru COSC sertifikata od -4 do +6 sekundi na dan, a danas imamo Grand Seiko modele koji rade u okviru od -3 do +5 sekundi na dan, Rolex satove koji rade od -2 do +2, ili neku Omegu koja radi od 0 do +2 sekunde na dan. I sve to bez upotrebe čipova, radio-tranzistora ili neke druge moderne tehnologije koja poboljšava preciznost.

    Savremena tehnologija je, ipak, u velikoj meri uticala na današnje časovničarstvo. CAD, CAM i CNC tehnologija, posebno, gotovo je preuzela način na koji se dizajniraju satovi. Džepni sat švajcarske proizvodnje iz osamnaestog ili devetnaestog veka dizajnirao bi časovničar koji je svoje ideje nacrtao na papiru. Ali ručni sat iz 2023. godine verovatno je osmislio tim sastavljen od digitalnih dizajnera, časovničara, inženjera i programera.

 

Minase 7 Windows
moderan dizajn, moderne tehnologije, klasičan automatik

 

    Još jedan razlog zašto su mašinski napravljeni delovi postali toliko uobičajeni je novootkrivena važnost oznake in-house. Proizvođači satova i potrošači satova sada smatraju da je manufakturna proizvodnja prestižna i poželjna, tako da se sve više brendova prebacuje na vlastitu proizvodnju. Korišćenje više mašina jednostavno ima smisla za brend koji pokušava da stvori sat bez upotrebe delova sa strane, jer bi bilo potrebno celo jedno selo da se ručno napravi svaki deo visokokvalitetnog sata u razumnom vremenskom okviru. Ako bi brend satova želeo da ručno izradi svaki deo sata, morali bi da angažuju individualne zanatlije koji su se specijalizovali za ručnu izradu safirnih kristala, brojčanika, mehanizama ili delova mehanizama, okvira, narukvica od nerđajućeg čelika i desetina drugih komponenti satova. To je sve neisplativo danas...

 

     Šta danas znači izraz ručno rađeno?

     Mnogi moderni luksuzni satovi su opisani kao handmade, ali ovaj opis retko znači da je sat u potpunosti ručno rađen. Češće, to znači da je sat ručno sastavljen, ručno dovršen ili oboje.

    Da se vratim na citat s početka teksta i otkrijem da nisu samo mehanički satovi sastavljani i ukrašavani ručno. Neki kvarcni mehanizmi se, takođe,  ručno sastavljaju od mehanički obrađenih delova, i ručno se ukrašavaju i dovršavaju. Dakle, nemojte odmah uzimati zdravo za gotovo kada neko kaže da kvarcni satovi nemaju dušu jer ih sklapa robot... Pogledajte Grand Seiko 9F mehanizme, način proizvodnje gotovo liči na ono što Rolex radi sa svojim automatskim mehanizmima. 

 

Grand Seiko 9F kvarcni mehanizam,
ručno polirane ivice, ručno urađene šare i gravura logoa
i ručno brunirani – termički plavljeni šrafovi

   

    Ručna izrada delova za satove je retka u modernoj industriji, ali brojne kompanije za luksuzne satove koriste neke tehnike ručne izrade prilikom proizvodnje svojih satova. Uobičajeno je da brendovi luksuznih satova ručno sklapaju svoje modele, bilo delimično ili u potpunosti. Primeri brendova koji ručno sklapaju bar deo svojih časovnika su Rolex, Omega, Patek Philippe, Audemars Piguet, Breitling, Jaeger-LeCoultre, Longines, Vacheron Constantin, Breguet, IWC Schaffhausen, TAG Heuer i mnogi drugi, a među njima i japanski brendovi Seiko i Orient. Neki od ovih brendova satova, poput luksuznog brenda Patek Philippe, ručno sklapaju svaki deo svojih satova. Drugi koriste mašinsku pomoć. Na primer, Rolex satovi se uglavnom ručno sklapaju, ali mašina pomaže u poravnanju i pritisku tokom sklapanja.

