Kraljevski problem

    Kralj se vratio... zapravo, već neko vreme je tu i zauzima visoko mesto u hijerarhiji satova japanskog brenda Seiko. Ali ne i najviše!

    Mnogi ljubitelji su bili uzbuđeni zbog povratka ove prestižne linije na scenu. Postojala su realna visoka očekivanja od imena King Seiko, koji je nekada bio rame uz rame po inovacijama, završnoj obradi, preciznosti i svemu ostalom sa danas već izuzetno poštovanim Grand Seiko bratom.

   A onda... tišina. King Seiko nije izazvao ni toliko interesovanja koliko jedan nešto zanimljiviji Presage. Posle nekog vremena, retko ko ga i pominje na forumima i grupama. Kako se iznenada pojavio na tržištu, ušavši na ogromna zlatna vrata uz fanfare, tako je još brže pao u senku, skoro pa zaboravljen.

    Zašto?

    Ukratko, kralj ima jedan problem. Jednom rečju – prošlost!

    ISTORIJA

 

    Naravno, bogata istorija koju King ima nije problem, to je velika prednost. Međutim, ignorisanje iste... jeste. 

 

    Šta se sve krije iza imena King Seiko?

    Sigurno vam je poznato da je Seiko u jednom trenutku odlučio da pokaže svetu kako i oni imaju kvalitet i majstorstvo potrebno da se pobede švajcarski velikani časovničarskog sveta i da stave Japan na horološku mapu! Da bi u tome uspeo, čelnici japanskog brenda su napravili dva podbrenda koji bi nezavisno razvijali visoko precizne mehanizme i vrhunsku završnu obradu – King Seiko i Grand Seiko. Za što bolje rezultate, Seiko je izgradio dve fabrike koje će proizvoditi nove modele visoke horologije  – Daini Seikosha i Suwa Seikosha.

    Kada su Daini i Suwa delovale na svom vrhuncu, njihov odnos se često opisivao kao buran i rivalski. To je, naravno, bila pogrešna pretpostavka. Iako u aspektu rivalstva ima nešto istine, ono nikada nije bilo tako žestoko kao što su to neki izvori opisivali. 

 

    Od početka, Grand Seiko i King Seiko su pravljeni sa različitim namenama i pozicijama na tržištu. GS je rođen u prefekturi Nagano i napravljen je da bude oličenje vrhunskog časovničarstva. KS je rođen u Kameidou u Tokiju i napravljen je sa ciljem da ponudi visokokvalitetne satove nešto široj populaciji. Ova dva podbrenda su zahtevala različita razmatranja dizajna kako bi zadovoljili različite potrebe i Seiko ih je ponudio u različitim cenovnim segmentima. Obe linije su smatrane visokokvalitetnim kolekcijama i oslikavale su napredak brenda Seiko šezdesetih godina dvadesetog veka.

    Međusobni odnos i pomalo takmičarski duh između dve fabrike iznedrio je obostranu korist. Gospodin Imai iz Seiko Epson korporacije navodi da je taj odnos više naginjao ka porodičnom –  kompanija K. Hattori & Co. kao krovna institucija je bila roditelj, a Daini i Suwa postrojenja su bila kao deca. Prirodno je bilo da se braća takmiče jedan protiv drugog za naklonost svojih roditelja, gospodin Imai kaže, ali pošto su u osnovi bili porodica, imali su uzajamno poštovanje, razumevanje i podršku.

 

    Imai je, takođe, otkrio nekoliko primera kako je izgledao taj odnos između braće, posebno u tehnologiji i razmeni informacija. Do sada je bilo teško pronaći primere gde ove dve fabrike dele tehnologiju, ali gospodin Imai otkriva dva: Diashock i Magic Lever. Oba patenta su razvili inženjeri iz Suwa Seikosha postrojenja, ali su ih odmah podelili sa Dainijem. Tako je i King imao iste delove kao Grand.

    Imai je takođe otkrio da su tokom takmičenja preciznosti satova u Švajcarskoj svi mehanizmi sadržali Daini glavne opruge, uključujući i kalibre koje su pokretali satove Suwa postrojenja. Jedno je bilo sigurno, koja god fabrika da napravi deo koji je superiorniji, oba luksuzna brenda Grand i King Seiko delila su taj deo i napredak je bio zajednički.

    Ipak, Grand Seiko je i tada bio na nešto višem stepenu. Konkretno, 1960. godine Suwa je razvila sopstveni sistem internog testiranja mehanizama, u pokušaju da budu rigorozni i precizni kao Švajcarci. Grand Seiko kalibri su prolazili kroz serije testova, koji su zahtevali mnogo više vremena, veštine i stručnosti. Daini, bez takvog sistema testiranja, nije imao iste standarde kvaliteta koji bi se primenili na njihovu liniju King Seiko. Dakle, iako je King Seiko bio njihov vrhunski sat u to vreme, nije napravljen po istim visokim standardima. To je najverovatnije bilo i planski, kako bi cena King Seika bila niža od Granda, da bi se ponudila veća pristupačnost i raznolikost krajnjem potrošaču.

    Međutim, nije sve to bilo tako jednostavno. Bilo je situacija da se Grand proizvodio u postrojenjima Kinga! Jednom prilikom, od Daini Seikosha inženjera je traženo da proizvedu Grand Seiko zbog jednog njihovog posebno preciznog King Seiko modela. Model broj 44KS sa mehanizmom na ručno navijenje 4402 bio je evolucija Daini originalnog kalibra 54, stvorenog mnogo godina ranije. Mehanizam 4402 bio je toliko dobar da je od Dainija zatraženo da ga koristi za proizvodnju Grand Seika 44GS, koji se sada ceni kao jedan od najboljih Seiko modela svih vremena.

