Glavobolje oko kontrole kvaliteta

Japan je industrijska velesila čiji proizvodi su nas navikli na ozbiljan kvalitet i dosta pristupačnije cene u odnosu na konkurenciju iz drugih država koje su u industrijsku revoluciju došle mnogo ranije.

Razlog je taj što je Japan morao da se pokaže svetu i izađe iz senke ekonomskih giganata kao što su Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija, a u svetu časovničarstva su morali nekako da „pobedeˮ i Švajcarsku.

Japan je to i uspeo sredinom dvadesetog veka, umalo uništivši ne samo švajcarsku, već i svetsku časovničarsku scenu. Sigurno vam je poznata ta Kvarcna revolucija...

Kvarcni mehanizmi koje je Seiko izmislio
napravili su pravu pometnju u industriji

 

Međutim, kako vreme prolazi, čini se da oni koji prednjače i vuku japansku industriju polako popuštaju pred konkurencijom. Japan polako gubi bitku s kontrolom kvaliteta, a kupci postaju nezadovoljni sve višim cenama japanskih satova. 

Zašto je to tako?

Seiko

Najstariji časovničarski brend u Japanu, pionir inovacija i svetski poznato ime, nekada je važio za proizvođača čiji i najjeftiniji satovi imaju kvalitet koji je neupitan.

Međutim, postoji još nešto po čemu su Seiko satovi poznati – neporavnati markeri.

 

Seiko King Samurai Shu-iro,
prelep ronilački model sa malim problemom poravnjanja

 

Postoji mnogo izveštaja o neusklađenosti markera na okvirima i prstenovima Seiko satova, što ne znači da svaki novi sat ima ovaj problem – ali naglašava da ipak postoji poznat problem.

I dok se to nekada praštalo usled možda ne toliko razvijene precizne mehanike, i u cenovnom rangu od 50 do 100 evra, danas je to mnogima neoprostivo kada govorimo o satovima od preko 1.000 evra i naprednoj tehnologiji.

No, ipak se to događa, a jedan od razloga je taj što se čak i mehanički satovi ne sklapaju ručno u većini slučajeva, pogotovo kada je u pitanju pristupačniji cenovni rang.

Seiko proizvodi ogroman broj satova. Broj koji bi postideo sve švajcarske brendove zajedno, a kontrola kvaliteta kada govorimo o tolikim brojevima nije laka. 

 

Stari problem koji se, srećom, lako rešava.
Ručno poravnanje prstena na modelu Seiko SKX. (izvor: Long Island)

 

Mašine koje proizvode satove ipak ne mogu uvek biti toliko precizne, ma koliko dobro bile kalibrisane. Tokom rada dolazi do mikronskih odstupanja, koja se nagomilavaju i na kraju rezultiraju u delovima neporavnatim za neki fragment milimetra. Često neprimetno ako se ne posmatra pod uveličavajućim sočivima.

Pošto kontrolu kvaliteta vrši čovek, od krvi i mesa, naravno da se neki neporavnati modeli provuku ispod radara, ali kad se veće odstupanje primeti, proizvodnja staje i pokretna traka se nanovo kalibriše.

Međutim, svedoci smo da se propusti ipak događaju.

Orient

Orient je mnogima poznat kao brend koji nudi mnogo kada uzmemo u obzir pristupačne cene njihovih modela. Generalno je poznato da i među japanskim satovima teško ko može da ponudi taj kvalitet u određenom cenovnom rangu. Oni koji ih nisu kupovali – mnogo su propustili.

Međutim, nešto se događa sa kontrolom kvaliteta u poslednje vreme, i to nisu dobre vesti. Ljubitelje brenda to posebno pogađa...

 

Poznati problem navoja na modelu Orient Kamasu

 

Nije ni Orient bio „bez greškeˮ, što se kaže, ali su propusti bili dosta retki. Poneko odstupanje u preciznosti mehanizma, bučniji rotor automatika, malo lošiji navoj krunice ili rotirajući okvir koji se ne okreće potpuno glatko... sve se to dalo oprostiti, s obzirom na pristupačniju cenu, čak i u odnosu na Seiko.

Međutim, tokom promocije novog ronilačkog modela, popularno nazvanog Mako 40, ljubitelji su primetili ozbiljan propust:

 

Orient Mako 40,
printerska greška, a ne distorzija safirnog stakla

U Orientu su potvrdili da je cela prva serija u nekoliko desetina hiljada primeraka imala grešku prilikom printovanja markera minuta, na istom mestu, bliže poziciji pet sati. 

Trebalo je da satovi budu povučeni, i Orient sigurno jeste povukao mnoge neprodate modele, ali mnogi ljubitelji brenda koji su kupili sat nisu želeli da ga vrate. Među njima vlada mišljenje da će upravo ti modeli s greškom više vredeti kao kolekcionarski primerci.

 

Veliki propust Orienta!
Svi modeli u liniji Mako 40 imaju istu grešku.