 

Uz pomoć mašina sve ide mnogo brže

 

    Ručna završna obrada je takođe uobičajena među vrhunskim brendovima satova, toliko da se smatra prilično standardnom. Opet, međutim, završna obrada može biti uz pomoć mašine. Rolex satovi dobijaju početno poliranje od mašine, ali se ručno dorađuju i poliraju nakon toga. Istu tehniku ima Grand Seiko, kada proizvodi sve svoje tipove mehanizama – kvarcne, automatske i Spring Drive. To je minimalna upotreba ručnog rada, ali ipak postoji. Uz to, neki brendovi satova ne koriste mašine tokom završne obrade. Kao primer, Patek Philippe i Vacheron Constantin su dobro poznati po visokom kvalitetu svojih tradicionalnih tehnika ručne završne obrade. 

    Slično njima, japanski brend Credor, koji predstavlja najluksuzniju varijantu Seiko satova, može se pohvaliti tradicionalnom upotrebom ručnih tehnika obrade, kako mehanizma, tako i drugih delova.

 

Umetnik ručno crta indekse na ciferu budućeg Credora
Preciznost linija su prosto zadivljujuće

    U Japanu poznati su još Hajime Asaoka i Naoya Hida, koji tako dobro obrađuju i sređuju svoje satove, sasvim ručno, da pariraju velikoj švajcarskoj trojci, ako ih i ne prevazilaze. Oni, naravno, zavise od ébauche mehanizama i dobavljanju kućišta sa strane, ali ih onda ukrase i srede do neprepoznatljivosti i dovedu do umetničke perfekcije.

 

Indeksi na ovom satu su rezbareni ručnim alatom
i veštim prstima majstora časovničara

 

     Da li postoje potpuno ručno rađeni satovi?

    Ukratko, da! Nekoliko švajcarskih brendova ih i dalje rade ručno, ali pošto je ovo blog o japanskim satovima, držaću se teme!

    Masahiro Kikuno – 菊野 昌宏 – japanski je časovničar i najmlađi član Académie Horlogère des Créateurs Indépendants. Ko zna nešto o ovoj akademiji i koji su njeni članovi, onda može i da pretpostavi koji genije je Kikuno. Studirao je u časovničarskoj školi Hiko Mizuno, u grupi fokusiranoj na popravke satova, međutim, to se vrlo brzo promenilo.

 

Masahiro Kikuno u radionici

    Počeo je da unapređuje svoje znanje i tehniku časovničarstva i napravio je sat koji ima večni kalendar i turbijon, ni manje ni više, i sve to dok je bio polaznik časovničarske škole. Možete zamisliti da jedan student konstruiše dve najprestižnije i najteže komplikacije u jednom satu, a to je nešto što šačica ljudi u svetu zna da napravi.    

  

Sat Masahiroa Kikunoa,
svaki deo, od početka do kraja rađen rukom

     

    Kao što smo videli, ručno rađeni satovi se i dalje prave, međutim, oni su, u najmanju ruku, neuobičajeni. Zbog stručnosti i vremena potrebnog za pravljenje , oni su takođe izuzetno skupi. Po pravilu, što je više ručnog rada, cena je viša. Ta cena uglavnom ili u potpunosti ručno rađenog sata imaće šest ili sedam cifara.

    Nekada su bili norma, a danas su potpuno ručno rađeni satovi luksuz u kojem retki ljubitelji horologije mogu da uživaju. 

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

 

 

Dvostruki i trostruki mehanizmi Orienta

    Dvostruki i trostruki mehanizmi...? Kakav je to naslov i šta to treba da znači? Možda je autor teksta najzad pogubio klikere...

    Uveravam vas da nisam, i vrlo je jednostavno. To su satovi koji sadrže dva ili tri mehanizama unutar jednog kućišta, a mogu ispasti prilično fanki u dizajnerskom smilu. A Orient, kao brend koji se nikada nije ustručavao da postane fanki, definitivno je u nekoliko navrata pokušao da proizvede takve satove, sa različitim stepenom uspeha. Barem, sve do 2017. godine. 

    Otprilike tada, kada je Seiko kupio Epson, Orient je malo povukao kočnicu i, na žalost svih nas, prestao da rizikuje. Tako je to kada ozbiljniji veliki brat ima glavnu reč. No, mi, kao kupci, uvek imamo izbor kada je kupovina satova u pitanju. Niko nam ne može zabraniti da istražujemo i nabavljamo retke i zanimljive časovničarske primerke.