     Ako je King Seiko bio tako jak nekad, zašto je danas pomalo ignorisan?

    DANAS

 

    Svako ima svoje mišljenje, pa ni ovde to nije drugačije. Moj lični stav kao blogera, entuzijaste i kolekcionara o onome što sam video svojim očima i osetio svojim rukama ću pokušati što bolje da prenesem u ovaj tekst. Ako se ne slažete sa mnom, to je sasvim u redu. 

    Seiko je predstavio prelepu seriju King, relativno skoro. Divni modeli, u raznim bojama i sa vrlo lepim narukvicama, mogli su se videti na slikama kao što je ova dole, ali ja sam morao lično da ih pogledam, uživo.

 

    Zaista, ovi modeli jesu lepi, ali ljudi uglavnom traže nešto opipljivo kada vide u koji cenovni rang je Seiko stavio Kralja. Kako se to kaže, konkurencija je jaka u rangu od 2.000 evra, a priča se u gradu da Seiko izgleda više nema najbolji odnos cene i kvaliteta.

 

    Da li je King opravdao cenu?

    Kućište sata je urađeno po najvišim standardima, slično onako kako to i sam Grand Seiko zna. Identičan kvalitet, oštrina ivica, čisti prelazi između svilenkasto brušenih i kao ogledalo glatkih površina. Čista desetka!

 

    

    Narukvica je netipično dobra. Znam da mnogi misle da Seiko ne zna da napravi dobru narukvicu, ali koliko njih se žali da je ona pukla ili propala? Naprotiv, Seiko narukvice su jako dobre... ali zaostaju za konkurencijom po nekim aspektima. Malo jeftinija kopča, pinovi umesto šrafova, malo više lufta ili jednostavno zaostaju u udobnosti. Kod King modela toga nema. Po mom mišljenju, ove metalne narukvice koje King Seiko ima nadmašuju i one koje ima Grand Seiko. Čista desetka, opet!

 

    Cifer je, ponovo, savršenstvo. Pogodili su boje, suptilne, a opet upadljive. Neki modeli imaju čistije površine sa jasnim i lepim efektom radijalnih zraka, a neki modeli imaju i lepu teksturu tkanine. Svi detalji ožive kada se sat gleda izbliza, te se mane ne mogu primetiti ni tad. Još jednom, čista desetka!

    Na prvi pogled, King Seiko je opravdao ime, ima kvalitet... sve je savršeno. Pa zašto se onda ne prodaju na kilo? 

 

    Šta ljudi imaju protiv Kinga?

    Odgovor leži u specifikacijama. Kao što smo već rekli, ime King je vezano za luksuz i inovacije. Sinonim za preciznost i visoku horologiju. Rame uz rame sa Grand Seiko satovima. Međutim, novi King to nije. Ono u čemu zaostaje jeste mehanizam:

    King Seiko pokreće jedan standardni, ne toliko precizni kalibar iz serije 6R! 

    Još jednom se pozivam na priču o poreklu Kralja. Nekada je to bio sat kreiran sa preciznošću na umu. Na kraju krajeva, trebalo je da parira Grand Seiku, koji je zauzvrat bio naprednija, preciznija i luksuznija alternativa Seiko satovima tog doba. Zašto onda sa dugo očekivanim povratkom King Seika dobijamo mehanizam čija se preciznost kreće na +25/-15 sekundi dnevno? Zar to ne ide direktno protiv same prirode loze Kralja Seika? 

    Ne želim da kažem da je 6R31 koji se koristi u novoj kolekciji loš kalibar, ali ako želite da uhvatite pravi duh King Seika, to jednostavno neće uspeti sa mehanizmom nižeg ranga. Kalibar 6L35 koji se koristi u SJE083 i SJE087 takođe nije baš najprecizniji, ali je barem korak bliže onome što sam očekivao da ću videti u tom cenovnom rangu. Seiko je propustio dobru šansu...

 

    Sa druge strane, za oko 2.000 evra postoji vrlo opaka konkurencija iz Nemačke i Švajcarske! To su satovi koji imaju veoma dobre mehanizme, daleko preciznije i pouzdanije od 6R.

    Mislim da je to najveći razlog što retko ko govori o ovom lepom modelu i prestižnom imenu. Ljudi nisu zaboravili šta znači ime King Seiko, ali u Japanu su tu bogatu istoriju sklonili sa strane. Seiko je definitivno promašio pravac kada je reč o King liniji, bar za sad.

    Bojim se, jedino, da zbog ove male greške kralj ponovo ne abdicira, kao što je to već bio slučaj u istoriji brenda...

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

Najveći mitovi kolekcionarstva

    Kada razgovarate s ljubiteljima satova, neminovno je da se potegnu određene teme iz časovničarstva koje se iznova ponavljaju. Kao da na određena horološka pitanja prosto nema odgovora, ili ih, pak, ima previše, pa se ljudi nikako ne mogu dogovoriti. Neretko dolazi do rasprava, jer svako brani svoju stranu, možda isuviše srčano.