 

Moje mišljenje je da to može da se desi samo ako Orient ne bude dalje proizvodio satove koji imaju neki feler. A budući da potpadaju pod Seiko korporaciju, bojim se da će čekati da stariji brat prvo počisti pred svojom kućom...

 

Citizen

Od svih japanskih proizvođača, Citizen se najbolje nosi sa ovim problemima, ali kada sam čitao vesti o novitetima ovog brenda, nisam mogao da ne primetim jednu sitnicu!

 

Godinu dana rezerve snage s jednim punjenjem...
ali neporavnat indeks na šest sati! Citizen Eco-Drive 365

 

Problem neporavnanja je počeo da se javlja i kod ovog tokijskog giganta! 

S obzirom na to da sam u kolekciji imao tek nekoliko Citizen satova, jedino što sam primećivao jeste da za nešto nižu cenu nude izvrsniju završnu obradu metala, bolje narukvice i tanje satove nego glavni konkurenti iz Japana. Pored toga, svi satovi su bili poravnati, a na forumima i grupama se isticalo to da Citizen ima bolju kontrolu kvaliteta od Seiko i Orient satova.

Međutim, izgleda da se ovakve greške potkradaju svima...

Posle dosta istraživanja, otkrio sam dve stvari:

Prva je da većina kupaca to i ne primećuje! Indeksi i markeri su sitni i retko kome padne na pamet da zagleda sat izbliza i pod lupom, osim nekolicine nas... preterano entuzijastičnih ljubitelja satova. 

Sa žaljenjem zaključujem da teško da će se bilo koji brend potruditi da ispravi nešto toliko neprimetno, što potpada pod dozvoljene margine greške.

Ako ste skloni da vas neporavnanje iritira, proverite sat pre kupovine! Svi moji satovi koje sam imao i imam danas bili su poravnati „iz fabrikeˮ. Budite vi deo te kontrole kvaliteta, vi ćete nositi te satove.

Drugo, kao što smo rekli, to malo neporavnanje potpada pod ona „dozvoljena odstupanjaˮ koja zapravo ne remete rad i preciznost sata. Greška vas može samo vizuelno nervirati, ali će sat raditi valjano.

Takva odstupanja se događaju, i kod švajcarskih proizvođača! Razlog što se to manje pominje jeste prosečna kupovna moć ljudi sa ovih prostora, pa je generalno manje švajcaraca na rukama.

 

Ni švajcarski satovi sličnog cenovnog ranga nisu pošteđeni...
Prozor za datum je pomeren ulevo, a ni bezel ne valja!

Gorka istina je da se danas u svetu svi satovi do 1.000 evra, možda i preko, zapravo smatraju pristupačnim. Za nas, sa ovih prostora, to je visoka cifra, i u svesti prosečnog potrošača takvi propusti ne bi smeli da se događaju. Međutim, s tim se ne slažu proizvođači, čije fabrike izbacuju stotine hiljada modela koje nije moguće sve proveriti do sitnih detalja.

Mogli bi da se potrude, ali im se, očigledno, ne isplati.

 

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Nekoliko dobrih razloga da se nosi kvarcni sat

 

Mnogi kolekcionari i ljubitelji satova osećaju divljenje prema mehaničkim satovima i pokazuju veliko poštovanje prema majstorima časovničarima koji sastavljaju ove dragulje precizne mehanike. S druge strane, velika većina njih potpuno ignoriše kvarcne satove, kao nešto što je sastavljeno na pokretnoj traci, bez upotrebe veštih ruku majstora... nešto bez duše.

Jedni su mišljenja da je pojava kvarcnih satova bila najpogubniji događaj koji je ikada zadesio proizvodnju mehaničkih satova, egzistencijalna pretnja koja je skoro srušila industriju satova kakvu poznajemo. 

 

Seiko Astron, sat koji je doneo kvarcnu revoluciju

 

Drugi znaju da je pronalazak kvarcnog sata bio među najznačajnijim dostignućima u istoriji merenja vremena i doneo je pristupačne ručne satove masama na način koji nikada ranije nije viđen. Ovo su dva glavna pravca razmišljanja o tome šta je kvarcni sat značio za istoriju časovničarstva, i oba su, u suštini, tačna. 

Kao neko kome su satovi pasija duži niz godina, i ja se divim zanatskoj izradi mehaničkih časovnika, sastavljenih od mnoštva metalnih delova, mostova, opruga i zupčanika, koji bez elektronskog izvora energije rade i pokazuju tačno vreme. Međutim, mislim da kvarcni satovi zaslužuju pažnju, a evo i nekoliko razloga zašto:

 

Preciznost – mehanici nedostižna

Jedna od glavnih prodajnih tačaka kvarcnog sata pre nekoliko decenija, kada je prvi put izmišljen, bila je koliko je tačan. Savremeni kvarcni sat je precizniji na mesečnom nivou nego što je mehanički na dnevnom! Razlog za ovo tehničko dostignuće leži u tome što se elektronsko merenje vremena sastoji od integrisanog kola i oscilirajućeg kvarcnog kristala.