    Pa onda, da pogledamo šta je to Orient nekada pravio:

POČETAK

    Čudo kojim je Orient započeo ovaj trend još 2004. godine zvalo se Mecha-Trenics. Ono što je izazvalo nastanak ovakvog sata jesu poznati švajcarski i nemački satovi sa gotovo nemogućim komplikacijama na brojčaniku, originalnim i vrlo specifičnim dizajnom. Orient je želeo da učestvuje, i sam pogled na Mecha-Trenics model jasno pokazuje odakle dolazi inspiracija.

 

    Naravno, jedan mali japanski brend nije mogao da uloži ogromne količine novca u razvijanje mehanizama sa mnoštvom komplikacija, pa se rešenje prezentovalo samo od sebe – upotreba više mehanizama! 

    To je bio sat sa prečnikom kućišta od celih 50 mm, u kome su se nalazila tri nezavisna mehanička kalibra 55, što je bio prilično mali mehanizam, koji se prvenstveno koristio za ženske satove. To je bilo rešenje koje je Orient smislio kako bi napravio što manji sat... Da su koristili standardnije mehanizme, kućište bi sigurno prevazilazilo brojku od 60 mm.

 

Orient nije krio činjenicu da Mecha-Trenics ima tri mehanizma

 

    Veličinu na stranu, Mecha-Trenics zaista izgleda zanimljivo, sa jako dobrom završnom obradom cifera, markera i kazaljki, a postavka dosta podseća na neke mnogo skuplje nemačke satove, prvenstveno A. Lange & Sohne.

    Implementacija više mehanizama bila je prilično čudna, retko ko je radio ovo, mada postoji barem jedan brend za koji ste svi čuli a da je poznat po satovima sa više mehanizama – Jaeger LeCourtre model Reverso. Za razliku od JLC-a, Orient se držao tradicionalnog izgleda sata sa jednim brojčanikom. Takav pristup je naginjao ka tome da cifer sata bude pretrpan, no Orient je uradio vrlo dobar posao.

    Svaki mehanizam je pokretao jedan podbrojčanik. Jedan upravlja prvom zonom – 1st Zone, sa punim setom kazaljki za sate, minute i sekunde, kao i sa komplikacijom dana i datuma. Drugi mehanizam je pokretao drugu vremensku zonu – 2nd Zone, sa kazaljkom sata i minuta; a treća je pomerala samo kazaljku sata, predstavljajući treću zonu – 3rd Zone. Na kraju, druga i treća zona su takođe imale prozor koji prikazuje datum, što je možda suvišno, ali donekle i korisno ako se prate neke daleke vremenske zone gde se datum menja mnogo pre nego u zoni u kojoj se korisnik nalazi. Dodatni datumi nisu vizuelno upropastili sat, moram da priznam da su dizajneri uradili vrlo dobar posao za sat koji prati tri vremenske zone.

    Na kraju treba pomenuti da je Orient proizveo samo dva modela, svaki je bio ograničeno izdanje od po 999 komada. Referentna oznaka WV0011NT je imala crni brojčanik, dok je ref. WV0021NT imala beli brojčanik.

 

NASLEDNIK

 

    Možda uvidevši da je sat prečnika 50 milimetara verovatno malo veliki za prosečan zglob stanovnika Japana, a i šire, Orient se odlučio za nešto kompaktnije dimenzije naslednika. Naravno, to je značilo da će biti vrlo malo mesta za tri automatska mehanizma, pa je jedan morao da ode. Po mnogima, ovo je bio dobar potez.

 

    Godine 2013. Orient je predstavio Dual II, ovog puta u okruglom kućištu od 43 mm. Pre njega, postojeo je model jednostavno nazvan Dual, ali sa kombinacijom kvarcnih mehanizama, pa smatram da je tek druga generacija ovog modela pravi naslednih automatika sa tri mehanizma od pre. Novih satova sa tri mehanizma nije bilo do datuma pisanja ovog teksta.

    Proizvedena su četiri modela u različitim bojama. Pošteno je reći da je Dual II bio mnogo bolje dizajniran. Ne samo da je nova veličina praktičnija za nošenje, već su zanimljive funkcije i kombinacije boja davale posebnu draž.