    A kada čovek stane, porazmisli, najbolje je napraviti korak unazad i ne primati sve k srcu. To su samo satovi. Volimo da ih nosimo, gledamo, kupujemo i sakupljamo, volimo da čitamo ili pišemo o njima, i nema potrebe za žučnim raspravama. U svetu satova ništa nije crno ili belo. Ništa nije konačno i u kamenu zapisano. Sve se menja, sve se razvija. Tako, na primer, jedna tvrdnja od pre 100 godina ne važi danas, a ono što važi danas – neće važiti sutra. 

    Kad smo već kod tvrdnji, u časovničarskom malom svetu su se ustalile određene floskule, uzete zdravo za gotovo kao činjenično stanje. Na Facebook grupi Satovi i časovnici postavio sam anketu sa tvrdnjama koje sam najčešće čuo, i u mnoge sam čvrsto verovao, a za koje sam utvrdio da nisu baš sasvim istinite. Članovi grupe je trebalo da odaberu tvrdnju za koju misle da je istinita.

    Ovo su rezultati ankete, na kojoj je učestvovalo preko 450 ljubitelja satova, u trenutku pisanja teksta, i ovom prilikom im srdačno zahvaljujem.

 

1. Japanski satovi imaju najbolji odnos cene i kvaliteta – 23%

    Za ovu tvrdnju bilo je 91 glasova, i moram da priznam da je ovo vrlo često izgovorena rečenica na svim grupama ljubitelja satova. Ovo je nešto u šta sam i ja duboko verovao, sve dok nisam doživeo da prisustvujem nekoliko događaja bitnih u časovničarstvu.

    Prvi je taj da su japanski satovi znatno poskupeli, pogotovo Seiko, i da polako grebu cenovni rang pristupačnijih švajcarskih brendova, kao što su Tissot, Hamilton i Certina, a po specifikacijama su gotovo pa ekvivalentni. Nećemo ulaziti u detalje o tome koji su zapravo bolji, jasno je da su cene jako slične. Japanski satovi su nekada nudili mnogo za izuzetno manje novca, sada je ta razlika jedva primetna.

    Drugi događaj je pojavljivanje mikrobrendova. Oni mogu da nude zaista moćne specifikacije, vrhunske materijale i izuzetnu obradu, u cenovnom rangu u kom ni Švajcarci ni Japanci ne mogu da pariraju. Jedino što im nedostaje jeste istorija i jako ime, ali imaju bolji odnos cene i kvaliteta 100%. Tekst o mikrobrendovima: Šta su to mikrobrendovi?

 

Singapurski proizvođač Zelos,
mikrobrend sa izuzetnim kvalitetom i kultom pratilaca

 

    Treći događaj je nalik prethodnom, samo proizvodnja nije u mikro, već makro količinama. To je pojavljivanje kineskih omaž ili Ali Express satova. Oni možda nemaju ime, možda nemaju svoj mehanizam, svakako nemaju originalan dizajn... ali mora se priznati da neki brendovi imaju vrlo kvalitetne mehaničke satove sa lepom završnom obradom i cenom često mnogo nižom od japanske konkurencije.

2. Safirno staklo je najbolje, jer ne može da se ogrebe – 21%

    Za ovu tvrdnju su glasale 82 osobe. Jasno je da postoje mnoge činjenice o tvrdoći safira. Svakako su mnogi mogli i da se uvere u tvrdoću tog kristala. Na Mohovoj skali jedino je dijamant tvrđi, pa se čini da je takvo staklo na satu praktično neuništivo. 

    Međutim, šta mislite kako seku dijamant, ako je on najtvrđi? To je prva stvar koja bi vam ipak dokazala da ni dijamant nije neuništiv, a kamoli safir, debljine par milimetara. Svakako je to najizdržljiviji kristal u ovom trenutku, kada je reč o grebanju, ali safir može i da se ogrebe. Dešava se i to. Pored toga može i vrlo lako da se rasprsne pri jačem udarcu. Lakše nego hardlex ili neko drugo mineralno staklo. 

 

Rolex Datejust i rasprsnuti safir

    Razbijanje safira nije tako teško, i zato treba pripaziti na oštre metalne predmete, ivice i ćoškove. Zbog toga, safir možda i nije najbolji kristal na satu za određene tipove satova.

3. Swiss Made satovi se proizvode u Švajcarskoj – 12%

    Za ovu tvrdnju je glasalo pedesetak osoba, i ne krivim ih. Jasno je zašto bi neko to mislio. Mada, kad se malo bolje istraži, Swiss Made je jedna bezobrazna igra reči, što se mene tiče.

    Ovo što ću sledeće napisati je zvaničan podatak:

    Da bi se neki sat smatrao švajcarskim, najmanje 60% troškova proizvodnje mora biti generisano u Švajcarskoj.

    A šta to znači?

   Mora se sastaviti i pregledati u Švajcarskoj, a 60% njegovih proizvodnih troškova se generiše tamo (50% vrednosti svih delova mehanizma, isključujući troškove montaže, takođe mora biti švajcarsko). Proizvodnja može uključivati brojne procese, a troškovi su generalno mnogo veći u Švajcarskoj nego, recimo, u zemlji poput Kine – ostavljajući prostora za značajne delove i radnu snagu da ne budu Švajcarci. A pošto je cena materijala i rada mnogo veća u Švajcarskoj nego u Kini... to znači da se mnogo manje delova može proizvesti za tih 50% u ovoj evropskoj zemlji, nego u azijskoj. To dalje znači da su ti satovi mnogo više Made in China, nego Swiss Made, bar po broju delova, ako su po ceni manje-više jednaki.