Hronografi su precizni merni instrumenti,
a kvarcni hronografi su još precizniji!

Ove komponente ne samo da su tačne, već se takođe mogu proizvoditi jeftino, tako da će svaki kvarcni sat imati gotovo identičnu preciznost.

A ako +/-10 sekundi mesečno nije dovoljno, postoji mnogo drugih opcija kvarcnih satova, kao što je Bulova Precisionist, koji pruža preciznost od +/-10 sekundi godišnje. Tu je i sat sinhronizovan sa atomskim satom koji će resetovati vreme na atomski sat svake noći – tako da možete biti sigurni da je vaš sat uvek ispravan u sekundu narednih deset miliona godina... ako zatreba.

Cena – mnogima najbitnija stavka

Kvarcni satovi su generalno znatno jeftiniji za kupovinu. Razlog je taj što mehanički satovi zahtevaju skuplji proizvodni proces u poređenju sa njihovim kvarcnim kolegama. Imaju mnoštvo različitih delova koji moraju biti napravljeni prema strogim specifikacijama, jer i najmanja odstupanja prilikom sklapanja remete rad i preciznost.

S druge strane, u kvarcni mehanizam zaista ne ide mnogo komponenti, što rezultira nižom maloprodajnom cenom za većinu kvarcnih satova. To je razlog zašto su svi jeftiniji satovi koje vidite u prodavnicama kvarcni. To je takođe razlog zašto ćete videti neslaganje u ceni između kvarcne i mehaničke verzije istog sata. 

 

Neki kvarcni satovi nisu baš ni jeftini, ni loši
Casio Oceanus T200S

 

Ne samo da su jeftiniji za kupovinu, već su i značajno jeftiniji za održavanje. Servisiranje mehaničkih satova se vremenom zaista povećava i može na kraju biti prilično skupo. Uz kvarcne satove, možete kupiti novu bateriju svakih nekoliko godina. Ili to, ili možete jednostavno kupiti potpuno novi sat... iako ne podržavam tu vrstu potrošačkog mentaliteta.

 

Praktičnost – dobar razlog kao i svaki drugi

Pored toga što su veoma precizni, što umanjuje ponekad dosadno štelovanje, ovi satovi imaju rezervu snage koja bukvalno traje godinama. Praktično – koliko god traje baterija, jeftina dve do tri godine, skuplja duže, a solarne baterije traju bar deset, a češće i duplo duže.

Tako da, kada jednom podesite sat na odgovarajući datum i vreme, retko ćete morati ponovo da ga dodirnete. Sat možete ostaviti u fioci, pokupiti mesecima kasnije, a on će i dalje precizno raditi, spreman za nošenje.

 

Štelovanje sata sa više komplikacija može da bude
naporan proces, a kod kvarcnog se to retko radi.

 

Ovo čini sat mnogo lakšim za upotrebu u poređenju sa drugim tipovima, koje može biti prilično teško koristiti. Automatski sat nije tako jednostavan jer uključuje određeno znanje o mehanizmu sata, postoje opruge i namotaji koje treba uzeti u obzir. Previše ljudi sam upoznao koji su uspeli da pokvare skupocene mehaničke satove nepažnjom. Ali sa kvarcnim satom – sve je tako jednostavno da čak i deca mogu da ga koriste.

 

Otpornost – kao tenk

Ako se bavite težim fizičkim poslom ili samo volite da udarate svoje satove (svašta sam viđao), onda je vredno napomenuti da su kvarcni mehanizmi često izdržljiviji od mehaničkih satova. 

Zbog nedostatka složenosti, oni mogu da podnesu udare bez mnogo muke; ne postoji ništa što će biti „izbačenoˮ unutar sata. 

 

G-Shock, gospodar među neuništivim satovima

 

A da ne govorimo o ultra otpornim, u normalnim uslovima praktično neuništivim G-Shock satovima, koji svoju izdržljivost delimično duguju kvarcnom mehanizmu.

Na kraju krajeva, ako i uništite pristupačan kvarcni sat, to nećete mnogo osetiti po džepu!

Razmislite o tome...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Boje leta: Citizen NY0120-01X (predstavljanje)

Citizen nas uvek prijatno iznenadi sa novim modelima. Ponekad je dizajn malo... preteran, ali ljubitelji satova ponekad vole da vide neklasičan dizajn koji osvežava pomalo tradicionalističku industriju časovničarstva. Međutim, s vremena na vreme Citizen predstavi sat klasičnog dizajna, koji jednostavno pogađa u metu.

Najbolje od svega je cena! Citizen Promaster Marine Automatic Diver Challenge NY0120-01 impresionira svojim čistim ronilačkim dizajnom i, naravno, svojim karakteristikama kao što su izdržljivost ili usklađenost sa ISO 6425. Sve to za nepunih 300 evra, a ako se potrudite, uz dobre popuste pred kraj godine, mogu se naći i za oko 200 evra i niže!

Šta nudi novi Citizen Promaster Marine?