 

    Pošto model ima dva mehanizma, brojčanik krase dva displeja, manji analogni s leve strane i veoma zanimljivi digitalni displej sa desne strane. 

    Danas, kada kažemo digitalni displej, prvo pomislimo na nešto modernije satove, ali to nije uvek tako. Digitalni prikaz vremena je postojao i mnogo pre razvitka elektronike, jer reč digital jednostavno znači da sadrži brojke. Dakle, slično kao kod modela Orient Cerak, kojeg sam kratko opisao u tekstu Neobični japanski satovi, digitalni displej pokazuje vreme bez upotrebi kazaljki, i u srži je u potpunosti mehanički. Umesto toga, vreme se prikazuje setom diskova na kojima su isprintovani brojevi, slično kao kod komplikacije prikaza datuma.

 

    Kao što se vidi na slici, prvi disk, sa najvećim brojevima, pokazuje sate, drugi minute, a na drugom kraju treći disk prikazuje datum. Sekundara je takođe tu, ali treba znati gde gledati. Centralni poklopac rotirajućih diskova ima jednu udubljenu tačku, koja se okreće i pokazuje sekunde na sitnim markerima oko sebe.

    To nije sve. Imajte na umu da se Orient neće zadovoljiti samo stiskanjem dva mehanizma i dva brojčanika u jedno kućište razumne veličine. Dodali su i unutrašnji rotirajući okvir, obeležen danima u mesecu i nedelji. To je kalendar koji uvek pokazuje tačan datum, bez obzira na godinu, samo je potrebno da poravnate dane u nedelji i datume na početku meseca, uz pomoć dodatne krunice na poziciji dva sata, i možete uživati u dnevnom kalendaru do kraja datog meseca.

    Najviše od svega, voleo bih da imam podatak da li Orient u ovom trenutku razmišlja o nekim novim modelima koji izlaze izvan okvira konzervativnog dizajna koji mnogi danas prate i da li ćemo ikada imati ovako zanimljive satove u budućnosti.

    Možda nisu za svakog, ukusi su različiti, ali lepo je imati izbor. 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Kraljevski problem

    Kralj se vratio... zapravo, već neko vreme je tu i zauzima visoko mesto u hijerarhiji satova japanskog brenda Seiko. Ali ne i najviše!

    Mnogi ljubitelji su bili uzbuđeni zbog povratka ove prestižne linije na scenu. Postojala su realna visoka očekivanja od imena King Seiko, koji je nekada bio rame uz rame po inovacijama, završnoj obradi, preciznosti i svemu ostalom sa danas već izuzetno poštovanim Grand Seiko bratom.

   A onda... tišina. King Seiko nije izazvao ni toliko interesovanja koliko jedan nešto zanimljiviji Presage. Posle nekog vremena, retko ko ga i pominje na forumima i grupama. Kako se iznenada pojavio na tržištu, ušavši na ogromna zlatna vrata uz fanfare, tako je još brže pao u senku, skoro pa zaboravljen.

    Zašto?

    Ukratko, kralj ima jedan problem. Jednom rečju – prošlost!

    ISTORIJA

 

    Naravno, bogata istorija koju King ima nije problem, to je velika prednost. Međutim, ignorisanje iste... jeste. 

 

    Šta se sve krije iza imena King Seiko?

    Sigurno vam je poznato da je Seiko u jednom trenutku odlučio da pokaže svetu kako i oni imaju kvalitet i majstorstvo potrebno da se pobede švajcarski velikani časovničarskog sveta i da stave Japan na horološku mapu! Da bi u tome uspeo, čelnici japanskog brenda su napravili dva podbrenda koji bi nezavisno razvijali visoko precizne mehanizme i vrhunsku završnu obradu – King Seiko i Grand Seiko. Za što bolje rezultate, Seiko je izgradio dve fabrike koje će proizvoditi nove modele visoke horologije  – Daini Seikosha i Suwa Seikosha.