    Postoje dva dokaza za to:

    1. Kineski omaž satovi i kopije koje su izuzetnog kvaliteta, kao da su Kinezi prosto nastavili produkciju delova umesto da je okončaju kada se isporuče delovi švajcarskim brendovima.

    2. Kada je H. Moser & Cie, švajcarski časovničarski brend, zatražio od vlade da se procenat proizvodnih troškova poveća sa 60% na 80%, čak 30 (slovima: trideset) brendova je lobiralo protiv toga, što govori u prilog tome da velika većina švajcarskih brendova nema uslove za to, te da jedva ispunjavaju i ovih klimavih 60% troškova proizvodnje.

 

H. Moser & Cie

4. Satovi su dobra investicija – 12%

    Ne mogu drugačije ovo reći... ali uz par modela koji su izuzetak, pa čak ni to sa trenutnim padom cena na tržištu polovnjaka, ova tvrdnja je 100% neistinita.

    To je zbog toga što se kupovinom sata gotovo uvek gubi na vrednosti. Nov sat u startu gubi cenu čim izađete iz butika, a kupovinom polovnjaka možete proći i sa blagim povećanjem cena, ali to nije ni približno dobra investicija za budućnost.

    Naravno, postoje brendovi kao što su Rolex, Patek, Vacheron, Audemars Piguet i slični, izuzetno skupi, retki, visokokvalitetni luksuzni satovi čija cena vremenom čak i raste, ali to je već za one najbogatije. Ove satove ne može da priušti 99,9% ljudi. Samim tim, verovanje da će pristupačniji satovi biti dobra investicija nije realna.

 

Patek Philippe Nautilus Chronograph
Ref. 5990/1R Rose Gold

  

    Pametnom kupovinom možete izvući nešto malo novca, ali to nije dovoljno, pa se ne zalećite kada na You Tube kanalima određeni influenseri, potplaćeni da reklamiraju neki brend, kažu da obavezno kupite npr. Furlan Mari od 500 evra, jer će za par godina cena biti 5.000 evra. Postavite sebi pitanje: Kako jedan nepoznati mikrobrend, juče nastao, sa Seiko kvarcnim mehanizmom, može da ima tu astronomsku cenu? Oni lakoverni ili pohlepni mogu da budu srećni da izvuku 50% te cene prilikom preprodaje... Pamet u glavu.

 

5. Automatski satovi su bolji od kvarcnih – 11% 

    Ovo je samo jedna romantična želja i subjektivni osećaj! Mi svi volimo mehaničke satove. Kako mnogi vole da kažu, imaju dušu. Sastavio ih je majstor zanata, svaki deo je u savršenoj sprezi sa drugim, i sam taj komplikovani sklop zupčanika, opruga i šrafova radi i pokazuje vreme bez upotrebe čipova, baterija, tranzistora i drugih tehničko-tehnoloških inovacija. Umetnost.

    Međutim, ako pogledamo statističke podatke, uvidećemo jednu gorku istinu. Kvarcni sat je precizniji u jednom mesecu nego mehanički u jednom danu. Otporniji su na udarce, magnetizam, gravitaciju, temperaturu i ostale stvari koje muče satove. Ne moraju da se navijaju da bi radili, praktičniji su i kako god da pogledate, mehanički satovi zaostaju u svemu.

 

Grand Seiko 9F kvarcni kalibar;
vrhunski kvarcni mehanizam, ručno sklopljen i ukrašen

  

    A da li je mehaničke satove sastavio majstor... to je diskutabilno kod većine satova. Osim nekih vrlo skupocenih modela, 90% mehaničkih satova se pravi mašinski, a tek ih poneki časovničar pregleda i reguliše. S druge strane oni najprecizniji i najskuplji kvarcni satovi se takođe sklapaju, pregledaju, ukrašavaju i regulišu ručno. Tu je stvar izjednačena...

 

6. Satovi sa više rubina su precizniji i bolji – 9% 

    Možda u nekim slučajevima, ali uglavnom ne. Ova tvrdnja generalno dolazi zbog primene rubina u satnim mehanizmima.

    Rubin je kristal izuzetne tvrdoće, to je praktično safir crvene boje. Oni koji se koriste za satove se proizvode fabrički, ali to ne menja njihovu strukturu i tvrdoću. Kao takav, rubin se može ispolirati do neverovatno glatkih površina koje imaju izuzetno nisko trenje. Zamislite neverovatno ravan i gladak led, koji se ne topi i ne krza. Zbog toga se rubini koriste da smanje trenje pokretnih delova mehanizma, pa time mogu da povećaju preciznost i dugotrajnost sata.

 

Rubini u ležištu osovine antišok sistema balanse

 

    Ono što je bitno jeste da je za dobar rad mehaničkog sata dovoljno 17 rubina! Sve preko toga uopšte ne doprinosi poboljšanju performansi. Kada vidite da na ciferu stoji 21 rubin, 23, 25... i tako dalje, morate znati da to ne mora da znači da je sat precizniji i bolji od onog sa 17. Čak štaviše, neki stari COSC sertifikovani satovi sa 17 rubina rade daleko bolje i preciznije od nekog modernog sata sa 25 rubina.

7. Manufakturni mehanizmi su uvek bolji – 4%

    Teško je priznati, ali ovo je jedna neistina ili marketinški trik, koji brendovi sve češće koriste. Ne tako davno, prosečnog potrošača nije bilo briga da li njihov sat pokreće manufakturni ili tuđi mehanizam, da li je napravljen u kući ili ne. Ovaj in-house fenomen je u velikoj meri moderan, u jednakoj meri vođen marketinškim odeljenjima i sve većom vertikalnom integracijom unutar brendova.