Kako pripada Promaster Marine seriji, Citizen NY0120-01 modeli će vam služiti ne samo tokom plivanja i ronjenja, već i tokom svakodnevnih aktivnosti. 

 

Citizen Promaster Marine NY0120-01
stvoreni za plažu i more

 

Kućište sata je napravljeno od nerđajućeg čelika, a kaiš od gume, mada postoji i nešto skuplja opcija sa čeličnom narukvicom. Prečnik sata je za mnoge idealnih 41 mm. Krunica je ušrafljujuća i potpisana Promaster strelicom. 

Pored malih dimenzija, sat je vodootporan do 200 metara dubine, saglasan po ISO 6425 standardu, što se može prepoznati po natpisu Diver's na brojčaniku.

 

Favorit mnogima, narandžasti NY0120-01ZE

 

Sat pokreće manufakturni kalibar 8204 sa funkcijom automatskog namotavanja i hakovanja – zaustavljanje sekundare izvlačenjem krunice na drugu poziciju. Mehanizam radi na frekvenciji od 21.600 bph ili 3Hz i ima 21 rubin. Budući da je ovde reč o Promaster modelu, mehanizam je opremljen Parashock sistemom, Citizen patentom koji povećava otpornost pokreta na udarce i trzaje. 

 

Čitljivost noviteta je impresivna

 

Zgodna karakteristika je prikaz datuma i dana u nedelji, koji se nalazi na tradicionalnoj poziciji od tri sata, na šta su mnogi naviknuti. Dan i datum, iako su upadljivi, ne remete čitljivost, a u mraku nema problema da se vidi koliko je sati zahvaljujući dobroj luminescenciji na kazaljkama i indeksima.

Brojčanik je zaštićen mineralnim staklom, što je nekome mana, međutim, safirno staklo je malo teže videti u ovom cenovnom rangu.

 

Žuta inspirisana letnjim suncem,
Citizen Promaster Marine NY0120-01X

 

Ono što ovaj Citizen novitet izdvaja od mase drugih je zanimljiv ciferblat. Pored veselih letnjih boja koja tamni ka obodu – fume stil, primetna je i zrnasta tekstura peska na površini brojčanika. Markeri su nalepljeni, što pojačava trodimenzionalnost i osećaj da je sat mnogo skuplji.

Brojčanik lepo uokviruje jednosmerni rotirajući okvir od 120 klikova. Kod većine varijanti je crne boje, osim kod zelenog i plavog modela gde je okvir u boji ciferblata. Rotirajući okvir svih modela ima klasične ronilačke oznake minuta i svetleću tačku na poziciji 12 sati.

Kazaljke su ostavile slabiji utisak. Nemaštovita satna kazaljka mercedes stila i prekratka sekundara deluju kao da su preuzeti od nekog drugog sata. No, uočljive su i dobro svetle u mraku.

 

Svi NY0120-01 modeli trenutno u ponudi

 

U svakom slučaju, novi Citizen Promaster automatski satovi su odličan izbor za vrele letnje dane, ili da se razbiju katkad depresivni zimski dani. Cena je konkurentna, a kvalitet neosporan!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Sat koji bi kapetan Vilard rado nosio: Seiko Prospex SPB237 (recenzija)

 

Složiću se sa mnogima kada kažu da je stari dobri Seiko ronilački sat koji nosi oznaku 6105-8110 jedan od najprepoznatljivijih i najtraženijih modela. Ima kultni status među kolekcionarima! Popularno je nazvan Kapetan Vilard (Captain Willard), po liku koji je tumačio Martin Šin u kultnom holivudskom klasiku Apokalipsa danas (Apocalypse Now). 

Vilard, kako ću ga skraćeno nazivati u ovom tekstu, ima prepoznatljiv dizajn, koji je teško pomešati s nekim drugim satom. Oblik kućišta koji odražava dizajnerski pravac sedamdesetih, veoma čitljiv ciferblat i funkcionalnost bez kompromisa, glavne su odlike ovog izuzetno popularnog Seiko dajvera.

Kombinacija tog jedinstvenog dizajna, solidnog skupa funkcija i uloge u filmu Apokalipsa danas učinila je 6105-8110 glavnim kandidatom za moderno reizdanje po možda i ne tako pristupačnoj ceni – Seiko Prospex SPB237 Captain Willard!

Moderno reizdanje klasika

Pomenuti dizajn nije prosto estetske prirode. Jastučasti oblik kućišta udobno prianja uz zglob, a štitnik krune koji izgleda kao nijedan drugi u potpunosti grli i pokriva veliku krunicu. 

 

Kultni klasik je ponovo rođen – Seiko SPB237

 

Dok reljefasti brojčanik sive boje i okvir sa aluminijumskim umetkom na prvi pogled imaju puno detalja, ostaju čitljivi i funkcionalni. Manje-više je savršen sat vojnog karaktera, jer je izgrađen kao tenk i vrednuje i funkciju i formu. 