    Kada su Daini i Suwa delovale na svom vrhuncu, njihov odnos se često opisivao kao buran i rivalski. To je, naravno, bila pogrešna pretpostavka. Iako u aspektu rivalstva ima nešto istine, ono nikada nije bilo tako žestoko kao što su to neki izvori opisivali. 

 

    Od početka, Grand Seiko i King Seiko su pravljeni sa različitim namenama i pozicijama na tržištu. GS je rođen u prefekturi Nagano i napravljen je da bude oličenje vrhunskog časovničarstva. KS je rođen u Kameidou u Tokiju i napravljen je sa ciljem da ponudi visokokvalitetne satove nešto široj populaciji. Ova dva podbrenda su zahtevala različita razmatranja dizajna kako bi zadovoljili različite potrebe i Seiko ih je ponudio u različitim cenovnim segmentima. Obe linije su smatrane visokokvalitetnim kolekcijama i oslikavale su napredak brenda Seiko šezdesetih godina dvadesetog veka.

    Međusobni odnos i pomalo takmičarski duh između dve fabrike iznedrio je obostranu korist. Gospodin Imai iz Seiko Epson korporacije navodi da je taj odnos više naginjao ka porodičnom –  kompanija K. Hattori & Co. kao krovna institucija je bila roditelj, a Daini i Suwa postrojenja su bila kao deca. Prirodno je bilo da se braća takmiče jedan protiv drugog za naklonost svojih roditelja, gospodin Imai kaže, ali pošto su u osnovi bili porodica, imali su uzajamno poštovanje, razumevanje i podršku.

 

    Imai je, takođe, otkrio nekoliko primera kako je izgledao taj odnos između braće, posebno u tehnologiji i razmeni informacija. Do sada je bilo teško pronaći primere gde ove dve fabrike dele tehnologiju, ali gospodin Imai otkriva dva: Diashock i Magic Lever. Oba patenta su razvili inženjeri iz Suwa Seikosha postrojenja, ali su ih odmah podelili sa Dainijem. Tako je i King imao iste delove kao Grand.

    Imai je takođe otkrio da su tokom takmičenja preciznosti satova u Švajcarskoj svi mehanizmi sadržali Daini glavne opruge, uključujući i kalibre koje su pokretali satove Suwa postrojenja. Jedno je bilo sigurno, koja god fabrika da napravi deo koji je superiorniji, oba luksuzna brenda Grand i King Seiko delila su taj deo i napredak je bio zajednički.

    Ipak, Grand Seiko je i tada bio na nešto višem stepenu. Konkretno, 1960. godine Suwa je razvila sopstveni sistem internog testiranja mehanizama, u pokušaju da budu rigorozni i precizni kao Švajcarci. Grand Seiko kalibri su prolazili kroz serije testova, koji su zahtevali mnogo više vremena, veštine i stručnosti. Daini, bez takvog sistema testiranja, nije imao iste standarde kvaliteta koji bi se primenili na njihovu liniju King Seiko. Dakle, iako je King Seiko bio njihov vrhunski sat u to vreme, nije napravljen po istim visokim standardima. To je najverovatnije bilo i planski, kako bi cena King Seika bila niža od Granda, da bi se ponudila veća pristupačnost i raznolikost krajnjem potrošaču.

    Međutim, nije sve to bilo tako jednostavno. Bilo je situacija da se Grand proizvodio u postrojenjima Kinga! Jednom prilikom, od Daini Seikosha inženjera je traženo da proizvedu Grand Seiko zbog jednog njihovog posebno preciznog King Seiko modela. Model broj 44KS sa mehanizmom na ručno navijenje 4402 bio je evolucija Daini originalnog kalibra 54, stvorenog mnogo godina ranije. Mehanizam 4402 bio je toliko dobar da je od Dainija zatraženo da ga koristi za proizvodnju Grand Seika 44GS, koji se sada ceni kao jedan od najboljih Seiko modela svih vremena.

     Ako je King Seiko bio tako jak nekad, zašto je danas pomalo ignorisan?

    DANAS

 

    Svako ima svoje mišljenje, pa ni ovde to nije drugačije. Moj lični stav kao blogera, entuzijaste i kolekcionara o onome što sam video svojim očima i osetio svojim rukama ću pokušati što bolje da prenesem u ovaj tekst. Ako se ne slažete sa mnom, to je sasvim u redu. 