   Pre toga, svet satova je funkcionisao u ekosistemu specijalizovanih proizvođača koji su pravili jednu ili dve komponente za čitav niz brendova. Ova mreža dobavljača je decenijama održavala industriju, a neki od njih su čak postali i poznata imena, kao što su Gay Frères, koji su pravili odlične narukvice, čiji dizajn Rolex i danas koristi, ili Lemania, na primer, čiji mehanizmi su bili jedini koje je NASA odobrila za let u svemir. Pogađate, Lemania je pokretala Omegu Speedmaster... 

 

 Lemania 105 iz 1950. godine

    Dakle, ljudima nije bilo bitno ko proizvodi mehanizme, dokle god su bili dobri. Upravo takvi dobavljani mehanizmi od specijalizovanih proizvođača bili su bolji i pametniji izbor. Danas Lemania ne postoji, prosto je postala deo Swatch grupe. Najprostije objašnjeno, in-house 7S mehanizam je dobar i pouzdan, ali je to osnovni model koji se nalazi u najpristupačnijim Seiko satovima, i verovatno nije bolji od nečega što ETA ima u svom arsenalu, ili od nečega što Jaeger LeCourtre napravi za Cartier.

 

8. Vodootpornost satova – 3%

    WR 100 m ipak ne znači da možemo da ronimo sa satom na ruci do dubine od 100 metara. Ono što ta oznaka znači jeste da je sat testiran na pritisku od 10 bara, što je ekvivalent pritisku na dubini od 100 metara, u statičkim uslovima! To dalje znači da sat miruje dok se postepeno povećava pritisak u komori u kojoj se nalazi. 

    Pri ronjenju ili plivanju, mi ne mirujemo. Sat koji se nalazi na ruci je pod konstantnim promenama pritiska, čak i na manjim dubinama ili na samoj površini. Pritisak može da pređe preko 10 bara, prilikom skokova u vodu, ili ronjenja na dah na određenim dubinama, ne većim od desetak metara.

    U jednom od starijih tekstova možete pročitati više o vodootpornosti, klikom na link: Top pet japanskih satova ronilačkog stila.

 

    Ideja da se na grupu Satovi i časovnici stavi anketa je prvobitno zamišljena tako da bih odabrao određeni broj zabluda o satovima o kojima bih pisao, kako bih skratio tekst. Na kraju, odlučio sam da ih napišem sve. Tačnih tvrdnji u stvari nije ni bilo, osim poslednje opcije da nijedan od ponuđenih tvrdnji nije tačna, i za to je glasalo 3% grupe, ili samo 18 članova. 

    Nadam se da sam uspeo, koliko-toliko, da rasvetlim neke zablude i verovanja u svetu horologije i da ti, dragi čitaoče, sada posmatraš svet satova iz nekog drugog ugla.

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Tipovi satnih mehanizama

    Mehanizam, ili ponekad kalibar, ono je što pokreće sat, razlog zašto radi i pokazuje tačno vreme. Termin mehanizam je stariji, i dolazi iz vremena kada nije postojala elektronika i svi satovi su bili pokretani nizom pokretnih delova, zupčanika, poluga i opruga. Otuda grubo možemo podeliti satove na mehaničke i kvarcne. Međutim, ova podela je nešto komplikovanija i zahteva više objašnjenja.

    Na početku bih razjasnio jedno – ovo nije tekst gde pokušavam da objasnim koji je tip mehanizma bolji, koji sat bi trebalo da nosite ili ignorišete. Svako ima svoje preference, i svaki tip mehanizma ima svoje mane i prednosti i primenu u određenom trenutku. Ovaj tekst bi trebalo da pomogne onima koji tek ulaze u svet satova, i svi ti horološki termini su im nepoznati i zbunjujući.

    Takođe, ovaj tekst može da posluži kao početna tačka u razumevanju i prihvatanju svih tipova satova i mehanizama, pogotovo kod osoba koja misle da je kvarc nešto ružno, bez duše, igračka za decu i nešto što treba izbegavati. To, naravno, nije tačno i tako nešto se može čuti samo od onih koji nisu dovoljno dobro upoznati sa tehnologijom izrade visokopreciznih kvarcnih kalibara.

    Takvo mišljenje je generalno uvaženo zbog istorije i tradicije.  Mehanički satovi su daleko skuplji od onih na baterije, jer su mnogo komplikovaniji za izradu, mada ima izuzetaka što se tiče cena proizvodnje i intenziteta rada na njima. Iako su satovi na baterije inherentno precizniji, skoro svi kolekcionari i poznavaoci preferiraju mehaničke satove, jer ovi mehanizmi predstavljaju akumulaciju od skoro 600 godina prefinjenosti, stručnosti i zanatstva. Međutim, kvarcni mehanizam, kao horološkog naslednika, ne treba u potpunosti isključivati!

Manuelni mehanizam

Manual Wind Mechanism

    

    To je mehanizam koji se ručno navija okretanjem krunice. Ovakav tip mehanizma pokreće namotana glavna opruga. Ona teži ka tome da se brzo odmota, ali ga u tome sprečava svojevrsni kočioni sistem ili zaprečni mehanizam – escapement, koji postepeno odmotava oprugu i pokreće balansni točak. Balansa oscilira nekoliko puta u sekundi, i to pomera zupčanik, koji pak pomera kazaljke sekunde, minuta i sata.