Iako je osmišljen kao ronilački sat, ne čudi što je bio popularan alat za merenje vremena mnogim vojnim licima čiji su zadaci bili izvršavani u vlažnim i toplim oblastima prekrivenim tropskim šumama.

Verno reizdanje dobro izgleda iz svih uglova

 

Tokom sedamdesetih godina XX veka, Tokunagin tim je radio na izradi profesionalnog ronilačkog sata, a Seiko je nastavio da razvija i proizvodi pristupačnije dajvere, koji su nosili oznaku Diver's 150m.

Zahvaljujući trudu japanskih inženjera i tehnologa, ronilački satovi kompanije Seiko bili su posebno popularni kod američkih vojnih službenika tokom Vijetnamskog rata zbog robustnosti, vrhunskog kvaliteta, ali i zbog veoma pristupačne cene. 

Upravo je takvu popularnost stekao i Vilard, čak i pre nego što je dobio nadimak po liku iz ratnog filma.

 

Vilard pod lupom

Prečnik kućišta je potrebno meriti iz više pravaca zbog proširenja koje štiti krunu, zbog čega imamo dosta neslaganja na mnogim sajtovima. Bez krune, prečnik je čistih 42 milimetra, ako merimo liniju koja prolazi od 3 do 9 sati. Međutim, ako okrenemo šubler dijagonalno, dobijamo 42,6 mm. Proširenje kod krunice dodaje još nekoliko milimetara, pa u najširem delu prečnik iznosi 46,6 mm.

 

Ozbiljan alat koji se lako nosi

 

Međutim, postoje dva razloga zbog čega se sat nosi kao manji i pristaje i tanjim zglobovima. Prvi je prečnik brojčanika i rotirajućeg okvira, koji iznosi 40 mm. Pored toga, rastojanje od krajeva držača remena je 46,6 mm, dakle isto koliko iznosi prečnik kućišta uključujući krunu i štitnike.

Seichu kaiš je izuzetnog kvaliteta, ali ima debljinu
zbog koje deluje da sat lebdi iznad zgloba.

 

Visina kućišta je razumnih 13,2 mm, ali treba uzeti u obzir da SPB237 dolazi na novom, izuzetno kvalitetnom platnenom kaišu – Seichu. To dodaje dobrih 3,5 milimetra na debljinu sata... što nije idealno.

Ovo se da lako ispraviti prostom zamenom kaiša. Tada Vilard, zbog specifičnog oblika kućišta, fino grlo zglob i postaje neverovatno udoban sat koji se ne primećuje na ruci!

 

Nato kaiševi koji imaju jedan sloj mnogo bolje stoje na ruci

Kućište je tretirano Seiko DiaShield tvrdim premazom, koji čeliku daje dodatnu tvrdoću i otpornost na grebanje, jer ima tvrdoću od približno 500 vikera, u poređenju sa oko 200 vikera koliko ima čelik. 

Ovo, takođe, daje specifičnu nijansu i odsjaj čeliku, koje je teško opisati, ali dodaje osećaju da se radi o pouzdanom predmetu koji mnogi karakterišu kao Tool Watch.

Jedina mana je ta da, ukoliko ipak ogrebete kućište, što nije nemoguće, poliranje ne dolazi u obzir. 

 

Kompaktne dimenzije i dobra čitljivost u svim uslovima,
pa i u nešto mračnijim, kafanskim...

 

Noću nema problema da se zna koliko je sati, iako su markeri blago tonirani bojom starog radijuma. To obično znači da će svetleti manjim intenzitetom i da će kraće trajati. 

U odnosu na druge Seiko satove sa čistijom LumiBrite bojom, sivi Vilard sa recenzije se pokazao kao blago inferiorniji. 

 

LumiBrite sija prijatnom plavom bojom dugo u noć

Međutim, to nikako ne znači da je luminacija loša, jer sat noću sija kao Černobilj.

 

Seichu

Osećaju pozdanosti i robustnosti doprinosi i pomenuti Seichu kaiš.

 

SPB237 dolazi sa dva Seichu kaiša,
u sivoj i maslinastozelenoj boji

Seiko ih ovako opisuje:

Seichu kaiševi predstavljaju jedinstveno otelotvorenje japanske estetike i posebno su proizvedeni da imaju zateznu čvrstoću skoro četiri puta veću od običnih nato kaiševa. Takođe su veoma otporni na degradaciju izazvanu izlaganjem sunčevoj svetlosti ili slanoj vodi, čime ispunjavaju zahtevne Prospex standarde.

 

Sa unutrašnje strane Seichu kaiša možete pronaći logo
Prospex talasa, a metalna alka je potpisana

 

Tako je na papiru, ali u stvarnosti nisam želeo da testiram čvrstinu. Cena kaiša je ipak visoka, oko 200 eura!!

Ono što je evidentno jeste da su kaiševi deblji, vizuelno lepe šare tkanja, mekani su na dodir i imaju daleko više gipkosti nego što se to možda očekuje od nato kaiša ove debljine. 