    Seiko je predstavio prelepu seriju King, relativno skoro. Divni modeli, u raznim bojama i sa vrlo lepim narukvicama, mogli su se videti na slikama kao što je ova dole, ali ja sam morao lično da ih pogledam, uživo.

 

    Zaista, ovi modeli jesu lepi, ali ljudi uglavnom traže nešto opipljivo kada vide u koji cenovni rang je Seiko stavio Kralja. Kako se to kaže, konkurencija je jaka u rangu od 2.000 evra, a priča se u gradu da Seiko izgleda više nema najbolji odnos cene i kvaliteta.

 

    Da li je King opravdao cenu?

    Kućište sata je urađeno po najvišim standardima, slično onako kako to i sam Grand Seiko zna. Identičan kvalitet, oštrina ivica, čisti prelazi između svilenkasto brušenih i kao ogledalo glatkih površina. Čista desetka!

 

    

    Narukvica je netipično dobra. Znam da mnogi misle da Seiko ne zna da napravi dobru narukvicu, ali koliko njih se žali da je ona pukla ili propala? Naprotiv, Seiko narukvice su jako dobre... ali zaostaju za konkurencijom po nekim aspektima. Malo jeftinija kopča, pinovi umesto šrafova, malo više lufta ili jednostavno zaostaju u udobnosti. Kod King modela toga nema. Po mom mišljenju, ove metalne narukvice koje King Seiko ima nadmašuju i one koje ima Grand Seiko. Čista desetka, opet!

 

    Cifer je, ponovo, savršenstvo. Pogodili su boje, suptilne, a opet upadljive. Neki modeli imaju čistije površine sa jasnim i lepim efektom radijalnih zraka, a neki modeli imaju i lepu teksturu tkanine. Svi detalji ožive kada se sat gleda izbliza, te se mane ne mogu primetiti ni tad. Još jednom, čista desetka!

    Na prvi pogled, King Seiko je opravdao ime, ima kvalitet... sve je savršeno. Pa zašto se onda ne prodaju na kilo? 

 

    Šta ljudi imaju protiv Kinga?

    Odgovor leži u specifikacijama. Kao što smo već rekli, ime King je vezano za luksuz i inovacije. Sinonim za preciznost i visoku horologiju. Rame uz rame sa Grand Seiko satovima. Međutim, novi King to nije. Ono u čemu zaostaje jeste mehanizam:

    King Seiko pokreće jedan standardni, ne toliko precizni kalibar iz serije 6R! 

    Još jednom se pozivam na priču o poreklu Kralja. Nekada je to bio sat kreiran sa preciznošću na umu. Na kraju krajeva, trebalo je da parira Grand Seiku, koji je zauzvrat bio naprednija, preciznija i luksuznija alternativa Seiko satovima tog doba. Zašto onda sa dugo očekivanim povratkom King Seika dobijamo mehanizam čija se preciznost kreće na +25/-15 sekundi dnevno? Zar to ne ide direktno protiv same prirode loze Kralja Seika? 

    Ne želim da kažem da je 6R31 koji se koristi u novoj kolekciji loš kalibar, ali ako želite da uhvatite pravi duh King Seika, to jednostavno neće uspeti sa mehanizmom nižeg ranga. Kalibar 6L35 koji se koristi u SJE083 i SJE087 takođe nije baš najprecizniji, ali je barem korak bliže onome što sam očekivao da ću videti u tom cenovnom rangu. Seiko je propustio dobru šansu...

 

    Sa druge strane, za oko 2.000 evra postoji vrlo opaka konkurencija iz Nemačke i Švajcarske! To su satovi koji imaju veoma dobre mehanizme, daleko preciznije i pouzdanije od 6R.

    Mislim da je to najveći razlog što retko ko govori o ovom lepom modelu i prestižnom imenu. Ljudi nisu zaboravili šta znači ime King Seiko, ali u Japanu su tu bogatu istoriju sklonili sa strane. Seiko je definitivno promašio pravac kada je reč o King liniji, bar za sad.

    Bojim se, jedino, da zbog ove male greške kralj ponovo ne abdicira, kao što je to već bio slučaj u istoriji brenda...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