 

Manuelni mehanizam koji pokreće Credor

 

    Pošto je oscilacija čisto mehanički deo i gravitacija može da utiče na nju, to znači da tačnost može varirati, ali većina visokokvalitetnih mehaničkih pokreta je tačna do 15 sekundi dnevno, s tim da neki rade i mnogo bolje, pogotovo ako imaju COSC sertifikat, koji garantuje rad u okviru -4/+6 sekundi na dan.

    Manuelni mehanizam, koji se često naziva navijač ili mehanizam sa ručnim navijanjem, najstariji je tip satova i datira iz XVI veka. Za rad je potrebno svakodnevno namotavanje. Ručni mehanizmi su najtradicionalniji i obično se nalaze u veoma konzervativnim, skupim i kolekcionarskim modelima.

 

 

    Kako funkcioniše manuelni mehanizam:

 

1. Krunica: okretanjem krunice navija se glavna opruga, koja time skladišti energiju.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam.

3. Zaprečni mehanizam: omogućava da se glavna opruga odvija postepeno, prenoseći energiju na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da oscilira napred-nazad konstantnom brzinom.

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, glavni zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: pomeraju se i pokazuju tačno vreme.

Automatik

Automatic

 

    Automatski mehanizam je naslednik manuelnog i sadrži jedno bitno unapređenje – rotor.

 

Citizen Automatic

     

    Satove koje pokreće manuelni mehanizam je potrebno navijati svakodnevno kako bi nastavili sa radom i održali preciznost. Što je glavna opruga više odvijena, sat postaje neprecizniji. To važi kada govorimo o starijim satovima. Moderni satovi na ručno navijanje imaju dosta dobru rezervu snage, te postoje modeli koji mogu da rade 5, 8 ili više dana sa jednim navijanjem. Automatski sat, u teoriji, nikad ne morate da navijate, jer to on radi sam uz pomoć rotora.

   

     

    Kako funkcioniše automatski mehanizam: 

 

1. Rotor: pokret ruke, dok hodamo ili radimo konstantno, okreće rotor, koji namotava glavnu oprugu.

2. Zupčanik: prenosi energiju na zaprečni mehanizam. 

3. Zaprečni mehanizam: deli energiju u regulisane delove i prenosi je na balansu.

4. Balansa: koristi ovu regulisanu energiju da kuca napred-nazad konstantnom brzinom. 

5. Glavni zupčanici: na svaki određeni broj otkucaja, zupčanici prenose energiju na kazaljke sata. 

6. Kazaljke: napreduju.
 

 

Kvarc

Quartz Mechanism

 

    Prvi kvarcni mehanizam se pojavio 1969. godine i za to je zaslužan Seiko, i to iz čiste potrebe. Kako je industrijska revolucija uzimala daha, fabrikama i kompanijama je bilo preko potrebno da radnici dolaze tačno na vreme. Radnicima je bio potreban jeftin i izuzetno precizan sat, a mehanički satovi nisu bili ni jedno ni drugo.

    Više o ovom događaju u horološkoj istoriji možete pročitati u tekstu Kvarcna kriza ili kvarcna revolucija?

 

    Kako funkcionišu kvarcni pokreti:

 

1. Električna energija se prenosi od baterije do kvarcnog kristala preko integrisanog kola. 

2. Struja čini da kristal kvarca vibrira brzinom od 32.768 Hz. Ovo je standardna brzina vibracije, iako postoje naprednije varijante, kao što su Bulova Precisionist – 262.000 Hz, ili do sada najmoderniji i najprecizniji mehanizam 0100 koji proizvodi Citizen – 8.400.000 Hz, što garantuje preciznost od -1/+1 sekundu na godinu dana!

3. Ovi električni impulsi se šalju preko integrisanog kola do koračnog motora. 

4. Na svakih 32.768 oscilacija, koračni motor šalje jedan električni impuls na sistem koji pokreće kazaljke po jednu sekundu. Zbog toga sekundara kod većine kvarcnih satova skače sa markera na marker svake sekunde.

    

Grand Seiko kvarcni mehanizam 9F82

    Kako bi se još više povećala preciznost kvarcnih satova, pored rada na većoj frekvenciji, postoje i mehanizmi koji imaju termokompenzacioni sistem. Zahvaljujući njemu, promena spoljašnje temperature ne može da utiče na preciznost sata, jer sistem kompenzuje smetnje ubrzavanjem ili usporavanjem kazaljki. Ovaj sistem najčešće koristi Seiko, u svojim ultrapreciznim Grand Seiko kvarcnim mehanizmima koji nose oznaku 9F. Oni rade u okviru -5/+5 sekundi godišnje.

    Ovi visokoprecizni kvarcni mehanizmi nisu tako jeftini i jednostavni za proizvodnju, a često su i jako lepo ukrašeni. Bilo da koriste termokompenzacionu tehnologiju, izuzetno visoku frekvenciju rada ili obe tehnologije, svi se nazivaju High Accuracy Quartz – HAQ, i jako su traženi među kolekcionarima.

 

Električni mehanizam

Electric Mechanism

 

 

    Električni mehanizam nije isto što i kvarcni. Nastali su pre kvarcnih satova i njihov sistem rada je malo drugačiji, iako za napajanje koriste bateriju poput satova nastalih kasnije.