 

Ostale karakteristike

Vilard, kao i ostali modeli koji nose isti nadimak, ima ušrafljujuću krunicu i poklopac kućišta, što je dovoljno za vodootpornost od 20 bara, tj. 200 m dubine.

 

Sve mu boje dobro stoje

 

Mehanizam 6R35 je dobro zaštićen ne samo od vode, već i od magnetizma (4,800A/m) i udaraca, kao i svaki Prospex model koje Seiko proizvodi. Vilard tu ne zaostaje, čak i prednjači sa svojim DiaShield premazom.

Kalibar 6R ima autonomiju rada od 70 sati, što je mnogima i više nego dovoljno. Radi na frekvenciji od 3Hz ili 21.600 otkucaja po satu. 

Preciznost je deklarisana u Seiko maniru, i iznosi -15/+25 sekundi na dan. Međutim, kako to obično biva, sat je bio dosta precizniji u radu.

 

Na merenju, sat je žurio u proseku 4,7 sekundi na dan, a većih odstupanja nema, osim kad je sat na samom kraju rezerve snage, kada ide u minus, tačnije -1,5 s na dan. 

Sve u svemu, neki misle da je to odličan kalibar, dok drugi smatraju da je nestabilnost u radu neoprostiva. Ako mene pitate, dobijate solidan manufakturni mehanizam, sa funkcijom hakovanja sekunde, datumom, mogućnošću ručnog namotavanja i odličnom rezervom snage u klasi.

Samo treba imati sreće i naleteti na pouzdanu jedinicu...

Specifikacije

Prečnik kućišta bez krune: 42 mm
Prečnik kućišta sa krunom: 46,6 mm
Dužina sa ušicama: 46,6 mm
Visina kućišta: 13,2 mm  
Širina kaiša: 20 mm
Vodootpornost: 200 m  

Mehanizam: automatik 6R35
Frekvencija: 3Hz / 21.600 bph
Rezerva snage: 70 sati
Broj rubina: 24

Cena: 1.200 EUR

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

 

Istorija ronilačkih satova

 

Toliko smo se navikli na moderne satove, napravljene od novih tehnološki superiornijih materijala, da je lako zaboraviti da su mehanički satovi po prirodi izuzetno krhki instrumenti. 

Tehnologija je napredovala, ali tokom većeg dela svoje istorije satovi su bili toliko nežni da je ismevana sama ideja da se sat nosi na ruci, umesto da bude bezbedno skriven u džepu prsluka.

Čak i do relativno skoro bilo je pametno skinuti sat kada perete ruke, a retkost je videti starinski sat bez bar nekoliko mrlja od korozije na čeličnoj konstrukciji. Međutim, sve to se promenilo!

 

Prvi koraci u vodootpornosti

Godine 1926. tehnologija otpornosti na vodu u satovima je napravila iskorak kada je osnivač brenda Rolex, Hans Vilsdorf, patentirao kućište tipa Oyster, koje je imalo i krunicu i poklopac kućišta na zašrafljivanje, što je danas sveprisutno među ronilačkim satovima i zbog kojih je ime Rolex prepoznatljivo širom sveta.

 

Prvi ručni sat koji je mogao da se pohvali vodootpornošću
Rolex Oyster Ultra Prima iz 1926. godine.

 

Međutim, to nije bio prvi vodootporan sat, kao što mnogi vole da insistiraju! Ručni sat da, ali istorija napora da se satovi koriste pod vodom stara je više od 300 godina i seže daleko u XVII vek. 

U XIX veku satovi otporni na vodu i prašinu su obično bili izuzetno limitirani modeli, napravljeni po meri i specifikacijama određenog kupca i bili su poznati kao satovi za istraživače. Ronioci sa prepoznatljivim bronzanim kacigama iz tog perioda ponekad su stavljali obične džepne satove na unutrašnju stranu svojih šlemova kako bi znali vreme provedeno pod vodom.

 

Schrader ronilačka kaciga od bronze
imala je dovoljno mesta unutra da se u nju stavi i džepni sat

 

Početkom XX veka vodootporni satovi su industrijski proizvedeni za vojnu i komercijalnu distribuciju. Kao i njihovi prethodnici, ronilački satovi sa početka XX veka razvijeni su kao odgovor na potrebe nekoliko različitih, ali povezanih grupa: istraživača, mornara i profesionalnih ronilaca. 

Bez obzira na originalnost modela Rolex Oyster, Vilsdorfova namera u kreiranju patentiranog kućišta nije bila da stvori ronilački sat. U ovom periodu govorimo samo o nešto otpornijim satovima na vodu, dok su pravi profesionalni ronilački satovi nastali nešto kasnije...

Prvi pravi ronilački satovi

Skok od vodootpornog sata, koji bi prkosio kiši i pranju ruku, do pravog sata za ronjenje, verovatno se može pripisati firmi čije je ime trebalo da bukvalno implicira poslednju reč u preciznosti – Omega. Godine 1932. predstavljen je model Omega Marine. 

 

Omega Marine iz 1932. godine,
po mnogima zapravo prvi ronilački sat na svetu

 

Bez ušrafljujuće krunice i rotirajućeg okvira sa minutnom skalom, može se diskutovati o tome da li je Omega Marine uopšte bio namenski napravljen ronilački sat u modernom smislu. Međutim, inženjeri su rešili pitanje vodootpornosti na način na koji nijedan drugi sat ranije nije uspeo. 

Model Marine je imao pravougaono kućište koje je moglo da se stavi u veće spoljno kućište, sa polugom koja bi stvorila hermetički zatvoren prostor između njih. 

 

Moderno reizdanje modela Marine

 

Marine je takođe imao safirno staklo, jedan od prvih satova koji je to imao. Testiran je na dubinama na koje nijedan sat nikada ranije nije bio odveden – 73 metra u Ženevskom jezeru, a zatim u komori pod pritiskom u laboratoriji u Nešatelu do pritiska koji odgovara dubini od 135 metara. Sve testove je prošao sa najboljim ocenama... osim jednog!

Omega Marine nije bio praktičan za upotrebu u mračnim dubinama ili mutnim vodama, jer nije imao luminescentne kazaljke i indekse. Zbog toga mnogi osporavaju da je bio pravi ronilački sat.

Ali jedan ronilački sat koji je bio predodređen da, nizom neverovatnih obrta sudbine, postane jedan od najpoznatijih na svetu, napravio je u samo nekoliko stotina primeraka u to vreme opskurni italijanski proizvođač pomorskih instrumenata – Panerai.

 

Originalan Panerai Radiomir, iz 1935. godine.
Za prepoznatljivo jastučasto kućište zaslužan je Rolex!

Originalni Radiomir nazvan je po svetlećem materijalu koji je roniocima dao šansu da čitaju brojčanik u mutnoj vodi ili tokom noćnih operacija. Prototip je napravljen 1935. godine, a do 1938. počela je puna proizvodnja.

Međutim, ono što je nedostajalo jeste mogućnost merenja vremena zarona, tačnije, Panerai nije imao rotirajući ronilački okvir. Na scenu stupaju dva poznata takmaca. Čuveni Blancpain i uvek pristuni Rolex.

 

Blancpain Fifty Fathoms,
legendarni ronilački sat sa svim modernim funkcijama

 

Godine 1952. komandant francuskih specijalnih snaga za borbene plivače dobio je zadatak da dizajnira namenski napravljen ronilački sat koji bi mogao da radi na dubini od 50 hvati, ili 91,44 metara, što se tada smatralo sigurnom granicom operativne dubine na kojoj ronilac udiše vazduh normalnog sastava.

Dok je odeljenje za istraživanje i razvoj Rolexa do tada očigledno imalo prototipove ronilačkih satova u pripremi, nije bilo komercijalno dostupnih satova koji bi odgovarali zahtevima francuskih specijalnih snaga, pa se francuski oficir našao u razgovoru sa Blancpain Raiville, u Švajcarskoj. 

 

Moderna verzija čuvenog Fifty Fathoms
Nema plastike, pardon, biokeramike....

 

Poznato je da je sat – zvanično nazvan Fifty Fathoms – nosio Žak Kusto u svom filmu The Silent World, koji je osvojio Zlatnu palmu 1956. godine. Sat su usvojile vojne jedinice širom sveta, uključujući i timove američke mornarice – Navy SEALS, ali se nikada nije u potpunosti uhvatio na civilnom tržištu onoliko kao Rolex Submariner. 

 

Prvi pravi ronilački sat koji je izbacio Rolex
Popularni Submariner! Mnogo je lepši bez Mercedes kazaljki!

 

Rolex je nudio još jednu ronilačku pogodnost. Narukvica je imala produžetak koji mu je omogućavao da lako menja veličinu kako bi pasovao direktno na zglob, ili preko rukava ronilačkog odela.

Zbog toga ga smatraju prvim ronilačkim satom ikada, iako za Blancpain na gumenom kašu stvarno nije bio problem da se stavi i preko rukava. 

Naravno, iste 1954. godine Panerai je predstavio i model pravljen za egipatsku vojsku, koji je takođe imao rotirajući okvir i ronilački produžetak narukvice... tako da je prilično teško reći koji je brend zapravo napravio prvi moderni sat namenjen ronjenju!

Ali, gde su bili japanski satovi!?

Prvi japanski ronilački satovi

Priču je započeo niko drugi do Seiko! Daleke 1965. godine, Seiko je predstavio svoj prvi, ujedno i prvi japanski ronilački sat. Sa automatskim mehanizmom i vodootpornošću do 150 metara, sat je dokazao svoju pouzdanost kada su ga koristili članovi japanske antarktičke istraživačke ekspedicije od 1966. do 1969. godine.

 

Prvi ronilački sat koji je Seiko predstavio 1965. godine
Poznat kao Seiko 62MAS

 

U to vreme, kada su navigaciona pomagala bila rudimentarna, precizan sat koji je mogao da se koristi u astronomskim posmatranjima u polarnim regionima bio je od vitalnog značaja i Seiko ronilački sat se pokazao kao dorastao izazovu tako što se dobro pokazao na svakoj ekspediciji. 