    Njihov element za merenje vremena bio je tradicionalna zvučna viljuška, a ne kvarcni kristal. Nju pokreće elektromagnetski solenoid napajan iz baterije. Kazaljke se pokreću mehanički kroz sistem zupčanika i opruga, a neki modeli imaju i balansu, poput Citizen Cosmotron modela, koja oscilira umesto viljuške. 

 

Citizen Cosmotron električni mehanizam

    Ovaj tip mehanizma je prelazni stadijum između mehaničkih i kvarcnih. Nestali su sa tržišta jer su ih zamenili kvarcni satovi, koji su imali veću tačnost i izdržljivost zbog manjeg broja delova.

    Prvi električni mehanizam napravio je Hamilton. Poznati brend koji ih koristi i dalje u modernizovanom izdanju jeste Bulova – Accutron, brend koji i dalje ima zvučnu viljušku kao logo.

Kinetik

Kinetic Mechanism

 

    Dok je električni mehanizam bio praktično mehanički koga napaja baterija, kinetički je kvarcni mehanizam koga napaja mehanički sklop uz pomoć rotora kakve viđamo kod automatika.

    Tokom proteklih 20 godina, Seiko je kreirao paket kinetičkih mehanizama, od kojih svaki donosi jedinstvene karakteristike. Na sajmu u Bazelu 1986. godine Seiko je predstavio prvi Kinetic Prototype. Predstavljen pod probnim imenom AGM, bio je to prvi sat na svetu koji je pretvorio kinetičko kretanje u električnu energiju. Bio je to prvi korak u razvoju koji je, 20 godina kasnije, učinio Kinetic sinonimom za ekološku prihvatljivost, visoke performanse i dugotrajnu pogodnost za generacije korisnika širom sveta. Od lansiranja prvog komercijalno dostupnog sata 1988. godine, tada pod novim imenom AGS, do danas, prodato je preko osam miliona kinetik satova.

 

Solar

Solar Powered Mechanism

 

    Solarni mehanizmi su jedan od tehnoloških bisera modernog časovničarstva. Oni kombinuju tehnologiju ranijih tipova satova sa modernom tehnologijom pretvaranja svetlosti u električnu energiju. Pored svih tih novih delova, oni i dalje zadržavaju klasičan izgled tradicionalnog ručnog sata, a uz sve to predstavljaju i ekološku alternativu drugim savremenim satovima.

    Solarni satovi se oslanjaju na snagu sunca da bi radili, konstantno pretvarajući svetlosnu energiju u elektronsku energiju upotrebom solarne ćelije. Poseduju punjivu bateriju, koja je gotovo uvek puna ako se sat redovno nosi, i dugo nema potrebe da se menja. U proseku, čak i kad sat stoji u mraku, on može da radi od 3 do 6 meseci pre sledećeg punjenja.

    Citizen Eco-Drive je šampion u ovom polju. Ovaj mehanizam je bio prvi koji može da iskoristi bilo koji izvor svetlosti kako bi dopunio bateriju, sa rezervom snage od 6 do 9 meseci, dok kod nekih skupljih verzija rezerva energije baterije iznosi čitave 2 godine.

 

Spring Drajv

Spring Drive

 

    Spring Drajv je najmoderniji tip mehanizma, koji je podelio ljubitelje satova na one koji ga obožavaju i one koji ga ne podnose. Kako god da bilo, ne može se sporiti da je to najnoviji izum u svetu časovničarstva, a patent drži niko drugi do Seiko.

 

     

    Spring Drive je jedinstvena tehnologija satova i definitivno nije kvarcni sat. Generiše energiju kao i svaki drugi luksuzni mehanički model. Pokreće ga energija namotane glavne opruge i po tome se ne razlikuje od prvobitnih satova, ali kombinuje ovu tehnologiju sa elektronskim regulatorom kako bi se pružio nivo preciznosti kojem nijedan mehanički sat ne može da parira.

    Ovaj tradicionalni način generisanja energije omogućava satu da bude potpuno autonoman, bez potrebe za baterijom ili drugim izvorom napajanja, navija se kao automatik ili manuelni mehanizam, ali ima preciznost kvarcnih satova. Najbolje od dva sveta.

    Ono što je zanimljivo jeste da sekundara nema otkucaje, već klizi tečno po ciferu, što izaziva pažnju i divljenje onih koji vole satove koji rade na višoj frekvenciji. To je zbog toga što balansa uopšte ne oscilira, već se neprekidno vrti u jednom pravcu, velikom brzinom. 

 

Grand Seiko Spring Drive

  

    Tradicionalisti, pak, nemaju razumevanja za ovaj hibrid tehnologije dva sveta. Jedno je sigurno, izgledaju prelepo...

     To su bili svi mehanizmi koji se danas mogu naći u ručnim satovima, izuzev onih koji koriste matičnu ploču, procesor i softver koji nas povezuje sa drugim pametnim uređajima, a koje nazivamo Smart. Neki su manje, neki više precizni, neki imaju druge kvalitete koji privlače ljubitelje, i svako ima svog favorita!

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩

 

Kako se šteluje tačno vreme i datum na mehaničkim satovima?

    Deluje trivijalno. Mnogi od nas znaju kako ide postupak nameštanja kazaljki na satu, ali iznenadilo me je koliko ljudi ne vodi računa o tome. Takođe, u razgovoru sa časovničarima sam saznao da jedan od čestih kvarova, kako navode, predstavljaju oštećeni delovi mehanizma koji pokreću kazaljke, dan i datum, što se dešava usled nestručnog štelovanja sata. Da bi izbegli ovaj problem, potrebno je voditi računa o par stvari, koje će biti objašnjene u ovom tekstu.