Značaj sata je, međutim, prevazišao zadovoljavanje potreba istraživača Antarktika. Kako je ronjenje u slobodno vreme postajalo sve popularnije, sat je naišao na naklonost sve šire javnosti i postavio Seiko na put kontinuiranog razvoja izdržljivih, tačnih i bezbednih ronilačkih satova koji se nastavlja do danas.

 

Najnovije i najvernije reizdanje modela
Seiko 62MAS, prečnika 38 mm.

 

Seiko je očigledno imao cilj da postane dominantan igrač na globalnoj sceni. A da bi to uradio, morao je da nadmaši Švajcarce, koji su bili lideri na terenu, tačnije, u ovom slučaju bili su lideri u vodi.

Godine 1967. Seiko je udvostručio vodootpornost svog ronilačkog sata i predstavio Seiko Diver's 300M 6215 sa ocenom dubine vode od 300 metara. Seiko je posebno postavio krunicu na navijanje na poziciju od četiri sata – prepoznatljivu dizajnersku osobinu koja se nastavlja i danas. 

Godinu dana kasnije, 1968, kompanija je lansirala Seiko Diver's 300M (6159-7001) sa mehanizmom visokog ritma koji radi na 36.000 bph. Imao je mehanizam koji se koristio u Grand Seiko satovima, i bio je izuzetno precizan. 

 

Seiko Diver's 300M, Cal. 6159-7001
Dizajn vam je sigurno poznat!

Ubrzo zatim, Seiko je dobio pismo od neimenovanog profesionalnog ronioca koje će promeniti tok ronilačkih satova kompanije. Ronilac je obavestio kompaniju da na dubinama većim od 300 metara Seiko ronilački satovi jednostavno nisu izdržali. Ili bi kristali iskočili zbog nakupljanja gasa helijuma tokom ronjenja sa zasićenjem ili bi se satovi pokvarili ako bi ih udarili. 

Seiko menadžerski tim je ovu prepisku shvatio veoma ozbiljno i kao rezultat toga, osnovao je novi tim za istraživanje i razvoj, na čelu sa inženjerom Ikuom Tokunagom, zaduženim da napravi pravi profesionalni sat za ronjenje koji bi mogao da izdrži pritiske izuzetnih morskih dubina.

Konačno, 1975. godine, Seiko je predstavio Professional Diver’s 600M (6159-022); revolucionarni ronilački sat sa čak dvadeset patentiranih inovacija!

 

Seiko Professional 600, Cal. 6159
Predak svih Tuna

 

Ne samo da je to bio prvi svetski sat za ronjenje od titanijuma vodootporan do 600 metara, već je bio i veoma dobro osvetljen luminescentnom bojom, imao je jaku antimagnetsku otpornost, kao i izvanrednu otpornost na udarce. Pored toga, takođe je predstavljen na prvom svetskom gumenom remenu u stilu harmonike kako bi se bolje prilagodio skupljanju i širenju ručnih zglobova!

Međutim, najizrazitiji deo Seikovog prvog profesionalnog ronioca 600M sata (koji je od milošte dobio nadimak Deda tuna) jeste dizajn kućišta. Jednodelno kućište je napravljeno od titanijuma, materijala koji je cenjen zbog svojih antikorozivnih svojstava i lakoće. Kućište je dodatno obavijeno spoljnom zaštitnom strukturom isečenom tako da se i dalje može okretati okvir i kristal je ugrađen u kućište zapečaćeno zaptivkom u obliku slova L. Svi ovi promišljeni detalji dizajna stvorili su kućište u koje helijum jednostavno nije mogao da prodre. 

 

Moderna reinpretacija Seiko Tune
ima moćnu vodootpornost od čak 1.000 metara

 

Stoga, modelu Professional 600 nije bio potreban ventil za oslobađanje helijuma koji se nalazi na drugim profesionalnim ronilačkim satovima kao što su Rolex Sea-Dweller i Omega PloProf. 

Ova kultna silueta kućišta utrla je put popularnosti budućih Seiko satova koji nose nadimak Tuna Can.

 

Legendarni ronilački satovi kompanije Seiko...

 

Danas se Seiko ne trudi toliko kao nekada. Pomalo je šteta, jer znamo šta taj japanski gigant može da uradi kada hoće. Pretpostavljamo da su se dokazali i zasitili, ali surfovanje na talasima stare slave ne može zavek da traje. 

 

... i njihovi naslednici iz Prospex serije

 

Međutim, kada bi mnogi ljubitelji satova pogledali malo dalje od mehaničkih ljubimaca koji mere vreme, videli bi da Seiko proizvodi zaista odlične, kvalitetne ručne kompjutere za ronjenje...

Danas, ipak, retko koji profesonalni ronilac nosi mehanički ručni sat, pa to treba imati na umu.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