 

Nameštanje tačnog vremena

    Osnovna funkcija sata jeste da prikazuje vreme, tako da je podešavanje vremena najbolje mesto da se započne ovaj tekst. Neki satovi nemaju dodatne funkcije datuma i dana, tako da je vreme jedina funkcija koju treba podesiti. Da biste podesili vreme u većini automatskih satova bez dodatnih komplikacija, krunicu treba izvući do kraja, jednim klikom.

 

Na nekim satovima krunica je ušrafljujuća,
pa je treba prvo odvrnuti.

    Kada je krunica u ispravnom položaju, treba je rotirati u smeru kazaljke na satu dok kazaljke ne pokažu tačno vreme. Ako ste u nedoumici, tačno vreme se može proveriti pomoću radija, televizije ili radio-kontrolisanog sata ili mobilnog telefona kako bi se osiguralo da je sat što precizniji. Ovde postoji jedan mali problem koji mnogi zanemaruju. Jedina mera predostrožnosti koja se mora preduzeti jeste da se krunica ne okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu jer ovo kretanje može da ošteti delove mehanizma nekih modela satova. Ako sumnjate kako najbolje da dovršite ovaj proces, uvek pročitajte uputstvo za upotrebu ili pitajte vašeg časovničara za savet.

    Treba voditi računa kod nekih satova, kao što je Orient, jer se kod njih kazaljke pomeraju unapred obrnutim okretanjem krunice u odnosu na Citizen, Seiko, pa i ostale časovničarske brendove iz sveta. 

Nameštanje tačnog datuma

     Ukoliko vaš sat poseduje funkciju prikaza datuma ili dana i datuma, za štelovanje je potrebno da se krunica izvuče na poziciju pre krajnje, dakle, između, ne do kraja. Ovakvi satovi, dakle, imaju dve pozicije krunice umesto jedne, kao što je slučaj kod satova bez dodatnih komplikacija.

    Zavisno od brenda, pravac okretanja krunice će menjati ili dan ili datum. Kao što je rečeno, Orient satovi su suprotni u odnosu na Seiko i Citizen, pa i analogne Casio satove. Dakle, u jednom pravcu se menja prikaz dana u nedelji, a u drugom datum u mesecu, što znači da prikaze možete menjati samo unapred. Ukoliko promašite tačan datum, morate vrteti krunicu novi krug.

     Pre nego što počnete da nameštate tačan datum – PAŽNJA!

    Nikada ne menjajte dan ili datum na satu dok je vreme na satu trenutno postavljeno između 22:00 i 02:00 časova. Na većini satova, mehanički zupčanici koji menjaju dan i datum su aktivni između tih vremena.

 

Mehanički deo koji pokreće promenu datuma
aktivira se mnogo pre ponoći

   Promena dana ili datuma tokom tog vremena može oštetiti zupčanik u vašem mehanizmu ili dovesti do trajnog oštećenja točka za datum. Ovo će zahtevati popravku ili zamenu kod iskusnog časovničara. Da biste ovo izbegli: uvek proverite da li je vreme vašeg sata podešeno na 6:30 pre nego što promenite dan ili datum. 

    Vreme od 6:30 se može smatrati bezbednom zonom, jer se na taj način izbegava vreme kada zupčanici za dan i datum mogu biti aktivni. Dalje, taj položaj je vrlo lako zapamtiti, pošto su obe kazaljke usmerene skoro pravo nadole, kao što je prikazano na slici.

 

Sigurna zona,
kada su kazaljke u donjoj polovini ciferblata

     

    Ako ste nekada i pogrešili, bez panike, neće se mehanizam tako lako oštetiti od jedne ili dve greške, ali ubuduće, nameštajte vreme pravilno i sat će vam duže trajati.

Način na koji štelujem tačno vreme i datum

    Kako bi se izbegli mehanički kvarovi osetljivih delova mehanizma, predlažem sledeći način štelovanja:

    1. Odmah na početku izvucite krunicu do kraja i okretanjem namestite kazaljke nadole, ne nužno na 6:30, ali je bitno da obe budu ispod zamišljene linije koja spaja broj 3 i 9. Dakle, donja polovina cifera.

     2. Vratite krunicu na međupoložaj i počnite da okrećete datum na jedan dan ranije. Na primer, ako je danas petak 9. septembar – FRI 9, vi vrtite dan i datum do četvrtka 8. – THU 8.

    3. Vratite krunicu na krajnju poziciju da biste ponovo naštelovali kazaljke. Vrtite ih pun krug preko indeksa od 12 sati, sve dok se datum sam ne promeni na FRI 9. Kada se datum promeni, potrebno je samo namestiti kazaljke na tačno vreme, vodeći računa da li je pre ili posle podne. Ako se datum upravo promenio, to je prepodne. Morate preći 12 sati još jednom da bi sat bio u poziciji koja prikazuje popodnevno vreme.

    4. Vratite krunicu na nultu poziciju, ili je zavrnite ako je ušrafljujuća.

    Sada vam je sat tačan i nema bojazni od oštećenja mehanizma. Ako ste tačno naštelovali vreme, u ponoć će se datum sam promeniti. Ako niste, datum će se menjati u podne, i tako ćete znati da ste pogrešili.

    I to je cela nauka. 

 

Seiko 5 SNKK87

Srdačan pozdrav,
Ivan R.

岩